| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

Srecko Lucky Milidrag

28Jun - Child poverty
Divac - Pomoc poplave

Stari Grad

Bloor Optical SPORT-TV FREE BESPLATNO
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 
 
             
                                                                     
     MALI OGLASI     KALENDAR     POSLOVNI IMENIK

Google
       
Oglasavanje Marketing
exit
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
NET TV PLUS
Jelena Pucilowski

canada injury
MILOVAN DTC
raspberry
Mira Ralevic
Milan Micko Jojkic
IVANA DURIC Master Academy
AUTOMEHANICAR - CP
ADVOKAT ARBUTINA
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi
Marko Lopusina

 
Marko Lopušina,
novinar
 
S vremena
na vreme...

U Obrenovcu, koji smrdi kao vuga, ljudi bez kuća čekaju po dva sata da bi dobili dve konzerve ribe za ručak...  --->

 

   
Kamera Borisa Spremo
  
Boris Spremo
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Imigracija Kanada
Pravno / Srbija-Kanada 
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.

 
POZOVITE NAS !
1 416 466-0888

redakcija1@novine.ca
NOVINE Marketing
 


 

KANADA  
 
 
  

 

 

 

Toronto i Montreal među najskupljim gradovima sveta

Kanađani jedva sastavljaju kraj sa krajem

Kanadski bankarski sistem najstabilniji u svetu

Mekgvinti za mobilne telefone u učionici

Referendum o ukidanju HST-a u BC

Pomoć u pravljenju porodičnog stabla

Kompanija BCE preuzima CTV

Gruba video-igrica budi košmarne uspomene

Dve porodice žele proveru očinstva u veštačkoj oplodnji

So na dnevnom redu ministara zdravlja
   
 
  

Toronto i Montreal među najskupljim gradovima sveta

 
torontoRast nacionalne valute doprineo je da se dva kanadska grada nađu veoma visoko na listi najskupljih svetskih gradova. Toronto je na osmom, a Montreal odmah za njim, na devetom mestu, što je skok za po tačno dvadeset mesta, ustanovili su stručnjaci iz UBS AG u izveštaju pod nazivom 'Cene i zarade: poređenje globalne kupovne moći'.
Rangiranje je napravljeno na osnovu cena 122 artikla i usluga iz potrošačke korpe, a treba napomenuti da su iz iz ove procene izuzete cene za najam stana.
Kanadski dolar je od marta prošle, do juna ove godine, ojačao za 27 odsto u odnosu na evro, a 21 odsto u odnosu na američki dolar.
Najskuplji za život i dalje su Oslo, Cirih i Ženeva, za njima su Tokio, Kopenhagen, Njujork i Stokholm. Čak su i London, Pariz, Los Anđeles i Dubai jeftiniji za život od dva kanadska grada.
Sa druge strane, potrošačka korpa je najjeftinija u Bukureštu, Manili i Mumbaiju.
Najviše zarade su u Cirihu, Kopenhagenu i Ženevi, a žitelji Džakarte, Manile i Najrobija imaju najmanju kupovnu moć.
 
 
  

Kanađani jedva sastavljaju kraj sa krajem

 
novcanikBez obzira na sve povoljne ocene i procene ovdašnje privredne situacije, tri petine Kanađana jedva sastavlja kraj sa krajem, bukvalno preživljavajući od jednog do drugog čeka. Oni bi čak imali finansijske probleme ako bi ček kasnio samo nedelju dana.
Jedan od najvažnijih problema je, razumljivo, otplata dugova. Ukupni dugovi domaćinstava su u decembru iznosili 1,41 triliona i dalje su rasli, jer građani uprkos svemu i dalje veruju da će moći da se izbore sa njima.
Entoni Ariganelo, direktor Asocijacije ovlašćenih računovođa, kaže da je i dalje primetna spremnost građana da danas kupuju a plate kasnije, ali sumnja da su svi svesni cene koja ide uz to. Jedno preračunavanje pokazuje da svaki građanin duguje u proseku skoro $42 hiljade .
No, i pored te neverice, kolika je opsednutost dugovima jasno je na osnovu priznanja četiri od pet anketiranih da bi, u slučaju da dobiju milion dolara na lutriji, prvo otplatili dugove. To je popriličan zaokret u odnosu na prošlu godinu, kada je većina bila spremna da novac ostavi za penzionerske dane.
Štednja nikako nije visoko kotirana. Svaka šesta osoba ne štedi ni malo, a trećina kaže da uspe da ostavi na stranu između jedan i pet odsto vrednosti čeka. To znači da ukupno oko polovine osoba uspe da uštedi tek po koji dolar. Primera radi, finansijski eksperti smatraju da bi štednja za penzionerske dane trebalo da iznosi oko deset odsto primanja.
Primećeno je i da vera u bolje privredno sutra bledi, jer je ove godine, doduše ne baš drastično, smanjen broj ljudi koji veruju da će naredne godine doći do ekonomskog rasta. Ove godine u to veruje šest od deset, a prošle godine je u to verovalo sedam od deset Kanađana.
Kada se poređaju ekonomska pitanja vezana i privredu i za lične finansije, Kanađani najviše strahuju od rasta kamatnih stopa, nemogućnosti štednje za budućnost, inflacije i povratka u recesiju.
Ovo su zaključci do kojih su došli u Asocijaciji za primanja, na osnovu ispitivanja 2.700 Kanađana.
 
 
  

Kanadski bankarski sistem najstabilniji u svetu

 
KANADA BANKATreći put za redom kanadski bankarski sistem proglašen je od strane Svetskog ekonomskog foruma za najstabilniji. Oni takođe svrstavaju Kanadu u deset prvih zemalja po rasprostranjenosti i dostupnosti finansijskih sluga, korporativnoj etici i sveukupnom kvalitetu sistema obrazovanja.
Ministar finansija Džim Flaerti ponosno kaže da je ovakava ocena ekonomskih eksperata mnogo učinila na reputaciji Kanade u svetu i njenoj liderskoj poziciji u G8 i G20, posebno u oblasti fiskalnih pitanja.
Finansijska kriza nije previše naudila kanadskim bankama, u poređenju sa svetskim bankama i brokerima, a naročito u poređenju sa američkim. Ipak, na listi kompetitivnih privreda Kanada je pala za jednu poziciju, tako da je ove godine na desetom mestu.
Po izveštaju koji obuhvata ukupno 139 zemalja, Švajcarska je drugu godinu za redom na čelnoj poziciji u proceni koja objedinjava i privredne podatke i istraživanje među poslovnim liderima. Slede Švedska i Singapur, dok je SAD na četvrtom mestu.
Među zemljama sa rastućom privredom, Kina je najbolje plasirana. Ona je na 27. mestu, zbog sve većeg tržišta, ekonomske stabilnosti i sve naprednijih poslovnih odnosa.
Poslednja mesta zauzimaju Angola, Burundi i Čad.
 
 
  

Mekgvinti za mobilne telefone u učionici

 
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti svakako će privući pažnju svojim predlogom da bi školski odbori mogli da budu otvoreniji prema ideji da studentima treba dozvoliti mobilne telefone u učionici.
Premijer Mekgvinti koji, uzgred, ne dozvoljava ministrima da uz sebe imaju mobilne telefone tokom sednica vlade, priznaje da telefoni mogu da odvlače pažnju. Ono što on predlaže je 'pravilna upotreba mobilnih telefona' u učionici. To bi, na primer, moglo da podrazumeva dobijanje informacija putem onlajn pristupa.
Školski odbor regiona Toronto ponovo će razmotriti zabranu mobilnih telefona, s tim što treba iznaći kako bi se oni mogli koristiti na prihvatljiv način.
 
 
  

Referendum o ukidanju HST-a u BC

 
HSTPremijer Britanske Kolumbije Gordon Kembel obećao je da će ukinuti omraženu harmonizovani porez ukoliko se većina građana izjasni za to, na referendumu idućeg septembra. Na tom referendumu će, po njegovim rečima, važiti izborno pravilo proste većine izašlih birača, jer je jasno da bi po sadašnjim referendumskim pravilima bilo izuzetno teško dostići dovoljno za opoziv.
Važeći referendumski minimum je pristanak najmanje polovine upisanih birača, u najmanje dve trećine izbornih jedinica. Ovu najavu premijera Kembela inicirala je peticija svestranačkog zakonodavnog komiteta protiv HST-a, koji je prošle godine odobren tesnom pobedom na referendumu.
Provincija je juna prošle godine potpisala sa federalnom vladom sporazum o HST-u, u kojem postoje i odredbe o mogćem ukidanju. Zna se da će provincija najverovatnije morati da vrati 1,6 milijardi dolara, koje je federalna vlada ponudila za pokrivanje troškova prelaska na plaćanje objedinjenog poreza.
Bivši premijer Vender Zalm koji predvodi protest protiv poreza, primetio je da je premijer Kembel očigledno uočio nezadovoljstvo građana u provinciji i počeo da priznaje njihovo mišljenje. No, on se zalaže da referendum bude ove, a ne naredne godine, jer će se u međuvremenu posledice odraziti na privredu i džepove građana.
 
 
  

Pomoć u pravljenju porodičnog stabla

 
PORODICNO STABLOMnoge može da iznenadi podatak da svaki peti Kanađanin ne zna odakle potiče njegova porodica.
Do ovog podatka došlo se u anketi sa sajta www.ancestry.com.
Na pomenutom sajtu daju mogućnost da napravite svoje porodično stablo, što neke ljude može da inspiriše, ali i da im pomogne da saznaju svoje poreklo. Oni sugerišu da se krene od listi putnika sa brodova koji su dolazili u Kanadu, jer se odatle može saznati i odakle je putnik bio i kada je došao. Sklapanjem kockica može se, posredno, doći i do razloga za odlazak iz domovine. Najčešće je u pitanju bilo bežanje od siromaštva, ali istorijski period može nagovestiti i da je pozadina bila neke druge prirode.
No, kako je Kanada zemlja imigranata, neretko životne priče i porodična stabla veoma su razuđeni i isprepleteni. Stoga se može desiti da postoji nekoliko tokova koje treba pratiti, ali veliko je zadovoljstvo kada se, kroz nešto što može biti i zabavno i interesantno, saznaju koreni i makar po neki detalj iz sudbina predaka.
 
 
  

Kompanija BCE preuzima CTV

 
BCE CTVKompanija BCE, sa sedištem u Montrealu, načelno se saglasila da će preuzeti i ostatak od 85 odsto vlasništva nad CTV-om. Oni su već vlasnici 15 odsto akcija ove televizijske kuće, tako da bi ovim potezom ona potpuno prešla u njihove ruke.
Džordž Koup, predsednik i izvršni direktor kompanije Bel Kanada i BCE, u saopštenju kaže da se ovim doprinosi ostvarivanju strateških imperativa kompanije Bel, kroz ubrza-no prisustvo na sva tri ekrana, mobilnom, onlajn i TV. On veruje da će objedinjavanje operativnih snaga Bela i CTV-a doneti obostranu korist u vreme narastajuće tehnološke i svake konkurencije.
Vrednost ove transakcije procenjuje se da će, zajedno sa dugovima, iznositi 1,3 milijarde dolara. Kompanija očekuje da će dogovori biti okončani do sredine naredne godine, s tim da je potrebno pre toga da se pređu određene zakonske prepreke. Tu je, između ostalog, pribavljanje pristanka nacionalne Komisije za radi, televiziju i telekomunikacije i Biroa za očuvanje konkurencije.
Akcije sada pripadaju kompaniji Njoodbridge, holdingu u vlasništvu porodice Tomson, kao i Penzionom fondu ontarijskih nastavnika i Torstaru.
 
 
 
  

Gruba video-igrica budi košmarne uspomene

 
Studenti sa koledža Doson, u kome je pre tačno četiri godine u pucnjavi ubijena jedna studentkinja, a nekoliko osoba ranjeno, šokirani su i uznemireni saznanjem da se na internetu pojavila video-igrica koja je replika tragedije. Oni jednostavno ne mogu da poveruju zašto je nekome uopšte palo na pamet da napravi ovako okrutnu igricu, koja budi previše neprijatnih uspomena i povređuje ljude.
Zapravo, cilj igrice je, kako tamo stoji, da se omiljenim oružjem ubiju tamošnji studenti i što više policajaca. Sve je propraćeno prolivanjem krvi i kricima pogođenih studenata. Uz igricu ide još i serija slika ubice i njegove kolekcije oružja, kao i citati izjava koje je postavio na blog, neposredno pre napada.
Ustanovljeno je da je autor igrice 23-godišnji momak iz Ontarija, koji se predstavlja pod imenom 'Virtuaman'. Kada su kontaktirali sa njim, izvinio se insistirajući da mu namera nikako nije bila da bilo koga povredi već, naprotiv, da skrene pažnju na pucnjave po školama.
Ovo nije prva video-igrica napravljena na osnovu neke tragične pucnjave. Postoji i igrica koja podseća na dešavanje u američkoj školi Kolombajn, 1999. godine, koju je ubica iz koledža Doson igrao neposredno pre polaska u svoj krvavi pohod.
 
 
  

Dve porodice žele proveru očinstva u veštačkoj oplodnji

 
oplodnjaPred Vrhovnim sudom našao se neobičan zahtev: dve porodice traže da se DNK analizom proveri da li je i zašto poznati specijalista na svojoj klinici za lečenje neplodnosti izvršio veštačku oplodnju spermom drugog donora, a ne onog koga su pacijenti izabrali.
Radi se o dr Normanu Barvinu i sumnji da je, čak, on otac dece začete veštačkom oplodnjom.
Ovaj specijalista, koji je sredinom osamdesetih osnovao kliniku za lečenje problema neplodnosti, svojevremeno je bio i predsednik nacionalne organizacije Planirano roditeljstvo i dobio priznanje Reda Kanade za svoj doprinos reproduktivnom zdravlju žena. Prošle godine je, takođe, počastvovan počasnim doktoratom na Univerzitetu Karlton, zajedno sa bivšom generalnom guvernerkom Adrijen Klarkson.
No, kako je proverom utvrđeno, bez obzira što dr Barvin ima doktorat iz ginekologije sa Univerziteta Kvins u Severnoj Irskoj, on nije uspeo da položi potrebne ispite i da dobije dozvolu da u Kanadi obavlja praksu u toj struci. On ima samo dozvolu za lekara opšte prakse, sa posebnim interesovanjem za zdravlje žena.
Prevarene porodice, Mur-Gest i Slin, traže ukupno tri miliona dolara odštete, a njihovi navodi tek treba da se dokažu na sudu. Barvin pobija sve optužbe i ne želi da iznosi detalje, pozivajući se na lekarsku etiku.
U slučaju bračnog para Mur-Gest, gde je surogat majka bila sestra supruge, ispostavilo se da Gest ne može biti biloški otac, budući da je devojčica Rh pozitivna. Naime, i surogat majka i Gest, koji je trebalo da bude otac, su Rh negativni. Kasnija DNK analiza je odbacila mogućnost da Gest može biti otac devojčice.
Ova porodica traži, pored novca, i da dr Barvin identifikuje donora sperme. Oni insistiraju na sudskom sporu između ostalog i zbog toga što žele da druge porodice saznaju šta se desilo i da budu na oprezu.
Tužiteljka u drugom slučaju je Žaklin Slin, koja je kod dr Barvina izabrala donora i, posle serije pokušaja, najzad zatrudnela i rodila devojčicu, 2005. godine. Ona se kasnije pridružila registru potomaka donora, kako bi stupila u kontakt sa majkama čija deca imaju istog oca. Troje dece je prošlo kroz DNK analizu, ali je ustanovljeno da nemaju istog biološkog oca, kao i da njena ćerka nema sličnosti sa izabranim donorom. Štaviše, sudskim postupkom utvrđeno je da posuda sa spermom izabranog donora sadrži i 'DNK materijal, najverovatnije spermu, neidentifikovanog muškarca'.
Saznanje da su se dešavale ili pak da su moguće ovakve greške uznemirila je mnoge bivše, sadašnje i buduće pacijente klinika za lečenje steriliteta.
Oni se sa pravom pitaju da li i kome mogu da veruju u rešavanju izuzetno osetljivog pro-blema. Ponavlja se i zahtev da federalna vlada zakonski reguliše ovu oblast, jer je gotovo neverovatno da nije potrebna nikakva posebna licenca ili akreditacija za obavljanje ve-štačke oplodnje.
Pre nekoliko godina je, naime vlada pokušala da uvede red u lečenje steriliteta, ali sud još uvek nije odlučio da li je vlada ovlašćena da se bavi tim pitanjem.
 
 
  

So na dnevnom redu ministara zdravlja

 
CIPSLjudi sa ovih prostora sve redovnije jedu grickalice, posebno čips, ali treba reći da je voće i dalje najčešći izbor. U poslednjih deset godina, u poređenju sa uobičajenim dnevnim obrocima, sve češće se uzima nešto između, pokazuje ispitivanje tržišta koje je pod nazivom Užinanje u Kanadi, obavila Grupa NDP.
Dva bitna razloga objašnjavaju zašto se menjaju navike Kanađana. Jedan je kriza, koja je učinila da ljudi više borave kod svojih kuća, te čips i druge grickalice predstavljaju dopunu zabavi između četiri zida. Drugi je, makar po mišljenju proizvođača, sve veći izbor čipsa sa najrazličitijim ukusima.
Ovakva dopuna ishrani ni u kom slučaju nije najzdravije rešenje. Ona čini da unos soli više nego dvostruko nadmašuje preporučene količine.
Zanimljivo je da je u Kvebeku i Britanskoj Kolumbiji najviši unos soli, a da su žitelji Ontarija zdravstveno najsvesniji, te je kod njih dnevni unos ubedljivo najniži.
Lekari preporučuju da odrasla osoba dnevno unese ukupno manje od jedne kašičice soli, ukoliko ne žele da to ostavi neželjene posledice po njihovo zdravlje. To znači da bi trebalo na deklaracijama da se proverava količina soli u svim proizvodima i polugotovim obrocima i da se napravi zdraviji izbor, da se smanje unos brze hrane i slično.
Nutricionisti su, naime, posle dve godine ispitivanja i proveravanja, početkom leta došli do opšte i okvirne preporuke da bi svako trebalo da smanji dnevni unos soli za jednu trećinu.
Ministri zdravlja iz kanadskih provincija i teritorija, na godišnjem sastanku ove nedelje u St. Džonsu, saglasili su se da prenesu tu preporuku. Federalna ministarka zdravlja Liona Aglukak je, ipak, samo građanima preporučila da povedu više računa, a proizvođači nisu dobili obavezu da smanje količinu soli, već i oni samo preporuku da učine nešto po tom pitanju.
Ministarstvo zdravlja će sprovesti kampanju kojom će upoznati građane sa negativnim posledicama preterane količine soli po zdravlje.
 
 
  

 

 
 


 



 


 

Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
For Windows XP/Vista/7
 
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player

 
Antivirus
AVG Antivirus FREE

 
Spyware
Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip  -   Win Rar
 
Program za slike
Kolaz od vasih slika
Make picture collages

 
Dijaspora
Srpska Dijaspora
ZavicajGlas dijaspore

 
Britic
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies
dijaspora-oglasi

 
Semanario Serbio
Medjunarodni Radio Srbija
Poslovni direktorijum
Vodic Bec
 

 
Serbia Tourist Guide
EURO MarketSpona


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2014 "NOVINE Toronto"