 U
prepunoj sali crkve St. George u Torontu, održan je "11. Godišnji koncert -
Slovenska duhovna i svetovna muzika" pod dirigenskom palicom Jasmine
Vučurović.
Pišem ove redove još uvek pod jakim uticajem duhovnog muzičkog doživljaja i
sa razmišljanjima koje nije lako potisnuti iako sam već zakoračio nazad u
svakodnevni život. Prisećam se reči iz programa koncerta da je ortodoksna
muzika sačuvala originalni koncept gde samo ljudski glas može pesmom da
veliča Boga i da tako koncert duhovne muzike budi duboka osećanja uzvišene
molitve. Tako svako od nas sa različitim životnim iskustvima i očekivanjima
doživljava koncert na svoj način, ali ja bih se usudio da kažem i sa nekim
probuđenim uzvišenim pogledom na svet koji omogućava kristalno jasno viđenje
svakodnevice.
 Poznavaoce
srpske duhovne muzikeinteresovaće da su u ovom prvom delu koncerta izvođena
dela Stevana Mokranjca, Aleksandra Arhangelskog, Svetislava Božića,
Vizantijski napev iz DžV veka, Pavela Česnakova, Petra Ilića Čajkovskog,
Karlovačko pojenje po zapisu Nenada Baračkog. Slušajući ovu muziku zatekao
sam se negde daleko sa pogledom na žitna polja zatalasana teškim bogatim
rodom i ispunjena zadovoljnim glasovima žetelaca zahvalnih za uslišene
molitve. Među solistima su najtoplije pozdravljeni Dragana Stošić, Milan
Dimitrijević i otac Ljubomir Rajić.
Drugi deo koncerta bio je posvećen svetovnoj muzici sa tradicionalnim
narodnim pesmama poput: "Marijo deli bela Kumrijo", kulundžijsko kolo, "Kiša
pada", "Prejahao kozak Dunav", kao i popularnim pesama Konstantina Babića
"Ljubavno vracanje", i Marka Tajčevića "Dve srbijanske pesme". Pesme su
izvođene uz nadahnutu pratnju orkestra "Boemi".
Iako mogu da posvedocim o burnim aplauzima i trostrukom bisu odusevljene
publike, ja sam i dalje razmišljao o istinskom smislu čivota svestan da
postoji duševnost što plovi iznad krošnji drveća i krovova kuća, među
oblacima u ljubavi prema bližnjem.
Žarko Klasnja |
