 Na
praznik uspenja svete Ane, majke Presvete Bogorodice, u nedelju 7. avgusta
o.g. u manastiru Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Miltonu, njegovo
Preosveštenstvo, Vladika kanadski, Georgije, služio je Svetu Arhijerejsku
Liturgiju.
Saslužnici uz njega bili su: protojerej-stavrofor Miroljub Todorović iz
Vindzora, protojerej-stavrofor Vasa Pejović iz Kičenera, protojerej Milojko
Dimitrić iz Londona, jerej Miloš Purić iz Toronta, jeromonah Vasilije,
iguman manastira Svetog Preobražanja u Miltonu, đakon Stefan Ikonomovski i
đakon Damjan Radojičić. Takođe je bio prisutan i Gojko Kuzmanović sa
suprugom koji je najzaslužniji što imamo priliku da se okupljamo na
ovako lepo imanju u Miltonu. Njegovim velikim zalaganjem i i mnogim
donacijama koje stalno daje naš manastir biva sve lepši i lepši.
Po završetku molitve održan je parastos za sve novomučenike našeg roda
postradale u nedavnim ratovima na područjima Krajine, Hercegovine, Srpskih
Krajina, Banije, Like, Korduna, Baranje, Krbave, Slavonije kao i onih
stradalnika na Kosovu i Metohiji. Tokom parastosa pročitano je dve hiljade
imena stradalnika, a dirljivu besedu o stradalništvu našeg naroda u minulim
decenijama izgovorio je Vladika Georgije.
Posle Bogosluženja, na manastirskom
 imanju
održan je i redovni, ovogodišnji, eparhijski sabor na kome se okupilo par
hiljada vernika, a u prostorijama Muzeja i biblioteke Eparhije Kanadske
otvorena je izložba ikona i slika Vladimira Stjepanovića-Gabelića, poznatog
umetnika iz Toronta.
U katalogu povodom izložbe, pod naslovom "Kapije, devojke, ratnici i sveci",
između ostalog, Radovan Gajić je zapisao: " Iako nije sebe ograničavao u
izboru tema, sav dosadašnji Vladimirov rad mogao bi da se sagleda kroz
četiri tematska ciklusa, a oni su: kapije, devojke, ratnici i sveci. Šire
posmatrano grupa
 ratnici
mogla bi da se podvede
pod naslov nacionalne teme.
Sve Vladimirove radove zajedno, karakteriše jedna zajednička osobina, a to
je čvrstina strukture slike. Bilo da se radi o Ratniku - Dragutinu Matiću,
ili o Evi, ili o Stambol ili 25.-oj kapiji, ili o nekom od pejzaža,
struktura kompozicije slike nigde na pada svojom čvrstinom. Ovde, tome je
poreklo upravo u ikonopisu. Na taj način, forma, strogo učvršćena, u
funkciji teme obezbeđuje jedinstvo slikarskog prostora u Vladimirovom delu.
Ovim pristupom Vladimir Stjepanović - Gabelić,
nacionalne teme tretira kao svojevrsne ikone
nacionalnog vaznošenja, u čuvanju puteva Gospodnjih. Ništa manje
ikonično ne prilazi autor ni tretmanu drugih tema. Eksperimenti sa
slikarskom formom nisu za njega izazov. Ono čemu je on posvećen, jeste da
svojim iskazom nastoji da ponovo otkrije realnost slikanog prostora, odnosno
da otkrije novu realnost s/likovnog prostora. Svoj tematski izbor Vladimir
nastoji da očuva u okviru realnosti, ali sa dubljom čvrstinom kompozicionog
rasporeda od uobičajene.
Sve rečeno najbolje se ogleda u arhitektonici kapija i kapijskih prostora,
gde, utvrđujući čvrstinu predočenog ambijenta, slikar postiže atmosferu koja
pleni. Kapije Vladimira Stjepanovića - Gabelića, doimaju se kao kakve ikone,
kao likovni zapis povodom svetog prostora onoga, onih kojima se između
platna tih vrata prilazi. Kao da svaki taj prolaz čuva onu tajnu,
nevidljivu, nadnebesnu moć, a to nije slučajno. Postoji ona pastoralna slika
iz naših sredina koja još živi. Tamo, na kapijama čekaju devojke, da isprate
ili da povratniku nadu vrate. Po tome kako prođemo između stubova, ispod
luka, samo one znaju koji će od nas biti kao drugi, koji će postati ratnik,
a ko, retki, svetac. Svoje kapije Vladimir saopštava, likovnim sredstvima,
ubedljivo i bez dvoumice tako da ne sumnjamo da iza njih, u tišini doma,
čuva se i čeka mir gospodnji. Nimalo ne iznenađuje ta ikonična strogost u
kompozicijama Vladimirovih kapija, jer, u molitvi, Bogomati se naziva i
vratima. Kaže reč iskanja Njoj: "raduj se, vrata veličanstvene tajne".
 Uoči
praznika Svetog Preobraženja Gospodnjeg, 18. avgusta o.g. njegovo
Preosveštenstvo, Vladika kanadski Georgije služio je praznično Bdenije sa
petohljebnicom, uz sasluženje igumana Vasilija, protonamesnika mr. Gorana
Gojkovića, đakona Stefana Ikonomovskog i Damjana Radojičića. Narednog dana,
19. avgusta, na dan slave Manastira, u prepunoj crkvi, služena je Sveta
Arhijerjska Liturgija kojom su činodejstvovali grčki Episkop Hristoforos i
naš Vladika, Episkop Georgije uz sasluženje brojnog sveštenstva Srpske
Pravoslavne Eparhije kanadske. U ime svoga Mitropolita Sotiriosa, čiji je
vikar, Episkop Hristoforos je čestitao slavu svima prisutnima. Oko svetog
hrama odslužena je trokratna Litija, a služba je završena osvećenjem grožđa
i voća i lomljenjem slavskog kolača. Blizu 500 okupljenih vernika
prisustvovalo je slavskom ručku u paviljonu manastira, čiji su domaćini bili
kumovi ovogodišnje slave Milorad i Joka Skakavac iz Toronta, a za narednu
godinu kumstva su se primili Simo i Ljiljana Rogan.
Toga dana zatvorena je i izložba slika Vladimira Stjepanovića-Gabelića, u
objektu manastirskog Muzeja i biblioteke.
N.T. |
