 Na
repertoaru Isabel Bader teatra u Torontu, 8 oktobra 2011., izvedena je
monodrama "Poslednja šansa" po tekstu Mirjane Bobić Mojsilović u izvođenju
Suzane Petričević a u organizaciji Zorana Moro System Entertainment.
Monodrama "Poslednja šansa" govori o tome kako neki mali ljudi danas veruju,
da je televizija jedina koja može da im pruži šansu da izađu iz svojih kocki
života i učmalosti, da im da svrhu postojanja…a oni su za novac i slavu
spremni da urade sve što Veliki brat naredi.
To je priča o svetu zabave danas, o "rejtinzima" i gledanosti
 kao
jednom
merilu uspeha. To je,
takođe, i priča o našim
posrnućima i uzletima, te,
nadasve, o lakoći sa kojom smo spremni da prihvatimo naredbe svevidećeg oka
"Vrhovnog kontrolora", kako bi smo ostali u igri. POSLEDNjA ŠANSA priča
priču o rijaliti televiziji, sredstvima rijaliti pozorišta
Goca Lukić je frizerka iz okoline Beograda, tipičan rob televizije, posle
mnogo pokušaja napokon uspeva da uđe u rijaliti šou program TRAŽIM MUŽA.
Televizija se ispostavlja kao poslednja šansa za običnog, malog čoveka i
njegovu želju da korenito promeni sopstveni život.
“ Svi mi živimo rijaliti i čekamo ko će više da nas ponizi.
U pripremanju
predstave čitala sam
studije zašto
ljudi idu
i gledaju ovaj užas
od realiti
programa. Najveći broj
 procenata odgovora je glasio - jer
ljudi žele da vide
da je neko više ponižen od njih i da nekome može da bude gore nego njima” -
objasnila je Suzana Petričević.
Odličan tekst i izvanredna gluma u najkraćem je komentar predstave. Publika
je dugotrajnim aplauzom nagradila naše gošće iz Beograda.
Nakon predstave posetioci su imali priliku da se i lično sretnu sa Mirjanom
Bobić Mojsilović koja je u predvorju pozorišta potpisivala knjige.
|
