Promociju prve knjige, zbirke pesama “Sećanje na zaborav” Ljiljane Stošić
Marković, dugo ćemo pamtiti po pesmama i bajkovitoj atmosferi u kojoj se sve
dogodilo. A dogodilo se veče kome su svi dali ton te bajke koju smo
doživeli, čemu je doprinela i slikarka Ana Klašnja, koja je uradila sliku na
omotu knjige, znak prvog dodira sa Ljiljaninom poezijom .
 "Ovakva
vrsta iskoraka iz realnog života i ulazak u svet umetnosti, što je Ljiljana
već učinila ranije ulaskom u svet teatra; doduše gde je umetnički čin grupni
napor, postaje vredan primer za očuvanje umetnosti." Rekao je književni
kritičar Živko Cerović.
Tekst književnika Radovana Gajića, pročitao je glumac Gojko Roglić: "Iz
objavljenih pesama Ljiljane Stošić Marković, izbija strahovita silina
odlučnosti stiha kojom zadobija osobenu poetsku jačinu što čini strukturu
njene poezije izuzetno krepkom ."Te tanane treptaje Ljiljanine poezije,
kolege, glumci "Srpskog pozorišta" iz Toronta, preneli su na publiku, koja
je, do poslednjeg mesta, ispunila malu salu "Oplenca", u utorak, 14.
oktobra.
Pored glumice Slađane Nikšić , koja je dala poseban ton šarma i
zavodljivosti, ovoj večeri, stihove naše heroine su čitali glumci Vladimir
Spasojević, Neđo Kubura i svakako prvak Scene u Torontu glumac Đorđije
Živković.
 Sve
vreme smo uživali u muzici, zapravo, u maestralnim izvedbama gitariste Đorđa
Stojkovića i klavirskoj pratnji Toza Đonića.
Kako posle svega išta više reći o večeri, koja će još dugo da traje, a pri
tome ne citirati kritičara Radomira Mićunovića: "Osećaj pripadnosti je veoma
jak u biću i pismenu ove dame. Ona piše kao što govori, a govori kao što
izgleda. Lepo, spontano i kulturno ."
Posle promocije Ljiljana se vrlo rado odazvala pozivu da, za Novine Toronto,
odgovori na par pitanja.
Da li ste zadovoljni kako su ljubitelji poezije primili Vašu prvu knjigu?
“Najvažnija mi je podrška porodice, mog muža i moje dece. Tek onda sve
ostalo dobija smisao.
Do sada sam imala tri promocije: jednu u kući Đure Jakšića u Skadarliji,
drugu u prostorijama Dijaspore u Vasinoj i treću ovde u Torontu u
prostorijama SKUD Oplenac.
Sve tri večeri su imale ono što ovoj knjizi daje posebnu vrednost a to je
okruženost ljudima prepunim pozitivne energije i ljubavi. U Beogradu
okružena roditeljima, sestrama jednostavnije rečeno, širom i užom familijom,
prijateljima, dragim mi ljudima doživela sam jednu potpunu ispunjenost koja
je dala vrednost svemu kroz šta sam prolazila stvarajući ovu knjgu.
Može se reći, za nekog sasvim obično a za mene veliko neobično i vredno.
Pomenuću prisustvo koje je došlo kao iznenađenje mog trener Brana Radović
inače da napomenem brata Dušana Radovića za one koji se sećaju pesmice "
Strašan Lav", koga je Brana jednog dana gumom izbrisao, pesnik i književnik
Dale Čulafić bliski rođak po crnogorskoj liniji, pisci, recicatori,
kritičari, muzičari i svi oni koji su pomogli da promocija dobije na
kvalitetu i toplini
Divno predivno neponovljivo kao uzvraćena ljubav”.
Vaše pesme su nastale u velikom vremenskom razdoblju, tako da ste pred
čitaoce izneli jednu šarolikost motiva ali možete li lično izdvojiti pesmu
koja je Vama najdraža.
“Moja prva zbirka pesama nastala je kao što i sam naslov kaže, sećanjem na
zaborav. Nastajala je od od neke moje 14-15 godine i evo stigla je kao
poklon meni od mene za moj 50ti rođendan, i zaista se rodila istoga dana kad
i ja.
Moje pesme to su kao prsti na rukama, teško je izdvojiti jednu, sve imaju
posebnu vrednost i specifičnost
 Za
ceo projekat su vezane divne priče, predivna saradnja sa izuzetnim čovekom
koji mi je bio mentor lektor recenzent i sve ostalo sto je potrebno da se
stvori jedna knjiga. Radomir Mićunović, čovek koji je zaista učinio sve da
volim ono što radim i radim ono što volim, ovo leto će biti jedno od onih
koje se nikada ne zaboravlja. Čitava priča oko stvaranja ove knjige počela
je u običnom razgovoru sa Srđanom Bajićem takođe pesnikom koji me je
predstavio gospodinu Mićunovićem i sve je počelo da se povezuje, izdavačka
kuća ARTE, vinjete Lazara Subotičkog Zemunca slikara i pisca, zatim vinjete
moje ćerke Tamare Marković i kao pečat naslovna strana, slika Ane Klašnje.
Ovde u Torontu sam ponovo uživala u društvu prijatelja i ljubitelja
književnosti i uz pomoć moje pozorišne grupe uspela da prenesem deo mojih
stihova prisutnima.
Hvala svima Živku, Đorđiji, Gojku, Slađani, Vladi, Maji i vrsnim muzičarima
Đorđu i Tozi, STVTiju Miši generaciji, i da stanem ovde jer bi lista bila
preduga”.
Ovo Vam je prva zbirka pesama, da li je i poslednja ili možemo očekivati
nastavak?
“Nije sve moglo da stane u korice ove prve zbirke tako da sa pisanjem
nastavljam i to je nešto čega se verovatno nikada neću odreći. Tako da bi
odgovor bio DA, još ćemo se družiti na promocijama mojih knjiga ili bar još
jedne”.
Bladimir Stjepanović Gabelić
|
