 Koncert Martine Govednik održan u Srpskom centaru u Misisagi , pri crkvi
'Svi srpski svetitelji', opravdao je očekivanja nostalgične publike, a
pružio je i nešto pride, što ovako objašnjavam: To je kad o nečemu moraš
malo da razmisliš jer ti nije baš jasno, ili ne možeš da se setiš - možda su
godine u pitanju, pa kada ti se na kraju razjasni, osetiš posebno
zadovoljsto...
Koncertna
sala srpskog centra je zaista prijatno mesto, svečana, ali i opuštena
atmosfera, a domaćin koncerta, Radmila Mićić (na slici desno
sa Martinom
Govednik), majstor zanata.
Program, pažljivo osmišljen, započinje pevanjem sedam mladih srpskih
devojaka iz Kičinera, pevačko društvo Božur, pod rukovodstvom Ivana
Radovanovića.
Nežna mladost lepih glasova i ustreptalih osećanja svojim pevanjem podsetila
nas je na snagu tišine , zanosnog pogleda nekih crnih očiju, iskrenosti
prvog poljupca. Od prvog zvuka harmonike koji nam polako dolazi, kao da se
provlači dolovima ustalasale domovine, pa kroz gorske sume, površinom
blistavih planinskih reka, publika je verovala pevanju ovih devojaka.
 Nakon toga započeo je glavni deo programa , pesma mlade dive Martine
Govednik, meco soprana sa renomeom uloge Karmen na velikim scenama. Počeo je
zvucima daira negde tamo sa na kraju sale uz glas predivne topline.
Moje
pred-koncertno nepoverenje prema operskim pevačima koji pevaju tradicionalne
narodne pesme za čas je nestalo. Obraćajući se neposredno publici, mlada
diva je objasnila da su to pesme koje joj leže na srcu i da je negovanje
srpske baštine sa Kosova ispunjava je srećom što se zaista i osetilo.
Kosovo, na nesreću, od davnina do današnjeg dana znano u svetu po bojevima,
Martina je odlučila da predstavi predivnim stihovima o ljubavi i lepoti
prirode.
 Uz sopstvenu maestralnu klavirsku pratnju, Martina Govednik je pevala o
Hajduku Veljku, devojci golubici, sestrama Todori i Oliveri, o Kati koju
otac ispraća u svatove.
Čitava tematska organizacija koncerta je osmišljena upravo da ukaže na
lepotu izvornih stihova. Ispevani kao vapaj duše u teškim vremenima,
podsetili su me da svetlost ne bi bila toliko blistava da mrak nije toliko
taman.
Zapaženi momenti su još bili i nadahnutoi nastupom mlade pianistkinje i vođe
avangardne grupe Ja Boo, Irine Angelov. Spontanom izvođenju pesama Vidovdan
i Ječam žela Kosovka devojka, Martine Govednik i grupe 'Božur, priključili
su se na kraju i svi prisutni u sali. Koncert je bio nagrađen burnim
aplauzima.
U sećanju će mi ostati uporni pokušaji šarmantne Martine da na
engleskom jeziku objasni značenje naredne pesme, dok su neke male devojčice
sa mašnama u kosi, bezbrižno prošetale ispred bine i publike. Ta će dečica
verovatno živeti u ovoj zemlji, ali će zahvaljujući ovakvim koncertima
čuvati srpske korene i biti spremna da se drugima predstave u punom sjaju
našeg kulturnog nasleđa.
Čini mi se da je baš za njih važno čvrsto verovanje
Martine Govednik da je savremena transformacija stare kulture način da se ta
kultura očuva među nitima globalne kulture.
Žarko Klasnja |
