 Te
prohladne decembarske večeri, 23. decembra 2011 žurila sam na drugi po redu
godišnji koncert pevačke grupe Božuri iz Kičinera. Sećajući se prvog
koncerta, radovala sam se ovom događaju.
Sala Waterloo Collegiatte Institute je bila spremna. Prepoznatljivo
komešanje i žagor posetilaca su ispunili dvoranu.
Nestrpljenje je raslo. I odjednom, zavesa se podigla. Tu, na dlanu, stajao
je komad našeg zavičaja.
Scenografija je dočarala srpsko domaćinstvo, motivi zavičaja su bili na
sceni a članovi folklorne grupe Stevan Sinđelić su zaokružili celu sliku
toplinom, razdraganošću i dobrodošlicom za sve nas.
Zatim su se pojavile devojke iz najlepše srpske čarolije, članovi pevačke
grupe Božuri: Dragana Jović, Katarina Sučević, Jelena Radojčić, Sara
Stojanović, Vanesa Tomić, Natalija Nikolić i Maja Karanović.
Zaorila se pesma"Aj veseli se kućni domaćine".
Dragan Čokić, koreograf folklorne grupe "Stevan Sinđelić" je bio u ulozi
domaćina.
Domaćin je ustajao od stola i nazdravljao svima nama.
 Posetioci
su bili najdraži gosti te večeri. Dobrodošlica se osećala na svakom koraku.
Pesma nas je povela u zavičaj i sve je bilo tako blisko, toplo, nama drago.
Devojački grleni glasovi su ispunili svaki kutak dvorane, svaki otkucaj srca.
Orkestar pod upravom Ivana Radovanovića je zaokružio lepotu srpske narodne
pesme.
Smenjivale su se solo i grupne pesme. Trema se nije dugo zadržala. Taktovi
muzike i odabir pesama, reakcija publike i toplina zavičaja su vladali
celovečernjim programom.
"Marijo bela kumrijo", "Gde si bilo jare moje", "Osu se nebo zvezdama" su
neke od pesama koje su pevane te večeri.
Deo programa je bio ispunjen devojačkim natpevavanjem. Mladost, snaga,
bistrina pogleda i jačina glasa su se smenjivali. Publika je uživala, svako
od nas je kroz pesmu otisao u svoj zavičaj.
Svi smo bili u Srbiji te večeri, Srbija je bila u nama.
Za sam kraj koncerta je ostala nama svima najlepša pesma "Srbija"
Uz pomoć mlađeg hora folklorne grupe "Stevan Sinđelić", "Božuri" su pevali i
nama u sali, i Srbiji tamo daleko. Srbija je pevala u nama.
Publika je burno pozdravila izvođenje pesme "Srbija".
 Orkestar
pod maestralnim vođstvom umetničkom pedagoga i vokalnog učitelja Ivana
Radovanovića je majstorski zaokružio ceo nastup.
Članovi orkestra Nebojša Ćosić bubnjevi, Aleks Šarić- gitara, Helena
Buač-violina i Aleksandar Jović koncert majstor violina sviraju i sa SKUD-om
"Oplenac" iz Misisage i "Kolom" iz Hamiltona.
Te večeri smo ostali uskraćeni za orkestarsku tačku. Instrumenti su
podjednako važni koliko i glasovi.
"Božuri" su smelo zakoračili na pevačku scenu. Ta hrabrost se osećala tokom
celog nastupa. Očigledan je veliki napredak u odnosu na prošlu godinu.
Pedagog i učitelj, Ivan Radovanoviš je devojačko pevušenje pretvorio u
umetnički nastup. Pevanje "iz glasa" i čarolija starih izvornih pesama su se
nastanile u mlade Srpkinje koje su rođene na kanadskom tlu. Njihov osećaj za
ritam i melodiju je doveden do savršenstva da vam se učini da su tek stigle
iz zavičaja.
Velika zasluga pripada roditeljima ovih mladih Božura.Ovi roditelji neumorno
neguju ljubav prema zavičaju i srpskoj tradiciji i kod svoje dece.
Glavni sponzor ovog koncerta je Dušan Nedimović. Blagoje Savić "Savic
Homes", Nino Orešanin realestate agent, Milan Janković sveštenik i Dragan
Sučević "Tesla Electric" su takođe pomogli ovaj događaj.
Kao gost večeri nastupila je Nargiz Monjazib poreklom iz Uzbekistana. Pevala
je tri pesme na maternjem, persijskom i ruskom jeziku.
Bilo je to veče muzičke magije. Mladost, lepota, pesma, sve to spojeno u
zavičajnu čaroliju grejali su kanadsku hladnu noć.
Otišla sam sa koncerta ispunjena radšoću. Dušu mi je grejalo saznanje da
komad mog neba traje i ovde, u Kičineru zahvaljujući mirisu "Božura"
njihovih roditelja i učitelja.
Radmila Mičić
|
