| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

Marko_Kovac_Rocco_Lofranco


NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
       
Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
SPOMENICI
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
ACAPULCO
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

Kultura i zanimljivosti
KULTURA & ZANIMLJIVOSTI Subota, 23. septembar 2017. 
 
  

 

 

 

Festival Palić među 26 najznačajnijih evropskih festivala

Pariski kabare Krejzi hors prvi put otvara svoje kulise

Srbija sve poželjnija filmska destinacija

Kolin Trevorov neće režirati devetu epizodu Ratova zvezda

Francuski modni giganti zabranili premršave manekene

U Argentini ubijen narko-golub

Glavna nagrada za Ivančićev film na festivalu u Ljubljani

Reditelj Olimpa Jan Fabr otvara 51. Bitef

Naredne godine novi film Žan-Lika Godara

Završen Gradić fest u Novom Sadu

Godišnjica smrti Dž. R. R. Tolkina

Kolekcija raznobojnih jastoga obogaćena žutim zglavkarom
   
 
  

Festival Palić među 26 najznačajnijih evropskih festivala

 
Festival evropskog filma Palić našao se među 26 najznačajnijih evropskih festivala i postao EFFE Laureat, u konkurenciji 715 kandidata, odlučio je međunarodni žiri Asocijacije evropskih festivala (European Festivals Ašociation, EFA).

PALIC 2017

Nagradu EFFE – Europe for Festivals, Festivals for Europe (Evropa za festivale, festivali za Evropu) pokrenula je Asocijacija evropskih festivala, a namenjena je građanima i profesionalcima koji žele da otkriju evropske festivale i da učestvuju na njima.
Festival evropskog filma Palić prepoznat je kao festival koji neguje umetnost, dobar odnos sa zajednicom i evropske vrednosti, navedeno je u saopštenju.
Nagrada će biti dodeljena 18. septembra u Briselu.

 
 
 
  

Pariski kabare Krejzi hors prvi put otvara svoje kulise

 
Pariski kabare Krejzi hors (Crazy Horse), poznat kao hram "elegantnog striptiza" od 1951. godine, prvi put će otvoriti svoje kulise za vreme Evropskih dana kulturne baštine, 16. i 17. septembra, saopštila je uprava te ustanove.
U svetu poznat po polu nagim plesačima koje imaju odeću sa geometrijskim oblicima i po "drskom plesu koji ističe ženstvenost", kabare će otvoriti svoje odaje u kojima se nalaze tajne njegovog uspeha.
Javnosti će biti otvorene lože plesačica kabarea koje su zvanično zabranjene svim muškarcima uključujući i muškom delu osoblja.
Posetioci će moći iz prve ruke da gledaju kako se plesačice pripremaju za nastup ili generalnu probu.
Kabare se nalazi u blizini Jelisejskih polja i bio je inspiracija za modne kreatore kao što su Pako Raban ili Pjer Karden, jer predstavlja žensko telo kao ideal za pozoršinu scenu.
Kabare je 1951. godine otvorio Francuz Alen Bernanden u želi da predstavi striptiz na američki način, ali kao mešavinu erotizma i sofisticirane estetike.
Plesačice se biraju prema strogom kriterijumu. One moraju odlično da plešu, budu visine između 1,66 i 1,72 metara, ravnim stomakom, razvijenim kukovima i malim grudima.

 
 
 
  

Srbija sve poželjnija filmska destinacija

 
Britanski glumac i reditelj Rejf Fajns prisustvovao je u Beogradskoj filharmoniji prvom danu snimanja svog filma o najvećem baletanu svih vremena Rudolfu Nurejevu, saopštila je Beogradska filharmonija.
Fajns je izrazio zahvalnost Beogradskoj filharmoniji što učestvuje u ovako važnom projektu na kojem radi već duže vreme.
"Za film o životnoj priči najvećeg baletana svih vremena, Beogradska filharmonija izvodi muziku iz čuvenih baleta Čajkovskog, Prokofjeva i Minkusa u aranžmanima Ijana Eškerija, pod dirigentskom palicom Endija Brauna, muzičkog direktora Londonskog Metropoliten orkestra", navodi se u saopštenju.
Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac naveo je da se Filharmonija kroz taj filmski projekat, tri godine nakon prvog nastupa u Karnegi holu, vraća na američko tržište. "Vraćamo se zajedno sa Rejfom Fajnsom, pravo u Holivud. Zvuči filmski, priznaćete", rekao je Tasovac.
Tasovac je dodao da mu je veliko zadovoljstvo, ne samo zato što je Filharmonija deo tako prestižne produkcije, dogovorene tokom velikog junskog koncerta na otvorenom, već i zato što vidi da poreske olakšice za filmske producente, koje je Vlada usvojila u vreme dok je bio ministar kulture, uveliko daju rezultate pa tako Srbija postaje sve poželjnija filmska destinacija.

 
 
 
  

Kolin Trevorov neće režirati devetu epizodu Ratova zvezda

 
Američki reditelj Kolin Trevorov je otpušten zbog kreativnih razlika i neće režirati devetu epizodu filmskog serijala "Zvezdani ratovi" (Star Wars), saopštila je produkcijska kuća Lukasfilm (Lucasfilm).
Mediji koji se bave ffilmskom industrijom su više meseci špekulisali o odlasku Trevorova zbog lošeg prijema njegovog prethodnog filma, "The Book of Henry", kod kritike i publike.
"Lukasfilm i Kolin Trevorov su se razišli uz obostranu saglasnost. Kolin je bio odličan saradnik kroz ceo proces priprema ali smo došli do zaključka da se naše vizije projekta razlikuju. Želimo mu sve najbolje a uskoro ćemo izneti više informacija o filmu", navodi se u saopštenju Lukasfilma.
Otpuštanje Trevorova je iznenadilo mnoge, budući da se on spada među viđenije režisere nakon ogromnog komercijalnog uspeha "Sveta iz doba Jure" (Jurassic World) iz 2015.
"Deca kuće Starka imaju veću šansu da prežive nego režiseri 'Zvezdanih ratova'", ironično je rekla jedna blogerka, aludirajući na visoku stopu smrtnosti likova u seriji "Igra prestola".
U jednom tvitu se mladim režiserima poručuje, "od jednog profesionalca drugima", da ne prihvataju da rade na "Zvezdanim ratovima". Prema navodima časopisa Holivud riporter, do razmimoilaženja je došlo zbog "problema sa scenariom", pri čemu je od Trevorova više puta traženo da scenario menja.
Taj nedeljnik je došao do saznanja da su odnosi Trevorova i predsednice Lukasfilma Ketlin Kenedi postali "nemogući" iako je Kenedi želela da izbegne odlazak još jednog režisera, nakon što su u junu otišli Fil Lord i Kris Miler.
Saradnja sa njima je prekinuta pre početka snimanja dugo očekivanog spin-ofa posvećenom Hanu Solou, a zamenio ih je holivudski veteran Ron Hauard.
Režiser "Fantastične četvorke" Džoš Trenk je otpušten 2015. dok je na stolu bio projekat filma o lovcu na ucenjene glave Bobi Fetu, zbog velikih pritisaka vezanih za finansijsku težinu sage. Taj projekat je, kako izgleda, odložen na neodređeno vreme.
Film o Hanu Solou će se u bioskopima pojaviti 25. maja sledeće godine a "Zvezdani ratovi: Epizoda IX" je planirana za 2019.
Naredni film iz serijala, "Zvezdani ratovi: Poslednji džedaj", izaći će 15 decembra. To je ujedno i poslednji film Keri Fišer koja je preminula u decembru prošle godine.

 
 
 
  

Francuski modni giganti zabranili premršave manekene

 
Velike kompanije visoke mode Kering i LVMH, koje predstavljaju imena kao što su Guči, Sen Loran, Vuiton i Dior, usvojili su zajedničku povelju kojom se zabranjuje zapošljavanje suviše mršavih manekena, kao i mlađih od 16 godina.
Povelja je objavljena uoči početka defilea u Njujorku.
Ona govori ; radnim odnosima i "dobrobiti manekena", zabranjuje broj odeće 32 koji koriste neki kreatori i navodi da ni jedan model mlađi od 16 godina neće biti angažovan za modne revije.
Ove mere preduzete su posle polemike o uslovima rada manekena koje su obeležile Nedelju mode u Parizu u februaru, kada je modna industrija optužena da podstiče anoreksiju.
"Želeli smo da delujemo brzo i da udarimo snažno da bi se stvari zaista pokrenule i da maksimalno podstaknemo druge učesnike ove profesije da nas slede", rekao je za Frans pres generalni direktor Keringa Fransoa-Anri Pino.
Antoan Arno, član upravnog odbora LVMH i sin generalnog direktora Bernara Arnoa, pozdravio je povelju koja, po njegovim rečima, zaista menja stvari.

 
 
 
  

U Argentini ubijen narko-golub

 
Argentinska policija ubila je goluba pismonošu koji je dopremao drogu u zatvor, navela je uprava zatvora u gradu Santa Rosa.
Bi-Bi-Si je preneo da su policajci otkrili da je ptica na sebi imala mali ranac sa 44 tablete sedativa, 7,5 grama marihuane i USB diskom.
Taj način krijumčarenja je i ranije zapažen i istražuje se, izvestio je list Klarin.
U tom listu je objavljena slika mrtvog goluba.
Argentinska uprava za zatvore je 2013. upozorila da krijumčari koriste golubove koji izvode 10 do 15 letova na dan.
Klarin navodi da je posle istrage iz 2013. uhapšeno troje ljudi i zaplenjeno 15 golubova.
Ranije ove godine je u Kuvajtu uhvaćen golub koji je nosio 178 tableta droge ketamin.

 
 
 
  

Glavna nagrada za Ivančićev film na festivalu u Ljubljani

 
Glavna nagrada međunarodnog festivala kratkog filma FeKK YU, održanog prošle nedelje u Ljubljani, dodeljena je filmu "Kamen u ruci" srpskog režisera Stefana Ivančića (1985).
Najboljim filmom takmičarskog programa proglašen je kratkometražni dokumentarni film "Oni samo dolaze i odlaze" hrvatskog autora Borisa Poljaka.
U kategoriji FeKK SLO za najbolji film proglašen je "Trahere" u režiji Juša Jeraja i Atile Urbančiča.
Treći FeKK YU festival na kojem se prikazuju filmovi autora s područja bivše Jugoslavije održan je od 28. avgusta do 2. septembra.

 
 
 
  

Reditelj Olimpa Jan Fabr otvara 51. Bitef

 
Flamanski reditelj Jan Fabr otvoriće 51. Bitef tokom koga će publika od 22. do 30. septembra u Beogradu, pod sloganom "Epic trip" (Epsko putovanje), moći da vidi sedam predstava u trajanju od 40 sati, ali i da doživi nesvakidašnje iskustvo kroz specifičan ritam Fabrove 24 sata duge predstave "Olimp", najavio je umetnički direktor ovogodišnjeg festivala Ivan Medenica.
"Bitef će otvorit glas bez tela, biće to iznenađenje", rekao je Medenica na konferenciji za novinare u Skupštini grada, kojoj su prisustvovali ambasadori Nemačke i Švajcarske Aksel Ditman i Filip Ge, kao i direktor Gete instituta Frank Bauman, pre nego što je na želju novinara otkrio ime Fabra čija predstava, u izvođenju trupe iz Antverpena, svečano otvara Bitef.
Prema rečima Medenice, Fabr će se obratiti publici ne izlazeći na scenu Centru "Sava", jer se insistira da niko ne izlazi na scenu pre trupe koja će izvesti "Olimp".
Medenica je rekao da je u glavnom programu akcenat stavljen na pozorišnu umetnost nemačkog govornog područja, a tim povodom ambasador Ditman je organizatorima 51. Bitefa čestitao na izboru komada dodajući da uvek "sve što je najbolje u Nemačkoj dospe u Beograd".
Ditman je izrazio zadovoljstvo što je izbor pao na "fascinantan" komad "Sneg" koji obrađuje aktulne odnose bazirane na priči turskog nobelovca Orhana Pamuka, u režiji mlade zvezde u usponu Ersana Mondtaga (30).
Ambasador Švajcarske izrazio je zadovoljstvo time što će se publici u Beogradu predstaviti dve Mondtagove predstave, "Sneg" hamburškog teatra i "Istrebljenje" u izvođenju pozorišta iz Berna, a koja zatvara ovogodišnji festival.
Bauman je dodao da je Mondtag ekstremni talenat i zvezda u usponu, viđen na mnogim binama u Nemačkoj, ali i Švajcarskoj i Austriji, koji sa sobom, zbog porekla nosi i tursku priču i osećaj za poteškoće u odnosima Turske i Nemačke.
Medenica je naveo da Mondtaga koji je i "anfan teribl" i "šuting star" ne treba posebno predstavljati u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Lihtenštajnu, jer je učesnik najvažnijih festivala, ali da još nije stekao najširu međunarodnu vidljivost.
Bitef će, zbog toga, kako je dodao, pokušati da povrati staru ulogu i promoviše Mondtaga velikanima svetske pozorišne scene koji će doći u Beograd.
Prema njegovim rečima, mnogi od direktora svetskih festivala doći će na Bitef, a to će biti prilika da upoznaju stvaralaštvo Mondtaga - umetnika čiji radikalni, cinični, politički, pozorišni, osvešćeni, mladalački senziblitet upotpunjuje slogan ovogodišnjeg Bitefa "Epic trip".
Medenica je najavio i tribine, koje čine prateći program festivala, a jedna od njih, 24/7 posvećena je fenomenu dugih predstava. Podsetio je i na "šoukejs" koji će biti organizovan u Subotici gde će biti prikazane tri predstave.
Scenski spektakl "Olimp: u slavu kulta tragedije", koji su neki kritičari proglasili za najznačajniju predstavu nastalu u poslednjih nekoliko decenija, zasnovan je na celokupnoj grčkoj mitologiji, obrađenoj u njihovim epovima i tragedijama.
Prvog dana Bitefa, manifestacije od posebnog značaja za Beograd, koja ima posebnu vrednost u kulturnoj zbilji Beograda i Srbije, a koju su pre pola veka utemeljili Mira Trailović i Jovan Ćirilov, publika će moći da vidi "Kvizulu", šestočasovnu predstavu Tima Ečelsa iz Velike Britanije.
Publika će od 22. do 30. septembra moći da vidi i dve predstave slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija "Carstvo nebesko" i "Biblija, prvi pokušaj", kao i predstavu specifične poetike, "još jedne mlade zvezde u usponu", Iranca Amira Reza Kuhestanija, "(Sa)Slušanje".
Fabr, multimedijalni umetnik, dramski pisac, reditelj, koreograf, publici u Beogradu se predstavio 1984. na 18. BITEF-u predstavom "Moć pozorišnih ludosti", kada je osvojio festivalski gran-pri "Mira Trailović", a 2011. godine otvorio je 45. BITEF predstavom "Prometej pejzaž II".Cena karata za "Olimp" zavisi od perioda kupovine, i kreće se od 2.900, 3.600 i 4.500 dinara. Karte po najpovoljnijoj ceni moguće je kupiti još koji dan, podsetili su organizatori.

 
 
 
  

Naredne godine novi film Žan-Lika Godara

 
Novi film francusko-švajcarskog sineaste Žan-Lika Godara koji je trenutno u postprodukciji izaći će 2018. godine, saopštio je francuski distributer filma Vajld Banč (Wild Bunch).
"Film je trenutno u postprodukciji i nije isključena mogućnost da će još biti snimanja", naveo je Frans presu distributer.
Privremeni naziv novog Godarovog opusa je "Le livre d'images" (Knjiga sa slikama), ali još nije doneta o odluka o konačnom nazivu filma.
Godar (86) koji godinama živi u Švajcarskoj, veoma retko daje intervju i pojavljuje u javnosti. Čuveni reditelj nije bio 2014. godine da primi nagradu žirija Međunarodnog filmskog festivala u Kanu za film "Adieu au langage" (Zbogom jeziku).
Reditelj i filmski kritičar, jedan od utemeljivača francuskog novog talasa, režirao
je, između ostalih, filmove "Do poslednjeg daha", "Živeti svoj život", "Neobična banda", "Ludi Pjero", "Alfavil", "Muški rod - ženski rod" i "Film socijalizam".
Godarovi filmovi su inspirisali različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini.

 
 
 
  

Završen Gradić fest u Novom Sadu

 
Poslednje veče "Gradić festa" u Novom Sadu obeleženo je dodelom nagrada u okviru nekoliko takmičarskih selekcija internacionalnog filmskog festivala Sinema siti (Cinema City) i nastupima uličnih umetnika iz cele zmlje, Evrope i sveta.
Žiri mladih dodelio je u subotu jednu od najinteresantnijih nagrada. Žiri je ocenjivao filmove u selekciji Sinema sitija, a nagradu je dodelio kratkometražnom filmu "Leto" Erika Romera, koji je emitovan u selekciji "Up to 10.000 Bucks".
Selekcija promoviše niskobudžetne filmove, koji su uspešno snimljeni sa budžetom koji ne prelazi 10.000 dolara.
Osim tog filma, Žiri festivala je doneo odluku da su i dva filma ostavila poseban utisak na njih, a to su "Videla sam te" iz Južne Koreje i film "Prednji far" Ionut Gaga iz Rumunije.
Uprkos hladnom vremenu, publika se odazvala projekcijama filmskog festivala, i u toku sva tri dana glasala za najbolji film. Prema mišljenju publike, ove godine to je film Nikole Spasića "Zašto je Dragan napravio orkestar".
Pored filmskog programa, najbolji zvuk i najbrojnija poseta poslednjeg dana "Gradić festa" bila je na bini kod Beogradske kapije, a obležili su je nastupi glavnih zvezda, odnosno latino majstora "Mambo stars" i predvodnika domaćeg rege pokreta "Hornsman Koyota".
U glavnoj ulici Podgrađa Petrovaradinske tvrđave nastupili su i berlinski "The Trouble Notes", čiji je akustični etno spektakl privlačio publiku do samog kraja nastupa. Veče je završeno džem sešnom kod Beogradske kapije, na kom su strani i novosadski izvođači zajedno svirali.
"Gradić fest" je novi koncept koji je ove godine predstavio čuveni novosadski Festival uličnih svirača.
Taj novosadski fest premešten je još prošle godine iz centra grada u Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, sa idejom da se taj deo grada oživi i da se ukaže na njegove potencijale i važnost.
Toj ideji ove godine su se pridružile i mnoge druge organizacije, pa su u kreiranju "Gradić festa" učestvovali, osim Festivala uličnih svirača i Sinema sitija, još i Pop Up, Scenatoria, Suburbium, Fruškać, "Happy Trash Production", Ugrip i AAaaa festival.
"Gradić fest" organizuje umetnička asocijacija "Inbodž" iz Novog Sada uz podršku Grada Novog Sada, Pokrajinske vlade i američke ambasade u Beogradu.

 
 
 
  

Godišnjica smrti Dž. R. R. Tolkina

 
Britanski pisac, pesnik i filolog Džon Ronald Rejel Tolkin, rodonačelnik žanra epske fantastike umro je 1. septembra 1973.
Najpoznatiji po Srednjoj zemlji i romanima "Hobit", trilogiji "Gospodar Prstenova" i posthumno objavljenom "Silmarilionu", Tolkin, profesor na Oksfordu, bavio se i istorijom jezika i jezicima drevnih naroda i njihovom mitologijom što je imalo velikog uticaja na njegova dela.
Jedan je od retkih pisaca koji su u okviru svog dela osmislili gotovo čitave jezike.
Prvo delo mu je bio prevod staroengleskog epa "Beovulf", ali je tek "Hobit", napisan za Tolkinovu decu nekoliko godina ranije a objavljen 1937, postao dovoljno popularan da je izdavač zatražio nastavak.
Taj nastavak bio je "Gospodar Prstenova", pisan sa prekidima od 1937. do 1949. Objavljivan je kao trilogija od 1954. do 1956. i prodat u preko 150 miliona primeraka.
Kroz godine pisanja, Tolkinu je veliku podršku pružao najbolji prijatelj Klajv Stejpls Luis, pisac i autor serijala "Letopisi Narnije", koji ga je i nominovao za Nobelovu nagradu za književnost 1961.
Za života je objavio još nekoliko dela za decu, poput "Kovača iz Velikog Vutona" i "Farmera Gila od Buta", kao i više dela iz oblasti literarne teorije.
Priče o drevnoj istoriji Srednje zemlje kojima se stalno vraćao ali su ih izdavači konstantno odbijali nije uspeo da objavi.
One su se pojavile tek 1977, četiri godine posle Tolkinove smrti, kao "Silmarilion". Njega je uredio Tolkinov sin Kristofer uz pomoć pisca Gaja Gevrijela Keja.
Senke priča o epskom i na propast osuđenom ratu Vilenjaka i Ljudi protiv Velikog Neprijatelja su se mogle nazreti i u "Hobitu" i u "Gospodaru prstenova". "Silmarilion" je dobio nagradu za najbolju knjigu fantastike 1978.
Kristofer Tolkin je nastavio da objavljuje nedovršene priče svog oca.
Najpre su se pojavile "Nedovršene priče o Numenoru i Srednjoj zemlji" 1980, da bi u periodu od 1983. do 1996. u 12 tomova objavio "History of Middle-earth", u kojima je sakupio sve radne nacrte i priče koje nisu ušle u objavljene romane.
Posle 2000. su izdata "Deca Hurinova", proširenje jedne od priča iz "Silmariliona", staronemački mit "Legend of Sigurd and Gudrun", arturijanski "Fall of Arthur", "Story of Cullervo" na osnovu finske poeme iz 19 veka, i ranije ove godine "Beren and Luthien", takođe priča iz "Silmariliona" o ljubavi koja pobeđuje smrt.
Imena Beren i Lutjena su uklesana i na nadgrobnom spomeniku Tolkina i njegove žene Edit, koja je bila inspiracija za lik najlepše vile.
Na osnovu "Gospodara Prstenova" i "Hobita" su snimljene i filmske blokbaster trilogije u režiji Pitera Džeksona. "Gospodar Prstenova" je nagrađen brojnim Oskarima.
Slučajnošću ili ne, godina Tolkinove smrti, 1973, predstavlja broj Velikih Prstenova govoren unazad.
Dž. R. R. Tolkin je rođen 3. januara u Blumfontejnu, u današnjoj Južnoj Africi.
Učestvovao je u bici na Somi u Prvom svetskom ratu, ali je ubrzo zbog lošeg zdravlja sklonjen sa fronta i raspoređen na dužnosti u Engleskoj, kada je i počeo da piše. Najveći deo života je bio profesor na Oksfordu.

 
 
 
  

Kolekcija raznobojnih jastoga obogaćena žutim zglavkarom

 
Redak žuti jastog predstavljen je u Akvarijumu Nova Engleska, pozirajući fotografima zajedno s drugim jastozima neobičnih boja.
Žutog jastoga je akvarijumu u Bostonu poklonila kompanija morske hrane Salem.
Akvarijum je novog stanovnika prikazao s drugim jastozima iz svoje kolekcije, uključujući jednog narandžastog, plavog i jednog koga nazivaju "Helovin" (Halloween) jastog, koji je s jedne strane crn a s druge narandžast.
Žuti jastog neće biti izložen narednih mesec dana, koliko će provesti u karantinu.
Akvarijum je saopštio da se procenjuje da u prirodi živi jedan žuti jastog na 30 miliona jastoga.

 
 
 
  

 

 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"