| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

Marko_Kovac_Rocco_Lofranco


NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
       
Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
SPOMENICI
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
ACAPULCO
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

SRBIJA Subota, 23. septembar 2017. 
 
  

 

 

 

Vučić sada može više da utiče na unapređenje odnosa sa BiH

Mladi u Srbiji ne sanjaju o budućnosti u Evropi

Nema pouzdanih podataka o javnoj imovini u Srbiji

Srbija pohvaljena zbog pristupa migrantskoj krizi

DVlada Kosova: DPK će imati najviše ministarstava, sledi ANKO

Prvi azil dodeljen u 2017. godini u Srbiji

Vrhovni sud odobrio izručenje Morine Srbiji
   
 
 
  

Vučić sada može više da utiče na unapređenje odnosa sa Sarajevom

 
Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije može više da utiče na unapređenje odnosa Beograda i Sarajeva, nego što je to mogao u vreme dok je bio premijer, ocenio je za Dojče vele sarajevski politički analitičar Adnan Huskić.
"On (Vučić) je centar moći i odlučivanja preneo sa sobom nakon predsedničkih izbora sa pozicije premijera, u kancelariju predsednika Srbije.
Ako je pitanje poboljšanja odnosa sa BiH u Vučićevom interesu, ili mu taj cilj bude snažno sugerisan spolja, on može da pomogne stvaranju mnogo zdravije atmosfere između dveju država", rekao je Huskić povodom posete Aleksandra Vučića BiH 7. i 8. septembra.
Sarajevski analitičar je ocenio da Srbija i BiH "trenutno imaju stabilne odnose, iako su oni još daleko od uzlazne putanje", dodajući da "česte razmirice Bošnjaka i Srba u BiH, Srbiju dovode u poziciju da balansira između Sarajeva i Banjaluke".

VUCIC COVIC - SARAJEVO

Podsetivši da "istupi pojedinih političkih lidera u BiH, pa i državnika s obe strane Drine, nisu uvek bili u funkciji unapređenja saradnje", on je rekao da "personalni odnosi između državnika, kao i njihova ideološka ubeđenja, bitno utiču na međususedske odnose i prilike u regionu, što se odrazilo i kroz odnose Bakira Izetbegovića i Tomislava Nikolića".
"U etabliranim demokratijama sa relativno stabilnim institucijama i procedurama, takvi odnosi omogućavali su značajne iskorake u politici i odnosima država, neretko i istorijske.... U našem slučaju, a pritom mislim na većinu balkanskih država, lični odnosi nose dodatnu težinu, upravo zbog činjenice da se u većini država radi o nekonsolidovanim demokratijama nejakih institucija. To onda omogućava da osobe, koje su stvarni centri moći, kakav je sada slučaj sa Vučićem, sebi mogu da dozvole izlazak iz konvencionalnih institucionalnih okvira", rekao je.
Huskić je dodao da odnosi između Bakira Izetbegovića i Tomislava Nikolića bili vrlo asimetrični i nedovoljno razvijeni, kako u institucionalnom smislu, tako i na ličnom nivou. "Pored toga, obojica su bili vrlo ograničeni specifičnostima unutrašnje politike država iz kojih dolaze. Dok je Nikolić bio de fakto bez stvarne moći, Izetbegovićevo delovanje ograničeno je činjenicom da je on deo tročlanog Predsedništva, odnosno kolektivnog šefa države", dodao je Huskić.
On je podsetio da je predsednik RS Milorad Dodik "imao vrlo srdačan odnos s bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem... što je ozbiljno narušilo Dodikov rejting kod Vučića, što je i dalje slučaj, iako su odnosi u međuvremenu značajno uznapredovali".
"Mislim da između Dodika i Vučića nema dovoljno poverenja i da oni sarađuju jednostavno zato što to funkcije koje obavljaju to zahtevaju", rekao je Huskić.
On je naveo da će Vučić u Sarajevu, kao "neprikosnoveni" politički lider Srbije, razgovarati s trojicom članova Predsedništva BiH od kojih "svaki vuče na svoju stranu".
"Ako znamo da su tri člana Predsedništva BiH neretko u potpunom raskoraku po pitanju ključnih stavova, situacija se dodatno komplikuje kada su u pitanju odnosi BiH i dve susedne države, Srbije i Hrvatske. Kao rezultat toga, razgovori na ovom nivou uglavnom su lišeni suštinske debate oko bilateralnih problema, pa će verovatno tako biti i ovoga puta. Ali, iako lišeni suštine, takvi susreti su neophodni. Uspostavljanje prisnih odnosa među političkim liderima korak je ka smanjenju tenzija i stabilizaciji situacije u regionu", rekao je Huskić za Dojče vele.
Vučić dolazi u BiH na poziv državnog Predsedništva. Dojče vele prenosi izjavu člana Predsedništva Mladena Ivanića da će najvažnije teme razgovora biti granična pitanja i bolji politički odnosi.
"Mislim da ćemo konačno otvoriti tu priču da vidimo gde BiH i Srbija imaju interes za razmenu teritorija kako bi se ispravile neke nelogičnosti oko granice. Ne očekujem razgovore o auto-putu koji će povezati Sarajevo i Beograd, jer oko toga još nema saglasnosti u BiH, ali očekujem poboljšanje političkih prilika i odnosa između BiH i Srbije", rekao je Ivanić.
U Sarajevu bi, prema nezvaničnim informacijama, moglo da bude reči i o deklaraciji o zaštiti i očuvanju srpskog naroda koju su nedavno formulisali zvaničnici Srbije i entiteta BiH, Republike Srpske, ali će susretom Vučić - članovi Predsedništva BiH ipak dominirati otvorena pitanja između dve zemlje i unapređenje međusobne trgovinske razmene, dodaje Dojče vele.

 
 
 
  

Mladi u Srbiji ne sanjaju o budućnosti u Evropi

 
Mladi u Srbiji su nostalgičniji i ne sanjaju o budućnosti u Evropi a razlog tome je nedovoljno ubedljiv stav prema Evropskoj uniji koji je zauzeo "autoritarni" predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je za njih "simbol za sve loše što se dešava u zemlji", preneo je belgijski socijalističko orijentisani list na flamanskom jeziiku "Morgen" (De Morgen).
"Srbija je možda zaista kandidat za članstvo u EU ali u glavnom gradu te zemlje Evropa deluje ipak još daleko. Beograd je grad koji još za sobom nije ostavio nedavnu ratnu prošlost ili to ne želi da ostavi za sobom", preneo je list u reportaži o Srbiji.
Morgen dodaje da posle gotovo 20 godina od bombarodavanja NATO-a, sprovedenog da se obustavi "etničko čišćenje na Kosovu" tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, bivša zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije i dalje je u ruševini i ostavlja utisak "ogromne praznine u srcu grada".
List u daljem opisu Beograda navodi da prolaznici šetaju ulicama ne želeći mnogo da razgovaraju sa strancima a ukoliko dođe do razgovara najpre pitaju šta Zapad misli o Srbiji.
"Strahujemo da Zapad ima veoma lošu sliku o nama", rekla je listu mlada Isidora, aktivna članica grupe "7 Demands" (Sedam zahteva) koji se ne protivi samo Vučićevoj politici već se zalaže za ekonomsku i socijalnu reformu čitave zemlje.
Isidora i njeni prijatelji su rekli "Morgenu" da Zapad verovatno ništa ne zna o Srbiji i kako žive mladi u zemlji koja je bombardovana ili na Zapadu imaju predrasude tipične za postsocijalističke zemlje kao što je opisano u filmu "Borat".
List je naveo da su zbog bombardovanja NATO-a, mnogi mladi u Srbiji protiv te organizacije ocenjujući da je Zapad nakon toga ostavio Srbiju da se sama snalazi.
"Priznajemo da su dali nešto novca našoj vladi, a šta se s tim novcem dogodilo to niko ne zna. Nikada nije došlo do obnove kao u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata", naveli su mladi.
"Srbija koja je bila najprosperitetnija u okviru Jugoslavije postala je sve siromašnija. Na vlasti je ostala tadašnja socijalistička elita, ali je postala nacionalistički orijentisana, tako da su političari više voleli da se predstave kao žrtve nego da preuzmu odgovornost za ratne zločine", piše list i dodaje da je ujedno rastao "osećaj nacionalne superiornosti" koji je vremenom izazvao nesuglasice s drugim narodima.
Mladi iz Srbije su dodali da su nostalgični i prema nekadašnjoj Jugoslaviji u kojoj je postajao "neki materijalni napredak i neka budućnost", piše list.
Njihova grupa "Sedam zahteva" nastala je posle nedavniih predsedničkih izbora i protesta "protiv diktature".
"Naš cilj je da mladi postanu svesni političke situacije. Izbori na kojima je Vučić pobedio je samo bila kap koja je prelila čašu. On (Vučić) je simbol za sve loše što se dešava u srpskoj politici", rekli su mladi u razgovoru za belgijski list.
Morgen je opisao i nezadovoljstvo Beograđana urbanističkim projektom "Beograd na vodi", te slučajem "Savamale", kao i proteste mladih koji često svoj gnev pokazuju plesom.
"Uz ples se borimo protiv političke elite", rekli su mladi koji su objasnili da su muzički ukusi takođe politizovani navodeći primer "srpskog turbofolka", žanra koji je nastao zajedno s rastućim nacionaliznom a koji mnogi mladi osećaju kao nešto "negativno".

 
 
 
  

Nema pouzdanih podataka o javnoj imovini u Srbiji

 
Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije je upozorio da nadležne državne institucije nemaju prave i pouzdane podatke o imovini u javnoj svojini, ne samo grada Beograda, već cele Republike, i da ne postoji stvarna želja da se u toj oblasti uspostavi red.
U saopštenju je Savet naveo da je uradio Izveštaj o evidenciji nepokretnosti grada Beograda imajući u vidu važnost uspostavljanja jedinstvene i tačne evidencije imovine, koja je preduslov da raspolaganje imovinom u javnoj svojini bude transparentno čime se smanjuje mogućnost za koruptivno delovanje.
Na primeru grada Beograda Savet je želeo da pokaže kako se sprovode mere iz Akcionog plana za borbu protiv korupcije u oblasti upravljanje i raspolaganje nepokretnostima u javnoj svojini, pa je od Republičke direkcije za imovinu zatražio podatke o evidenciji nepokretnosti na teritoriji Beograda - zemljišta, poslovnog i službenog prostora, stanova.
U saopštenju tog nezavisnog tela se ističe da se razilukuju podaci o nepokretnostima u Beogradu koje su mu dostavili Gradska uprava, Republička direkcije za imovinu i Republički geodetski zavod i da je jedina nesporna činjenica da je ta imovina velike vrednosti.
"Činjenica da se i nakon tri godine od zadatih rokova za uspostavljanje jedinstvene baze podataka o imovini u javnoj svojini nije odmaklo od početka, nameće ozbiljno pitanje odgovornosti obveznika zaduženih za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u oblasti upravljanja i raspolaganja nepokretnostima u javnoj svojini, kao i institucija koje imaju nadzor nad njihovim radom", upozorio je Savet.
Uklazano je da "izostanak odgovornosti za vođenje evidencija o imovini, a istovremeno davanje širokih ovlašćenja pojedincima koji upravljaju i raspolažu javnom imovinom, stvara prostor za zloupotrebu te imovine i mogućnost korupcije nesagledivih razmera".
Savet je preporučio Vladi Srbije da predloži izmene i dopune Zakona o javnoj svojini kojima bi se ponovo uvele kaznene odredbe za kažnjavanje odgovornih lica zaduženih za vođenje evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, kao i da zaduži Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da uradi nadžor nad radom Republičkog geodetskog zavoda.
Preporuka je i da Vlada zaduži Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da preispita kapacitete Republičkog geodetskog zavoda s obzirom na broj upražnjenih radnih mesta, prosek starosti zaposlenih u Zavodu i veliki broj lica angažovanih po ugovoru, ali i da naloži Zavodu, Republičkoj direkciji za imovinu i Gradu Beogradu da zajednički predlože pravnu regulativu, na osnovu koje bi se uspostavila međusobna koordinacija, radi usaglašavanja podataka o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini.

 
 
 
  

Srbija pohvaljena zbog pristupa migrantskoj krizi

 
Predsednik Parlamentarne skupštine Mediterana Pedro Roke pohvalio je Srbiju zbog humanitarnog pristupa problemu izbeglica.
On je posle sastanka sa predsednicom skupštine Srbije Majom Gojković u Beogradu rekao da takav pristup nemaju čak ni neke zemlje EU koje, prema Rokeu, podižu ograde i zidove.
Roke je izrazio podršku evropskim integracijama Srbije i naveo da će Srbija kada postane član dati važan doprinos Evropskoj uniji, kao što to sada čini u Parlamentarnoj skupštini Mediterana. Srbija je, kako je naveo Roke, veoma aktivna u toj organizaciji.
Maja Gojković je izjavila da je kroz Srbiju prošlo više od milion migranata a da se u prihvatnim centrima trenuno nalazi oko pet hiljada.
Prema njenim rečima, Srbija ima posebne programe za ranjivu populaciju migranata, pre svega decu i žene.
Prema njenim rečima, 700 migrantske dece je krenulo u školu po posebnim programima za koje obučeno 500 nastavnika. Takođe, deca čiji roditelji se nalaze u zapadnoj Evropi smeštaju se u hraniteljske porodice dok se ne steknu uslovi da se pridruže svojoj, navela je Gojković.
Ona je navela da je sa Rokeom razgovarala o važnim pitanjima za Parlamentarnu skupštinu Mediterana i ulogu srpskog parlamenta i srpske delegacije u toj organizaciji.
Srbija je trenutno potpredsedavajuća u toj organizaciji a 2019. će biti domaćin Generalne skupštine Parlamentarne skupštine Mediterana, organizacije koja okuplja mediteranske države Evrope, Afrike i Bliskog istoka.
Poseta Pedra Rokea je prva poseta predsednika Parlamentarne skupštine Mediterana Srbiji.
On će se tokom posete sastati još sa članovima Odbora za spoljne poslove skupštine Srbije, članovima delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana i drugima.

 
 
 
  

Vlada Kosova: DPK će imati najviše ministarstava, sledi ANK

 
Buduća Vlada Kosova, po sporazumu o saradnji koalicije oko Demokratske partije Kosova (DPK) i Alijanse novo Kosovo (ANK) predviđeno je da najviše ministarskih mesta dobije DPK.
Odmah iza nje, najviše ministarstva, iako po broju poslanika najmanja, dobija ANK, prenose prištinski mediji.
Pored funkcije jednog zamenika premijera DPK dobija i mesta ministra finansija, pravosuđa, evropskih integracija, dijaspore, kulture i ministarstvo za dijalog sa Srbijom.
Alijansa za budućnost Kosova (ABK) Ramuša Haradinaja pored premijerske funkcije dobija i ministarstva infrastrukture, Bezbednosne snage Kosova i zdravstva.
Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja pored funkcije zamenika premijera dobija i ministarstva obrazovanja, trgovine i industrije i rada i socijalnog staranja.
U podeli vlasti ANK dobija mesto prvog zamenika premijera i pet ministarstva - ministarstva inostranih i unutrašnjih poslova, kao i ekonomskog razvoja, prostornog planiranja i poljoprivrede.
Srpska lista će, prema medijima, imati dva ministarstva povratak i zajednice i lokalnu samoupravu, dok će Ministarstvo javnih službi imati neka od stranaka drugih manjinskih zajednica.
Sporazum o saradnji između DPK, ABK, Inicijative za Kosovo i ANK potpisan je je 4. septembra u Ajvaliji kraj Prištine čime je otvoren put za konstituisanje Skupštine i Vlade Kosova.
Time je postojeća koalicija okupljena oko DPK proširena i obezbeđena su 63 glasa potrebna za izbor Kadri Veseljia za predsednika kosovskog parlamenta i Ramuša Haradinaja za premijera Kosova.
Sporazum su potpisali predsednik DPK Kadri Veselji, predsednik ABK Ramuš Haradinaj, lider Incijative za Kosovo Fatmir Ljimaj i predsednik ANK Bedžet Pacoli.

 
 
 
  

Prvi azil dodeljen u 2017. godini u Srbiji

 
Jednoj izbeglici iz Sirije, koju zastupa Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, odobren je azil u Srbiji nakon godinu dana trajanja postupka, čime je on postao prva izbeglica u 2017. godini koja je dobila azil u Srbiji od više od 3.548 ljudi koji su izrazili nameru da traže azil, rečeno je agenciji Beta.
Kako su naveli u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila, taj čovek je Siriju napustio još 2011. godine, nakon što je njegov boravak u toj zemlji kao hrišćaninu posao nemoguć.
"Iz straha od progona po osnovu verskog opredeljenja, zatražio je azil 2015. godine te je u postupku dobio prvo subsidijarnu zaštitu na godinu dana. Nakon izjavljene žalbe Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, postupak je vraćen na ponovno odlučivanje u kojem je tražiocu azila odobren azil u punom obimu, odnosno dodeljeno mu je utočište i priznat status izbeglice", navodi se u saopštenju.
Prema statistikama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, od početka godine do avgusta, od 158 ljudi koji su uspeli da podnesu zahtev za azil samo je ova osoba iz Sirije dobila izbeglički azil kao oblik zaštite koji predviđa Zakon o azilu.
U tom periodu 3.548 ljudi je izrazilo nameru da traži azil, dok je svega 158 ljudi uspelo da podnese zahtev za azil jer je za to potrebna saglasnost Kancelarije za azil koja je često spora ili izostaje.
Među ljudima koji su izrazili nameru da traže azil u Srbiji, najviše je je ljudi iz Avganistana, njih 1.924. Iz Pakistana je 519 ljudi, iz Iraka 429 a iz Sirije 244.
Ostali azilanti koji su izrazili nameru da zatraže azil su iz Irana, Alžira, Bangladeša, Somalije, Šri Lanke, Palestine, Maroka, Kube i drugih zemalja.

 
 
 
  

Vrhovni sud odobrio izručenje Morine Srbiji

 
Hrvatski Vrhovni sud dozvolio je izručenje albanskog državljanina Ismaila Morine Srbiji, koja ga traži zbog izazivanja nereda na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije 2014. a konačnu odluku treba da donese ministar pravosuđa.
Morina je uhapšen u junu na području Dubrovnika, po poternici Srbije koja ga tereti da je pre tri godine, upravljajući dronom koji je nosio nacionalistička obeležja s kartom tzv. Velike Albanije, prekinuo fudbalsku utakmicu reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, nakon čega su usledili navijački neredi.
Njegovo izručenje još je u julu odobrio dubrovački Županijski sud, utvrdivši da su ispunjene sve zakonske pretpostavke, ali je posle žalbe Morine Vrhovni sud 10. avgusta to rešenje ukinuo i slučaj vratio na novo odlučivanje.
I u ponovljenom postupku dubrovački sud je odobrio izručenje, Morina se ponovno žalio, a Vrhovni sud ovog puta je odlučio da njegova žalba nije osnovana, odnosno da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za izručenje.
Zaključeno je pored drugog da se iz tvrdnji koje je Morina izneo u svojoj žalbi "ne može opravdano pretpostaviti da će izručenik u Republici Srbiji, samo zbog toga što je Albanac i zbog svojih političkih uverenja biti diskriminisan tokom suđenja, odnosno da će mu zbog toga položaj biti otežan".
Svoju odluku Vrhovni sud treba da prosledi prvostepenom sudu u Dubrovniku koji o svemu treba da obavestiti ministra pravosuđ koji donosi konačnu odluku.
Agencija Hina navodi da je prema neslužbenim informacijama Morina u Hrvatskoj zatražio azil, što bi moglo uticati na konačnu odluku o izručenju.
 
 
 
  

 

 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"