MEĐU ZIDINAMA CZ-a (2)                                                                                        Broj 1014, 5.avgust  2005
                                                                                                                                                                                                             Pise: Marko Lopušina
                                                                                                                                                                                                                 www.lopusina.com

Žandari vole Legiju
 

Svi ljudi koji okružuju Milorada Ulemeka su opčinjeni Legijom, priznaje čuvar Dragan Petrović. Svi ga zatvorenici pozdravljaju rukom kao komandanta i svi ga bez pogovora slušaju. Čak i neki zatvorski čuvari pozdravljaju vojnički Legiju. Ulemek poštuje uniformu i ima dobar odnos prema svojim čuvarima u oba zatvora, i u CZ-u, i u Specijalnom sudu.

Po ponašanju žandara može se shvatiti da je Legija jako dobro zaštićen iznutra. Jer iz kazivanja nekih od njih shvatio sam da žandari ne čuvaju Legiju zato da Ulemek ne pobegne iz zatvora već ga čuvaju da neko ne ubije Legiju - govorio mi je Dragan Petrović iz CZ-a.

- Mi smo Legijina vojska. Ako bi pokušao da beži, ja ne bih pucao u Legiju - rekao je jedanom jedan žandar, dok je ispred CZ-a čekao utovar Milorada Ulemeka.

Svi ljudi koji okružuju Milorada Ulemeka su opčinjeni Legijom, priznaje čuvar Dragan Petrović. Svi ga zatvorenici pozdravljaju rukom kao komandanta i svi ga bez pogovora slušaju. Čak i neki zatvorski čuvari pozdravljaju vojnički Legiju. Ulemek poštuje uniformu i ima dobar odnos prema svojim čuvarima u oba zatvora, i u CZ-u, i u Specijalnom sudu. Poslednji put kada je upravnik ocenjivao čuvare, Legija je svojim stražarima dao cenu "zadovoljavajuće", odnosno čistu peticu.

Legija je pričljiv čovek. Voli da se šali. O samom suđenju ne govori mnogo, više priča o onome što se dešava "napolje":
- Rumuni, Bugari, pa ti su gori od nas i oni odoše u Evropksu uniju, a mi ostadosmo u balkanskom blatu. Lepo nam je to Solana smestio. Zabranio nam je da živimo kao ljudi. Naredio je da naš seljak može da ima samo po dve svinje, da ne sme da peče rakiju, pa će svinje moći da drži samo kao igračke - šali se Legija sa našom međunarodnom situacijom.

Za lošu poziciju Srbije u svetu Legija krivi premijera Voju Koštunicu, kome je dao nadimak Ćora, jer kaže, stalno škinji i predsednik Srbije Borisa Tadića, kog Ulemek zove Lepi. Najružnije reči Legija ima za Čedomira Jovanovića, kome je dao nadimak Smrda, i za Ljubišu Buhu, kog zove Seljak ili Selja. Za Miladina Suvajdžića prvooptuženi Milorad Ulemek, takođe, nema lepo mišljenje. Đuru Mutavog je prozvao Kuče. Dok je Suvajdžić bio u CZ-u Legija je stalno lajao, odnosno kako kaže imitirao Đuru Kučeta.

Veliki mačor

Sebe je Legija prozvao Veliki mačor, pa se on u CZ-u oglašava glasnim maukanjem. To maukanje prihvatamo i mi ostali, pa se dešava da čitav naš blok liči na mačorsko utočište - priča stražar Dragan Petrović.

Kada ga skolaju emocije Legija najradije priča o svojoj deci, kojoj je podigao park sa brodom u Skojevskom naselju, isti kakav je i Dušan Spasojević imao ispred svoje kuće u Šilerovoj 38:

- Podigao sam deci park, a mališani nisu ni stigli da uđu u njega da se igraju, jer su ga komšije i narkomani razrušili. Sada i oštinari hoće da mi ga uzmu. Priča se da će tu da podignu obdanište... Moja deca nisu dočekala da porastu i da se igraju u tom parku. Umesto njih u praku sede policajci iz BIA, koji čuvaju moju porodicu. Njohove bele "lade" stoje danonoćno ispred ulaza u moj stan, pa ljudi misle da je to neka moja garda - žali se Legija.

Zapravo, ja mislim da Legija ćaska samo da bi prekratio vreme i da bi nas okolo oživeo, a i iskušao. Da čuje šta mi mislimo, o čemu razmišljamo i da bi nas na taj način držao pod kontrolom ž kaže Dragan Petrović.

Odanost komandantu

Kada straža dovede Legiju u Specijalni sud, smeštaju ga u samicu u podrumu, čiji su prozori na nivotu trotoara. Tako da kroz zamagljeno prozorče Legija može da vidi žandare ispred svog prozora. Ulemek se nalazi u samici broj 113 Specijalnog suda.

Nema običaj da mnogo priča o samom suđenju. Neko ga je od čuvara pitao: Mićo, šta misliš, šta će se desiti u sudu. Za šta će više da te kazne, za Stamobolića ili za Đinđića?

Ne brinem ja mnogo o tome. Čuo sam da će da zamene javnog tužioca Prijića i da na njegovo mesto dovedu Đorđa Ostojića. Zato će se suđenje ubrzati, da Prijić dobije što više materijala pre nego ga smene, tako da Ostojić ne može mnogo da menja proces - iskreno je odgovorio Milorad Ulemek.

Od svih optuženih za zaveru i ubistvo Zorana Đinđića Ulemek najviše poštuje Sašu Pejakovića, jer je mlad i jer je dobar čovek. Sa njim najčešće priča u CZ-u i u pritvoru Specijalnog suda. Optuženi nemaju mnogo prilike da budu zajedno i da razgovaraju. Jedina prava prilika im je kada iz samica u Specijalnom sudu kreću prema sudnici. Tada Legija kao komandant staje prvi u red i ulazi prvi u sudnicu. U tom hodniku, koji je dug oko 30 metara optuženi mogu da razgovaraju.

Svi prvo pozdrave Legiju: Zdravo komandante! Kako si danas? - pitaju ga.

Čak ga je i Stanko Vujanović, optuženi za zločine u Ovčari, jednom sreo na hodniku i pozdravio ga oštro vojnički: Gde si komandante? - pitao ga je, na osnovu čega sam ja zaključio da se Ulemek i Vujanović dobro znaju odnekud. Možda sa ratišta.

A kada se jednom pojavio i Limar, optuženi u slučaju ubistva Boška Buhe, Legija mu je u šali dobacio: Što te nisam ubio ono veče da nam sada ne smetaš! Limar se slatko nasmejao toj šali, ali ništa nije odgovorio.

Mračni pogled

Ulemek u tom hodniku ispred sudnice, dok stojimo svi zajedno, nikada nije ništa rekao Bagziju, iako se zna da ne trpi Dejana Milenkovića, jer je ovaj odlučio da "propeva". Samo ga je jednom mračno pogledao, ali ni tada Bagziju ništa nije rekao.
Legija na suđenje ide u starom letnjem odelu sive boje i starim cipelama, iako mu žena Aleksandra stalno donosi novu garderobu. Ulemek kaže da neće da se presvuče jer je sujetan:

- Neće da menjam odeću jer želim u njoj, ma koliko bude ofucana, da izađem za 3 godine na slobodu!

Kada ide u stakleni deo sudnice, koji mi optuženi zovemo "staklenac", Legija nosi jastuče sa sobom. Tvrda klupa ga žulja i izaziva mu bolove u nozi, u kojoj ima zlatnu šipku. Da bi smanjio bolove, koji nastaju usled dugog sedenja, Legija ispod guzice stavlja jastuče.

Vidljivo je da Legija pati. Smršao je i jako je bled. Njegov izraz lica ponekad odaje veliko očekivanje da se dogodi nešto iznenadno dobro, ali samo po njega. Zato u nekim trenucima Ulemek deluje jako smireno, kao čovek koji je siguran da će uskoro biti na slobodi.

Naime, po Specijalnom sudu i po zatvorsdkim ćelijama tog se već mesec dana govorka kako Legija očekuje da će neko od njegovih drugara da preuzme svu odgovornost za krivična dela, za koja su optuženi, samo na sebe. Nagađa se da bi Zvezdan Jovanović ili Saša Pejaković, pa čak možda i Leonid Milivojević na sudu mogli da daju izjavu kako su oni lično izvršili krivična dela za koja su svi grupno optuženi. Na taj način bi svi optuženi, a posebno pripadnici JSO skinuli, kako kažu, "ljagu sa sebe i sa jedinice". A sam komandant Legija bi bio oslobođen odgovornosti i možda bi se vrlo brzo našao na slobodi - završio je svoju priču Dragan Petrović, jedan od čuvara iz Okružnog zatvora, koji zajedno sa Legijom odlazi u pritvor Specijalnog suda, gde čekaju svoj izlazak pred sudiju Marka Kljajevića.

U sledećem broju: Pojačana bezbednost

 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"