Mediji u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH i Makedoniji
Iznenadjujuci rezultat Vojislava Seselja
Mediji u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH i Makedoniji preneli su juce rezultate nedeljnih izbora za predsednika Srbije, uz ocene da su izbori protekli u regularnoj atmosferi i da je iznenadjujuci procenat glasova dobio lider radikala Vojislav Seselj.
Kako javlja dopisnica iz Zagreba, svi dnevni listovi u Hrvatskoj beleze prve utiske i nezvanicne rezultate izbora u Srbiji, ali bez vecih komentara.
Zagrebacki "Vjesnik" pise kako je drugi krug predsednickih izbora u Srbiji siguran, a da ce se u njemu takmiciti Vojislav Kostunica i Miroljub Labus.
Rijecki "Novi list" navodi kako je ovim izborima prisustvovao veci broj posmatraca nego ikada ranije. List takodje navodi da izborna groznica nije zaobisla ni kladionice, koje su sportska takmicenja dopunile i prognozom rezultata trke za mesto predsednika Srbije.
Tako su "srpski hazarderi" ulagali novac ili na pobedu jednog od kandidata ili na postotak koji ce dobiti svaki od 11 kandidata za predsednika. Navode se i reci jednog od kladionicara, koji je kazao kako se "politicari klade zbog svog dobitka, a mi zbog svog".
"Vecernji list" i "Slobodna Dalmacija" donose i zanimljivost vezanu uz glasanje supruge bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica Mire Markovic, koja je prilikom glasanja pogresno zaokruzila ime kandidata.
"Vecernji list" navodi da bi Seseljevi glasovi mogli u drugom krugu da donesu pobedu Kostunici. List se poziva na istrazivanja Centra za marketinska istrazivanja, navodeci da ce vise od 40 odsto biraca koji su u prvom krugu glasali za Seselja, kao i predsednika Arkanove Stranke srpskog jedinstva Borislava Pelevica, u drugom krugu glasove dati Kostunici.
"Slobodna Dalmacija" navodi kako su predstavnici Centra za slobodne i demokratske izbore, koji prate izbore sirom Srbije, na konferenciji za novinare izjavili da nije bilo teskih povreda izbornog postupka i pravila.
Slovenacki mediji, koji su uveliko bili u stampi kada su saopsteni prvi rezultati, preneli su samo informaciju o toku izbornog dana u Srbiji.
Listovi u naslovu isticu da Vojislav Kostunica i Miroljub Labus nastavljaju trku u drugom krugu, kao i da je iznenadjujuce visok procenat glasova dobio Vojislav Seselj, javlja dopisnik iz Ljubljane.
Sarajevska stampa je prenela iskljucivo agencijske vesti o toku predsednickih izbora u Srbiji.
"Dnevni avaz" je, pored tehnickih detalja sa izbora, preneo vest da su Albanci koji su nastanjeni na jugu Srbije bojkotovali izbore.
Sarajevsko "Oslobodjenje" samo je prenelo vest o pocetku glasanja u Srbiji i navelo da je zabelezen jedan incident u Kosovskoj Virovitici, gde je u blizini birackog mesta pronadjena eksplozivna naprava koju su deminirali vojnici Kfora.
Objavljene su i fotografije favorita za predsednika Srbije Vojislava Kostunice i Miroslava Labusa, u momentu dok ubacuju glasacki listic u kutiju.
Portparol Ministarstva inostranih poslova BiH Amer Kapetanovic izjavio je dopisnici Bete iz Sarajeva da ce "BiH postovati demokratsku volju biraca da u Srbiji na predsednickim izborima glasaju za koga zele".
"Izbori u Srbiji su unutrasnja stvar Srbije i Jugoslavije. Mi cemo samo, kao i celi i demokratski svet, postovati volju biraca", kazao je kratko Kapetanovic.
Makedonski mediji pratili su izbore u Srbiji sa interesovanjem, javlja dopisnik iz Skoplja. U izvestajima se konstatuje da je bio mali odziv biraca i da prvi krug nije resio pitanje predsednika Srbije.
Skopski mediji posebno isticu da je na izborima "ultranacionalista" Vojislav Seselj osvojio zavidan broj glasova.
Skopski mediji takodje objavljuju sondaze agencija za ispitivanje javnog mnjenja prema kojima u drugom krugu, u kome ce se takmiciti Vojislav Kostunica i Miroljub Labus, vece sanse ima Kostunica.
HRVATSKA - NAPAD
Brutalno pretucen direktor Privredne banke Zagreb
Dvojica nepoznatih napadaca juce su, na stepenistu zgrade u kojoj zivi, pretukli i tesko povredili poznatog bankara i direktora Privredne banke Zagreb Bozu Prku (44).
Prka je zadrzan na lecenju u zagrebackoj Klinickoj bolnici Merkur. Nacelnik te bolnice Miran Martinac izjavio je za agenciju Hina da je Prka zadobio vise hematoma i udaraca po glavi, verovatno drvenom palicom, a pritom mu je slomljena i kost na levoj saci.
Zagrebacka policija, koja nije navela o kome se radi vec samo Prkine inicijale, saopstila je da su Prku napadaci presreli juce oko 8:30 u prizemlju zgrade u zagrebackom naselju Vrbik, dok je odlazio na posao.
Jedan od napadaca pricekao ga je u prizemlju i poprskao ga suzavcem, dok ga je drugi tvrdim predmetom, verovatno drvenom palicom, udarao po glavi i ruci.
Policija nastavlja istragu kako bi otkrila i uhapsila napadace, ali i utvrdila motive napada, potvrdjeno je u MUP-u.
SARAJEVO
Medjunarodna zajednica u BiH nema favorita
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Pedi Esdaun odbio je spekulacije nekih medija u BiH da ce "medjunarodna zajednica falsifikovati rezultate opstih izbora koji ce se odrzati 5. oktobra".
"Mi ne kontrolisemo izborni proces, a cak i da ga kontrolisemo, to ne bismo uradili", rekao je Esdaun. On je naglasio da se medjunarodna zajednica nece mesati u izborni proces jer trenutno nema svojih miljenika i favorita.
"Politika u BiH je sazrela. Mislim da je najveca greska koju prave politicari, pa mozda i novinari, to sto se potcenjuju glasaci. Mislim da Bosanci, jednostavno, ne zele da im bilo ko, pa ni mi u medjunarodnoj zajednici, govori kako da glasaju. Jednostavno, politika je ovde zrela, a mozemo se osloniti i na inteligentnost biraca", izjavio je Esdaun za "Dnevni avaz".
On je kazao da su u BiH nuzne reforme i dodao da ce najverovatnije medjunarodna zajednica ostati u BiH kako bi osigurala da ne dodje do nestabilnosti u regionu koja bi ugrozila reforme i napredak ostalih drzava.
Upitan da li su susedne zemlje te koje potezu pitanje suvereniteta BiH, visoki predstavnik za BiH je rekao: "Ja bih ignorisao sta ti ljudi govore. Uvek tokom izbora, otpisite najmanje 60 odsto onoga sto politicari pricaju. BiH se nece vratiti u proslost".
On je istakao da je "celi svet opredeljen za ocuvanje granica BiH", te da "svi u Srbiji znaju da bi, onog trenutka kad bi cak i sugerisali promene granica, istog trena izgubili svoju priliku za prikljucenje Evropi".
MAKEDONIJA - SKUPSTINA
Konstitutivna sednica parlamenta 3. oktobra
Konstitutivna sednica novog, cetvrtog sastava makedonskog parlamenta bice odrzana u cetvrtak, 3. oktobra.
Konstitutivnu sednicu zakazao je dosadasnji predsednik skupstine Stojan Andov.
Parlamentarni izbori u Makedoniji odrzani su 15. septembra. Opozicionoj koaliciji "Za Makedoniju zajedno" pripalo je 60 od ukupno 120 mesta u parlamentu. Od toga socijaldemokrati imaju 44 mandata, liberal-demokrati 12 i po jedno mesto stranke Srba, Bosnjaka, Turaka i Roma.
Vladajuca koalicija "Glavu gore" ima 33 poslanickih mandata - VMRO DPMNE 25, Liberalna stranka pet, dva mandata Nova demokratija i jedno mesto Partija za pokret Turaka.
U albanskom politickom bloku stranka Alija Ahmetija, Demokratska unija za integraciju, ima 16 od ukupno 26 albanskih mandata u makedonskom parlamentu. Demokratska partija Albanaca Arbena Dzaferija ima sedam mandata, Partija demokratskog prosperiteta dva, dok je jedno mesto pripalo Narodnoj demokratskoj partiji, koja se zalaze za federalizaciju Makedonije.
U prostorijama Drzavne izborne komisije novi poslanici Sobranja imali su mogucnost da podignu uverenja da su postali poslanici.
Najinteresantnije je bilo da li ce lider bivse Oslobodilacke narodne armije (ONA), sada pobednicke stranke u albanskom elektoratu, Ali Ahmeti doci i podici svoje uverenje i time razresiti dilemu da li ce sedeti u poslanickoj klupi.
Ahmeti se nije pojavio, ali u njegovoj stranci tvrde da ce on poslanicki mandat zadrzati i da ga se nece odreci, uz obrazlozenje da mu ga je narod dodelio.
"Ahmeti ce zadrzati poslanicki mandat ali se nece pojavljivati na sednicama parlamenta", rekli su u stranci DUI.
To pokazuje da se nece obistiniti najave da ce ova stranka traziti povecanje bezbednosnih mera u i oko parlamenta 3. oktobra, za kada je zakazana sednica, nakon najava da ce biti demonstracija u organizaciji VMRO DPMNE, ukoliko se u parlamentu pojavi Ahmeti.
Uverenje o poslanickom mandatu danas nisu podigli ni pobednik na izborima, lider socijaldemokrata i najverovatnije novi premijer Branko Crvenkovski, niti jos uvek aktuelni premijer i lider VMRO DPMNE LJubco Georgijevski. Po uverenje nije dosao ni Arben Dzaferi.
U Drzavnoj izbornoj komisiji obrazlazu da ce, u skladu sa zakonom, uverenja svima koji ih nisu podigli danas biti dostavljena postom, kako bi mogli da dodju na konstitutivnu sednicu novog sastava parlamenta.
Na sednici u cetvrtak treba da bude izabran i novi predsednik parlamenta, a za njegov izbor potreban je 61 poslanicki glas. Moguce je da na to mesto bude izabrana Teuta Arifi, potpredsednica DUI i profesor za albansku knjizevnost na Skopskom univerzitetu.
Time bi bio udovoljen zahtev da i Albanci budu zastupljeni u nacionalnom savetu bezbednosti, kojim rukovodi predsednik drzave kao vrhovni komandant oruzanih snaga.
U sastavu nove vlade koju ce predvoditi socijaldemokrate, skoro je sasvim sigurno da ce ucestvovati i Ahmetijeva stranka, kao pobednik u albanskom elektoratu. Direktni pregovori buducih koalicionih partnera - socijaldemokrata i DUI - zvanicno ce poceti nakon konstituisanja novog parlamenta.
U DUI kazu da oni zele da promene dosadasnju praksu da Albanci u vladi budu "dekor" i da im resori nisu toliko vazni koliko im je vazno da, kako kazu, udju u izvrsnu vlast da bi poneli i odgovornost za buducnost zemlje, a ne samo da koriste privilegije tih funkcija.
TRIBUNAL - HRVATSKA
Hrvatska trazi pravo zalbe na nalog protiv Bobetka
Portparol Haskog tribunala Dzim Lendejl potvrdio je juce da je Tribunal primio zahtev za podnosenje interlokutorne zalbe hrvatske vlade na nalog za hapsenje i izrucenje generala Janka Bobetka, optuzenog za ratne zlocine nad srpskim civilima tokom vojne akcije u Medackom Dzepu.
Zahtev za podnosenje interlokutorne zalbe, koji je hrvatska vlada u petak na kraju radnog dana dostavila Haskom sudu, dokument je kojim od tog suda trazi da joj se dopusti zalba na nalog za hapsenje i predaju Bobetka, bivseg nacelnika generalstaba Hrvatske vojske.
"Primili smo (zahtev) na hrvatskom" kazao je Lendejl agenciji Hina, dodajuci da ne moze da govori o daljoj proceduri dok se dokument ne prevede na engleski.
Vladin zastupnik za slucaj Bobetko, advokat Goran Mikulicic u petak je izjavio da zalba na nalog za hapsenje i predaju Bobetka nije izricito dopustena, pa vlada tim zahtevom trazi da joj se takva zalba omoguci.
Mikulicic, autor vladinog zahteva, objasnio je da bi o zahtevu za podnosenje interlokutorne zalbe trebalo da odlucuje troclano sudsko vece, koje se saziva "ad hok", odnosno samo za tu priliku.
Tek u slucaju da troclano vece usvoji zahtev, vlada bi mogla da podnese "pravu zalbu" na nalog da uhapsi i Tribunalu izruci penzionisanog generala.
Generala Janka Bobetka Tribunal tereti da je po komandnoj odgovornosti kriv za ratni zlocin nad srpskim civilima pocinjen u toku i nakon vojne akcije HV-a u Medackom Dzepu, u septembru 1993. godine.
EU - BIH
Ministri EU pozvali gradjane BiH da masovno izadju na izbore
Sefovi diplomatija Evropske unije su u Briselu porucili "narodu Bosne i Hercegovine" da ce na izborima 5. oktobra "morati da odluce da li ce, ili ne, glsati za reforme, boljitak i obecavajucu buducnost unutar Evrope".
Ministri EU su zitelje BiH pozvali da masovno izadju na izbore i da za svoje predstavnike u vlasti izaberu "one koji su istinski privrzeni ekonomskim i zakonskim reformama, koje su potrebne BiH".
"Vi ne mozete promeniti proslost, ali mozete oblikovati svoju buducnost. Mi vas snazno pozivamo da to i ucinite", naglasili su ministri EU u "poruci narodu BiH".
Visoki zvanicnici EU, Kris Paten i Havijer Solana, izvestili su sefove diplomatija petnaestorice o nedavnim posetama Bosni. Oni su u zakljuccima zasedanja podvukli da su vlasti u BiH uspele da "sustinski upotpune" program reformi koje je EU zatrazila da budu sprovedene u sklopu procesa stabilizacije i pridruzivanja EU, i istakli da se "ovim potezima zemlja priblizila Evropi".
Naglasili su da ce, s tim u vezi, izbori od 5. oktobra biti "od sustinske vaznosti, jer ce gradjanima BiH dati priliku da izaberu vlast koja ce zemlji omoguciti dalji napredak na putu evropske integracije".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
