NINA NASTASIA (NJUJORK) U BIOSKOPSKOJ SALI DOMA OMLADINE
Drevni poredak muzickog nasledja novog kontinenta
Aktuelna njujorska folk uzdanica s underground priveskom, Nina Nastasia i njen bend (harmonika, violoncelo, viola) sastavljen od momaka jednako egzoticnih prezimena, koja ocito svedoce o sivim sirinama ancestralnih prostranstava dolazecih puteva prema Novom svetu, odrzali su svoj nezaboravni mali koncert u sali bioskopa Doma omladine koji jednom za svagda spaja askezu i senzualnost, lisene automatskih postmodernistickih zvucnih beseda u slavu minimalisticke ispraznosti, kojima se art opredeljen svet u popularnoj kulturi bezdusno zasipa svojim luksurioznim trendi etiketama vec dovoljno dugo.
No, ne. Nina Nastasia definitivno ne dolazi iz takovg Njujorka, a muzika njenog sastava vise je poreklom "sa zemlje" nego iz poslovnih oblakodera cije fasade nam neprestance prikazuju gusece advokatske serije diljem dostupne mreze televizijskih replikanata. Nesto malo elektrike na sceni bila bi sva tehnologija kojom ovaj bend barata i raspolaze, a flasica "vatrene vode" izgleda da je iz perspektive ove skupine mnogo uvazenije pogonsko sredstvo od svih zakacenih magneta koji ozvucavaju ovaj retko tradicionalno instrumentarijumski postavljen kvartet sa i te kako modernim opredeljenjem prema svima zapretenim potankostima zivota u sadasnjici.
Formalno, reputacija Nine Nastasie pociva pre svega na kratkoj formi koja je, naprotiv, bas zabavljena svim onim neponovljenim monumentalnostima svakodnevog unutrasnjeg zivota. Kada Nina Nastasia zapeva, odabirajuci odgovarajucu gitaru kao poneka glamurozna junakinja ogrlicu, ona placa svoj obol visoko razvijenom ukusu folk epohe od pamtiveka za narocite zenske glasove, sto u njenom konkretnom slucaju spaja urbanu oprost s prvobitnom melodioznoscu koja dakako nije ugladjeno normirana, ali nije ni varvarska, ne nikako.
Numere koje Nina Nastasia i njen osetljivi bend isporucuju sasvim prirodno i bez namestenosti neka su vrsta niza intenzivno prozivljenih slika koje po silini zapazanja nadrastaju svaki klise sto biste ga po najavnicama, isaranim krugom asocijacija u cijem je centru Nick Cave a onda i artisti sa kojima je imao posla Nastasijin producent Steve Albini, mogli uopste zamisliti. Napokon, ove jednostavne, tople male pesme ne sadrze u sebi ni trunke fascinantnog uzasa gotskog romana i Edgara Alana Poa ispod izgleda vazece oznake zanra koja glasi "juznjacki gotik folk", takodje.
Tradicionalna slika sveta u mekoj krvarecoj gami gradskog gluvila sto zabavljeno brzinom i stekcucim rasporedima "modernih vremena" ne cuje zamiruci krik za mnogo cijim prozorom kraj kojeg prolazi ma posve blizu, inspiracija je i realizacija Nine Nastasije i okupljenih muzicara koji tako unose malo onog drevnog poretka individuuma u tehnologizirane kolektivne kosmare megalopoliske armije profesionalnih stanovnika.
NEOBICAN SAJT NA INTERNETU
Neonacisti traze srodne duse
Jedan austrijski sajt interneta za licne kontakte od nedavno nudi usluge samcima i samicama krajnje desnicarskih politickih ubedjenja, koji su u potrazi za partnerom "arijevske rase" i istih politickih ubedjenja. Pronalazenje "srodne duse" nije jednostavno, pogotovo ako su kriterijumi ostri, sto je dalo ideju ljudima koji stoje iza sajta za licne kontakte Germanija Flert (njnjnj.geocities.com/germaniaflirt), da pomognu samcima sa krajnje desnice, neonacistima i pangermanskim nacionalistima iz Austrije, Svajcarske i Nemacke.
"Trazim zenu germano-skandinavskog tipa, izmedju 18 i 28 godina, sa juga Nemacke. Ako ste takodje nemacka nacionalistkinja ili simpatizer desnice, idealno bi bilo da ste iz drustvene elite, ali mozete takodje biti obicna zena ako je vas karakter kompatibilan sa mojim", pise na tom sajtu Andreas (28) univerzitetski obrazovan Austrijanac iz Tirola. "Kultivisan sam, ambiciozan, sportski tip, misicav. Plasim se Boga i niceg i nikog vise na svetu, kao sto je u tradiciji Bizmarka", dodaje Andreas. "Trazi se lepa plava mlada zena za vikende, diskusije, posete muzejima i setnje", pise G. Holger, Beclija od 39 godina, zaljubljenik u nemacku i skandinavsku istoriju. Ne pusi, ima plavu kosu, oci boje lesnika, glasa za FPO (krajnja desnica) i voli da slusa Led Cepelin i Dip Parpl, dve grupe "hard roka" iz 60-tih godina.
"Devojka od 19 godina trazi tipa iz Beca nacionalistickih ubedjenja kome to nije jedino interesovanje", kaze jedna plava servirka. "Trazi se Nemac, visok, misicav, germanskog tipa, da nesto radimo zajedno", pise na sajtu Gudrun, studentkinja plave kose i ociju od 20 godina iz Insbruka, na zapadu Austrije.
To su zahtevi samo nekih od 52 muskarca i 20 zena koji su se obratili sajtu Germanija flert u potrazi za "ljubavlju njihovog zivota". Oni moraju da saopste svoje ime, godine, licni opis, prebivaliste, ali isto tako i svoju politicku orijentaciju, da naglase da li piju i da li hoce decu. "Najzad jedan sajt za licne kontakte za nemacke nacionaliste! Veliko hvala", raduje se izvesni Tomas u "knjizi utisaka" za taj sajt.
U BERLINU U TOKU SMOTRA KULTURE JUGOISTOCNE EVROPE
Otvaranje balkanske crne kutije
Projekcijom filma "Apsolutnih sto ", beogradskog rezisera Srdjana Golubovica i izlozbom fotografija Jovana Baleva o zivotu makedonskih Roma, u Berlinu je u cetvrtak uvece pocela multikulturalna manifestacija "Balkanska crna kutija" (Balkan Black BoDz), koja ce trajati do 2. oktobra. Ova manifestacija se u glavnom gradu Nemacke odrzava vec cetvrtu godinu zaredom, i ima za cilj, kako se kaze u programu smotre, da promovise mladu i nezavisnu umetnost srednjeg dela jugoistocne Evrope.
Na ideju da pokazu kako rasturanje bivse Jugoslavije i ratovi u njoj nisu porusili sve veze medju ljudima, niti su unistili jedinstveni kulturni identitet ovog prostora, dosla je grupa mladih iz bivse Jugoslavije koji zive u Berlinu, najpre onih iz asocijacije Mostarski most, i nekolicina mladih Nemaca, dobrih znalaca pop i rok kulture u bivsoj Jugoslaviji. U ovogodisnjoj manifestaciji, kao i u tri prethodne, ucestvuju muzicari, pisci, sineasti, fotografi, slikari iz svih republika bivse Jugoslavije. Programi manifestacije "Balkanska crna kutija" odrzavaju se na nekoliko mesta u raznim delovima Berlina, a finansiraju se, delom iz zaduzbine "Hajnrih Bel, delom iz donacija desetak berlinskih opstina i onih na prostoru bivse Jugoslavije.
Nazivom "Crna balkanska kutija", aluzijom na navigacioni instrument koji sadrzi dragocene, dobro cuvane i nepoznate podatke, organizatori manifestacije su zeleli da poruce kako postoji i jedan drug, razlicit i uzbudljiv Balkan, daleko od klisea po kome je to prostor na kojem uspevaju samo cevapcici, sljivovica i etnicki ratovi. Ova manifestacija bi trebalo da pokaze da na prostoru bivse Jugoslavije postoji vrlo bogat kulturni zivot koji nije ogranicen novostvorenim drzavnim granicama i predrasudama starijih generacija.
Zvezda proslogodisnje manifestacije bio je Sead Fejdic sa svojim orkestrom. Ove godine, organizatori su se odlucili za razlicite, ali takodje originalne ritmove - za Ramba Amadeusa i grupu iz Travnika "Alternativa nova ". Berlinski i balkanski muzicari pripremaju zajednicko vece, nazvano "Partizanski Dzez i poezija", na kojem ce interpretirati partizanske pesme u novom aranzmanu, ironisuci tako na racun soc-realistickog herojskog etosa.
Odlomke iz svojih dela citace mladi pisci iz Slovenije, Hrvatske, BiH; beogradski publicista Petar Janjatovic predstavice publici svoju " Enciklopediju jugoslovenskog roka".
Planiran je i vrlo bogat filmskih program mladih autora: igrani filmovi Milca Mancevskog "Prasina" i "Pre kise", Kusturicinih "Osam super prica", zatim dokumentarci "Paviljon 22" Nenada Puhovskog, "Srpska simfonija" Sandrine Andjic i Manuela Cimera," Poezija i revolucija" Branka Ivande, kao i filmovi pobednika festivala kratkog filma u Mostaru. Nemacko-americki dokumentarni film, autora Letmajera i Bogdanica, "Jugoslavija-rat koji se mogao izbeci", bice uvod u razgovor s publikom na temu raspada bivse Jugoslavije.
PRVA RASPRODATA PREDSTAVA NA BITEFU
Hazarski recnik zahvaljujuci zenama
Iako reprizno izvodjenje, "Hazarski recnik" u reziji Tomaza Pandura prva je rasprodata predstava ovogodisnjeg Bitefa, pravi festivalski dogadjaj za koji je, uz Pekinsku operu, vladalo najvece interesovanje publike.
Okrugli sto sa autorima pretvaranja "reci u meso", pruzio je sagovornicima i malobrojnoj, publici novo zadovoljstvo dijaloske rekonstrukcije Pandurevog (sno)vidjenja romana 21. veka - koji je, buduci napisan "prerano", cekao svoja nova citanja. "Pandur Theaters", osim na sceni, sprema iscitavanje Pavicevog dela i na filmskom platnu - kako sam reditelj kaze, godinama fasciniran izazovom da prevede knjigu koja je izabrala njega, na univerzalan jezik.
Razgovoru je prisustvovao i autor knjige prevedene na nebrojene jezike sveta, koji je naveo da je sa Tomazom dugo sanjao, dugo razgovarao - ali da od svega ne bi bilo nicega, navodi Milorad Pavic, da nije bilo "sedam zena koje su izgurale projekat pre nego sto su se muski uopste osvestili".
Medju tim zenama su i producent, koautor adaptacije i dramaturg Livia Pandur, kao i direktor Sava centra Branislava Lijesevic, po cijem je priznanju dvomesecna umetnicka "okupacija" oplemenila citav prostor beogradskog kongresnog centra. Koproducent (i glumac u "Hazarskom recniku"), upravnik Ateljea 212 Svetozar Cvetkovic, potvrdio je da ljubljansko-beogradska saradnja nije samo "uspesan incident" vec najava uobicajenih modela realizacije vecih produkcija u srodnom kulturnom ambijentu balkanskih umetnickih scena. Za okruglim stolom - ili tu blizu - nasao se i jedan cetvoronozni clan ekipe (dugodlaki, razmazeni a umiljati hrt), omiljen vecini prisutnih mladih "lovaca na snove" - iz Slovenije, Srbije, Amerike - medju njima i Sergej Trifunovic, na sceni povremeno "dvolicni" lovac na lovce.
Nekim od mladih studenata Tomaz Pandur pomogao je "da od reci postanu meso", vec potvrdjene glumacke velicine (Jelisavetu Sablic) sam je godinama zeljno iscekivao u svojoj podeli. Medju "45 jedinica" enciklopedije na sceni, tu su i Sonja Vukicevic, Petar Bozovic, Dragan Micanovic, Tihomir Stanic... u dvoiposatnom citanju belina, stvaranju pozorista koje je "misao u pokretu".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
