Svetske agencije
Glasanju se odazvalo 55% glasaca
U drugi krug predsednickih izbora u Srbiji uci ce Vojislav Kostunica i Miroljub Labus, dvojica bivsih saveznika u obaranju vlasti Slobodana Milosevica, isticu svetske agencije u izvestajima o nedeljnim izborima.
Agencije su pomno pratile tok predsednickih izbora u Srbiji i pod oznakom hitno izvestile o ulasku u drugi krug Kostunice i Labusa, navodeci da se radi o "bivsim saveznicima u obaranju vlasti Slobodana Milosevica".
U izvestajima iz Beograda, agencije su veliku paznju dale izbornom uspehu kandidata Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja, koga su opisale kao "ultranacionalistickog politicara".
Pozivajuci se na prve konacne procene beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), agencije su prenele da ce se Kostunica i Labus takmiciti u drugom krugu izbora, za dve sedmice.
Americki Asosijeted pres (AP) ocenjuje da je "rasireno uverenje da ce Kostunica, umereni nacionalista, pobediti Labusa u finalnoj rundi izbora, koja treba da se odrzi za dve nedelje".
"Analiticari, medjutim, veruju da bi odziv u konacnom krugu mogao da bude manji od neophodnih 50 odsto, sto bi ponistilo celokupne izbore i izazvalo njihovo ponavljanje za dva meseca", naveo je AP.
Prema oceni iste agencije, biraci su "pokazali malo interesovanja za nedeljne izbore, ostavsi u velikom broju kod kuce - na suvom - nakon kampanje koja je izazvala veoma malo entuzijazma".
Agencija navodi da je odziv od oko 55 odsto jedan od najnizih posle uvodjenja visepartijskog sistema 1990. godine i da je upravo tako mala izlaznost pogodovala Vojislavu Seselju, koji se oslanja na odano jezgro svojih biraca.
Istovremeno, smatra AP, pokazuje se da je "prosla euforija koja je pratila izbore na kojima je razvlascen bivsi predsednik Slobodan Milosevic", a da je na njeno mesto doslo "nezadovoljstvo zbog odsustva jasnog napretka u poboljsanju zivotnog standarda koji je obecala post-Milosevicevska vlast".
Uz podsecanje da su troskovi izdrzavanja cetvoroclane porodice u protekle dve godine porasli sa 150 na 400 dolara mesecno, a da su cene struje, grejanja i vode od Milosevicevih vremena porasle punih devet puta, AP navodi da se upravo taj "nedostatak progresa duboko utisnuo u svest biraca".
Sama izborna kampanja bila je "bez sjaja" zbog "pomanjkanja ostrih razlika izmedju dvojice ranih favorita, Kostunice i Labusa".
Za Kostunicu, agencija navodi da je "umereni nacionalista, cija su ustogljena odela i reputacija postenog coveka pridobili birace site politickih manipulacija iz Milosevicevog vremena".
U svojoj izbornoj kampanji, Kostunica se zauzeo za manje radikalne ekonomske reforme od svog glavnog suparnika i bivseg saveznika, Miroljuba Labusa. Labus, navodi agencija, predvodio je napore zemlje da izdejstvuje zajmove i pomoc Zapada i zagovarao brzo zatvaranje zastarelih preduzeca i podsticanje rasta stagnirajuce privrede.
Za AP, "crna vrana" izbora bio je lider Srpske radikalne stranke i "ultranacionalista" Vojislav Seselj.
"NJegov rezultat vidi se kao indikacija da Srbija jos uvek nije u potpunosti prevazisla ekstremni nacionalizam koji je obelezio Milosevicev rezim", zakljucuje Aasocijeted pres.
Prema oceni britanskog Rojtersa, ako "po sopstvenim recima umereni nacionalista" Kostunica uspe da dodje na celo Srbije, usledice borba za vlast izmedju politickih snaga koje su se ujedinile u obaranju Slobodana Milosevica sa vlasti.
"Kostunica je pobedio u prvom krugu izbora, obezbedivsi tako sebi pol-poziciju za drugi krug izbora", pise Rojters i prenosi ocenu analiticara da je sad Kostunica favorit za drugi krug izbora, posto su otpali kandidati uglavnom nacionalisticki nastrojeni, pa ce njihovi biraci verovatno dati glas Kostunici.
Uz napomenu da su i Kostunica i Labus insistirali da su privrzeni demokratiji i reformama, Rojters primecuje da su se opredelili za veoma razlicite kampanje.
"Labus, arhitekta ekonomskih reformi srpske vlade, zagovarao je brzo restrukturiranje i privatizaciju drzavnih preduzeca i porucio Srbima da moraju naporno da rade", pise Rojters.
"Kostunica je naglasio vaznost vladavine prava i zatrazio vise socijalne zastite za one tesko pogodjene reformama", dodala je agencija.
Izvestavajuci sa izbora, Frans Pres ukazuje da su se "dva bivsa saveznika suocila na izborima za predsednika Srbije, dve godine nakon sto su zajedno doprineli rusenju rezima Slobodana Milosevica".
Francuska agencija Kostunicu opisuje navodeci da on sam sebe naziva "umerenim nacionalistom", a Labusa kao liberalnog ekonomistu. Biracima je ponudjeno da biraju izmedju politike ubrzanih promena koju zagovara Labus i programa opreznije sprovedenih reformi koji nudi Kostunica.
AFP ukazuje da ce ovim izborima biti okoncan mandat Milana Milutinovica, bivseg saradnika Slobodana Milosevica, koga je Haski tribunal optuzio za ratne zlocine na Kosovu.
Frans Pres ukazuje i da je lider radikala, "ultrancionalista" Vojislav Seselj, na trecem mestu, dodajuci da je on osvojio vise nego sto su predvidjale agencije za ispitivanje javnog mnjenja koje su mu davale 10 do 17 odsto podrske biraca.
TEHERAN
Petorica muskaraca javno obeseno u Teheranu
Petorica muskaraca, koji su osudjeni zbog otmice, silovanja i pljackanja zena, obeseni su javno u Teheranu.
Petorica, svi u ranim dvadesetim godinama, uhapseni su u decembru 2001. godine. Zvanicnici nisu saopstili koliko su zena napali. Neki gradjani Teherana su vesanje posmatrali sa krovova svojih zgrada, dok su neki potpuno nezainteresovano grickali cips.
Tela obesenih ostala su da vise na vesalima najmanje pola sata.
Presude iranskog vrhovnog suda, donesene prosle nedelje, nisu javno procitane.
Iranski reformisti smatraju da javna pogubljenja stete medjunarodnom imiDzu te zemlje, ali i islamu.
INDIJA
Najmanje 13 mrtvih u stampedu
Najmanje 13 osoba je poginulo, a 25 povredjeno uljudskom stampedu nakon jednog politickog skupa u Laknau, na severu Indije, rekli su ocevici.
Do nesrece je doslo kada se masa od 150.000 ljudi koji su prisustvovali skupu zamenika premijera Lala Krisne Advanija, uputila prema glavnoj zeleznickoj stanici u Laknau, saopstila je policija.
Zvanicnik jedinica za obezbedjenje indijskih pruga Bua Sing rekao je da je 11 ljudi poginulo, ali su spasioci koji su bili na licu mesta, naveli broj od 13 mrtvih, upozoravajuci na mogucnost veceg broja zrtava, posto ima vise tesko povredjenih.
Masa koja se vracala sa skupa, spustala se stepenicama prema stanici i naletela na putnike, kazao je zvanicnik policije D.P. Sina.
Tri osobe su tesko povredjene kada su naisle na kablove pod velikim naponom, rekao je Sing.
Advani, koji tvrdi da je skupu prisustvovalo 600.000 ljudi, optuzio je Pakistan za navodnu umesanost u teroristicke napade u Indiji.
IZRAEL I SAD
Saron pogresno protumacio americku politiku
Ukidanje blokade staba lidera Palestinaca Jasera Arafata u Ramali, za izraelskog premijera Arijela Sarona predstavlja pravi politicki i diplomatski poraz, prema oceni svih analiticara, koji je posledica pogresnog tumacenja americke politike prema Iraku.
"On je lose protumacio poruku Vasingtona", ocenio je pre ukidanja blokade jedan izvor blizak Arafatu.
Rezultat te 10-dnevne opsade, zvanicno uvedene zbog dva palestinska samoubilacka napada, izgleda katastrofalno po Sarona.
Arafat koji je do sada bio na putu da bude marginalizovan medju pripadnicima svog naroda i sve izolovaniji na svetskoj politickoj sceni, oporavio se, mada privremeno. Zatim, usporen je proces reformi palestinske uprave, sto zahteva Vasington i, najzad, Izrael je na ovaj nacin iritirao svog glavnog saveznika - Ameriku.
Iako je Arafat pozvao sve oruzane palestinske grupe da "postuju potpunu obustavu vatre", rezultat tog poziva, koji nije prvi, prilicno je neizvestan, posto su svi prethodni apeli bili bez efekta.
Za razliku od prve opsade Mukate, Arafatovog sedista u Ramali, Palestinci ovog puta nisu ucinili nijedan ustupak. Palestinci su tokom ranije opsade pristali na izrucenje 13 osoba koje su otisle u vise evropskih zemalja, ali ovog puta nije bilo niceg slicnog.
Izrael je najpre zahtevao predaju 20-ak Palestinaca optuzenih za "teroristicke" aktivnosti, dok je Saron kazao da medju 250 ljudi koji se nalaze sa Arafatom, ima 41 osoba, osumnjicena za terorizam. Medjutim, niko od tih ljudi nije predat Izraelu, niti je zatvoren, niti otisao u egzil.
Tacno je da je Arafat shvatio da je odnos snaga ovog puta ide njemu na ruku i da samo treba da saceka rezultat americkih pritisaka. Izraelska stampa je nedavno ocenila da je Saron taj koji je blokiran.
Takticka greska koju je pocinio Saron, moze se uociti u njegovom intervjuu "Jerusalim postu".
"Ne verujem da postoji i najmanja veza" izmedju opsade Mukate i iracke krize, kazao je on.
Medjutim, tri dana kasnije, SAD su se uzdrzale od glasanja u Savetu bezbednosti UN, kada se odlucivalo o rezoluciji kojom se od Izraela zahteva ukidanje blokade Mukate, dok je predsednik DZorDz Bus poslao nedvosmislenu poruku Saronu da opsada Mukate ometa americku politiku prema Iraku.
Saron je vec uspesno prkosio Vasingtonu. U aprilu je, i pored vise americkih zahteva, odbio da povuce vojsku iz autonomnih palestinskih gradova na Zapadnoj obali, ali je ovog puta, s obzirom na vaznost irackog pitanja za Vasington, nije imao drugi izbor osim da se preda.
Amnesti interneSnel
Stradanje dece na Bliskom istoku
Decu na Bliskom istoku ubijaju i izraelska i palestinska strana, a da pritom bivaju nekaznjeni, pise u jucerasnjem izvestaju organizacije za ljudska prava Amnesti internesnel .
U izvestaju AI, cije se sediste nalazi u Londonu, zatrazeno je od dveju strana u bliskoistocnom konfliktu, da hitno kazne odgovorne za takve zlocine.
"Deca snose teret ovog konflikta. Obe strane - izraelske odbrambene snage i naoruzane palestinske grupe pokazuju potpuno nepostovanje prema zivotima dece i civila", pise u saopstenju.
U izvestaju se napominje da izraelska armija nije kaznila vojnike koji su na demonstracijama upotrebljavali "nedozvoljenu i smrtonosnu silu" prema deci koja su bacala kamenje.
Vise od 250 palestinskih malisana je ubijeno do septembra 2001. godine, od kojih 80 u prva tri meseca tog peroda, stoji u izvestaju.
Palestinski lideri, takodje, nisu nista uradili kako bi obuzdali militantne grupe da ne ubijaju decu i civile. Od 70 ubijene izraelske dece najveci broj je poginuo u palestinskim samoubilackim atenatatima.
AI u izvesstaju poziva medjunarodne posmatrace na Bliski istok, konstatujuci da bi njihov dolazak "mogao da spase zivote palestinske i izraelske dece i civila".
Izrael je odbacio potrebu za dolaskom medjunarodnih posmatraca.
Palestinski zvanicnik Saeb Erekat je izjavio za Rojters "da je izraelska okupacija, kao najvece zlo, kriva za smrt i izraelske i palestinske dece".
Izraelski zvanicnici smatraju da je pogresno poistovecivati ponasanje njihove armije, koja koristi silu kako bi smirila demonstracije, sa atentatorima koji promisljeno ubijaju civile.
"Mi smo napadnuti i moramo da se branimo, a zbog toga je nemoguce izbeci da ljudi stradaju u samoodbrani. Zao nam je zbog toga", rekao je izraelski zvanicnik Isak Levi za izraelsku televiziju.
SAD I BLISKI ISTOK
Bela kuca pozdravlja prekid opsade Arafatovog staba
Americki predsednik Dzordz Bus pozdravio je odluku Izraela da prekine opsadu glavnog sedista palestinskog lidera Jasera Arafata u Ramali, na Zapadnoj obali, saopstila je Bela kuca.
"Predsednik pozdravlja ovakav razvoj dogadjaja. Obe strane trebaju da nastave dalji zivot svesni svoje odgovornosti, koja podrazumeva ocuvanje mira i bezbednosti, kao i promene u palestinskom rukovodstvu", rekao je portparol Bele kuce Gordon DZondroi .
Izraelske snage su opkolile Arafatov stab 19. septembra, posle stradanja sedam osoba u palestinskim samoubilackim atentatima.
Izrael je, pod pritiskom SAD, odlucio da prekine opsadu Arafatovog sedista, ali ce vojnici ostati na tom podrucju, kako bi sprecili da pobegnu Palestinci cije izrucenje traze izraelske vlasti, javili su izraelski mediji.
Palestinci su izraelski potez okarakterisali kao "farsu" i zatrazili da se u potpunosti primeni rezolucija 1435 Saveta bezbednosti UN koja je izglasana prosle nedelje. U toj rezoluciji se zahteva "hitan prekid" opsade i povlacenje izraelskih snaga iz okupiranih palestinskih sela.
SENEGAL-BRODOLOM
Od 1.034 putnika samo 64 prezivelo
Jedan od ronilaca koji su ucestvovali u akciji spasavanja putnika broda "Le Zola", potonulog u noci 26. septembra u vodama Gambije, izjavio je juce da vec u prvoj spasilackoj akciji 28. septembra nije bilo nijednog prezivelog.
Vodja ronilackog tima Hajdar el-Ali rekao je novinarima da su operacije vadjena tela iz potonulog broda zaustavljene u subotu uvece. Raspadanje leseva je toliko uzelo maha da nije bilo moguce manipulisati zrtvama brodoloma, rekao je El-Ali.
On je precizirao da su samo u subotu iz olupine izvadjena 262 tela i da je u njoj preostalo jos oko 400.
Prema zvanicnim podacima, u ladji je putovalo 1.064 putnika, od kojih je samo 64 prezivelo brodolom.
"Sada senegalske vlasti treba da odluce o tome sta dalje raditi", rekao je el-Ali.
Prema njegovim recima, vodene struje odvlace brod 10 km dnevno u pravcu gambijske obale, koja se nalazi na udaljenosti od 35 km.
"Olupina se trenutno nalazi na 23 metra dubine, ali zbog njene tezine mogla bi, ili da se zabode u dno, ili da se prevrne. NJeno izvlacenje bi predstavljalo vrlo delikatnu operaciju", zakljucio je el-Ali.
Vise stotina razjarenih ljudi okupilo se u nedelju pre podne ispred rezidencije predsednika Abdulaja Vade, zahtevajuci od njega objasnjenje o uzroku nesrece. Najpre je receno da je brod potonuo zbog oluje, ali je to izazvalo veliku polemiku.
"Moje uverenje je da je bilo mnogo gresaka", izjavio je Vade, navodeci da je brod bio pretovaren i da je dosta ljudi putovalo "bez karata".
Brod je plovio je na liniji Dakar-Kazamans.
MOSKVA
Saron preneo Putinu zabrinutost zbog Iraka
Izraelski premijer Arijel Saron izrazio je juce u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zabrinutost zbog mogucnosti da Irak poseduje oruzje za masovno unistenje.
Kako je sef ruske diplomatije Igor Ivanov saopstio novinarima posle razgovora koji je trajao oko tri i po sata, Putin je podvukao vaznost povratka medjunarodnih posmatraca u Irak, kako bi se razjasnilo da li Irak poseduje ili ne takvo oruzje.
Na pocetku razgovora, Putin je rekao da je sada najvazniji zadatak povratak posmatraca, kako bi se sva pitanja oko Iraka resila politicko-diplomatskim putem.
Moskovski mediji navode da je Saron najverovatnije pokusao da ubedi Kremlj da u Savetu bezbednosti ne blokira novu rezoluciju o Iraku.
Putin i Saron su razmotrili i situaciju na Bliskom istoku, pri cemu se Rusija zalaze za "dugorocno resavanje situacije u tom regioonu na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN", rekao je Ivanov.
Po njegovim recima, u razgovoru je navedeno da Rusija namerava da u resavanju problema na Bliskom Istoku igra sopstvenu ulogu, ali i da deluje u okviru "kvarteta" - UN, SAD, EU i Rusija.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
