Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA

Prvi Kostunica, drugi Labus, treci Seselj

Republicka izborna komisija (RIK) potvrdila je juce popodne vodjstvo kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Kostunice na predsednickim izborima.
Predsednik RIK Radoslav Bacovic saopstio je na konferenciji za novinare da je, na osnovu obradjenih 85,17 odsto birackih mesta, Kostunica prvi sa 31,34 odsto, kandidat grupe gradjana Miroljub Labus drugi sa 27,47 odsto, a kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj treci sa 22,64 odsto.
Prema do sada obradjenim podacima, odziv na odrzanim izborima bio je 56,2 odsto.
Prema podacima RIK-a, predsednicki kandidat Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic osvojio je 4,38 odsto, kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic 3,94 odsto, kandidat Socijalisticke partije Srbije Velimir Bata Zivojinovic 3,32 odsto, dok je bivsi nacelnik generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic osvojio 2,06 odsto glasova.
RIK je saopstio i da su ostali kandidati osvojili manje od dva odsto glasova- Branislav Ivkovic 1,12, Vuk Obradovic 0,72, Tomislav Lalosevic 0,69 i Dragan Radenovic 0,23 odsto.

Bacovic je rekao da je do sada u RIK stiglo 26 prigovora na regularnost izbora i dodao da ce Komisija o njima odlucivati na sednici, a podsetio je i da rok za prigovore istekao sinoc u 20 sati.
Bacovic je dodao da je moguce da ce RIK vec danas saopstiti konacne rezultate izbora.

ZORAN DJinDJiC:

Negativna kampanja dovela do velike apstinencije

Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da je negativna predizborna kampanja svih predsednickih kandidata, osim Miroljuba Labusa, dovela do velike apstinencije biraca.
"Postoji opasnost da na drugi krug predsednickih izbora ne izadje dovoljan broj gradjana", rekao je Djindjic agenciji Beta.
On je rekao da je "upadljiva nezainteresovanost polovine birackog tela za izbore" i ocenio da "za ljude politika vise nije sudbina, sto je pozitivna vest".
"Gradjani traze razlog da glasaju za a ne protiv. Greska mnogih izbornih stabova bila je u tome sto su pokusavali da mobilisu emocije protiv Vlade Srbije na isti nacin na koji su to radili protiv rezima Slobodana Milosevica. Veliki broj ljudi u tome nije hteo da ucestvuje", rekao je DJindjic.
Dodao je da je "manje izaslo onih biraca koji su zadovoljni svojim polozajem, sto je prirodno i normalno u zemljama u tranziciji".
Djindjic je rekao da su predsednicki izbori u Srbiji protekli bez primedbi i sa pozitivnom ocenom medjunarodnih posmatraca "sto podize rejting zemlje".
"Nadam se da ni ucesnici u predsednickim kampanjama nece posle tih izbora blatiti i narusavati ugled svoje zemlje", rekao je Djindjic.
Uspeh predsednickog kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Kostunice i radikala Vojislava Seselja, Djindjic je objasnio cinjenicom da su "oni odslikali ono biracko telo koje je Milosevic imao pre dve godine".
"Kostunica i Seselj su dobili tih dva miliona biraca, sto je trecina onih koji su zbunjeni i nezadovoljni promenama", rekao je Djindjic.
Istakao je da je za Vladu Srbije "ogroman zadatak da objasni tim ljudima da su reforme i u njihovom interesu".
DJindjic je rekao da je "malo mladih ljudi glasalo a da su stariji svi mahom glasali".
"Za mene je najmarkantnija po-ruka to da je zapravo Kostunica dobio 40 odsto glasova koje je imao 2000. godine, kada je zastupao reforme. Tada je imao 2.400.000 glasova a sada je dobio 1.100.000 glasova. Za dve godine izgubio je prakticno vise od polovine biraca. To je cena njegove nove pozicije - radikalnog kriticara reformi", rekao je DJindjic.
Dodao je da Vlada Srbije ima zadatak da "animira one delove stanovnistva koji su zadovoljni, a njih je oko 50 odsto".
DJindjic je rekao da podrska Vlade Srbije Miroljubu Labusu nije bila zestoka i dodao da nece biti promena u tom pogledu u drugom krugu predsednickih izbora.
"Ni Demokratska stranka nije se angazovala na najvisem nivou. Ne zelimo da menjamo nastup, ali cemo pozivati i ubedjivati one koji nisu glasali da iskoriste to pravo u drugom krugu, jer je dobro da izbori uspeju", rekao je Djindjic.
Za uspeh vodje radikala Vojislava Seselja, Djindjic je rekao da njegovi glasovi predstavljaju zbir glasova Socijalisticke partije Srbije i Srpske radikalne stranke.
"Kostunicina kamapnja na neki nacin je legalizovala teme na kojima Seselj trijumfuje - klaustrofobija, izolacionizam, sirenje straha i sirenje negativne energije... To su stvari gde je Seselj majstor. Kostunica je kumovao Seseljevom ozivljavanju", rekao je DJin-djic.
On je pozvao Kostunicu da pre nego sto "nastavi tu pricu da Vlada Srbije radi sve po diktatu sveta" objasni gradjanima sta je to drzava prihvatila a da nije bilo u njenom interesu.
"Sirenje psihoze vodice tome da Seselj asimiluje Kostunicu kao sto je asimilovao i socijaliste", rekao je DJindjic.

IZBORI - SRS

Seselj trazi ponistavanje izbora

Predsednicki kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj zatrazio je juce da izbori za predsednika Srbije budu ponisteni zbog toga sto su, kako je ocenio, bili neregularni.
Na konferenciji za novinare Seselj je kazao da ce takav zahtev uputiti svim nadleznim organima, a najavio je i da ce SRS u cetvrtak saopstiti stav o drugom krugu predsednickih izbora, u koji su usli kandidati Demokratske stranke Srbije Vojislava Kostunice i grupe gradjana Miroljuba Labusa.
Lider radikala, koji je i prema rezultatima koje je saopstila SRS zauzeo trece mesto na izborima, kazao je da se oseca kao pobednik, dok je za premijera Zorana Djindjica i Vladu Srbije kazao da su na izborima "potuceni do nogu".
Prema Seseljevim recima, nepostojanje jedinstvenog birackog spiska, sto je osnovna primedba SRS-a na regularnost izbora, omogucilo je da "ljudi instrumentalizovani od DB-a" glasaju u vise opstina, a to su "glasovi koji su dodati Labusu".
On je rekao i da je iz birackog spiska izbaceno oko 100.000 glasaca za koje se pretpostavljalo da su biracko telo kandidata SRS-a, a izneo je i niz primedbi na legitimnost i legalnost Republicke izborne komisije, Vrhovnog suda Srbije i republicke skupstine, kao i na ponasanje medija i agencija za istrazivanje javnog mnjenja tokom kampanje.
Seselj je kazao da ce zbog svega toga radikali traziti da predsednicki izbori budu ponisteni, kao i da ce nastaviti da zahtevaju vanredne parlamentarne izbore.
Na pitanje da li je bilo nepravilnosti na dan izbora, odnosno tokom glasanja ili je rec o nepravilnostima koje su ucinjene ranije, on je odgovorio da se radi o ranije ucinjenim nepravilnostima.
Seselj je dodao da ce SRS u cetvrtak saopstiti stav o drugom krugu izbora, kao i da ga tim povodom do sada nije kontaktirao niko iz stabova njegovih protivkandidata koji su usli u drugi krug.
Prema podacima SRS-a sa 77,25 odsto obradjenih birackih mesta, odnosno sa 81,5 obradjenog birackog tela, na izborima Kostunica je osvojio 31,63 odsto glasova, Labus 28,67, a Seselj 23,9 odsto.

SAD - ULICE

U Njujorku 81 ulici promenjeno ime

Njujork je promenio nazive 81 ulice i dao im imena vatrogasaca, policajaca i civila nastradalih u teroristickim napadima u SAD 11. septembra prosle godine, saopstio je gradonacelnik tog grada Majkl Blumberg.
Odbornici gradske skupstine su odluku usvojili jednoglasno, naglasio je Blumberg na konferenciji za novinare. "To ce pokazati svetu da nas grad i njegovi stanovnici nikada nece zaboraviti one koji su poginuli tog strasnog dana", kazao je on.
Vecina ulica koje su dobile nova imena nalaze se na Stejten ajlendu, jednoj od pet njujorskih cetvrti gde tradicionalno zive brojni policajci i vatrogasci.
Samo dve ulice koje nose imena poginulih u atentatima se nalaze na Menhetnu, gde su u proslogodisnjim napadima srusene obe kule Svetskog trgovinskog centra. Tada je poginula 2.801 osoba, od kojih 343 vatrogasca i 23 policajca.

NOVI SAD - SAJAM

Zavrsen auto sou

Drugi "Auto sou" na Novosadskom sajmu posetilo je oko 30.000 ljudi, a zastupnici i dileri prodali su preko stotinu automobila, kamiona, dostavnih vozila, skutera I tri jahte, saopsteno je na zavrsnoj konferenciji za novinare priredbe "Auto sou".
Od prodaje vozila, rezervnih delova i opreme inkasirano je vise od dva miliona evra, a mnogi ce prodaju realizovati tokom narednih dana i nedelja, kazala je direktorica "Auto soua" Tatjana Hevizi. Organizatori su naveli da sve domace banke odobravaju kredite za kupovinu automobila s rokom otplate na 36 odnosno 48 meseci, uz ucesce od 20 do 30 odsto, a slicne aranzmane nude i Majkro fajnans banka i Sosijet Zeneral.
Organizatori su saopstili da je novosadska auto kuca "Mikom" prodala dva premijerno prikazana mercedesa E klase 270 CDI, po 42.000 evra, kao I Dzip ML 270 CDI za 45.000 evra.
Novosadski "Mobil trejd" prodao je Dzip "pajero sport" za 25.515 evra, dok je novosadsko predstavnistvo "Pancit-a" ostvarilo zapazenu prodaju automobila "sitroen", a novosadski GO.TA CAR prodao je devet automobila marke "tojota", u vrednosti 150.000 evra.
"ESC komerc" iz Novog Sada prodao je 17 automobila marke "reno", ukupne vrednosti 195.000 evra, dok je "Integra motors", zastupnik "dacije", prodala 10 automobila te marke.
"NS Auto tim" prodao je 18 vozila iz programa "lada", dok je novosadska ASTA zabelezila rekordnu prodaju "daevu" vozila, u vrednosti od oko 200.000 evra.
Novosadska firma Nava bouts (boats) prodala je jahte san rej 315 za 110.000 americkih dolara, san rej 355 za 160.000 dolara I "san denser" za 65.000 dolara.
Posetioci Auto soua imali su prilike da vide I deo istorije automobilizma, koju je izlozio Yu auto klub Veteran iz Novog Sada.
Prikazana je izlozba oldtajmera, medju kojima su bili i automobili stariji od 60 godina, kao I prvi srpski autobus iz 1930. godine, koji neodoljivo podseca na onaj iz legendarnog domaceg filma Ko to tamo peva.
Na sajmu oldtajmera bio je izlozen I motocikl nekarsulum iz 1909. godine, koji moze da razvije brzinu od 80 kilometara na cas.
Autor Auto soua Dusan Vlaovic izrazio je uverenje da ce na ovoj sajamskoj manifestaciji vec naredne godine biti predstavljeni i bolidi formule jedan, kao i da ce Auto sou obici neko od bivsih ili sadasnjih vozaca "formule jedan".
Porganizatori su naveli da su sledece sajamske manifestacije od 8. do 13. oktobra, kada ce se odrzati Medjunarodni sajmovi Priroda I covek.
U okviru ovog sajma su Sajam lova, ribolova, sporta i turizma, Sajam hotelijerstva i ugostiteljstva, Sajam hortikulture, Sajam lekovitog bilja i ekologije.

prema oceni agencije Rojters

Srbija na pragu teskog suzivota

Srbija se nasla na koloseku teskog perioda politickog suzivota, nakon sto su biraci vecu podrsku dali nacionalisti Vojislavu Kostunici nego liberalu koga on optuzuje za ekstremizam u sprovodjenju trzisnih reformi, ocenjuje agencija Rojters.
Zapadno orijentisani ekonomista Miroljub Labus obecao je da ce se boriti za svaki glas u drugom krugu, ali analiticari kazu da izgledi za pobedu nisu na njegovoj strani.
Uglavnom negativna predizborna kampanja odraz je gorkog raspada reformske koalicije koja je u jesen 2000. svrgla sa vlasti rezim Slobodana Milosevica, ocenjuje Rojters i dodaje da to nagovestava novu borbu za vlast koja se moze resiti jedino opstim izborima.
Ti izbori ne moraju da se odrze pre kraja 2004, ali bi se mogli dogoditi i mnogo ranije.
Navodeci da Kostunica obecava da ce suprotstaviti liberalnoj vladi premijera Zorana DJindjica, ako pobedi, Rojters dodaje da ubedljivo trece mesto koje je osvojio ultranacionalista Vojislav Seselj cini Kostunicinu pobedu u durgom krugu mogucom.
Kao i Seselj, Kostunica je u kampanji kritikovao kriminal i korupciju i ocekuje da ce u drugom krugu pokupiti i Seseljevu podrsku, dodaje agencija.
Kao predsednik jugoslovenske federacije koju ce uskoro zameniti labaviji savez Srbije i Crne Gore, Kostunica neprekidno vodi borbu sa DJindjicevim reformskim timom. Mesto predsednika Srbije dace mu sire mogucnosti za uoblicavanje politike, ali verovatno po cenu unutrasnjih sukoba, kakve je okusila Francuska, devedesetih godina, kada su levica i desnica delile vlast.
Rojters prenosi da je nakon izbora Kostunica dao izjavu koja ce svakako razljutiti borce za slobodno trziste, rekavsi da su i Labus i Seselj ekstremisti, svako na svoj nacin.
Agencija navodi da je on tokom predizborne kampanje flertovao sa tvrdim nacionalistima, ali dodaje da neki posmatraci kazu da cinjenica da je srazmera podrske biraca dvojici antimilosevicevskih demokrata nasuprot Seselju i drugim nacionalistima, tri prema jedan, predstavlja dobar znak i predvidjaju da ce pragmatizam prevaldati.
Rojters prenosi i misljenje analitcara koji veruju da ce rezultat odrzanih izbora naterati Kostunicu i DJidjica na ponovnu saradnju.

KRIVICNO DELO - SPIJUNAZA

Podignuta optuznica protiv Perisica

Bivsi potpredsednik Vlade Srbije i jedan od lidera vladajuce koalicije DOS Momcilo Perisic juce je zvanicno optuzen za spijunazu.
Beogradski mediji javljaju da je vojno tuzilastvo u Beogradu podiglo optuznicu protiv Perisica za krivicno delo spijunaze.
Perisic je bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, a optuzen je da je spijunirao u korist SAD. Priveden je 14. marta u jednom motelu na Ibarskoj magistrali, ali je ubrzo pusten. U vreme privodjenja, bio je potpredsednik republicke vlade.
Optuznica je podignuta i protiv potpukovnika Miodraga Sekulica zbog odavanja vojne tajne i Vladana Vlajkovica za pomaganje u odavanju vojne tajne.
U reagovanju na tu vest Pokret za demokratsku Srbiju, ciji je Perisic lider, ocenjuje da su vojni istrazni organi i tuzilastvo "podlegli pritiscima pojedinih politickih centara moci".
Branioci Momcila Perisica saopstili su da jos nisu dobili optuznicu, ali su najavili ulaganje prigovora na optuznicu, kao i da ce ukazati da su bili onemoguceni da na zakonom predvidjen nacin ucestvuju u ovom postupku.
Oni su najavili da ce traziti da se optuznica ukine i da se postupak vrati u fazu istrage.
Za krivicno delo spijunaze zaprecena je kazna do 15 godina zatvora, a za krivicno delo za koje su optuzeni Sekulic i Vlajkovic do pet godina zatvora.

PERISIC - AFERA

Advokati i ucesnici afere Perisic optuzuju Vojni sud

Civil iz Obrenovca Vladan Vlajkovic, osumnjicen za ucesce u "aferi Perisic" pozvao je juce medije i nevladine organizacije da obezbede javnost procesa protiv lidera Pokreta za demokratsku Srbiju (PDS) Momcila Perisica i ostalih ucesnika afere.
Momcilo Perisic uhapsen je 14. marta u motelu "Saric" na Ibarskoj magistrali i optuzen za spijunazu, dok se protiv Vladana Vlajkovica i potpukovnika Vojske Jugoslavije Miodraga Sekulica vodi istraga za odavanje vojne tajne i pomaganje Perisicu.
Na konferenciji za novinare, Vlajkovic i advokatski tim koji zastupa osumnjicene u "aferi Perisic" optuzili su vojne pravosudne organe za zloupotrebu tokom istraznog postupka protiv Perisica i njegovih saucesnika.
Kao primer, Vlajkovic je naveo da vojni pravosudni organi nisu dozvolili braniocima uvid u spise iz predmeta protiv njihovih klijenata i sto su objavljivali informacije o sudjenju ucesnicima afere Perisic putem medija.
Oni su naglasili da je medju tim informacijama bilo dosta neistine. Vlajkovic je do 1993. bio aktivno vojno lice, a posle rata u Sloveniji napustio je Vojsku Jugoslavije i od tada se, kako je rekao, bavio trgovinom i gradjevinarstvom.
On je naglasio da sa Perisicem nije ni u kakvim "posebnim relacijama" i da mu je, kao gradjevinski radnik, samo pomagao da zavrsi kucu u selu Kostunici.
Vlajkovic je rekao da su ga predstavnici Uprave vojne bezbednosti uhapsili 13. marta ove godine i da su ga primoravali da lazno svedoci protiv Perisica.
Prema njegovim recima, dvojica oficira koji su ga u noci izmedju 13. i 14. marta saslusavali obecala su mu da ce ga pustiti na slobodu ako pristane da svedoci protiv Perisica. Isto su, kako je rekao, ponudili i drugom osumnjicenom ucesniku afere, potpukovniku Miodragu Sekulicu.
Iako su odbili da svedoce jer "nisu bili umesani ni u kakve nezakonite radnje", Sekulic i Vlajkovic su 15. marta pusteni na slobodu. Vlajkovic je rekao i da su mu predstavnici Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, posto je odbio da svedoci, dva puta pretresli kucu i zaplenili sve "diskete, video kasete i fles kartice" i o tome izdali potvrdu. Vlajkovic je dodao da na tim disketama "nema nista sto bi predstavljalo krivicno delo" mada su vojni istrazni organi to uvrstili u dokazni materijal. Branilac potpukovnika Miodraga Sekulica, Milorad Pajevic rekao je da je njegovom klijentu, koji je jos aktivan oficir, zabranjeno da se obraca medijima bez odobrenja pretpostavljenog.
Dodao je da su i Sekulicu predstavnici Uprave bezbednosti VJ pretresali stan i oduzimali stvari i diskete bez prisustva svedoka, pecacenja i numerisanja, a braniocima nije dozvoljen uvid u njihov sadrzaj.
"Glas javnosti" u petak je objavio da je istraga protiv Perisica, Sekulica i Vlajkovica zavrsena u Vojnom sudu u Beogradu i da bi vojni tuzilac u roku od 15 dana trebalo da odluci da li ce podici optuznicu.

iskaz zaStiCenog svedoka C-037

Martic po nalogu Milosevica odbio plan Z-4

U nastavku sudjenja Slobodanu Milosevicu u Haskom tribunalu, tuzioci su juce kroz iskaz zasticenog svedoka C-037 dokazivali da je Miloseviceva vlast devedesetih godina podrzavala ekstremno nastrojene srpske lidere u Hrvatskoj, koji su odbacivali pregovore s Zagrebom i mirno resenje.
Tokom svedocenja C-037 - koji je bio jedan od lidera Srpske demokratske stranke u Zapadnoj Slavoniji i, jedno vreme, clan vlade samoproglasene Republike Srpske Krajine (RSK) - tuziteljka Hildegard Uerc-Reclif prikazala je vise dokumenata o logistickoj i finansijskoj pomoci koju su vlasti Srbije pruzale RSK.
Medju tim dokumentima bilo je i pismo jednog od zvanicnika RSK koje, po recima svedoka, pokazuje da je Milosevic, krajem 1992. i pocetkom 1993. godine, odobrio koncept stvaranja oruzanih snaga Krajine sa oko 25.000 pripadnika, uz napomenu da ce odrzavanje opreme, kao i oficire koji ostanu u RSK finansirati Vojska Jugoslavije.
C-037 je rekao i da je, prema njegovim saznanjima, Milosevic, pocetkom 1995, nalozio tadasnjem predsedniku RSK Milanu Marticu da odbaci plan Z-4, koji je obezbedjivao siroku autonomiju za Srbe u Hrvatskoj.
Na pitanje tuzioca od koga je to saznao, odgovorio je da mu je to kasnije ispricao tadasnji ministar inostranih poslova RSK Milos Vojnovic.
Svedok je rekao i da se Martic, koji je izabran za predsednika RSK pocetkom 1994, uz snaznu podrsku iz Beograda, tokom predizborne kampanje zalagao za stvaranje saveza srpskih drzava.
"Cuo sam ga kada je u kampanji govorio da ce predsednicku palicu za veoma kratko vreme predati Slobodanu Milosevicu koji ce biti jedinstven predsednik", kazao je on.
C-037 je rekao da su, nakon dolaska trupa UN u martu 1992, Srbi iz Zapadne Slavonije sproveli demilitarizaciju i "prihvatili reintegraciju u Hrvatsku", za razliku od svojih sunarodnika u Kninskoj krajini i istocnoj Slavoniji.
"Nikada nismo dobili jasnu podrsku Beograda. Imali su vise razumevanja za Knin i istocnu Slavoniju i podrzavali ih", rekao je svedok.
On je kazao da je, nakon demilitarizacije u zapadnoj Slavoniji, smenjen komandant Teritorijalne odbrane Jovan Cubric, koji ju je sproveo. Umesto njega, u aprilu 1993, je postavljen "pukovnik Celeketic, koji je "dosao iz Jugoslavije" i odmah poceo da naoruzava stanovnistvo i "stvara vojsku". Svedok je ispricao i da su poslanici skupstina Srba u zapadnoj Slavoniji morali da, krajem februara 1992, odbiju jedan mirovni plan, nakon sto je jedna paravojna jedinica opkolila zgradu u kojoj je zasedanje odrzavano i zapretila poslanicima.
C-037 je rekao i da je od Martica cuo da su 1992. godine na teritorijama pod srpskom kontrolom delovali ljudi tadasnjeg visokog zvanicnika SDB Srbije Franka Simatovica Frenkija, Zeljka Raznatovica Arkana i kapetana Dragana.
Danas i sutra ce na sudjenju Milosevicu, optuzenom za zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj i genocid u BiH, svedociti hrvatski predsednik Stjepan Mesic.
Milosevic ce, po odluci sudskog veca, unakrsno ispitati svedoka C-037 posle zavrsetka Mesicevog svedocenja.

kontrola naoruZanja

Inspektori UN spremni za put u Irak

Isticuci snazne pozicije, inspektori Ujedinjenih nacija za kontolu oruzja juce su u Becu poceli pregovore sa Irakom o svom povratku u Bagdad, drzeci za rec irackog predsednika Sadama Huseina koji je objavio da ce inspektori moci da rade svoj posao bez ometanja.
Glavni inspektor UN Hans Bliks rekao je novinarima u beckom sedistu Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da ce se razgovori voditi pod predpostavkom da nista u Iraku - ukljucujuci Sadamove palate - nece biti van dosega inspektorima u njihovoj potrazi za nukleranim, bioloskim i hemijskim oruzjem.
"Cilj ovih razgovora je da, ako i kad, inspekcije krenu ne bude sukoba oko toga sta ce inspektori da rade," izjavio je Bliks. "To pitanje cemo rascistiti unapred."
Obe strane ce u Becu raspravljati o "prakticnim aranzmanima" oko rada timova UN, kako sto je pitanje gde ce inspektori biti smesteni, kako ce biti zasticeni i kako ce uzorci biti iznoseni iz Iraka zbog analize.
Predstavnik IAEA, Melisa Flemnig kaze da ce uspeh nove misije inspektora zavisiti od ispunjenja Sadamovog obecanja da ce Irak u potunosti saradjivati sa timovima UN.
Gotovo pre cetiri godine, inspektori koji su tada tragali za dokazima o nuklearnom, bioloskom i hemijskom oruzju su se povuki iz Iraka u predvecerje americko-britanskih vazdusnih napada izazvanih optuzbom da Bagdad ne saradjuje za timovima UN.
"Svesni smo onoga sto se prosli put desilo," kaze Fleming. "Ali, mi smo tada otkrili tajni iracki nuklearni program i mi smo ga demontirali. Prosli put smo bili uspesni. Ako sad dobijemo neograniceni pristup, bicemo ponovo uspesni."
"Mi trazimo punu saradnju Iracana, ali ovo nisu politicki razgovori," dodaje ona. "Mi u Becu necemo voditi pregovore, vec cemo staviti na sto zahteve cije ispunjenje nam je kao inspektorima neophodno."
Busova administracija, navodi AP, u teznji da zadobije podrsku za invaziju na Irak, bacila je sumnju da ce biti udovoljeno osnovnom zahtevu inspektora, odnosno da ce im biti data sloboda da ispitaju sve sto zele, ukljucujuci osam Sadamovih prostranih predsednickih palata koje su im do sada bile van domasaja.
Prema sporazumu iz 1998. godine, koji je generalni sekretar UN Kofi Anan izradio sa Irakom u naporu da se inspekcijska misija UN odrzi, inspektorima nije bio dozvoljen pristup u Sadamove palate koje zajedno zahvataju 32 kvadratna kilometra.
Becki razgovori iza zatvorenih vrata bi mogli da pokazu da li je Sadam, koji porice da njegova zamlje poseduje oruzje za masovna unistenja, ozbiljno misli da pusti inspektore da idu i traze gde god hoce.
Bliksu, ciji njujorski tim prevodi potragu UN za bioloskim i hemijskim oruzjem, ce se u razgovorima sa irackom dlegacijom srednjeg ranga u Becu pridruzuti i Zak Bot, sef nukelarnog tima IAEA.
Obe strane treba da se dogovore o tome gde ce biti baza timova inspektora, kako ce oni raditi kada se nadju na terenu, kao i o tehnickim pitanjima kao sto su vize i prava sletanja aviona, kaze Flemnig.
"Ovo su razgovori oko prakticnih arazmana, kako ne bi imali nikakvih prepreka kada se nadjemo na terenu," kaze ona.
Mada Savet bezbednosi UN tek treba da konacno odobri misiju, inspektori se spremaju za odlazak sedinom oktobra, kaze Fleming. Oba inspektorska tima su spremna da 15. oktobra krenu iz Beca za Irak, mada datum noze da bude promenjen.

liberali o obrazovanju - mkgvinti:

Obavezno skolovanje do osamnaeste godine

Dalton Mkgvinti, lider ontarijskih liberala, smatra da bi ucenicima trebalo zabraniti prekidanje skolovanja pre 18. godine. On kaze da je besmisleno to sto djaci mogu da prestanu da se skoluju u svojoj sesnaestoj godini, jer to nije u skladu sa tokovima u privredi.
On kaze da bi liberali, ukoliko bi bili na vlasti uveli obavezu skolovanja, u okviru skole, ili van nje, do osamnaeste godine.
Predstavljajuci program za obrazovanje u Riverdejlu, on je garantovao, da bi u slucaju da njegova stranka pobedi na sledecim provincijskim izborima, uspeh djaka bio bolji za pedeset odsto. Naveo je da bi test pismenosti i matematike polozilo tri cetvrtine ukupnog broja ucenika. Za taj ambiciozni program bi bilo potrebno 1,6 milijardi dolara, koje bi se prikupile od privrednih taksi i kredita za privatne skole. Okrivljujuci konzervativce za sadasnji neuspeh u obrazovanju, on je istakao da je neophodno obezbediti da sva deca dobiju najbolje moguce obrazovanje, a ne da svega polovina dostigne osnovni standard.
Takodje, Mkgvintijev plan se zalaze da najveci broj porodica sa decom do cetvrte godine dobija subvencije i da se obezbedi odgovarajuci sistem brige o najmladjima. Po njegovom misljenju, nedovoljan broj dece je u ovom trenutku pokriven tom sluzbom, i on procenjuje da treba obuhvatiti preko tri stotine hiljada malisana. Mkgvinti istice da je najraniji uzrast izuzetno bitan za dalji razvoj licnosti te, stoga, stavlja akcenat na sistematicniji rad i staranje upravo dece do cetvrte godine starosti. Prednosti ulaganja u namladje ce se osetiti kasnije, kroz obrazovanu i osposobljenu radnu snagu, sposobnu da unapredi privredu i ekonomiju zemlje.
NJegove ideje su naisle na odobravanje strucnjaka iz mnogih oblasti, koji smatraju da je preko potrebno stavljanje obrazovanja u prvi plan i na zdrave osnove.

BODIROGA - ZVEZDA SPANSKE ACB LIGE

Hocu sad i hocu sve!

Spansko kosarkasko prvenstvo pocelo je ovog vikenda a svi mediji se slazu u jednom- od kapitena jugoslovenske reprezentacije se ocekuje da bude najveca zvezda. Njegova serija u finalu Svetskog prvenstva protiv Argentinaca u Indijanopolisu i ovde je vec deo legende u prici pod obrucima.
Od Bodiroge u Barseloni ocekuju da pruzi svoj najveci kvalitet jer je katalonskom gigantu uvek nedostajalo bas ono sto 29-godisnjak iz Zrenjanina ima - srce.
"Svestan sam da sam doveden da bih klubu doneo prvu titulu prvaka Evrope u istoriji", rekao je Bodiroga objasnjavajuci zasto je on za koplje bolji od ostalih u odlucujucim utakmicama. "Finala su potpuno drugacija od svih drugih meceva. Medjutim, treba prvo doci do njih. Prvo mora da postoji u ekipi jedinstvo, kolektivni duh, zelja da se mnogo radi, sposobnost da se prevazidju brojne teskoce tokom sezone. A onda, kada se sve to postigne i tim dodje do poslednje utakmice, treba zaboraviti sve sto je prethodilo, sve privatne i sportske probleme, treba zeleti samo pobedu. Cim je jedna ekipa stigla do finala, to znaci da ima potencijala da pobedi u njemu."
Recept za pobedu koja donosi rezultat ne postoji.
"Ne verujem da sam ja jaci od drugih. Jedino u tim trenucima nikada ne osecam strah. Igrao sam sa velikim igracima i rasplet utakmice je nalagao da ja budem taj koji donosi pobedu ali nikada nisam trazio da to budem ja. Cak je meni potpuno svejedno ko ce postici pobednicki kos, jedino je vazno da pobedimo. U kosarci je interes ekipe uvek najvazniji."
Spnaci kazu da je Jugoslavija u Indijanopolisu igrala dva finala- prvo protiv Amerikanaca u cetvrtfinalu a drugo protiv Argentinaca.
"Nasa reprezentacija je nesto specijalno. Mi koji branimo boje nase zemlje imamo veoma jak osecaj odgovornosti. Prvo, zbog kosarkaske tradicije u Jugoslaviji. Drugo, zbog nedavne istorije nase zemlje. Svesni smo koliko je za ljude u Jugoslaviji vazno da se raduju posle toliko patnje. To nas cini jacim i ambicioznijim."
Mundijal u Indijanopolisu je mit o NBA razbio u paramparcad.
"Ocekivao sam to. Poslednjih godina se naslucivao takav epilog, jer je sve vise evropskih kosarkasa koji se isticu u Americi. Klubovi sve cesce traze pojacanja u Evropi. Jasno je da je nivo kosarke ovde mnogo porastao i da gotovo vise i nema razlike."
Medjutim, ni sve titule sa Jugoslavijom i Panatenaikosom jednu stvar nisu umanjile kada je Bodiroga u pitanju, a to su njegove ambicije.
"I dalje smatram da nema kosarke bez zelje za pobedjivanjem. Onog dana kada to ne budem zeleo, otici cu kuci i baviti se necim drugim. Sada, posle titula sa Panatinaikosem, cilj mi je da sa Barselonom budem sampion."
NJegov dolazak u srce Katalonije vec je raspalio ambicije navijaca do maksimuma.
"Klub ima igrace za titulu, ali ne sme se preterivati. Izgleda da svi vec misle da smo se plasirali u Fajnal for, a da ce spansko prvenastvo biti setnja. Medjutim, nije tako. Moramo da budemo spremni za velike patnje, da radimo mnogo cele godine i da se suprotstavljamo ekipama koje su pripremljene bas kao i mi."
Bodiroga najvece kvalitete Barse vidi u saigracima.
"Navaro i Jasikevicijus su vise puta dokazali da sami mogu da donesu pobedu. Nije mi vazno sto svi veruju da cu ja biti taj koji ce odlucivati velike meceve, jer sam vec naviknut na to. Medjutim, ako Barselona bude pobedjivala, to ce biti zbog cele ekipe, a ne jednog pojedinca."
Jedno se ipak ne menja - neverovatna zelja za pobedjivanjem. Na pitanje da li je titula u Evroligi glavni cilj tima, Bodiroga je rekao:
"Ne, glavni cilj je da osvojim sva takmicenja u kojima cemo igrati."
Bodiroga je veliki sampion, ali jos veca licnost. Nikada zeljan glamura, na veliku scenu izlazi samo kada je njegova ruka potrebna za pobedu. Cim zavrsi posao u finalu, skromnost opet postane njegova najveca vrlina.

SRBIJA - IZBORI

Kostunica dobio 31,03 odsto glasova

Demokratska stranka Srbije (DSS) saopstila je juce, na osnovu podataka sa vise od 99 odsto birackih mesta, da je njen predsednicki kandidat Vojislav Kostunica osvojio 31,03 odsto glasova.
Potpredsednik DS-a Zoran Sami izjavio je, na konferenciji za novinare, da je kandidat grupe gradjana "Najbolje za Srbiju" Miroljub Labus osvojio 25,5 odsto glasova, dok je za treceplasiranog, kandidata Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja glasalo 23,04 odsto biraca.
Prema Samijevim recima, na izbore je izaslo 55,54 odsto upisanih biraca, ali je, kako naveo, stvarni odziv veci od 60 odsto posto je u opsti biracki spisak uvrsteno oko 450.000 nepostojecih biraca.
Kako je rekao, drugo mesto Miroljubu Labusu doneli su glasovi Madjara u Vojvodini i Bosnjaka u SanDzaku.
Ostalih osam kandidata imaju znatno slabije rezultate: Vuk Draskovic 4,32 odsto, Borislav Pelevic 3,81, Velimir Bata Zivojinovic 3,28 odsto, Nebojsa Pavkovic 2,08 odsto, Branislav Ivkovic 1,18 odsto, Vuk Obradovic 0,72 odsto, Tomislav Lalosevic 0,7 odsto i Dragan Radenovic 0,24 odsto.
Prema podacima DSS-a, na izborima je registrovano 76.067 nevazecih listica, odnosno 2,11 odsto.
Sef Kostunicinog izbornog staba Dragan Marsicanin ocenio je da je na predsednickim izborima pobedila "jedna razlozna i umerena politicka opcija koja je nadjacala ekstreme kojima je bila suprotstavljena, olicene u Miroljubu Labusu i Vojislavu Seselju".
Marsicanin je izrazio uverenje da ce Kostunica pobediti u drugom izbornom krugu.
"Rezultati pokazuju da gradjani u ogromnoj vecini zahtevaju uvodjenje reda u Srbiju. Resenje, medjutim, vide na razlicite nacine i zato glasaju za razlicite kandidate. Gradjani su pokazali da nisu zadovoljni sadasnjim stanjem u Srbiji, ali ni resenjem za izlazak iz tog stanja koje nudi Vlada Srbije. Gradjani ne nalaze resenje u praznoj reformskoj retorici", rekao je Marsicanin.
Prema njegovim recima, na ovim izborima je gotovo trocetvrtinskom vecinom izglasano nepoverenje Vladi Srbije i zatrazeno ras-pisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
"Ovi izbori pokazuju visoku politicku svest gradjana Srbije, koji nisu podlegli dvogodisnjoj kampanji protiv Kostunice", naveo je sef Kostunicinog izbornog tima.
Marsicanin nije zeleo da komentarise mogucnost organizovanja TV duela Kostunice i Labusa, istakavsi da sami kandidati moraju da donesu takvu odluku.

MeDJunarodni posmatraCi

Pozitivno ocenjeni izbori

Medjunarodna posmatracka misija ocenila je juce da je prvi krug predsednickih izbora u Srbiji protekao "uglavnom u skladu sa medjunarodnim standardima, mada su i dalje prisutni nedostaci".
Prvi krug predsednickih izbora u Srbiji, koji su odrzani u nedelju, pratilo je vise od 250 medjunarodnih posmatraca. Posmatrace su akreditovali Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), odnosno Odeljenje za demokratske institucije i ljudska prava pri OEBS-u i Parlamentarna skupstina Saveta Evrope.
"U celini, izbori su protekli uglavnom u skladu sa medjunarodnim standardima, medjutim, izborno zakonodavstvo jos uvek sadrzi niz znacajnih nedostataka nasledjenih od prethodnog rezima", rekao je novinarima sef dugorocne Misije OEBS-a za posmatranje izbora Nikolaj Vulcanov.
On je istakao da je Misija te nedostatke primetila jos tokom izbora 2000. godine, ali i da u medjuvremenu "nisu preduzete nikakve mere da se pojedine problematicne odredbe izmene".
"Nas konacni zakljucak u vezi sa ovim izborima zavisice od postupka u drugom krugu, pogotovo od uloge izborne administracije i sudstva u resavanju nedostataka i prigovora", rekao je predstavnik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Tomas Majkl Koks.
Medjunarodni posmatraci su primetili i da su biraci u Srbiji imali istinsku mogucnost izbora s obzirom na to da je bilo 11 kandidata za predsednika.
Kampanja je, prema oceni medjunarodnih posmatraca, bila mirna, ali je primeceno i da su "pojedini kandidati u svojoj retorici prelazili prihvatljive granice".
Tokom izbornog dana, medjunarodni posmatraci nisu primetili nikakve znacajnije nepravilnosti.
Ocena medjunarodne posmatracke misije je i da su drzavni i privatni mediji "generalno ispunili svoje pravne obaveze i izvestavali o kampanji na uglavnom nepristrasan nacin, omogucavajuci biracima da budu obavesteni prilikom donosenja odluke".
"Nedostaci koji jos uvek narusavaju zakonodavni okvir uk-ljucuju niz dvosmislenih i kontradiktornih odredbi, uslov po kojem je potrebno da na glasanje izadje 50 odsto biraca koji moze dovesti do niza ponovljenih izbora koji nece dati rezultate i nedostatak odredbi u vezi sa izbornim administrativnim telima koja bi imala ulogu posrednika izmedju Republicke izborne komisije i lokalnih birackih odbora", navodi se u saopstenju medjunarodne posmatracke misije.

HAG - SREBRENICA

Borovcanin optuzen za ucesce u genocidu u Srebrenici

Haski tribunal podigao je optuznicu protiv bosanskog Srbina LJubomira Borovcanina zbog "saucesnistva u genocidu" nad Muslimanima u Srebrenici, u leto 1995. godine, saopsteno je juce u Hagu.
Zapecacena optuznica protiv Borovcanina podignuta je 6. septembra, a sudija Volfgang Somburg iz Nemacke je 27. septembra naredio da ona bude objavljena. Jedna tacka optuznice Borovcanina tereti za "saucesnistvo u genocidu", cetiri za zlocine protiv covecnosti i jedna za krsenje zakona i obicaja ratovanja.
Borovcanin (42) je bio komandant zdruzenih snaga MUP Republike Srpske koje su ucestvovale u zauzimanju Srebrenice, u julu 1995, kada su, po optuznici, srpske snage u okolini tog grada ubile vise od 7.000 muslimanskih muskaraca.
U optuznici pise da je Borovcanin bio prisutan u okolini Srebrenice od 11. do 18. jula 1995, a da su trupe pod njegovom komandom bile razmestene u podrucjima Potocara, Sandica, Kravica i Zvornica, od 12. do 18. jula.
Optuznica tereti Borovcanina da je bio umesan u masovna i organizovana ubistva pocinjena tih dana u Potocarima, Bratuncu, Tisci, duz puta Bratunac-Milici, u podrucju Zvornika, kao i u drugim namernim ubistvima.
Tuzioci tvrde da je Borovcanin bio ucesnik u "zajednickom zlocinackom poduhvatu" ciji je cilj bio "hvatanje, pritvaranje, nasumicno pogubljenje pred streljackim strojem, pokopavanje, iskopavanje i ponovno pokopavanje hiljada muslimanskih muskaraca i decaka starih od 16 do 60 godina iz srebrenicke enklave, od 12. jula do otprilike 19. jula 1995".

CRNA GORA - PRIVATIZACIJA

Sest naftnih kompanija konkurisalo za akcije Jugopetrola

Sest inostranih naftnih kompanija konkurisalo je na medjunarodnom tenderu za prodaju vecinskog dela akcija kotorskog "Jugopetrola", saopstila je juce Tenderska komisija Saveta za privatizaciju crnogorske vlade.
Ponude za kupovinu vise od 54 odsto akcija kotorskog "Jugopetrola" dostavile su hrvatska "Ina", slovenacki "Petrol", ruske kompanije "Lukoil" i "Lanrusinvest", grcka kompanija "Helenik-Petroleum" i austrijsko-slovenacka "OMV/OMV Istrabenz", rekao je predsednik Tenderske komisije Veselin Vukotic.
On je kazao da ce Komisija na sednici razmotriti dostavljene ponude, nakon cega ce odluciti kome ce biti prodat "Jugopetrol". Vukotic je ocenio i da je dosadasnja tenderska procedura "u potpunosti u skladu sa zakonom i planom za privatizaciju" za 2002. godinu.
U pismu koje je juce dostavljeno poslanickim klubovima u Skupstini Crne Gore, postupak privatizacije "Jugopetrola" ostro je kritikovala predsednica crnogorskog parlamenta Vesna Perovic, koja je ocenila da bi prodaju akcija te kompanije "obavezno trebalo spreciti" do konstituisanja novog parlamenta i vlade i eventualne izmene zakonske regulative.
Ona je ocenila da je u dosadasnjem toku privatizacije "Jugopetrola" bilo mnogo zakonskih i ekonomskih nedostataka i da se ona sprovodi u neprimereno kratkim rokovima, a navela je da bi o strategiji privatizacije trebalo da raspravljaju i strucnjaci van vladinog Saveta za privatizaciju, te da bi sa svim elementima dosadasnje privatizacije "Jugopetrola" morao da bude upoznat i parlament.
Peroviceva je u pismu upitala da li vlada kojoj je izglasano nepoverenje u parlamentu sme da odluci da proda vecinske akcije drzavnog preduzeca koje ima monopolisticku poziciju, kao i da li to sto su ponude dostavile strane drzavne firme govori da je rec o privatizaciji ili "priznanju sopstvene drzavne nesposobnosti i prodaji nacionalne kompanije drugoj drzavi".
"Posebnu sumnju izazivaju izjave najvisih drzavnih funkcionera koji su ovaj posao okvalifikovali kao 'kupovinu dobrog vlasnika'. Dobar vlasnik se kupuje za preduzece koje je u raspadu i dugovima, dok ce u ovom slucaju vlasnik dobiti monopol za koji bi morao platiti veliku cenu, ali ne pojedincima koji o tome pregovaraju", navodi se u pismu predsednice Skupstine Crne Gore.

LukSiC O IZBORIMA U SRBIJI

"Drugi krug ce biti zanimljiv"

Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Igor Luksic ocenio je da ce drugi krug predsednickih izbora u Srbiji biti "zanimljiv".
Luksic je novinarima to obrazlozio cinjenicom da su "tesni" izborni rezultati dvojice favorita u prvom krugu, Vojislava Kostunice i Miroljuba Labusa.
Komentarisuci ishod prvog kruga predsednickih izbora u Srbiji, Luksic je primetio da je biracko telo u toj republici i dalje u znatnoj meri nacionalisticki orijentisano.
Portparol Socijalisticke narodne partije Dragan Koprivica, komentarisuci izborne rezultate u Srbiji, rekao je da se "desilo ono sto se i ocekivalo".
"Biraci Srbije su uvazili (Miroljuba) Labusa, ali jos vise (Vojislava) Kostunicu", rekao je Koprivica.
On je procenio da ce "znacajan broj" glasaca u Srbiji, u drugom krugu predsednickih izbora preci na stranu Kostunice, pa se moze ocekivati njegova pobeda.

CRNA GORA - IZBORI

Pocinje predizborna kampanja

Crnogorska Republicka izborna komisija (RIK) juce je, kako je najavljeno, utvrdila redosled politickih partija i koalicija na zbirnoj izbornoj listi za vanredne parlamentarne izbore koji ce biti odrzani 20. oktobra.
Na izborima ce nastupiti tri politicke partrije i sedam koalicija.
Politicke stranke vec krecu u zestoku predizbornu kampanju, koja ce trajati do 18. oktobra, kada, prema izbornom rokovniku, pocinje predizborno cutanje.
Podgoricki politicki analiticari procenjuju da ce predizborna kampanja u Crnoj Gori biti "bitka na zivot i smrt", zbog, kako se navodi, prilicno ujednacenih sansi glavnih izbornih rivala, koalicije Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP), s jedne, i koalicije "Za promene", s druge strane, u kojoj su Socijalisticka narodna partija (SNP), Narodna stranka (NS) i Srpska narodna stranka (SNS).
Iz koalicije "Za promene" je najavljeno da ce njene tri partije, zajedno ili posebno, odrzati oko 500 predizbornih skupova i mitinga.
Iz DPS je najavljeno da ta partija nece sada praktikovati vece predizborne mitinge. Aktivisti te partije, sami, ili zajedno sa politicarima SDP, organizovace manje predizborne skupove, na kojima ce, kako se navodi, razgovarati o zivotnim problemima ljudi.
U predizbornu kampanju DPS i SDP, prema najavama, citavo vreme njenog trajanja, bice angazovan i predsednik DPS (i predsednik Crne Gore) Milo Djukanovic.
On ce za koji dan, drugi put u kratkom periodu, ponovo boraviti na severu Crne Gore, u opstinama Bijelo Polje, Berane i Rozaje.
Lideri tri partije-clanice koalicije "Za promene", SNP, NS i SNS, Predrag Bulatovic, Dragan Soc i Bozidar Bojovic, po svemu sudeci, medjusobno ce "podeliti" manje predizborne skupove, ali ce nastupati zajedno na velikim predizbornim mitinzima, u vecim mestima u Crnoj Gori.
Politicke stranke i koalicije jos nisu saopstile novcani iznos koji ce morati da potrose na predizbornu kampanju. Strucnjaci koji se bave organizacijom i sprovodjenjem izbora procenjuju da ce oktobarski parlamentarni izbori u Crnoj Gori kostati oko 2,5 miliona evra.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori pravo glasa imace vise od 454 hiljade gradjana, preko tri hiljade vise nego sto je bilo 20. jula, kada su ovi izbori raspisani. Biracki spiskovi su zakljuceni 24. septembra, a ispravke su moguce jos samo uz presudu Vrhovnog suda Crne Gore.

SRJ - VJ

Djukanovic obisao komandu Ratne mornarice u Kumboru

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic izjavio je juce u Kumboru da je "na opstu dobrobit" ponovo uspostavljeno poverenje izmedju rukovodstva Crne Gore i Vojske Jugoslavije, istakavsi da ce saradnja crnogorskih vlasti i VJ biti nastavljena.
Prilikom posete komandi Korpusa Ratne mornarice u Kumboru, Djukanovic je kazao i da ce "mnogi kapaciteti koji su namenjeni vojsci, a ne koriste se u narednom periodu biti trzisno valorizovani".
Crnogorski predsednik sa zastupnikom nacelnika Generalstaba VJ general-potpukovnikom Brankom Krgom i komandantom korpusa Ratne mornarice kontraadmiralom Mihailom Zarkovicem razgovarao je o stanju borbene gotovosti, proceni politicko-bezbednosne situacije u Crnoj Gori, Srbiji i u regionu, a prisustvovao je i vezbama specijalizovanih jedinica Korpusa na jednoj od pet raketnih fregata.
U pratnji nacelnika Centra Vojnomedicinskih ustanova general-potpukovnika Ljubomira Djurovica, Djukanovic je obisao i Institut za pomorsku medicinu, odnosno radiolosko odeljenje i porodiliste cija izgradnja je pri kraju.

SRBIJA - FINANSIJE

Institucionalne promene

Delovanje Ministarstva finansija i ekonomije Srbije u narednom periodu bice usmereno na institucionalne promene, najavio je republicki ministar finansija i ekonomije Bozidar Djelic.
Kako je rekao novinarima, u domenu javnih finasija to se odnosi na ukidanje Zavoda za obracun i placanje (ZOP) i prelazak fiskalnih funkcija na Republicku upravu javnih prihoda.
"Vlada je usvojila zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja ce moci da radi na suzbijanju poreske utaje i da na racionalniji nacin preuzme funkcije ZOP-a", naglasio je Djelic i dodao da ce privrednici poslovati preko njihovih poslovnih banaka, sto ce kontrolisati poreska uprava.
U ime Kolegijuma ministarstva finansija i ekonomije i Republicke uprave javnih prihoda, Djelic je podsetio na rezultate koji su ostvareni u proteklih 20 meseci i naglasio da ima dosta razloga da bude "ponosan na Srbiju, svoje saradnike i sve one koji ucestvuju u reformama".
"Plate i penzije su porasle i isplacuju se redovno, porez je isti za sve, uspostavljen je najsocijalniji poreski sistem u regionu, vracamo stare dugove, naplatili smo oko 61 milion evra od ekstraprofita, utvrdili da je 500 miliona evra iz budzeta troseno nenamenski ili protivzakonito, a posebno je veliki znacaj u suzbijanju sive ekonomije", naglasio je Djelic.
On je objasnio da javne finansije predstavljaju jedan od kljucnih elemenata stabilnosti zemlje i njene konkurentnosti, ali je i podsetio da su one bile "netransparentne, nepravicne i zapustene".
"Cvrste i odgovorne javne finansije, s jedne strane, kao i takva monetarna politika s druge strane i dobro postavljen spoljni rezim trgovine i carina cine jedan trougao koji u zadnjih 12 godina Srbija nije imala, a koji najzad funkcionise na pravilan nacin", naglasio je Djelic.
On je kazao da ce Ministarstvo finansija sledece godine biti premesteno u sadasnju zgradu Saveznog zavoda za statistiku, za cije renoviranje i opremu su obezbedjene donacije.
U okviru kapmanje "Ponosni na Srbiju" Djelic je danas obisao prodajni objekat Maksi diskonta u Beogradjanki, kao i pekaru predsednika Unije privatnih pekara Srbije Djordja Ilica.

SRBIJA - ZASTAVA

Vozila sa Pezoovim motorima

U kragujevackoj fabrici automobila Zastava pocece montaza prvih inoviranih modela vozila koral i florida u kojima ce biti ugradjen motor francuskog Grupem Pezo-Sitroena (PSA).
Zastavina vozila sa motorima Pezoa su prvenstveno namenjena stranom trzistu i u potpunosti zadovoljavaju sve ekoloske standarde euro 3, rekao je zamenik direktora Zastava automobila Radomir Petrovic novinarima.
On je dodao da ce manji kontingent ipak biti ponudjen i domacim kupcima po cenama koje ce biti vise od cena tih modela u koje su ugradjeno domaci motori.
Kako je najavljeno, u koral ce biti ugradjivan "Pezoov" motor zapremine 1.124 kubika, sa maksimalnom brzinom od 151 kilometar na sat, dok ce vozilo florida imati motor zapremine od 1.587 kubika sa maksimalnom brzinom od 172 kilometara na cas.
Petrovic je ocenio da "definitivan oporavak i buducnost fabrike zavisi od povezivanja sa jednim od velikih svetskih proizvodjaca automobila", dodajuci da veruje da ce do toga doci iduce godine. U pregovorima sa mogucim stranim partnerima, prema recima Zamenika direktora kragujevacke fabrike automobila, nema velikih uslovljavanja koja bi se odnosila na broj zaposlenih i procenjenu vrednost fabrike.
Isticuci da se u fabrici obavljaju pripreme za dolazak inopartnera, on je rekao da je cilj poslovodstva Zastave da do 2005. godine budu stvoreni uslovi za godisnju proizvodnju od 100.000 vozila.
"Fabrika ima buducnosti", rekao je Petrovic i dodao da ce najveca ulaganja biti u nabavku nove opreme i uvodjenje nove tehnologije.
U ovoj godini Fabrika Zastava automobili je planirala da proizvede 15.000 vozila.

NOVI PAZAR

Bosnjacke stranke o predsednickim izborima

Bosnjacke stranke u Sandzaku koje su podrzale predsednicku kandidaturu Miroljuba Labusa, ocenile su da njegov nesto slabiji izborni rezultat u odnosu na Vojislava Kostunicu ne smatraju porazom reformskih snaga u Srbiji.
Cinjenicu da podrska iz SanDzaka nije bila dovoljna da premasi rezultat Vojislava Kostunice, politicari ne ocenjuju kao poraz i u prvi plan isticu da je ocuvano raspolozenje u Srbiji da se sprovedu reforme, uz najcesce ocene da "Kostunica takodje nudi demokratski kurs drzave".
Potpredsednik koalicije Lista za Sandzak Esad Dzudzevic rekao je da je sandzacki izbor bio Labus zbog njegovog programa i brzeg priblizavanja evropskim integracijama.
"Drugi krug je pred nama i, mozda ce jedina steta ukoliko tada pobedi Vojislav Kostunica, biti sasvim sigurno usporavanje zapocetih reformi", rekao je Dzudzevic.
Potpredsednik Sandzacke demokratske partije (SDP) Mujo Mukovic, isto kao i Dzudzevic, kazao je da su nedeljni izbori bili prvi istinski demokratski na kojima je bio moguc izbor izmedju dve demokratske varijante.
"Rezultati prvog kruga za nas su bili ocekivani, a u drugi krug ulaze dva demokratska kandidata koji su bili u pobednickoj koaliciji DOS pre dve godine", rekao je Mukovic.
On je rekao da se po okoncanju izbora nada nastavku reformi, usvajanju novog ustava i regionalizaciji Srbije.
Predsednik Stranke za SanDzak Fevzija Muric dobar rezultat Vojislava Seselja u SanDzaku ocenjuje kao izraz "nespremnosti ovdasnjeg srpskog stanovnistva da kroz demokratizaciju drzave resava probleme".
Seselj je u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu na jucerasnjim izborima osvojio oko 12 odsto glasova biraca.
Muric je napravio paralelu sa rezultatima Seselja u Bujanovcu i Presevu, ocenjujuci da se najveci broj Milosevicevih glasaca na izborima opredelio za Vojislava Seselja.
Sef Labusovog regionalnog izbornog staba Mehmed Slezovic rekao da je na nedeljnim izborima, bez obzira na prednost Vojislava Kostunice, "ocuvan reformski kurs Srbije"
Prema konacnim, ali jos nezvanicnim rezultatima, od 116.598 biraca koliko ih je registrovano u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, na izbore je izaslo 60.610 ili 51,98 odsto.
Miroljub Labus je u tim gradovima osvojio 47.042 ili 77 odsto, Vojislav Seselj 7.209 ili 11 procenata, dok je Vojislva Kostunica dobio poverenje 4.127 biraca, sto cini 6,81 odsto procenata izaslih na izbore.

SRBIJA - IZBORI

Izbori na Kosovu potvrdjuju da smo deo Srbije

Sef poslanicke grupe Koalicije "Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic ocenila je da organizovanje izbora za predsednika Srbije na Kosovu i Metohiji potvrdjuje da je ta pokrajina sastavni deo Srbije.
"Mi dozivljavamo ove izbore kao izjasnjavanje da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Medjunarodna zajednica, na jedan nacin, obezbedjujuci izbore, prihvata Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti i postojecu realnost", kazala je ona.
Rada Trajkovic je dodala da "s druge strane, Srbi izbor novog coveka na mesto predsednika republike dozivljavaju kao sustinski svog predsednika, jer gospodina (predsednik Kosova Ibrahim) Rugovu niko ne dozivljava kao coveka koji podjednako i principijelno predstavlja sve na ovom prostoru".
Ona je dodala da je, prema njenim informacijama, interesovanje za predsednicke izbore ogromno kod srpskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji. Trajkoviceva je navela da su glavni krivci sto mnogi gradjani nisu upisani u biracke spiskove opstinski rukovodioci, ciji je zadatak da te spiskove azuriraju.

Dobar odziv Srba u Pristini, Strpcu i Obilicu

Procenjuje se da je u opstini Pristina izaslo oko 60 odsto biraca upisanih u spiskove na 25 birackih mesta na kojima su izbori za predsednika Srbije odrzani.
U Strpcu je na 32 biracka mesta takodje glasalo 60 odsto upisanih biraca, rekao je clan birackog odbora u Strpcu Svetislav Durlevic. U opstini Obilic na 10 birackih mesta glasalo je izmedju 70 i 80 odsto upisanih biraca, rekao je clan birackog odbora Dragan Bancetovic, a na 18 glasackih mesta u opstini Lipljan glasalo je oko 40 odsto upisanih biraca, kazao je clan odbora Milan Dekic.
U svim opstinama Kosovskog okruga zabelezeni su veci problemi sa neupisanim biracima u odnosu na prosle izbore.
Predstavnik CeSID-ove kancelarije za Kosovo Nebojsa Peric je procenio je da 40 odsto glasaca nije bilo upisano u biracke spiskove.

KOSOVO

Stajner posetio Kosovsku Kamenicu

Sef UNMIK-a Mihael Stajner posetio je juce Kosovsku Kamenicu, cime je zapoceo obilazak nekoliko multietnickih opstina na Kosovu.
"Kamenica je primer za rad svih etnickih zajednica", izjavio je Stajner tokom prepodnevne posete Kamenici, u istocnom delu Kosova. On je ohrabrio zajednice da rade i zive zajedno.
Stajner je rekao da je opstina Kamenica postigla zadovoljajuci napredak po pitanju zajednickog rada i zivota Albanaca, Srba i Roma.
Stajner je posetio nekoliko institucija kao sto su Multietnicki omladinski centar, Opstinski sud i kompleks osnovnih skola u kojima rade i uce Albanci, Srbi i Romi.
On se tokom setnje glavnom ulicom susreo i sa gradjanima svih nacionalnosti koji su mu preneli probleme sa kojima se suocavaju, a koji su uglavnom socijalnog karaktera, kao sto je nezaposlenost.
Tokom setnje, Stajner je bio u drustvu dvojice potpredsednika opstine Kamenica - NeDzata ReDze i Nebojse Simica.
Stajner ce posetiti i Orahovac i selo Gorazdevac kod Peci, nastanjeno pretezno Srbima.

KOSOVO- Ali Ahmeti:

Kosovo ima pravo na samoopredeljenje

Lider Demokratske unije za integracije (DUI) i nekadasnji sef naoruzanih formacija Albanaca u Makedoniji Ali Ahmeti izjavio je da "Kosovo ima pravo na samoopredeljenje".
Taj nekadasnji vodja Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) rekao je u intervjuu za jucerasnji broj dnevnika "Epoka e re" da "Kosovo i njen narod sasluzuju da imaju pravo na samoopredeljenje".
On je naglasio da Kosovo u buducnosti vidi kao nezavisnu drzavu "s perspektivom ulaska u Evropsku uniju i NATO".
Komentarisuci nedavne parlamentrane izbore u Makedoniji, Ahmeti je rekao da su to bili "znacajni izbori".
"Veoma sam zadovoljan sto sam bio i sto jesam ucesnik ovih znacajnih dogadjaja naseg naroda. Ponosni smo sto imamo narod koji zna da ceni slobodan glas demokratije. Izboru su bili korektni", rekao je Ahmeti, izrazavajuci nadu da ce se realizovati Ohridski sporazum uz pomoc i saradnju sa NATO-om, EU i SAD.
Ahmetijeva DUI je posle tih izbora postala najjaca stranka koja okuplje Albance u Makedoniji.