Broj 1062, 21. jul 2006.
Ponovo bez dogovora Beograda i Prištine |
| |
Najnoviji pokušaj međunarodnih posrednika da
Priština i Beograd, pred sastanak na "visokom nivou", 24. jula u Beču,
evenetualno postignu nekakav dogovor o broju novih opština sa srpskom većinom
na Kosovu, nije uspeo.
Dve delegacije su i na, osmom po redu, skupu u prestonici Austrije u sredu,
pokazale oprečne stavove. Beograd je zatražio formiranje 12, dok je Priština
ponudila pet novih i proširenje postojeće opštine Novo Brdo.
Postizanju dogovora nije pomogla ni izmena forme pregovaranja, u kojoj su
međunarodni medijatori odvojeno razgovarali sa pregovaračkim delegacijama, da
bi ih na kraju današnjeg susreta, na kratko okupili za istim stolom.
Savetnik predsednik Srbije Leon Kojen (na slici) je po završetku pregovora rekao da je
nova forma pregovora korisnija od doskorašnje, jer, po njemu, dopušta bolju i
jasniju razmenu stavova dve strane.
Kojen je preneo da glavno pitanje u procesu decentralizacije nije broj novih
opština, već njihova teritorija i veličina, a to se posebno odnosi na severni
deo Kosovske Mitrovice.
Predsedavajući sastankom, ekspert za decentralizaciju Kancelarije izaslanika
UN (UNOSEK) Bernhard Šlagek, izjavio je da je sastanak pokazao da postoje
nesuglasice u mnogim oblastima, ali da je skup pomogao da se identifikuju
različitosti.
Šlagek je preneo da je za Beograd važno rešiti pitanje kompetencija, dok je za
Prištinu problem asimetrična decentralizacija.
On je u ime Kancelarije Martija Ahtisarija pozdravio, kako je rekao, ustupak
Prištine na današsnjem sastanku, koja je ponudila nove dve opštine sa srpskom
većinom na Kosovu - Parteš i Klokot kod Gnjilana.
Što se Beograda tiče, Šlagek je naveo da među srpskim pregovaračima ne postoji
fleksibilnost po pitanju opština koje odgovaraju "standardima" i dodao da je
beogradska delegacija u Beč doputovala sa manjim brojem traženih opština.
Šlagek je ocenio da je severna Mitrovica "ključno pitanje koje treba da se
reši" i da u tom procesu, pored dve strane, treba da bude uključena i
međunarodna zajednica, odnosno Kontakt grupa.
Dve strane su se i pored neslaganja složile da na temu decentralizacije, nakon
24. jula, održe novi sastanak.
Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić rekao je novinarima da Beograd
traži 12 opština i da je ponuda Prištine od pet novih opština nedovoljna.
"Kod sedam opština koje odgovaraju kriterijumima nema nikakvog kompromisa, a
kod onih pet koje ne ispunjavaju sve uslove može da se razgovara. Ponuda
Prištine nije način za pregovaranje, jer ne pokriva zateve srpske zajednice.
Mi nismo spremni na trgovinu, ali postoji prostor za kompromis", rekao je
Samardžić.
Šef albanskog pregovaračkog tima Ljutfi Haziri objasnio je da je delegacija
Prištine u Beč doputovala sa "velikodušnom i poslednjom ponudom od 5+1 opštine".
"Ovom ponudom želeli smo da odgovorimo na potrebe srpske zajednice. Međutim
odbijamo svaki teritorijalni princip, na kojem srpska strana stalno insistira.
Njima su najvažniji teritorija i koridor sa Srbijom, što nije u interesu
Kosovara, a tako ni kosovskih Srba", rekao je Haziri.
On je naveo da Priština insistira da Mitrovica bude grad sa dve opštine, ali
da u opštinu severne Mitrovice neće moći da se uključe okolna mesta.
Član prištinske delegacije Ardijan Đini dodao je da njihov plan o novim
opštinama predviđa reviziju dogovora nakon tri godine.
"Tada bi bilo razmotreno koliko su održive i funkcionalne nove opštine i da li
treba dalje da postoje", rekao je Đini. |
| |
| |
|
| |
| Strani agenti ne učestvuju u potrazi za
Mladićem |
| |
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa
Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da se u Akcionom planu nigde ne
pominje učešće stranih službi i agenata u hapšenju Ratka Mladića.
 "Mi
smo u više navrata isticali da je svačija pomoć dobrodošla, ali sav teret i
odgovornost je na našim službama bezbednosti", rekao je Ljajić agenciji Beta
na pitanje da li su tačne tvrdnje medija o angažovanju stranih službi za
pronalaženje Mladića.
Po njegovim rečima i Haški tribunal je prilikom koncipiranja Akcionog plana
sugerisao da je u njemu potrebno istaći upravo ulogu domaćih službi
bezbednosti.
"Strani obaveštajci nisu učestvovali i neće učestvovati u potragama, iako je
saradnja postojala i postojaće, ali se oslanjamo na naše civilne i vojne
službe bezbednosti", kazao je Ljajić.
On je dodao da se od medija ne ocekuje pomoć u pronalaženju Mladića, ali se ne
očekuje ni da odmažu objavljivanjem, kako je naveo, dezinformacija.
"Uspostavićemo odnos pravovremenog obaveštavanja o svim važnim aspektima
rešavanja ovog slučaja", najavio je šef Nacionalnog saveta i kordinator za
sprovođenje Akcionog plana. |
| |
| |
|
| |
| Srbi i Albanci smatraju da pregovori nemaju
alternativu |
| |
Većina kosovskih Srba i Albanaca smatra da su
pitanja budućeg statusa Kosova i ekonomije od velike važnosti za njihovu
perspektivu, i da u rešavanju budućeg statusa Kosova nema alternative za
pregovore u Beču.
U istraživanju koje su na incijativu "AED", člana Agencije SAD za međunarodni
razvoj (USAID) u centralnoj Srbiji i na Kosovu uradili beogradski "Stratedžik
marketing" i prištinski "KIPRED", više od 75 odsto kosovskih Albanaca i oko 65
Srba slaže se sa ocenom da su pregovori u Beču, bez obzira koliko komplikovani
mogu biti, jedini pravičan način da se reši budući status Kosova.
Rezultati istraživanja rađenog od 10. do 20. maja ove godine, pokazuju da
većina kosovskih Albanaca, kosovskih Srba i interno raseljenih Srba sa Kosova,
smatra lično važnim "postizanje konačnog sporazuma o budućem statusu Kosova do
kraja ove godine".
Albanci i Srbi se međutim razlikuju po isticanju najvažnijeg pitanja u vezi sa
budućnošću Kosova.
Nezaposlenost je glavni problem za 47 odsto Albanaca, za 11 odsto je to
ekonomija, a za četiri odsto standard. Za 38 odsto Albanaca status je
najvažnije pitanje.
Za 66 odsto kosovskih Srba i za 78 odsto raseljenih budući status Kosova je
najvažnije pitanje, a standard, nezaposlenost i ekonomija su po značaju daleko
ispod.
Srbi u centralnoj Srbiji najveću pažnju pridaju smanjenju nezaposlenosti na
Kosovu (40 odsto) porastu standarda (18) i ozdravljenju ekonomije u pokrajini
(17 odsto). Status Kosova je za 18 odsto žitelja Srbije najvažnije pitanje na
Kosovu.
Za utvrđivanje statusa referendumom na Kosovu je 54 odsto kosovskih Albanaca,
dok je 13 odsto za to da se do statusa dođe pregovorima, a 33 odsto ocenjuje
obe opcije procesa kao pođednake.
U oštrom kontrastu sa takvim opredeljenjem Albanaca, 86 odsto kosovskih Srba i
74 odsto interno raseljenih Srba sa Kosova i većina Srba iz Srbije teži
pregovorima kao najboljem načinu da se odluči status Kosova.
Tokom pregovora o budućem statusu Kosova u Beču, zadovoljno je više od tri
četvrtine kosovskih Albanaca, za razliku od Srba koji su u velikoj većini
nezadovoljni tim procesom.
Razlike među njima postoje i u stavu da li Savet bezbednosti UN treba da se
umeša i nametne rešenje "ukoliko se pregovori o budućem statusu Kosova ne
pokrenu sa mrtve tačke do kraja 2006".
Za takav redosled poteza je 55 odsto kosovskih Albanaca, dok je protiv 80
odsto kosovskih Srba i interno raseljenih Srba sa Kosova i više od 70 odsto
Srba iz Srbije.
Ogromna većina kosovskih Albanaca je za potpunu nezavisnost Kosova, verujući
da su ostale opcije neprihvatljive.
Za razliku od njih, 80 odsto kosovskih Srba, 67 odsto interno raseljenih Srba
sa Kosova i 60 odsto Srba iz Srbije je da Kosovo ostane unutar Srbije, kao
pokrajina sa vrlo širokom autonomijom.
Rezultati istraživanja su na sajtu "Stratedžik marketinga"
www.smmri.com . |
| |
| |
|
| |
| Niko ne želi odbačene staklene flaše |
| |
Oko deset tona stakla prikupljenog sa zelenih
površina posle nedavnog Cecinog koncerta na Ušću i dalje je u krugu "Zelenila
Beograd", pošto u Srbiji nema organizovanog sistema za reciklažu te vrste
otpada.
 Generalni
direktor "Zelenila" Radovan Draškić rekao je agenciji Beta da je staklo još
uskladišteno u krugu fabrike, pošto se njegovom reciklažom u Srbiji bavi samo
jedna firma koja, međutim, ne nudi povoljne uslove za otkup.
"Jedini otkup stakla je u Nišu, ali su cene takve da više košta transport,
nego što bi se od prodaje stakla zaradilo", kazao je Draškić.
Draškić je naglasio da je prikupljanje stakla sa zelenih površina i njegovo
skladištenje radi eventualne reciklaže novi posao kojim se bavi gradsko "Zelenilo",
ali da se pokazalo da ne postoji kompanija koja bi za staklo ponudila
adekvatnu cenu.
"Ranije smo sve vukli na deponiju, a sada smo počeli skladištenje i jednom
godišnje organizovaćemo prodaju. Time se smanjuje gabarit deponije u Vinči,
jer se ni plastika, ni staklo ne razgrađuju", rekao je Draškić. On je istakao
da bi selekcija otpada trebalo da pored ekoloških, donese i ekonomsku dobit.
Na pitanje šta će uraditi sa sakupljenim staklom ako se na tržištu ne pojavi
nova ponuda, Draškić je rekao da će ono, u krajnjem slučaju, biti upućeno u
Niš.
U Agenciji za reciklažu je rečeno da se otkupom stakla u Srbiji bave dve firme,
ali da samo jedna od njih - Srpska fabrika za reciklažu stakla, u mestu Grejač
kod Niša, otkupljuje otpadno staklo - flaše i druge staklene predmete.
Druga fabrika, Trispan u Pančevu, otkupljuje samo ravno staklo, polomljene
prozore, na primer.
Predstavnik većinskog vlasnika fabrike u Grejaču Slaviša Ognjanović kaže da su
cene otkupa stakla niske i da je takva situacija uvek bila na tržištu, ne samo
u zemlji, već i u Evropi.
On je naglašava da je u pitanju neisplativ posao i da je firma na čijem je
čelu pred propadanjem zato što, kako je rekao, država nije učinila ništa da
pomogne tom jedinom preduzeću u Srbiji, koje je "očistilo više deponija".
Prema njegovim rečima, bez državnih subvencija ili pomoći i ta firma biće
zatvorena.
Objašnjavajući zbog čega se u zemlji "svi sklanjaju od stakla" i odlučuju se
za druge vidove reciklaže, Ognjanović kaže da je transport tog materijala uvek
bio skup, a da je staklo "gotovo neisplativo".
U stručnim krugovima očekivalo se i da jedna od najvećih fabrika stakla u
Srbiji - Srpska fabrika stakla Paraćin - bude među prvima koja će početi
reciklažu.
U tom kompaniji Beti je rečeno da fabrika jeste zainteresovana za reciklažu,
da je čak postojao projekat koji je trebalo da pokrene taj proces, ali da se
sve zaustavilo zbog toga što će se za 20 dana ta firma naći na tenderu za
privatizaciju.
"Od novog vlasnika zavisi nova strateška politika", navode u paraćinskoj
fabrici i dodaju da bi reciklaža za njih bila pravo rešenje jer slomljeno
staklo, kao sirovina i u određenom procentu, može da se koristi ponovo u
proizvodnji.
Prema rečima stručnjaka fabrike, u evropskim zemljama staro sakupljeno staklo
čini 80 odsto sirovine za stvaranje novog proizvoda. |
| |
| Danijela Pašić |
|
| |
| Da li opstaje Specijalni sud |
| |
Najava da država priprema osnivanje sudskih
veća koja će suditi optuženima za organizovani kriminal i van Posebnog
odeljenja Okružnog suda u Beogradu, izazvala je oštru polemiku u javnosti i
među nosiocima pravosudnih funkcija.
 Za
sada nije bilo jasnog odgovora da li najavljena inicijativa znači ukidanje
Specijalnog suda, kako tu instituciju nazivaju građani, ili upravo suprotno,
jačanje institucija koje se bore protiv mafije u Srbiji.
Takođe, još nije izvesno da će do najavljenih izmena doći, jer je o njima
govorio samo sekretar Sekretarijata za sprovođenje reforme pravosuđa Milan
Škulić. O njegovoj inicijativi nije se izjasnila ni Komisija za reformu
pravosuđa, niti Ministarstvo Srbije, a nije ni formirana radna grupa koja će
menjati Zakon o nadležnostima državnih organa u borbi protiv organizovanog
kriminala.
Izmenama tog zakona, koje je najavio Škulić, predviđeno je da za organizovani
kriminal, osim beogradskog Posebnog odeljenja Okružnog suda, sude i veća
okružnih sudova u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, gde će biti formirani
apelacioni sudovi.
"Suština promene Zakona nije ukidanje beogradskog Posebnog odeljenja,
poznatijeg kao Specijalni sud, već formiranje posebnih veća za organizovani
kriminal pri okružnim sudovima", rekao je izveštaču Kriminal neta Škulić.
Prema njegovim rečima, beogradska veća u Posebnom odeljenju za organizovani
kriminal nastaviće da rade i neće biti premeštanja započetih predmeta, među
kojima je najznačajnije suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
U prilog osnivanja novih veća govori i činjenica da organizovanom kriminalu
sada sudi samo devet sudija, organizovanih u tri veća.
Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić je, međutim, navela da problem
i jeste u tome da li će i dalje postojati Posebno odeljenje Okružnog suda u
Beogradu ili se to odeljenje ukida i uvode se samo sudska veća koja će ubuduće
suditi.
Maja Kovačević Tomić je izveštaču Kriminal neta kazala da vladini funkcioneri
nikada nisu došli da podrže rad sudija tog odeljenja ili da saslušaju njihove
probleme. Dodala je da je resorni ministar Zoran Stojković samo jednom posetio
Specijalni sud i to na početku mandata.
Prema njenim rečima, Specijalni sud je do sada doneo 20 presuda, od kojih je
dve trećine već pravosnažno.
"Građani nas podržavaju i hvale naš rad. Zato je neumesno da se neki igraju
terminima da Specijalni sud ne postoji. Specijalni sud postoji i tako ga zove
šest miliona građana ove države, koji žele da žive u sređenoj i normalnoj
državi koja je sposobna da sudi optuženima za organizovani kriminal", dodala
je ona.
Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović založio se,
međutim, za izmenu zakona koji regulišu borbu protiv organizovanog kriminala,
pošto smatra da je potrebno menjati status koji je dat sudijama i tužiocima
koji procesuiraju takve slučajeve.
Hadžiomerović je ocenio da nije jasno po kom se kriterijumu postavljaju i
razrešavaju specijalni tužilac i njegovi zamenici i da se zbog toga mora
uspostaviti jedinstven kriterijum. Specijalnog tužioca imenuje i razrešava
republički javni tužilac na dve godine, ali pritom ne mora da obrazloži svoju
odluku.
Predsednica Društva sudija Dragana Boljević je dodala da ne postoji ni jasan
kriterijum za izbor sudija u Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu koje
sudi u predmetima organizovanog kriminala.
Najava izmena Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog
kriminala, došla je samo desetak dana nakon što zameniku specijalnog tužioca
Mioljubu Vitoroviću nije produžen mandat. Specijalni tužilac Slobodan
Radovanović opravdao je tu odluku tvrdnjom da je Vitorović u procesu protiv
sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića govorio kolegama o službenoj tajni i
pored suprotnog naređenja tužioca.
Međutim, specijalnog tužioca je samo par dana kasnije demantovalo sudsko veće
koje je sudilo Vučkoviću, istakavši da nema naznaka da je Vitorović odao
službenu tajnu.
Vlast u Srbiji je tako dovela sebe u poziciju da se po drugi put u poslednje
dve nedelje nađe izložena kritikama zbog stanja u pravosuđu Srbije.
"Problem je što se sada i moguće dobra ideja vlasti o proširenju sudskih veća
koja će suditi organizovanom kriminalu, doživljava kao napad na institucije
koje se bore protiv organizovanog kriminala. Sve bi bilo drugačije da je vlast
pokazala da ceni ljude koji se bore protiv te ogromne društvene opasnosti.
Ovako ispada da samo hoće da ih ukinu", ocenio je za Kriminal net sagovornik
iz beogradske Palate pravde.
Poseban problem oko osnivanja veća koja će suditi za organizovani kriminal u
drugim gradovima Srbije je i sposobnost tih centara da se suoče sa ozbiljnošću
koju donose takva suđenja. Posebno je važno obezbediti sigurnost za sudije i
sve učesnike u krivičnom postupku. U Beogradu je zbog toga izgrađena zgrada
Posebnog odeljenja koja odgovara najvišim svetskim standardima, a sudije
obezbeđuje posebna policijska jedinica. Takvi uslovi u drugim gradovima Srbije
sada ne postoje. |
| |
| |
|
| |
| Divac odustao od kupovine akcija kompanije
Novosti |
| |
 Bivši
košarkaš Vlade Divac saopštio je da je odustao od namere da kupi akcije
Kompanije "Novosti".
Divac je u saopštenju naveo da nema "strpljenja, vremena ni entuzijazma" da
još jednom prolazi kroz "sudske procese, natezanja i opstrukcije" posle
presude Vrhovnog suda koja je "potvrdila pravnu zasnovanost, legitimitet i
legalitet" njegovih dosadašnjih aktivnosti i planova u vezi sa Kompanijom "Novosti".
On se zahvalio akcionarima Kompanije "Novosti" na saradnji, istrajnosti i
poverenju, "uprkos iskušenjima, neizvesnosti, pritiscima i ucenama kojima je
od strane rukovodstva bio izložen deo zaposlenih".
Divac je podsetio da je početkom godine osnovao preduzeće Divac Co, sa željom
da postane većinski vlasnik akcija Kompanije "Novosti" i time podstakne razvoj
"snažnog lokalnog brenda, uz nezavisnu i nepristrasnu uređivačku politiku". |
| |
| |
|
| |
| Na VMA urađena treća transplatacija jetre |
| |
 Transplatacioni
tim Vojno medicinske akademije (VMA) i Nacionalni koordinator za
transplataciju organa Srbije doktor Božina Radević uradili su treću
transplataciju jetre u toj ustanovi.
Kako se navodi u saopštenju VMA, primalac jetre je 21-godišnja pacijentkinja
iz Čačka koja boluje od ciroze jetre uzrokovane Vilsonovom bolešću, a davalac
dela jetre za transplantaciju bio je njen otac.
Hiruške intervencije koje su započele juče u 18 sati završene su rano jutros u
5.00.
Kako se dodaje, neposredni postoperativni tok protiče uredu. |
| |
| |
|
| |
| Potpisan Memorandum o saradnji Srbije i
Kanade |
| |
Ministar pravde Zoran Stojković i ambasador
Kanade Robert Mekdugal potpisali su juče u ime dve vlade Memorandum o saradnji
u sprovođenju kanadskog projekta reforme pravosuđa.
Cilj projekta čija ukupna vrednost iznosi pet miliona kanadskih dolara, je da
doprinese stvaranju institucija pravosuđa koje će garantovati građanima pravnu
sigurnost i stvoriti povoljno okruženje za društveni, privredni i politički
razvoj.
Stojković je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da pravosudni
sistema treba da bude pristupačan, transparentan, nepristrasan, efikasan i da
se zalaže za rodnu ravnopravnost.
"Kanada je ovim projektom pokazala izuzetnu volju i spremnost da nam pomogne u
prvim ključnim koracima u sprovodejnju reforme", kazao je Stojković.
Ministar je rekao da je u okviru reforme najbitinije jačanje edukacionog
centra za poboljšanje rada sudija, i izrazio želju da taj centar uskoro
preraste u akademiju za obuku sudija.
Sudije bi bile birani na osnovu postignutog uspeha na ekademiji čime bi se,
rekao je Stojković, eleminisao uticaj politike i izvršne vlasti.
Ambasador Mekdugal kazao je da bi projekat trebalo da bude sproveden do
septembra 2009, i da realizaciju pomaže Kanadska agencija za međunarodni
razvoj (CIDA). |
| |
| |
|
| |
| Od raka boluje 11 miliona ljudi u svetu |
| |
U svetu trenutno od raka boluje 11 miliona
ljudi, a najugroženije su nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, saopštilo je
Društvo Srbije za borbu protiv raka.
Godišnje od raka umre sedam miliona ljudi, a povećanje broja obolelih kreće se
na godišnjem nivou od 1.3 odsto u razvijenom svetu do 2.5 odsto u nerazvijenom
delu sveta, zaključci su sa Svetskog onkološkog kongresa na kojem su
učestvovali predstavnici Društva Srbije za borbu protiv raka.
Procenjuje se da će 70 odsto smrtnih slučajeva čiji je uzrok rak
najverovatnije biti zabeležen u zemljama u razvoju zbog nedostatka
finansijskih sredstava, kadrova, opreme
Do 2020. godine očekuje se da godišnje od raka oboli 16 miliona ljudi, a umre
10 miliona. |
| |
| |
|
| |
|
 |
