|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1093, 2. mart 2007.
| Nestašice do sredine meseca |
| |
Nadležni obećavaju da će se uskoro stabilizovati stanje i da će na tržištu
biti dovoljno goriva. U Imperial Oilu kažu da je rafinerija u Nantikouku
ponovo počela da radi, mada sa smanjenom snagom, a da bi rad trebalo u
potpunosti da bude normalizovan sredinom meseca.
 Kako napominju, velika potražnja za gorivom bila je i pre izbijanja požara u
rafineriji, pre dve nedelje. To je bila druga havarija koja je zadesila
rafineriju ove kompanije u poslednje vreme, posle požara u rafineriji u
Sarniji, krajem godine.
Štrajk zaposlenih na železnici samo je doprineo da se kriza produbi.
Problemi sa snabdevanjem gorivom prvo su zadesili benzinske pumpe Imperial
Oila, da bi se potom proširile i na pumpe drugih kompanija, i pored Ontarija,
počeli da pogađaju i žitelje Kvebeka. U jednom trenutku goriva nije bilo na
svakoj četvrtoj pumpi Imperial Oila.
Nestašica goriva na pumpama nije nešto novo za ljude našeg porekla, ali nije
ni za Kanađane, mada je to ovde bilo u mnogo blažem obliku i sa mnogo kraćim
trajanjem. Ako je potrebno podsećanje, onda to samo potvrđuje već puno puta
citiranu istinu da nas naš um brani od neprijatnih iskustava i uspomena.
Ali, za sve koji ne veruju da i ovde može biti problema sa gorivom, evo
nekoliko datuma iz proteklih vremena koji drugačije govore.
Velika nestašica goriva ovde je prvi put bila oktobra 1973. godine, kada su
Arapi stavili embargo na izvoz nafte u SAD. Umesto dnevne isporuke od 1,2
miliona barela, isporuka je bila svega 19 hiljada. Redovi za gorivo bili su
ogromni.
Potom je goriva bilo manje nego što je potrebno maja 2001. godine kada su,
posle izuzetno hladne zime, rezerve bile veoma male, a rafinerije bile u
remontu. Strah od nestašice i visoke cene trajali su do jula.
Dve godine kasnije, marta 2003., invazija na Irak donela je više bojazan da
goriva neće biti, nego stvarnu nestašicu i, naravno, visoke cene, ali je u
avgustu zbog velikog nestanka struje bilo zastoja i u isporuci goriva. Na
sreću, to je trajalo svega nekoliko dana.
Avgusta 2005. godine uragan Katrina je ozbiljno oštetio postrojenja za naftu u
Meksičkom zalivu, pa su cene počele vrtoglavo da rastu, čak do 1,80 dolara.
Cinici kažu da problem tada nisu bile prazne pumpe nego prazni novčanici. |
| |
| |
|
| |
| Vlada menja politiku |
| |
Krajem prošle nedelje je ministar za ljudske resurse Monti Solberg u Vankuveru
najavio da će federalna vlada izmeniti politiku prema stranim radnicima kako
bi rešila probleme sa manjkom radne snage za vreme privrednog buma.
 Pre svega, planira se da se, sa sadašnjih godinu dana, na dve godine produži
period tokom kojeg niskokvalifikovani radnici mogu ostati u Kanadi. Ministar
Solberg je istakao da će time poslodavcima biti isplativije da upošljavaju i
obučavaju strane radnike.
Mark Von Šelvic, potpredsednik nacionalne Asocijacije restorana i uslužnog
pripremanja hrane, podržava ovu inicijativu jer, kako naglašava, samo u
Britanskoj Kolumbiji se u sledećih deset godina očekuje da će biti oko 44
hiljade radnika manje nego što je potrebno. On smatra da je neophodno iznaći
stalnija rešenja kako da potrebni radnici, posebno kuvari i servirke, ostanu u
Kanadi.
Albertje Vilems, šef operative građevinske firme K&F Global partners iz
Vankuvera, naglašava da predložene izmene neće ići na ruku samo stranim
radnicima, već i Kanađanima i celokupnoj kanadskoj privredi.
No, Vejn Pepard, član Saveta za izgradnju smatra da predložene mere ne
obezbeđuju dovoljnu sigurnost stranim radnicima, koji ne mogu da odu ukoliko
im poslodavac ne odgovara, ali moraju da odu ako ne zadovoljavaju zahteve
poslodavaca.
Monistar Solberg kaže da će, u slučaju spornih situacija, poslodavci izgubiti
pravo da učestvuju u tim projektima.
Ministar Solberg je, takođe, najavio da će biti produžen boravak negovateljima
i staraocima sa jedne, na tri godine i tri meseca. |
| |
| |
|
| |
| Priznanje kanadskom animiranom filmu |
| |
Dve zemlje su ponosne na jednog istog dobitnika Oskara. Zemlje su Kanada i
Norveška, a dobitnica je Kanađanka norveškog porekla Toril Kove, dobitnica
Oskara u katogoriji kratki animirani film, za svoje delo The Danish Poet. Ona
živi u Montrealu, a stvorila je film za koji je u jednom intervjuu rekla da ne
može biti norveškiji.
 Primajući nagradu, Kove se zahvalila kanadskom Nacionalnom savetu za film i
poznatoj norveškoj glumici Liv Ulman, koja je bila pripovedač u filmu. Nagradu
je doživela kao podstrek, ali ne veruje da može biti prekretnica u njenoj
karijeri.
Kove je, takođe, naglasila da je nagrađivanje dela iz ove kategorije filmskog
stvaralaštva u suštini skretanje pažnje na ljude koji se bave ovim segmentom
filmske umetnosti.
Kove i dalje svoje crteže stvara klasično olovkom, a potom ih skenira i dodaje
im boju uz pomoć digitalne tehnologije.
Nagrađeni kratki animirani film The Danish Poet prati Kaspera, pesnika čija je
inspiracija presušila, koji ide na letovanje u Norvešku da tamo sretne čuvenog
pesnika. Na svom putu Kasper nailazi na nevreme, opasnog psa, gladne koze i
slomljeno srce, u nežnoj i na momente smešnoj priči o slučajnostima koje
menjaju naš život.
Interesantno je da je ona tek 1982. godine, dolaskom u Kanadu zbog nastavka
školovanja, svoje dotadašnje obrazovanje iz oblasti urbanog planiranja
zamenila animacijom. Kove je već jednom bila nominovana za Oskara, 2000.
godine za film My Grandmother Ironed the King's Shirt, koji je inspirisan
istinitom pričom o njenoj baki koja je stvarno godinama peglala košulje
norveškog kralja Haakona VII.
Pored animacije, Kove se bavi i ilustrovanjem dečjih knjiga. |
| |
| |
|
| |
| Hidžab na FIFA-inom dnevnom redu |
| |
Jedanaestogodišnja Asmahan Mansur dala je zadatak najvišim fudbalskim
zvaničnicima iz FIFA da ovog vikenda u Mančesteru, Engleska, raspravljaju o
hidžabu.
Za predizbornu kampanju koja je upravo u toku u Kvebeku, ovo pitanje ima
takođe izuzetan značaj.
 Sve je počelo prošlonedeljnom turniru u Lavalu, kada je Asmahan mogla da
izabere da na fudbalskoj utakmici bude bez svog hidžaba, muslimanske marame
koju nosi na glavi, ili da izađe iz tima. Ona je izabrala ovo drugo. Kvebečka
fudbalska federacija napominje da je sudija koji je uslovio Asmahan bio
muslimanske veroispovesti i da se pridržavao važećih propisa o bezbednosti
koje je donelo nadležno sportsko telo.
Istog trenutka su započele rasprave između dva oprečna tabora. U grupi onih
koji odobravaju sudijinu odluku je i premijer Žan Šarest, koji je svojevremeno
i sam bio igrač. Naglašava se da bi maramu, čak i ako su njeni krajevi
pokriveni majicom, mogao u žaru borbe da povuče protivnički igrač i da ugrozi
čak i život devojčice.
Druga grupa, pak, smatra da je ovo još jedno u nizu spornih dešavanja koja
dokazuju da među žiteljima Kvebeka ne vlada pozitivno raspoloženje prema
predstavnicima etničkih, kulturnih i religijskih manjinskih grupa.
Muslimanski savet Montreala ističe da u Ontariju za igrače ne važi zabrana
nošenja religijskih delova odeća za vreme utakmice, te stoga zahtevaju da i
kvebečka federacija poštuje verska prava svojih igrača.
Sandra Kembel, član Kanadske fudbalske asocijacije, kaže da u pravilima FIFA
nema nikavih posebnih odredbi koje zabranjuju da se nešto nosi na glavi.
Portparol kvebečke fudbalske federacije Mišel Diga kaže da od nacionalne
federacije očekuju uputstva u vezi sa tumačenjem pravila, što će im biti
putokaz u daljem radu. |
| |
| |
|
| |
| Izložba slobodna za sve |
| |
Na poslednjoj izložbi u sadašnjem prostoru Umetničke galerije Alberte, pred
zatvaranje zbog izgradnje novog, veće, modernijeg i adekvatnijeg prostora,
biće izložena dela svih koji su proteklog vikenda sami doneli svoje slike da
kustosi naprave izbor. Izložba Slobodno za sve biće otvorena od 3. do 24.
marta, a na kraju će biti podeljene nagrade.
 Na stotine ljudi je donelo svoje radove i strpljivo stajalo u redu kako bi
dobili priliku da njihova dela budu izložena.
Markus Miler, kustos Galerije, rekao je da je interesovanje lokalnih umetnika
prevazišlo njihova očekivanja. On veruje da će izložba biti zanimljiv spoj
raznorodnih dela i da će izazvati veliko interesovanje posetilaca.
Nova zgrada Galerije, koju je projektovao američki arhitekta Randal Staut,
koštaće 88 miliona dolara i imaće oko 10 hiljada kvadratnih stopa izložbenog
prostora. |
| |
| |
|
| |
| Spas za klimu jevanzemaljska tehnologija |
| |
Bivši kanadski ministar odbrane pozvao je vlade celog sveta da otkriju sve što
znaju o vanzemaljskim tehnologijama kako bi zaustavile globalno otopljavanje.
 "Treba ubediti vlade da kažu šta znaju. Neki od nas veruju da one znaju mnogo
toga, a to bi moglo da bude dovoljno za spas naše planete", rekao je
83-godišnji Pol Helijer (Paul Hellyer) listu "Otava sitizen" (Ottanja
Citizen).
Helijer traži i da bude predstavljena vanzemaljska tehnologija koja je, kako
je rekao, dobijena prilikom pada neidentifikovanih letećih objekata (NLO), kao
u slučaju afere Rozvel, 1947. godine.
Veruje se da je Rozvel, gradić u SAD, mesto gde se srušio jedan NLO.
Helijer, koji je bio ministar odbrane 1960-ih godina, smatra da bi
vanzemaljskom tehnologijom mogla da se u roku od samo jedne generacije nađe
zamena za fosilno gorivo. |
| |
| |
|
| |
| Projekat |
| |
Federalna vlada očekuje da će pospešiti učešće imigracije među zaposlenima
kroz projekat koji je inicirao Univerzitet u Otavi.
 U projektu, koji nosi naslov Premošćavanje jaza: Integrisanje kvalifikovanih
imigranata među kanadske zaposlene, učetvuje oko 11 hiljada ljudi. Projektom
su obuhvaćena mala i srednja preduzeća, stručno osposobljeni radnike i
profesionalci za ljudske resurse, a cilj će biti ustanovljavanje barijera koje
stoje pred imigrantima i sprečavaju ih da ostvare priključak na tržištu rada,
kao i iznalaženje strategija za prevazilaženje tih barijera.
U projekat će biti uloženo oko tri miliona dolara.
Ministar za ljudske resurse Monti Solberg kaže da se ovim projektom neće samo
tražiti nove mogućnosti za zapošljavanje novih došljaka, već i za smanjivanje
deficitarnosti kadrova.
Poslanik NDP-a Olivija Čau je razočarana što se i dalje ulaže u ispitivanje i
traženje barijera, umesto da se novac preusmeri u proverene programe
mentorstva i premošćavanja tih istih prepreka koje stoje pred imigrantima. Ona
takođe insistira da je neophodno odmah stvoriti centralno telo koje će ubrzati
priznavanje profesionalnog iskustva i znanja stečenog u inostranstvu.
Poslanica Čau tvrdi da u budžetu i dalje stoji neutrošen novac predviđen za
finansiranje agencija za pomoć imigrantima. |
| |
| |
|
| |
| Šta nam znači marka |
| |
Svaki četvrti anketirani građanin priznao je da svesno kupuje falsifikovane
proizvode, poput jeftinih kopija odeće, satova, novčanika i filmova, pokazuju
rezultati studije firme Pollara, rađeni za nacionalnu mrežu za borbu protiv
falsifikovanja (Canadian Anti-Counterfeiting Netnjork, CACN).
 Ispitivanje je takođe pokazalo da dvanaest odsto građana kasnije otkrije da su
nabavili neki falsifikovani predmet.
Ovo istraživanje je pokazalo da građani nisu dovoljno dobro upućeni u srž
problema. Kada su saznali da prihodi od falsifikovanih proizvoda idu u ruke
organizovanog kriminala, onda je čak 86 odsto ispitanika izjavilo da ubuduće
verovatno neće posezati za falsifikovanom robom.
Mreža CACN zastupa privredne grane, udruženja i kompanije koje se bore protiv
falsifikovanja i piraterije u Kanadi i inostranstvu. Njeni članovi su, između
ostalih, Adidas, Majkrosoft Kanada, Najki i kanadska muzička produkcija. Oni
veruju da bi donošenje i primena odgovarajućih zakonskih propisa, uz adekvatno
informisanje građana, moglo da reši ovaj veliki problem. |
| |
| |
|
| |
| Nije svejedno gde ćemo popiti kafu |
| |
Kada se zna da Kanađani skoro pet milijardi godišnje troše u kafeterijama na
kafu, ali i na sendviče, krofne i ostalo što se tu može dobiti, onda su sasvim
jasne pobude ekipe emisije Marketplace sa CBC-a da pomno prati i učestvuje
godinu dana u kontrolama sanitarne inspekcije o ispravnosti hrane u lancima
kafeterija, Starbucks, Tim Hortons, Second Cup, Coffee Time i Country Style.
Četiri petine restorana dobilo je prelazne ocene, ali je ustanovljeno da
najviše prekršaja ima Coffee Time, skoro osamdeset odsto od ukupnog broja
obilazaka njihovih objekata. Inspekcija je u trećini njihovih objekata uvela
uslovne mere na dve godine, a u Coffee Time tvrde da su otklonili sve zamerke
i da su svi objekti dobili prelazne ocene.
Novinarka Erika Džonson napominje da su pojedini izveštaji bili čak
iznenađujući. Problemi su išli od nedovoljnog do nepravilnog pranja ruku,
preko hrane koja je bila za bacanja jer temperatura nije bila odgovarajuća,
pušenja čak i tokom inspekcije, pa do uginulih muva na krofnama i pacova koji
su se jurili po podu.
Kako se napominje, svoj doprinos u očuvanju higijene i poštovanju sanitarnih
mera mogu dati i same mušterije. Prilikom svakog dolaska u neki od objekata
dovoljno je pogledati naokolo, obratiti malo veću pažnju na to kako zaposleni
peru ruke, ne ostati ravnodušan ako se primete mušice i slično. Primedbe se
mogu uputiti lokalnoj sanitarnoj inspekciji. |
| |
| |
|
| |
| Feredža nije uniforma za fudbal |
| |
Svetska fudbalska unija (FIFA) razmatraće incident koji se dogodio na turniru
u Kanadi na kome jedanaestogodišnjoj muslimanki nije dozvoljeno da igra, pošto
je na glavi nosila maramu.
Fudbalski savez Kvebeka je saopštio da je Asmahan Mansur ponuđen izbor - ili
da skine maramu, koju nose islamski vernici, ili da ne igra. Interesantno je i
da je sudija utakmica, koji je i doneo spornu odluku, takođe musliman.
Pravila FIFA iz bezbednosnih razloga ne dozvoljavaju nošenje ikakve opreme na
glavi.
Portparol FIFA Nikolas Mengo rekao je danas da će se o incidentu raspravljati
u subotu u Mančesteru na sastanku Međunarodnog fudbalskog odbora, koji je
zadužen za menjanje pravila igre.
"Na kraju je, ipak, na sudijama da odluče da li oprema koju igrač nosi na
glavi može da bude opasna po njega, ili po druge igrače", rekao je Mengo i
dodao da islamske feredže nisu izričito pomenute u pravilima FIFA. |
| |
| |
|
| |
| Rasprodaja uspomena na internetu |
| |
Alan Iglson, 73, čovek koji je prošao put od Hola slavnih u koji je ušao kao
jedan od najmoćnijih ljudi u hokeju, pa do zatvora zbog podmetanja i
obmanjivanja, prodaje oko stotinu svojih hokejaških uspomena i priznanja na
internetu, preko aukcijske kuće Clašic Collectibles iz Montreala.
Iglson je izašao iz Hola slavnih 1998. godine kako bi izbegao izbacivanje. U
to vreme je bio u zatvoru, gde je odležao šest, od ukupno osamnaest meseci
zatvora, na koliko je bio osuđen.
Među ponuđenim predmetima na aukciji su se našli prsteni iz hokejaškog hola
slavnih, medalje, plakete, pasoši, amblemi i značke koje je dobijao tokom svog
slavnog perioda. Pored toga, tu je i pismo bivšeg premijera Pjera Tridoa,
ugovori i kolekcija od Iglsonovih deset biografija, sa njegovim autogramom.
Zvaničnici iz Hola slavnih hokejaša i sportista kažu da ne mogu da spreče ovu
rasprodaju uspomena, zato što su one Iglsonovo vlasništvo i samo on može njima
da raspolaže. Oni kažu da se do sada nije desilo da neka slavna ličnost
prodaje svoje plakete, ali da se kod Iglsona radi o specifičnom slučaju i da
ovi predmeti nemaju za njega više onaj značaj koji su imali kada ih je dobio
kao poznata i poštovana ličnost.
Aukcija će trajati mesec dana. Zna se da je Iglson deo sredstava namenio u
humanitarne svrhe. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
