Broj 1096, 23. mart 2007.

Boing i Erbas dobijaju takmace
Kompanije "Boing" i "Erbas" suočile su se sa mogućnošću da im Kina i Rusija uzdrmaju poziciju supersila u svetskoj avioindustriji. Kina i Rusija žele da izađu na tržište koje će za dve decenije, kako se procenjuje, biti vredno 2.600 milijardi dolara, navodi londonski "Tajms". Kina je najavila da planira da uloži sedam milijardi dolara u proizvodnju putničkog aviona koji bi bio rival onim američkog "Boinga" i evropskog "Erbasa". Rusija, pak, namerava da oživi svoju avioindustriju i ohrabruje zapadne kompanije da investiraju u nju. I Moskva i Peking su svesni da se moraju zameniti "tupoljevi" i drugi ruski avioni koji lete u obe zemlje, ali ni Rusija ni Kina ne žele da za nove letilice daju milijarde dolara "Boingu" ili "Erbasu" a da prvo ne pokušaju da razviju svoje industrije. Obe se suočavaju sa velikim preprekama pred izlaskom na tržište, jer razvoj jednog tipa aviona košta desetak milijardi dolara. Pri tome, obe zemlje treba da otklone i predubeđenje koje postoji kod potencijalnih kupaca kada je reč o proizvodima sa oznakom "Napravljeno u Rusiji" ili "Napravljeno u Kini". "Boing" i "Erbas" su utrošili decenije za poboljšanje bezbednosti svojih letelica a, s obzirom na loš glas koji prati kvalitet kineske i ruske industrije, pitanje je da li će putnici želeti da lete avionima napravljenim u Kini ili Rusiji. Ipak, razvoj industrije aviona je vredan rizika. Čak i da se ne probije na tržište koje drže "Boing" i "Erbas", Kina bi avione iz svoje proizvodnje mogla da prodaje domaćim avioprevoznicima što takođe predstavlja ogroman potencijal. Prema procenama "Erbasa", tržište novih aviona u Kini do 2025. vredeće 350 milijardi dolara, a rusko 70 milijardi. Kineski proizvođači aviona bi, prema jednoj proceni, imitirali kolege iz domaće autoindustrije koja koristi stari dizajn i pravi jevtine automobile za domaće tržište i tržišta zemalja u razvoju. Ako tako bude, bogati Kinezi će leteti "boinzima" i "erbasovima", a oni siromašniji ruskim i kineskim avionima. Kina već planira izlazak na regionalno tržište sa letelicom sa oko 100 mesta. Kineska avioindustrijska korporacija sledeće godine će, kako se očekuje, predstaviti avion ARJ21, a ruski "Suhoj" radi na sličnom Superdžetu 100. Kinesko rukovodstvo je početkom ove sedmice odobrila program produkcije velikog putničkog aviona, koji treba da bude izazov dominaciji "Boinga" i "Erbasa". Kina je odustala od gradnje velikih aviona tokom sedamdesetih godina, mada domaće fabrike prave mnoge delove i za "Boing" i za "Erbas". "Erbas" se nedavno složio da sagradi pogon za sklapanje svog aviona srednje veličine, A320, u Tjendžinu, na severoistoku Kine. Veliki putnički avioni obično imaju oko 200 sedišta i prostor za 100 tona tereta. Prve verzije modela ARJ-21, ili "Naprednog regionalnog mlaznjaka za 21 vek," moći će da prevoze između 70 i 110 putnika. Čikaški "Boing" je rano preuzeo vođstvo na kineskom tržištu, gde je od 1972. godine prodao više od 700 aviona, uključujući 60 narudžbina za svoj novi 787 Drimlajner (Deamliner). Kineske kompanije imaju i oko 100 "Erbasovih" modela, i desetine naručenih, uključujći pet superdžambo aparata A380.

U Evropi najviše piju Irci, najmanje Italijani
U Evropi, gde živi samo 12 odsto svetskog stanovništva, godišnje se popije 50 odsto celokupne svetske proizvodnje alkoholnih pića. Većina Evropljana (59 odsto), kada pije alkohol, zadrži se na jednom ili dva pića dnevno, opijanju su najskloniji Irci, a najmanje skloni Italijani, rezultati su najnovijeg Eurobarometra o navikama građana Evrope kada je u pitanju alkohol. Istraživanje, koje je naručila Uprava Evropske komisije za zdravlje i zaštitu potrošača, sprovedeno je u tridesetak zemalja, najvećim delom članica EU. Evropa je kontinent na kojem se popije najviše alkohola po glavi stanovnika. Čak 75 odsto anketiranih reklo je da je u proteklih godinu dana konzumiralo alkohol. Za većinu savremenih ljudi piće je lako dostupna, "rekreativna" aktivnost, povezana s opuštanjem, društvenim događajima ili slavljem. Mnogi se poslovi sklapaju i potvrđuju čašicom, a 0,6 odsto celokupne svetske trgovine odnosi se na alkohol i alkoholna pića. Na pitanje da li su u proteklih godinu dana pili, najviše negativnih odgovora bilo je u Italiji (40 odsto), Mađarskoj (38 odsto) i Portugalu (37 odsto). Na drugoj strani lestvice su Danci, među kojima samo sedam odsto kaže da nije okusilo alkohol u poslednjih godinu dana, zatim Holanđani (10 odsto) i Šveđani (12 odsto). Prosečno, u svim zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje, ima 25 odsto onih koji za proteklih godinu dana nisu okusili ni kapljicu. Autori istraživanja, međutim, upozoravaju da treba imati u vidu da ljudi u nekim zemljama iz kulturoloških razloga tvrde da piju manje nego što stvarno piju. Konzumiranje alkohola rasprostranjeno je u celom svetu, ali količina, običaji i navike pijenja, variraju od zemlje do zemlje. U kategoriji onih koji u jednoj prigodi popiju četiri i više pića, što se po opšte prihvaćenoj definiciji smatra opijanjem, najviše je Iraca (34 odsto), zatim Finaca (27 odsto), Britanaca (24) i Danaca (23). Najmanje se opijaju Italijani i Grci (dva odsto), te Portugalci (četiri odsto). Po učestalosti konzumiranja alkohola podaci su nešto drugačiji. Tako čak 47 odsto Portugalaca kaže da svaki dan pije alkohol, ali u većini slučajeva umereno, dok s druge strane 41 odsto Iraca pije samo jedanput nedeljno, ali onda piju najmanje tri pića. Istraživanje je takođe potvrdilo da muškarci piju više nego žene - 84 prema 68 procenata. Većina anketiranih (62 odsto) izjavila je da ne bi smanjila konzumaciju alkohola ni ako bi morali da ga plaćaju skuplje za 25 odsto. Većina Evropljana takođe veruje da povećanje cena ne bi odvratilo od alkohola mlade i one koji prekomerno piju. Procenjuje se da preterano konzumiranje i zloupotreba alkohola odnosi 195.000 ljudskih života godišnje u EU. U uzrastu između 15 i 29 godina, alkohol je odgovoran za svaku četvrtu smrt. Velika većina ispitanih (77 odsto) zauzima se za to da se na boce s alkoholnim pićem stavljaju upozorenja o štetnosti pijenja za trudnice i vozače. Blizu tri četvrtine anketiranih zauzima se da se kod mladih vozača dopuštena granica alkohola u krvi ograniči na 0,2 promila. Broj ljudi ispod 16 godina koji konzumiraju alkohol gotovo se udvostručio tokom prošlog veka.

Položaj žena u islamu
Zapad često kritikuje islamske zemlje zbog položaja žena. Neki muslimani, međutim, tvrde da je prorok Muhamed bio "verovatno najveći borac za ženska prava kojeg je svet ikada video." Kritičari navode da islam uči da je žena manje vredna, a muslimani se brane tvrdnjom da su nejednakosti između muškarca i žene posledica prirodnih i kulturoloških razlika, a ne islamskog zakona. Oni tvrde da je princip jednakosti polova duboko ukorenjen u islamu. Prorok Muhamed bio je poznat po jednakom tretmanu žena i muškaraca. Zahtevao je da se nadoknada za brak isplaćuje direktno nevesti, a ne njenom ocu ili staratelju, i nudio je zaštitu udovicama i deci bez roditelja. "Kasnije, kada je Muhamed umro i kada su nastala druga, različita tumačenja, sve se ponovo svelo na kontrolu društva. Ako želite da kontrolišete društvo, ako želite da kontrolišete porodice, onda kontrolišite žene", kaže za Glas Amerike Miskat al-Mumin, istraživač u Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu. Današnje muslimanke nastoje da te barijere sruše. Al-Mumin smatra da ključ za napredovanje žena u muslimanskom svetu predstavlja njihovo ekonomsko i društveno osamostaljenje. "Ne možete da očekujete od žene da brani svoja prava ako nema prihode ili ako ne može da obedbeđuje hranu svojoj deci", kaže Al-Mumin. Obrazovanje je druga oblast u kojoj muslimanske žene zaostaju. Prema statistici UN, 2005. godine više od 75 miliona žena na Bliskom istoku i u Severnoj Africi bilo je nepismeno. Miskat al-Mumin kaže da neobrazovane devojčice kad odrastu nisu u stanju da rešavaju moderne probleme u vezi sa narkomanijom, zločinom i verskim ekstremizmom. "Kada žena pati, onda pati čitava porodica. Zbog toga su prava žena važna". Žene u muslimanskom svetu napreduju različitim tempom. U Saudijskoj Arabiji, kolevci islama, tok promena je veoma spor i žene još nemaju pravo da glasaju ili da imaju vozačku dozvolu. Munira Nahid, sociolog na Univerzitetu kralj Fahd u Rijadu, ističe da su saudijske žene, zahvaljujući ograničenjima i nejednakim mogućnostima u društvu, postale "veliki borci". Ta upornost nije karakteristična samo za saudijske žene. Muslimanke imaju sve jači glas u politici. Žene u Iraku aktivno učestvuju u vladi, dok su prošlog juna Kuvajćanke glasale i prvi put se kandidovale na parlamentarnim i lokalnim izborima. Međutim, mali je broj muslimanki, kao što je bila Benazir Buto u Pakistanu, uspeo do najvišeg položaja u svojoj zemlji. Pred njima je još veoma dug put. Neki stručnjaci kažu da je sveta knjiga islama, Kuran, doneo ženama novi, istaknut položaj u društvu i dao im prava o kojima su mogle samo da sanjaju. Kuran je ženama omogućio direktno pravo na nasleđivanje, na vlasništvo, obavezu na svedočenje pred sudom, pravo na razvod. Odakle onda razlika između onoga što je nekad bilo i što se sada čini da jeste? Odgovor, kažu mnogi, leži u propadanju osnovnog islamskog obrazovanja u muslimanskom svetu nakon katastrofa izazvanih mongolskim invazijama i krstaškim pohodima od 11. do 13. veka. Društva koja su se izdigla posle tog vremena bile su obeležene pre običajima i lokalnim kulturnim karakteristima nego istinskim islamskim vrednostima.

Ekološko groblje kompjutera
Pogon za reciklažu proizvođača elektronike Hjulit-Pakarda u Rouzvilu, u Kaliforniji, mesto je gde kompjuteri umiru, ali na "zeleni" način, prilagođeno potrebama zaštite prirodne sredine. Iz odbačenih kompjutera radnici vade potencijalno opasne komponente, a potom ih stavljaju u veliku, bučnu mašinu koja ih secka i sortira čelik, aluminijum, plastiku i plemenite metale. Ti komadi se šalju u topionice gde se prerađuju za dalju upotrebu. "Proizvođači kompjutera su definitivno prihvatili da moraju da se pozabave svojim proizvodima na kraju njihovog radnog veka", ističu borci za zaštitu životne sredine. Oni upozoravaju da previše elektronskog otpada, a tu su, pored PiSija (PC), i televizori, radio aparati, mobilni telefoni, baterije, još završava na deponijama ili se izvozi u siromašne zemlje gde zagađuje okolinu. Procenjuje se da se u svetu godišnje stvori oko 20 do 50 miliona tona elektronskog otpada i njegovo odlaganje postaje opšti problem. Prema podacima američke Agencije za zaštitu okoline koje prenosi AP, u SAD je u 2005. sakupljeno gotovo dva miliona tona elektronskog otpada. U SAD se kompjuteri menjaju svake dve godine u proseku. Američka domaćinstva i preduzeća svakodnevno odabacuju 133.000 PiSija. Trenutno se reciklira samo 10-15 odsto elektronskih proizvoda. Ostalo "skuplja prašinu" u kućama ili završi na deponijama sa kojih toksične supstance ponovo ugrožavaju prirodu. Od elektronskog otpada koji se u Americi reciklira, 80 odsto se izvozi u zemlje u razvoju, u kojima se siromašni radnici, dok vade vredne metale i komponente, izlažu opasnim isparenjima i hemikalijama. Istraživači organizacije Grinpis otkrili su visok nivo toksičnih metala u uzorcima zemljišta i vode uzetim u blizini radionica za rasklapanje PiSija u Kini i Indiji. U međuvremenu, sve veći broj zemalja zahteva od elektroničara da preuzmu odgovornost za reciklažu. Tako Japan, Južna Koreja i većina evropskih zemalja traže od proizvođača da plate i vode programe reciklaže svojih proizvoda. U SAD ne postoji federalni zakon ali su države Vašington, Mejn i Merilend obavezale proizvođače da preuzimaju svoje proizvode kada izađu iz upotrebe i postaraju se za njih. Kalifornija je pak proglasila nelegalnim bacanje gotovo sve elektronike, ali ne zahteva od proizvođače da ih uzmu nazad. Umesto toga, potrošači, kada kupuju, plaćaju naknadu za troškove reciklaže kada za to dođe vreme. Lider u reciklaži u SAD, proizvođač kompjutera "Del", u decembru je počeo da nudi besplatno recikliranje elektronskih proizvoda. "Del" je u 2005. reciklirao preko 30.000 tona elektonike. Hjulit-Palard je prošle godine širom sveta reciklirao 74.500 tona hardvera i kertridža za štampače, 16 odsto više nego u 2005. U SAD, u pogonima u Rouzvilu i Nešvilu, reciklirano je skoro 23.000 tona otpada i ništa, kažu u kompaniji, nije otišlo na deponije ili u inostranstvo. Problem nisu samo PiSiji - sve se češće upire prstom i u televizore. Sve više Amerikanaca kupuje televizore sa ravnim ekranom a oslobađa se onih sa katodnom cevi koji sadrže dosta olova. Zato i industrija televizora treba da počne da preuizma stare aparate i reciklira ih, ukazuju aktivisti kampanja za čistiju planetu. Ohrabrujuće je da sve više kompanija, uz reciklažu i eliminisanje otrovnih hemikalija, nastoji da pravi proizvode koji efikasnije troše energiju, koriste ekološko pakovanje i smanjuju emisiju štetnih gasova.

Nebo otvoreno za štetne gasove
Evropska unija, koja se nedavno složila oko ambicioznog smanjenja svog udela u emisiji gasova uzročnika globalnog otopljenja, sada se okreće sporazumu o vazdušnom saobraćaju sa SAD, koji treba da doprinese rastu broja putnika preko Atlantika ali i emisije ugljen dioksida. Ministri za saobraćaj EU treba da odobre sporazum o "otvorenom nebu" dogovoren sa SAD, kojim se od 28. oktobra uklanjaju restrikcije na transatlantskim rutama. Konkretno, sporazum će omogućiti evropskim aviokompanijama da lete iz bilo kog mesta u EU do bilo kog u SAD, navodi AP. To će, procenjuju u EU, smanjiti cenu karata i preusmeriti još 26 miliona putnika na transatlanske linije. Sada preko Atlantika leti nešto manje od 50 miliona putnika godišnje. Ali, to će značiti dodatak od 3,5 miliona tona ugljen dioksida u atmosferu, procenjuje Evropska federacija za saobraćaj i ekologiju koja je pisala ministrima EU tražeći da glasaju protiv sporazuma. U federaciji kažu da se sporazumom vladama, u skladu sa međunarodnim zakonima u aviosaobraćaju, oduzima glavno oružje za smanjenje emisije ugljen dioksida - porez na gorivo na letovima preko Atlantika. Aviosaobraćaj učestvuje u ukupnoj emisiji štetnih gasova EU sa samo oko tri odsto ali taj sektor snažno raste sa pojavom niskobudžetnih kompanija koje u poslednjih 15 godina prevoze Evropljane po bagatelnim cenama. Prema analizama EU, emisija štetnih gasova iz EU na međunarodnim linijama porašće između 1990. i 2012. za 15 odsto i u velikoj meri otežati nastojanja bloka da ostvari ciljeve iz Protokola iz Kjota. EU nije izmerila ekološke ali jeste ekonomske učinke sporazuma o "otvorenom nebu" i tvrdi da će posao sa SAD za pet godina doneti 12 milijardi evra kroz smanjenje cena karata, uštede avioprevoznika i rast tržišta. Doneće i 80.000 radnih mesta u Evropi i SAD. Neki zvaničnici međutim napominju da procene ne uključuju druge važne faktore, poput vladinih ekoloških inicijativa i viših cena nafte.

Dijabetes cena ekonomskog prosperiteta u Aziji
Sa ekonomskim procvatom, u nekada siromašne porodice u Kini, Indiji i drugim azijskim zemljama došao je i dijabetis. Sve brojnija azijska srednja klasa napušta lagano tradicionalni i sve se više opredeljuje za zapadnjički način ishrane sa mnogo holesterola. Sve je manje pirinča, povrća i voća na trpezi, kao i fizičke aktivnosti, a cena je šećerna bolest. Stanovnici Azije, a pre svega najmnogoljudnijih Kine i Indije, sada imaju više novca da troše na hranu i manje rade na poljoprivrednim imanjima. "Postoji teorija da glad zapravo štiti ljude od dijabetisa, a hrane sada ima u izobilju", kaže britanski endokrinolog Kirpal Marva. Medicinski stručnjaci navode da su ljudi u Aziji sada podložniji dijabetisu, a da su uzroci masna hrana, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna težina, ali i metabolizam koji na to nije navikao jer je vekovima ishrana bila zasnovana na puno voća i povrća a fizička aktivnost je bila mnogo veća. Stručnjaci su, kako navodi Rojters, zabrinuti da bi dijabetis, hronična i potencijalno smrtonosna bolest, mogao da poprimi razmere epidemije u celoj Aziji. U zapadnom delu Pacifika, od Mongolije do Japana i Novog Zelanda na jugu, očekuje se da će 2025. godine biti 100 miliona dijabetičara. Prema statistikama, na tom području sada ima 67 miliona osoba obolelih od dijabetesa. Azijati imaju četiri do šest puta veću opasnost da dobiju dijabetes od ljudi na Kavkazu, ocenjuju naučnici. Prema procenama Međunarodne federacija za borbu protiv dijabetesa, do 2025. godine u svetu će biti 246 miliona dijabetičara. Tokom 2003. godine bilo ih 194 miliona. Od te bolesti svake godine umre tri miliona ljudi širom sveta. "Ima više dijabetesa nego side. Dijabetis će uskoro postati glavni zdravstveni problem u razvijenom svetu", kaže endokrinilog iz britanske bolnice Vorvik, Šerin Bordman. Pankreas proizvodi insulin, koji pomaže u prerađivanju unetog šećera u oganizam. Kada organizam ne proizvodi dovoljno insulin ili ne može da ga iskoristi na pravilan načina, onda osoba dobija dijabetis. Postoje dva oblika dijabetisa - dijabetis tipa 1, koji se dobija u mladosti i dijabetes tipa 2, koji se dobija u kasnijim godinama. Dijabetes je hronična bolest koja se može držati pod kontrolom lekovima ili injekcijama insulina. To oboljenje može da izazove druge komplikacije kao što su povišeni krvni pritisak, slepilo, oštećenje nerava, bubrega i krvnih sudova, kao i gangrenu.

Pročistili svetilište posle posete Buša
Sveštenici Maje su duhovno "očistili" svećama i mirisnim štapićima svetilište u Gvatemali koje je tokom nedelje posetio američki predsednik Džordž Buš (na slici desno, sedi). Dva sveštenika su zapalila obojene sveće postavljene na sve uglove verskog mesta, sada ruševine koja simbolizuje prirodne elemente. Potom su zapalili mirišljave štapiće i lupali u bubnjeve na vrhu ostataka piramide, koju su u ponedeljak posetili Buš i predsednik Gvatemale Oskar Berger (stoji). Sveštenici su rekli da žele da pročiste mesto pre posete bolivijskog predsednika Eva Moralesa tokom marta. "Tokom Bušove posete, snajperisti su bili na čitavom području... To je nasilan način pokazivanja nepoštovanja američke imperije prema domorocima", izjavio je mladi sveštenik Žorge Morales.

Nafta iznad 60 dolara za barel
Cene nafte porasle su na iznad 60 dolara za barel posle izveštaja vlade SAD da su rezerve petroleja u američkim rafinerijama manje od očekivanja. Laka američka nafta za majske isporuke poskupela je za 43 centa, na 60,04 dolara za barel. Rezerve u SAD pale su prošle sedmice za 3,4 miliona barela, na 210,5 miliona, saopštila je vlada, što je pad znato veći od očekivanih 1,6 milion barela koliko su prognozirali anlatičari.

Četvrtina građana EU smatra da im je život bolji
Samo četvrtina građana u pet najvećih članica Evropske unije smatraju da im se život poboljšao otkako su njihove zemlje pristupile Uniji, pokazuje rezultati najanovijeg istraživanja. Prema rezultatima istraživanja koje je objavio "Fajnenšal tajms", 44 odsto ispitanika u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji i Nemačkoj smatraju da im se život pogoršao zbog ulaska njihovih zemalja u EU. Za 31 odsto ispitanika Evropa je pre svega zajedničko tržišta, za 20 odsto predstavlja birokratiju, a samo devet odsto je vidi kao demokratiju. Britanci su najveći evroskeptici. Samo 12 odsto britanskih građana smatra da Britanija ima koristi od Evrope. Slede Francuzi sa nešto manje od 20 odsto, Nemci (21 odsto), Italijani (23 odsto), dok većina Španaca (52 odsto) smatra da je Evropa mnogo pomogla Španiji. Većina ispitanika, međutim, smatra da njihove zemlje ne treba da istupe iz EU. U pet najvećih članica EU samo 22 odsto građana smatra da bi izlaskom iz EU njihove zemlje bile na dobitku, a 40 odsto smatra da bi time izgubile. Interesovanje za pitanje evropskog ustava, čije je obnavljanje jedan od prioriteta nemačkog predsedavanja EU, i dalje je ograničeno. Ukupno 35 odsto građana smatra da bi ustav imao pozitivan uticaj na njihove zemlje, dok 27 odsto smatra suprotno. Britanci najmanje podržavaju novi evropski ustav, pošto je 48 građana te zemlje protiv ustava. Istraživanje je sprovedeno između 28. februara i 12 marta na oko 6.770 građana EU. EU obeležava 50. godišnjicu Rimskog sporazuma kojim je 1957. godine ustanovljena Evropska ekonomska zajednica.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"