|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1101, 4. maj 2007.
| Alberta krupnim koracima napred |
| |
Pokazatelji o privrednom rastu u zemlji nisu doneli prevelika iznenađenja.
Alberta je treći put za redom, na čelnoj poziciji, sa rastom koji premašuje
udvostručeni nacionalni prosek.
Nacionalni prosek za prošlu fiskalnu godinu je 2,7 odsto, što je blagi pad u
odnosu na prethodnu, 2005. godinu, kada je iznosio 2,9 odsto. Oko nacionalnog
proseka su Njufaundlend i Labrador, sa 2,8, Nju Brunsvik sa 2,6, i
Severozapadne teritorije i Jukon, sa po 2,9.
 Saskačuan je samom začelju. U toj provinciji je bruto dohodak porastao za
svega 0,4 odsto. Potom idu redom, Nova Skotija (1,1), Kvebek (1,7), Ontario
(1,9 odsto) i Ostrvo princa Edvarda (2,0), svi ispod nacionalnog proseka.
Grupu iznad državnog proseka predvodi Manitoba, gde je bruto dohodak porastao
za 3,3 odsto, dok je Britanska Kolumbija je ostvarila rast od 3,6 odsto.
Najzavidniji rast je, pored Alberte, zabeležio Nanavut, sa 5,8, ponajviše zbog
otvaranja trećeg kanadskog nalazišta dijamanata i generalno veće eksploatacije
mineralnih bogatstava. Oni su ostvarili i najveći skok u odnosu na prethodnu
godinu, sa 1,1, dok je najveći pad zabeležen u Jukonu, od 5,2 odsto u
prethodnoj godini, na 2,9 u protekloj, i Saskačuanu, sa 3,1 na 0,4 odsto.
Statističari kažu da je na ovakva kretanja ponajviše uticalo povećanje cene
nafte. Bogata nalazišta tečnog zlata su donela dobit ne samo naftnoj
industriji u Alberti, već i ostalim privrednim granama.
Sa druge strane, opadanje proizvodnje uranijuma, potaše i pšenice uticalo je
veoma nepovoljno na ukupan rast u Saskačuanu.
Centralni deo zemlje je nastavio da oseća posledice više vrednosti nacionalne
valute i većih cena goriva. Posebno slabi pokazatelji zabeleženi su u oblasti
proizvodnje.
Analitičari primećuju da je potražnja, pa samim tim i potrošnja, premašivala
rast realnog BND u najvećem broju provincija i to u trgovini na malo, veliko,
kao i u vladinoj potrošnji. |
| |
| |
|
| |
| Briga za životnu sredinu |
| |
Najpoznatiji kanadski borac za zaštitu životne sredine Dejvid Suzuki veruje da
su Kanađani spremni da podnesu cenu borbe protiv klimatskih promena, ukoliko
je ona pravedna. Pored toga, građanima je dosta političkih igara oko očuvanja
okruženja, već traže da federalna vlada preuzme pravu lidersku ulogu. Oni mogu
da urade pravu stvar pošto imaju podršku celokupne javnosti za delovanje po
ovom pitanju.
 'Ni jedan političar ne može sada ignorisati okruženje, pošto je ono najveći
prioritet Kanađana', naglasio je Suzuki.
On je ovo rekao posle obilaska zemlje, gde je imao prilike da razgovara sa
ljudima u preko 40 gradova. On kaže da je svugde čuo zamerke da se pojedinim
sektorima ne zaračunava ono što bi trebalo, pa se onda dešava da potrošači
moraju da trpe ograničenja zbog onog što nije traženo i naplaćeno od
automobilskog sektora ili proizvođača asfalta.
Na pitanje da li bi poštovanje odredbi protokola iz Kjota moglo da izazove
recesiju, Suzuki je rekao da neobuzdavano globalno zagrevanje može koštati
privredu više nego dva svetska rata zajedno, a da će uz to, doneti i globalnu
depresiju potpuno neviđenih razmera.
Dr Suzuki kaže da građanima nije u potpunosti jasno kakvi su zahtevi koje u
okviru protokola iz Kjota treba ispuniti, ali su svugde pokazivali rešenost da
se istraje u ostvarivanju tih zacrtanih ciljeva. Po njegovim rečima,
zaokupljenost brigom o životnoj sredini i klimi počinju suštinski da
prerastaju u pitanje od dugoročnog značaja.
Dr Suzuki je rekao da je na konsultacijama širom zemlje došao do sledećih
prioriteta:
- stvoriti održiv, pristupačan sistem javnog prevoza;
- uvesti taksu na ugljenik kako bi Kanada mogla lakše da ispuni odredbe iz
Kjota;
- Ustavom zagarantovati pravo na čistu pijaću vodu, čist vazduh za disanje i
sigurnu hranu;
- zaštititi vitalne habitate ugroženih vrsta; i
- institucionalizovati nacionalni program kažnjavanja onih koji zagađuju i
nagrađivanja inicijativa koje štite okruženje.
Ovu listu je dr Suzuki predao vladi, navodeći da je čitavoj zemlji potreban
nacionalan održiv plan akcije, umesto sporadičnih programa. On naglašava da
nikada ranije nisu politička i socijalna klima, kao ni zemlja, bili ovako
spremni za pozitivnu promenu. Svoj izveštaj, on završava pozivom zvaničnicima
iz svih stranaka da iskoriste priliku i odmah preduzmu akciju koja će
generacijama koje dolaze obezbediti održivu budućnost. |
| |
| |
|
| |
| Razlike postoje i među životinjama |
| |
Deo rezultata istraživanje naučnika sa Univerziteta Sajmon Frejzer zaista može
neprijatno da iznenadi i da natera na razmišljanje. Biolog Arni Moers i
njegove kolege su, naime, ustanovili da životinje sa krznom i ukusne ribe ne
podležu kriterijumima o zaštiti ugroženih životinjskih vrsta koji važe za sve
ostale vrste, te da su u većoj opasnosti.
 Moers i kolege su uporedile listu od 156 ugroženih životinjskih vrsta i listu
od 30, koje nisu stavljene na tu listu u Britanskoj Kolumbiji. On kaže da,
sudeći po tome kako su liste sastavljene, ispada da se više vodi računa o
mlečnim zmijama i nekim vrstama puževa nego što nas brine sudbina belih
medveda, beluga kitova i koho lososa. Naučnici navode, tako, da se na
pozitivnoj listi nalazi svih 12 ugroženih ptica i svih 26 ugroženih reptila,
ali da je tu samo jedna jedna vrsta morskih riba i 12 sisara, od ukupno
predloženih 30.
Federalni zvaničnici su samo potvrdile listu svojih provincijskih kolega.
Naučnici zameraju što svoje mesto na listi nije našao severni bakalar, uprkos
tome što je njihova populacija umanjena čak za 99 odsto.
Razlog za ovakvu diskriminaciju protiv sisara i morskih riba je direktno
povezan sa interesom ljudi, odnosno da li one zadovoljavaju neke ljudske
potrebe, naučnici konstatuju sa negodovanjem. Propisi o zaštiti ugroženih
vrsta ograničavaju lov i ribolov, što se kosi sa ekonomskim ili tržišnim
interesima, tako da je njih teže naći na listi ugroženih vrsta. Oni navode da
bi, recimo, stavljanjem ajkule na listu, osam radnih mesta bilo nepotrebno.
Činjenica da ona nije na listi, odražava politiku po kojoj se 'ne stavljaju na
listu morske ribe koje mogu biti od neke ekonomske vrednosti, ma kako mala ona
bila'.
Naučnici apeluju na vladu da povede više računa o pravovremenoj zaštiti, jer
će to pospešiti oporavak životinjske populacije i omogućiti njeno dalje
iskorišćavanje u budućnosti.
Treba napomenuti da se ovih dana u Nanavutu, u okviru Saveta za živi svet,
održavaju konsultacije baš po pitanju lova na bele medvede. Interesantno je da
su, suprotno podacima sa kojima raspolažu naučnici, lovci i starci sa
teritorije regiona Kivalig na Nanavuta izneli konstataciju da su poslednjih
godina primetili porast broja belih medveda, te da sugerišu da se dozvoli ulov
većeg broja životinja. Za narod Kivalig beli medved ima posebnu vrednost u
njihovoj kuhinji, ali i kulturi, mada nikako ne treba zanemariti i ekonomsku
dobit od krzna i organizovanja sportskog lova na njih. |
| |
| |
|
| |
| Uverenje o nekažnjavau za trenere |
| |
Poslanik Konzervativne stranke u ontarijskom Parlamentu Džeri Oelet, podneo je
predlog zakona, po kojem bi se, od svih koji rade sa mladim sportistima
amaterima, zahtevalo da podnesu dokaz da nisu imali veze sa kriminalom u
prošlosti.
 Ovaj predlog je prošao prvu proveru i sada se nalazi u uobičajenom postupku.
Zakon podržavaju predstavnici sportskih društava. Navodi se da hokejaši imaju
svoja pravila koja podrazumevaju proveru, ali po Oeletovim rečima, u fudbalu i
bejzbolu to nije obavezno.
Oelet veruje da će zakon pomoći posebno malim sportovima, u kojima je teško
pronaći ljude koji će raditi sa mladima, a još teže je tražiti od tih ljudi da
pruže dokaze o nekažnjavanju. |
| |
| |
|
| |
| Revizija spornih veštačenja dr Smita |
| |
Glavni ontarijski veštak Beri Meklilan je, na osnovu revizije 44 autopsije
koje je uradio dečji patolog dr Čarls Smit, utvrdio da je načinjena greška u
oko 20 spornih smrtnih slučajeva, zbog čega su pogrešna lica osuđivana za
ubistvo.
Provincija je, nakon toga, odlučila da reaguje.
Premijer Dalton Mekgvinti je rekao da će provincijska vlada zbog velike
odgovornosti koju ima, započeti javnu istragu u vezi sa radom nekada poznatog
i priznatog patologa dr Čarlsa Smita.
Sumnje u rad dr Smita pojavile su se i u Britanskoj Kolumbiji, tako da će i u
toj provinciji biti urađena revizija svih slučajeva na kojima je on radio.
Ontarijski tužilac Majkl Brajant je u provincijskom Parlamentu saopštio da će
sudija Stiven Godž biti na čelu istrage o slučajevima u kojima je veštačio dr
Smit. Naredne godine sudija Godž će, uz pomoć ekspertskog tima koga predvodi
Leri Kembel, preispitivati i procenjivati sve aspekte veštačenja i sudskih
procesa.
Najverovatnije je da će i Smit biti pozvan da se pojavi pred komisijom za
javnu istragu. |
| |
| |
|
| |
| Kako do posla? |
| |
Najnovija anketa, koju je među kanadskim direktorima sprovela kompanija Robert
Half Internacional, pokazuje da je veoma važan prvi utisak koji ostavljamo u
razgovoru sa potencijalnim poslodavcem. Direktori su naveli da se oni obično
odluče u prvih nekoliko minuta, bez obzira da li razgovor sa posao pola sata
ili čak i sat vremena.
Stručnjaci zaključuju da, pošto razgovor sa kandidatom praktično počinje od
trenutka ulaska u prostoriju, osoba zainteresovana za dobijanje posla bi
trebalo da počne da pokazuje sigurnost u sebe i entuzijazam od početka.
Početnih nekoliko rečenica obično daju ton čitavom razgovoru, tako da je veoma
važno dobro se pripremiti za uvodna, nezaobilazna pitanja, u koja spada
davanje informacija o sebi, pokazivanje saznanja o firmi za koju se konkuriše,
davanje razloga zašto se želi posao baš tu, zašto se traži promena radnog
mesta, i navođenje najznačajnijih poslovnih rezultata. Odgovori bi trebalo da
budu sažeti i pozitivno intonirani.
Uobičajeni saveti insistiraju da se treba ponašati uljudno, da ne treba
spominjati platu ili odmor u prvom razgovoru, osim ako potencijalni poslodavac
to sam ne zapodene |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
