|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1153, 16. maj 2008.
| Zablude o funkconisanju ljudskog mozga |
| |
Da li čovek stvarno koristi samo 10 odsto mozga? Da li je veći mozak i
inteligentniji? Čuju li slepi bolje od onih koji vide? I zašto ne možemo iz
glave da izbacimo melodiju koja nas nervira?
 Britanski
"Dejli mejl" objavio je zanimljive delove iz knjige neurologa Sandre Amot i
Sam Vanga koji razotkrivaju neke od uobičajenih zabluda.
- Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u
stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci
podstiču aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, međutim, mit više sviđa jer
nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto
mozga.
- Zevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, ali ono zapravo pomaže buđenju
moždanih aktivnosti. Ulazak vazduha u pluća i kiseonika u krv čini nas
budnijima.
- Da slepi bolje čuju je mit a činjenica je da slepi bolje pamte. Nakon
testiranja slepih osoba, uočeno je da nisu ništa bolji od ostalih u
detektovanju slabih zvukova.
Slepi ljudi pak imaju bolju memoriju. Budući da ne mogu da se oslone na vid,
moraju neprestano da se oslanjaju na sećanje, što izoštrava kapacitet mozga
za memorisanje.
- Kompjuterske igrice povećavaju sposobnost ljudi da rade više stvari
ođednom. Moderni svet pun je neprestane akcije - brzih poruka, imejla,
videoigara, a sve kao da se zbiva odjednom.
Ako ste stariji od 30, možda se pitate kako to da mladi nisu iznureni svim
tim stimulacijama. Odgovor je da je njihov mozak jednostavno treniran da ih
svlada.
Tokom jednog istraživanja sa studentima koji su igrali akcijske igrice
uočeno je da oni brže procesiraju informacije, mogu da prate više objekata
istovremeno i bolje se prilagođavaju na brzu izmenu poslova.
Neki istraživači kažu, međutim, da istovremeno obavljanje više poslova
opterećuje mozak. Ljudi koji istovremeno obavljaju više zadataka slabije
rade svoj posao, prave više grešaka i čak češće obolijevaju.
- Veći mozak nas čini inteligentnijima. Zapravo veličina mozga ne odražava
nečiju inteligenciju. Anštajnov mozak nije bio ništa veći od prosečnog.
Inteligencija je, čini se, zavisna od toga kada su stvorene sinapse mozga.
One se formiraju tokom detinjstva i tinejdžerskih godina, a način na koji se
to zbiva može uticati na inteligenciju.
- Mozak odraslog čovjeka ne proizvodi nove nervne ćelije. Decenijama se
uzimalo kao "zdravo za gotovo" da se ljudi rađaju sa svim moždanim ćelijama
koje će ikad imati. Poslednjih godina prikupljeno je mnogo dokaza da mozak
ipak proizvodi nove ćelije i da je moguće da se konstantno obnavlja.
- Fizičke vežbe održavaju mozak u formi. Tačno je. Kako telo stari, tako
teže dovodi kiseonik do mozga. Telesna aktivnost poboljšava krvotok, odnosno
dotok kiseonika neuronima.
- Mozak troši manje elektriciteta od lampe u frižideru. Poruke između ćelija
mozga i ostalih delova tela prenose se putem elektriciteta, ali sasvim male
količine. Mozak koristi tek 12 vati.
- Mozak i kompjuter rade na istom principu. Netačno, među njima postoje
značajne razlike. Mozak je u osnovi hemijski, a ne električni sistem.
U svakoj moždanoj ćeliji odvijaju se brojne hemijske reakcije, a to je
potpuno drugačije od principa rada kompjutera. Osim toga, mozak niko ne
programira, on sam predviđa i unapred rešava probleme, za razliku od
kompjutera koji neko mora da programira.
- Glupe melodije teško zaboravljamo. Kad glupa pesmica počne neprestano da
vam se vrti po glavi to je zbog sposobnosti vašeg mozga da pamti sekvence.
Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena,
spravljanja kafe ili korigovanja rute na putu kući. Kako izbaciti iz glave
iritantni zvuk? Pronađite drugu pesmu. |
| |
| |
|
|
| DS ponudio Dačiću mesto potpredsednika vlade |
| |
Dnevni listovi u Srbiji i danas nastavljaju da spekulišu o tome kako će
izgledati budući sastav vlade, odnosno o tome kome će se prikloniti
Socijalistička partija Srbije, kao ključni faktor za formiranje nove
skupštinske većine.
 Pozivajući
se na izvore iz Demokratske stranke, "Blic" navodi da je ta stranka ponudila
lideru Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivici Dačiću mesto potpredsednika
u budućoj vladi, a funkcioneru SPS-a Milutinu Mrkonjiću mesto ministra za
kapitalne investicije.
List dodaje da će lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica
tek izneti konkretnu ponudu SPS-u za formiranje vlade.
Prema saznanjima "Blica", DSS želi mesto premijera i glavna ministarstva, a
da bi SPS-u prepustio najviše tri ministarska resora - "u oblasti saobraćaja,
eventualno prosvete i socijale".
Demokratska stranka i koalicija SPS-PUPS-JS su na korak od dogovora da
zajedno formiraju buduću vladu, a funkcioner SPS-a Milutin Mrkonjić navodno
je načelno prihvatio da preuzme ministarstvo za kapitalne investicije,
dodaje još beogradski dnevnik.
List, međutim, navodi i da je Dačić kao uslov za saradnju sa DS-om postavio
rehabilitaciju porodice pokojnog Slobodana Miloševića, odnosno da se
odustane od zahteva upućenog Rusiji za izručenje njegove supruge i sina,
Mirjane Marković i Marka Miloševića.
Odgovor demokrata je da SPS u tom slučaju mora da pristane na punu saradnju
s Haškim tribunalom, navodi "Blic".
Isti list piše i o mogućim kandidatima DS-a za mesto premijera, a među
najozbiljnijim kandidatima navodno se pominju dosadašnji ministar finansija
Mirko Cvetković i predsednik Upravnog odbora banke "Sosijete ženeral" Goran
Pitić.
"Danas" donosi intervju s predsednikom Političkog saveta Demokratske stranke
Dragoljubom Mićunovićem, u kome je on izneo mogućnost da "SPS uđe u
koaliciju sa DS-om i na nivou Republike, Pokrajine i gradova".
"Politika", pod naslovom "Ne menjamo se mi, nego SPS", donosi intervju s
ministrom spoljnih poslova i funkcionerom DS-a Vukom Jeremićem, koji kaže da
je "SPS potpuno prihvatljiv, kao i svako drugi ko podrži pet prioriteta"
koje je DS postavila kao uslov za sklapanje koalicionog sporazuma.
Beogradske "Večernje novosti" navode da su razgovori čelnika SRS-a,
koalicije DSS-NS i koalicije SPS-PUPS-JS biće održani u četvrtak i posle
toga bi moglo da se zna: ili se naziru obrisi nove vlade ili će biti krah
prvog pokušaja da se formira skupštinska većina.
List navodi da u DS-u čekaju ishod razgovora SPS-a s "narodnjacima" i da,
kako tvrde njegovi izvori, "još veruju u svoj savez" sa tom strankom. |
| |
| |
|
|
| Pušenje i geni |
| |
Tri potpuno nezavisna tima istraživača, koristeći tri različite populacije
ispitanika, pronašla su gene koji bi mogli da objasne zašto neki pušači
obole od raka pluća dok drugi ne obole.
Studije ukazuju i na to zašto neki nepušači obole od ove opake bolesti.
Lekari se slažu da je pušenje bez sumnje povezano sa nastankom raka pluća,
ali statistike isto tako pokazuju da samo 15 odsto pušača na kraju oboli od
ove bolesti. Neki ljudi su ocigledno više skloni ovoj bolesti od drugih, što
ukazuje na genetsku pozadinu.
 Zato
su tri grupe istraživača, po jedna iz SAD, Francuske i Islanda analizirale
genetski materijal hiljade pušača od kojih su neki imali rak pluća a drugi
nisu, te su korišćeni kao kontrolna grupa s ciljem da se izoluju geni
prisutni u samo jednoj od grupa.
Istraživanja su otkrila tri genetske varijante koje, ukoliko su nasleđene,
povećavaju rizik osobe od razvijanja karcinoma pluća od 30 do 80 odsto, u
poređenju sa onima koji nemaju te gene.
Oni koji su nasledili te genetske varijacije od jednog roditelja, imali su
30 odsto veći rizik da dobiju rak pluća. Za one koji su ih nasledili od oba
roditelja, taj rizik je povećan na 80 odsto.
Jedan od naučnika koji je radio na istraživanju, Kari Stefanson, zaključio
je takođe da su oni koji su imali tu gensku varijaciju mnogo teže mogli da
prestanu da puše.
Doktor Mark Lathrop, autor jedne od studija, kaže da se čini kako daleko
više gena igra ulogu u nastanku ove bolesti i da ih samo treba otkriti: "Zato
moramo da povećamo broj ispitanika u našim studijama. Jedino tako imamo
šansu da otkrijemo dodatne gene koji igraju ulogu u predispoziciji za
nastanak raka pluća".
Upravo je ova genetska raznolikost prepreka za korišćenje genetskog
testiranja u dijagnostičkim analizama kojima bi se utvrdilo koje su osobe
izložene većem riziku od oboljevanja od raka pluća. Izolovane genetske
varijante mogu ipak dovesti do otkrića novih terapeutika ili načina
sprečavanja bolesti.
Specijalista za rak pluća u medicinskom centru Univerziteta Kolumbija Karls
Pauel kaže da je ova studija veoma važna, jer će stručnjaci biti u stanju da
shvate te genske razlike i u budućnosti uspešnije spreče one koji počinju da
puše a pomognemo onima koji su rešili da prestanu.
Analize pokazuju da će polovina pušača u svetu, oko 650 miliona ljudi,
umreti od bolesti izazvanih pušenjem. Istovremeno samo u zemljama Evropske
unije više od 19.000 nepušača godišnje umre od posledica pasivnog pušenja.
U Srbiji, više od polovine školske dece (54,7 odsto) od 13 do 15 godina već
su probali cigarete, a jedan od pet učenika redovno puši. Približno jedna
trećina dece zapali prvu cigaretu pre nego što napuni 10 godina. |
| |
| |
|
|
| Mnogi Amerikanaci jedva krpe kraj s krajem |
| |
Amerikanka Kerolajn Stenli, samohrana majka petoro dece, mesečno dobija bonove
za hranu u vrednosti 327 dolara da prehrani porodicu. To joj, međutim, sve
teže polazi za rukom jer cene hrane skaču i već sredinom meseca Kerolajn ni
kuponi ni druga vladina pomoć nisu dovoljni pa se obraća za pomoć crkvi ili
prijateljima.
 Priče
poput ove sve češće se čuju i sve je više Amerikanaca koji traže bonove za
hranu ili druge programe pomoći da bi "sastavili kraj s krajem".
Očekuje se da će sledeće godine gotovo svaki deseti Amerikanac, ili 28
miliona ljudi, koristiti bonove za hranu. Biće to, kako navodi Rojters,
najveći broj ljudi u tom programu od 2005, kada su američku obalu Meksičkog
zaliva pogodili uragani.
Prognozira se da će američke cene hrane ove godine porasti do pet odsto u
sklopu globalnog trenda, koji je rezultat znatnog rasta potrošnje u zemljama
u razvoju, kao i nepovoljnih vremenskih prilika i usmeravanja
poljoprivrednog roda u proizvodnju biogoriva.
Skok cena hrane dešava se u trenutku kada američka ekonomija osetno usporava
i mnogi rast broja ljudi koji dobijaju kupone za hranu vide kao indikator
ekonomskog pada.
Pri tome ne zabrinjava samo činjenica da sve više ljudi traži beneficije,
već i to što ih je sve više iz kruga zaposlenih, ljudi koji rade za tako
male plate da još imaju pravo da traže pomoć jer im prihodi ne premašuju
strogo postavljene granice.
"Imati posao više nije dovoljno. Imati dva ili tri posla više nije dovoljno",
kaže portparol Grejt pleins fod banke u Severnoj Dakoti Marsia Polson. U toj
američkoj državi gotovo polovina domaćinstava koja primaju bonove za hranu
ima barem jednog odraslog zaposlenog.
Istovremeno Dijana Doerti, direktorka Koalicije za gladne u Ilinoisu ističe
da bonovi za hranu, zbog rasta cena prehrambenih proizvoda, potraju samo dve
sedmice i dodaje da je sve više onih koji ih dobijaju prvi put.
Prosečna beneficija po osobi u SAD bila je početkom godine oko 100 dolara
mesečno ili oko dolar po obroku. Vlada će u junu uskladiti, odnosno povećati
te isplate, ali ih građani neće dobiti pre oktobra.
Osim bonova za hranu postoje i drugi vidovi pomoći siromašnima - programi
školskih obroka, oni za posle škole i magacini iz kojih se deli hrana.
Američki Kongres planira da tokom narednih deset godina doda u program
bonova za hranu više od deset milijardi dolara i poveća minimalne beneficije,
kao i da obezbedi više donacija u hrani.
U međuvremenu zvaničnici iz programa bonova za hranu savetuju korisnike kako
da im kuponi potraju što duže. Predlažu im, između ostalog, da kupuju
mlevenu govedinu ili neku drugu vrstu mesa kada je na popustu i zatim je
zamrznu.
To verovatno i ne znači puno ljudima poput Sandre Fauler, 42-godišnje majke
iz Čikaga koja se nedavno prijavila za bonove za hranu i koja svoju
situaciju opisuje kao očajnu.
Sandra, koja kasni nekoliko meseci sa plaćanjem hipoteke na kuću i upravo
prolazi kroz težak razvod, kaže: "Želim da barem nahranim decu. Bila sam u
magacinu, čekala u redu. Izbor je ograničen - nešto jaja, konzerve".
Većina eksperata inače predviđa da će visoke cene poljoprivrednih proizvoda
i goriva potrajati najmanje dve-tri godine a astronomske cene nafte i
benzina verovatno se neće spustiti uskoro. |
| |
| |
|
|
| Neukrotivi kriminal i korupcija |
| |
Godinu dana posle ulaska u klub bogatih, Bugarska se, kao članica EU, suočila
sa novim padom ugleda nesposobna da ukroti hroničnu korupciju i kriminal.
Neki ulagači kažu da je stanje u Bugarskoj sad gore od onog u susednoj
Rumuniji, koja je rangirana kao najkorumpiranija zemlja EU. Investiranje u
Bugarskoj bez plaćanja mita ili susreta sa mafijom je gotovo nemoguće.
Ekonomisti ukazuju da korupcija ruži ulagačku sliku zemlje i njenu
konkuretnost. Investicije nisu stale, ali je jasno da im je korupcija
preperka i da Bugarsku čini manje konkurentnom čak i u odnosu na neke duge
zemlje istočne Evrope, kažu analitičari.
 Kako
je snaga motivacije učlanjenja u EU prošla, Sofija i Bukurešt su pokleknuli
pod reformskom umorom. Njihovi antikorupcijski napori su isparili zahvaljući
neodlučnim političarima, političkim borbama i nedelotvornoj državnoj
administraciji.
Skeptične članice EU dovode u pitanje odluku da se dve države tako rano
prime u blok i traže od Brisela da nametne sankcije Sofiji čija je lista
prekršaja sve duža:
Više od 150 nerešenih naručenih ubistava "visokog profila" tokom ove
decenije; sumnje da su pronevereni fondovi EU i da policijski zvaničnici
doturaju tajne krijumčarima droge; neuspeh da se za korupciju optuži bar
jedan visoki zvaničnik.
Građani Bugarske kažu da su izgubili veru da će njihova zemlja,
najsiromašnija u EU, smoći snage da u dogledno vreme stavi iza rešetaka
korumpirane zvaničnike i šefove kriminalnih bandi.
"Imam utisak da živim u zemlji bezakonja", rekla je agenciji AP penzionisana
nastavnica Marija Georgieva. "Više ne verujem ni jednom političaru. Njihov
jedini cilj je da se obogate".
Ispitivanja pokazuju da je korupcija prestigla niske zarade kao najveći
problem zemlje, a istraživanje Svetske banke navodi da 46 odsto kompanija
smatra da im je mito najveća prepreka u poslovanju.
Sofija se hvali kako je privukla oko šest milijardi evra (9,3 milijardi
dolara) stranih investicija godišnje u protekle dve godine, ali ekonomisti
kažu da kvalitet i sadržaj tih ulaganja zabrinjava.
Prošle godine, gotovo polovina investicija je otišla u građevinarstvo i
nekretnine, koji su prema istraživanjima, postali vrhunska tržišta za
organizovani kriminal i perače novca.
"Korupcija je svuda. Svi to znaju, ali niko ne reaguje", kaže jedan
investitor. "Ako se ovo nastavi, bolje da se pakujem i odem na drugo mesto -
recimo u Rumuniju".
Bugarska je delom reformisala svoje pravosuđe, ali nije uspela da sudije
učini verodostojnim. Stvorila je antikorupcijske institucije, ali je malo
učinila da izmeni klimu nekažnjivosti.
Diplomate i analitičari kažu da je koren problema veza između političara i
sudija i kiminalnih grupa, od kojih su mnoge ponikle iz biviših sovjetskih
tajnih službi.
Neki komentatori ocenjuju da samo neprekidan i snažan pritisak iz Brisela,
uz politiku "štapa i šargarepe" može da natera Sofiju da se "upristoji".
Pretnja gubtika dela od obećanih 11 milijardi evra pomoći EU, primorala je
socijalističkog premijera Sergeja Sraniševa da otera više ministara i
postavi zamenika premijera sa zadatkom da nadgleda sve fondove EU.
Mnogi Bugari kažu da je zemlji potrebna "čvrsta ruka" i upiru prst na
tvrdokornog, desničarskog gradonačelnika Sofije Bojka Borisova, za koga
ankete pokazuju da bi pobedio na opštim izborima ako bi bili održani danas.
Borisov, 48-godišnji bivši telohranitelj bivšeg kralja Simeona i preminulog
komunističkog dikatatora Todora Živkova, osvojio je Bugare prizemnim jezikom
i kampanjom protiv kriminala koju je vodio kao sekretar ministarstva
unutrašnjih poslova u prošloj vladi.
Takođe je navodno imao veze sa podzemljem, što poriče. |
| |
| |
|
|
| Markentiške zloupotrebe farmaceutskih
kompanija |
| |
Jedna međunarodna marketinška firma koja prati farmaceutsku industriju i
zdravstvenu zaštitu, saopštila je da je ukupna svetska prodaja lekova prošle
godine ostvarila prihod od najmanje 640 milijardi dolara.
Istovremeno, farmaceutske kompanije troše dvostruko više novca na ubeđivanje
lekara da prepisuju njihove lekove nego što izdvajaju za istraživanje boljih
medikamenata.
 Naveden
je primer jedne farmaceutske firme koja je tokom tri godine potrošila skoro
230 miliona evra za nedopuštene poklone za više od hiljadu lekara.
Procenjuje se da se godišnje potroši skoro 60 milijardi dolara za promociju
novih farmaceutskih proizvoda.
U izveštaju se navodi da su američke farmaceutske kompanije izdvojile više
od 11 milijardi dolara za promovisanje svojih proizvoda među američkim
lekarima i bolnicama.
Tokom dve godine, Saram Ahari bio je prodavac za farmaceutsku kompaniju Eli
Lili. Kao i mnoge njegove kolege, on je delio olovke i druge poklone - i
mnogo važnije - besplatne uzorke lekova, lekarima koje je posetio.
Ahari je svedočio pred Odborom američkog Kongresa koji je ispitivao uticaj
farmaceutske industrije. On kaže da je zapošljavanje ljudi koji lepo
izgledaju glavni deo marketinške strategije.
"Oni tragaju za fizičkim ikonama, čirliderkama, bivšim sportistima, bivšim
vojnicima, ljudima koji zaista predstavljaju ideal ženstvenosti ili muškosti
- delom i zato što seksepil privlači".
Kardiolog Džefri Keren kaže da je bio iznenađen koliko je jedna predstavnica
farmaceutske firme znala o njegovim pacijentima i njegovoj klinici.
"To mi je pokazalo koliko daleko oni mogu da idu kako bi mi prodali svoj
proizvod", kaže Keren.
Strategija prodaje uključuje promovisanje najnovijih i najskupljih lekova
koji su se upravo pojavili na tržištu. Predstavnici farmaceutskih kompanija
pri tom često zaboravljaju da spomenu sporedne efekte ili rizike tih novih
lekova.
Doktor Džeri Ejvorn iz Medicinske skole univerziteta Harvard kaže: "Sve što
oni zaista žele od vas je da počnete da prepisujete više proizvoda njihove
kompanije, bilo da su oni bolji za vaše pacijente ili ne".
Mardžori Pauel, portparolka farmaceutskog udruženja naglašava, međutim, da
predstavnici kompanija moraju čvrsto da se drže pravila industrije. "Oni
prenose medicinske i naučne informacije lekarima i ostalim ljudima u
lekarskoj ordinaciji", ističe ona.
Neki članovi Kongresa kažu da američka vlada treba da učini mnogo više kako
bi snabdela lekare izbalansiranim informacijama o lekovima koje prepisuju.
Proizvođači lekova pak tvrde da se samo trude da promovišu proizvode koji
spasavaju i produžavaju život onima kojima su potrebni. |
| |
| |
|
|
| Kanadski Srbi prvi put glasali na četiri
biračka mesta |
| |
 Srbi
nastanjeni u Kanadi i oni koji privremeno borave u toj zemlji, prvi put su
prošle subote, na izborima za srpski parlament glasali na četiri biračka
mesta u Torontu, Otavi, Vankuveru i Montrealu. U generalnom konzulatu Srbije
u Torontu (biračko mesto broj 1), od 1126 upisanih na biračkom spisku
glasalo je 422 birača, u ambasadi u Otavi (2) od 212 upisanih na biračkom
spisku glasalo je 67 birača. U (počasnim) konzulatu u Vankuveru(3) od 197
upisanih birača na izbore izašlo 109 dok je u Montrealu (4) od 133 glasalo
69 Montrealu. Na prethodnim izborima, počev od 2004. godine, glasalo se samo
u generalnom konzulatu u Torontu, a na predsedničkim izborima u januaru ove
godine i u ambasadi u Otavi. |
| |
| |
|
|
| Petrolejske kompanije predviđaju pad cena
nafte |
| |
Mada se cene nafte i danas čvrsto drže rekordne visine od preko 124 dolara za
barel, mnogi direktori u indistriji petroleja i gasa kažu da očekuju
značajan pad cena do kraja godine.
 Pedeset
pet proceneta od 372 direktora, u anketi američke firme KPMG LLP, kažu da će
cena sirove nafte pasti ispod 100 dolara do kraja ove godine.
Petina ispitanih predviđa da će nafta kraj godine dočekati sa cenom između
101 i 110 dolara, dok 15 proceneta ceni da će nafta tad koštati između 111 i
120 dolara za barel.
44 odsto direktora kažu da njihove kompanije planiraju da povećaju ulaganja
u istraživanja i produkciju za 10 % tokom 2009.
Nafta je poskupela gotovo dvostruko tokom proteklih 12 meseci. Uporni pad
dolara naveo je ulagače da investiraju u naftu kao zaštitu od inflacije.
Ipak, 63 odsto ispitanih kažu da je pojačana potražnja, posebno Kine i
Indije, glavni uzrok "istorijskog rasta cena." |
| |
| |
|
| |
| Rezultati izbora u Srbiji |
| |
Lista "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" dobila je podršku 38,44 odsto birača,
što je dovoljno za 102 mandata, a Srpska radikalna stranka (SRS) 29,36 odsto,
što je 78 mandata, podaci su Republičke izborne komisije na osnovu obrađenog
97,84 odsto biračkog tela, odnosno 95,16 odsto biračkih mesta.
Na konferenciji za novinare RIK-a rečeno je da je glasalo 4.029.249 birača
odnosno 61,01 odsto biračkog tela.
Lista "Za evropsku Srbiju" dobila je 1.561.465 glasova, a SRS 1.177.214
glasova.
Za koaliciju Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija (DSS-NS) glasalo je
457.092 birača (11,34 odsto), što je 30 mandata.
Koaliciju Socijalistička partija-Partija ujedinjenih penzionera
Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) podržalo je 7,57 odsto građana (20
mandata), a Liberalno demokratsku partiju (LDP) 5,24 odsto birača, odnosno
13 mandata.
Za koaliciju SPS - PUPS glasalo je 305.057 građana, a za LDP 213.749 građana.
Za Bošnjačku koaliciju koja je osvojila dva mandata glasalo je, 37.184
građana, odnosno 0,92 odsto. Za Mađarsku koaliciju 1,86 odsto (74.819
građana), što su četiri mandata.
Koalicija Albanaca preševske doline dobila je 15.834 glasa, odnsono 0,39
odsto glasova što je jedan mandat.
Prema podacima RIK-a 14 stranaka nije prešlo cenzus.
Pokret snaga Srbije dobio je 0,53 odsto glasova (21.416), "Da se selo pita -
Narodna seljačka stranka - Marjan Rističević" 0,29 odsto (11.844),
Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić" 0,26 (10.334), Romska partija
- Srđan Šajn (8.909) i Pokret "Moja Srbija - Branislav Lečić" (8.742) po
0,22 odsto glasova.
Ujedinjeni Vlasi Srbije dobili su 0,17 odsto, Građanska inicijativa Goranaca
0,13, Romi za Rome 0,12, Unija Roma Srbije - Rajko Đurić 0,11, Vojvođanska
partija Igor Kurjački 0,10 odsto glasova.
"Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroški osvojio je 0,09 odsto glasova,
Crnogorska partija (2.872) 0,07, dok su po 0,05 odsto glasova dobili Savez
bačkih Bunjevaca (2.112) i Patriotska stranka dijaspore (1.938).
Predsednica RIK-a Sonja Brkić rekla je da nije bilo prigovora stranaka na
tok glasanja, ali da su prigovore koji su se odnosili na sastav biračkih
odbora i kršenje izborne tišine podnosili građani. |
| |
| |
|
| |
|
|
