SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
KANADA

    Broj 1170, 19. septembar 2008.

Briga o deci i obrazovanju u žiži interesovanja
 
Konzervativac Stiven Harper se, optužući opoziciju da predlaže skupe programe koje zemlja ne može da izdrži, zadržao na predlaganju relativno skromnih mera za odbijanje dece od pušenja, poput zabrane stavljanja aroma u cigarete. U želji da pridobije glasove ženskog dela populacije, on je pre nekoliko dana obećao porodiljsko odsustvo i roditeljske beneficije za samostalne privrednike, objašnjavajuće da nije u redu da oni zbog vladine politike budu prinuđeni da biraju između bavljenja poslom i stvaranja porodice.

Govoreći ispred jednog vrtića u Torontu, lider NDP-a Džek Lejton je najavio da će, ukoliko bude izabran, već u prvoj godini izdvojiti 1,4 milijarde dolara za otvaranje novih 150 hiljada mesta za decu u vrtićima. Naredne godine donele bi nova ulaganja i samim tim dalje povećanje kapaciteta za pristupačan i kvalitetan smeštaj dece, istakao je Lejton, istupajući u društvu svoje supruge Olivije Čau, takođe poslanika NDP-a.

U svom predizbornom obraćanju na Univerzitetu u Entigonišu, N.S., liderka Zelene stranke Elizabet Mej obećala je da će svršenim studentima biti ponuđene olakšice pri vraćanju kredita. Svakome ko završi fakultet ili koledž biće upola umanjen iznos kredita koji treba da vraćaju. Mejova je istakla da mladi u Kanadi zaslužuju da dobiju obrazovanje koje neće doživljavati kao kaznu zbog kasnije otplate duga.

Džek Lejton, prvi čovek NDP-a, predstavio je plan za zdravstvenu zaštitu, koji je napravila njegova stranka, kojim bi se milijarda dolara izdvojila, tokom pet godina, za povećanje broja studenata medicine i medicinskih sestara. Planom je predviđeno i da se oslobode obaveze vraćanja kredita oni koji kao porodični lekari ostanu u opštoj praksi deset godina.

Lider liberala Stefan Dion (desno) najavio je veliku reformu stipendija i kredita koji se odobravaju studentima koledža i univerziteta za pomoć pri sticanju visokog obrazovanja. On je obećao 1,2 milijarde tokom četiri godine za direktnu, ali i indirektnu pomoć pri studiranju, kroz smanjene kamate za kredite, produžen grejs period za vraćanje pozajmica i sredstva za visokoškolske obrazovne institucije.
 
   
Prost broj od 12,9 miliona cifara
 
Radeći sa međunarodnim timom, Džef Gilkrist sa doktorskih studija na Univerzitetu Karlton, pomogao je da se potvrdi da je broj sa neverovatnih 12,9 miliona cifara do sada najveći poznati prost broj. Ako bi broj bio ispisan na stranicama knjige, ona bi imala ukupno 3.200 strana.

Prost broj u matematici je broj koji je deljiv samo sa brojem 1 i samim sobom.

Ovim uspehom članovi ovog tima su se kvalifikovali za nagradu od 100 hiljada dolara, koju za pronalaženje prvog prostog broja sa preko deset miliona cifara, dodeljuje Fondacija za granice u elektronici, sa sedištem u SAD-u. Ne samo zbog nagrade, ovaj uspeh bi se mogao porediti sa postizanjem ili obaranjem svetskog rekorda.

Do broja je prvi stigao Edson Smit, direktor kompjuterskog centra na odseku za matematiku na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, koji je bio na čelu tima koji je uradio inicijalno otkriće, a potom su entuzijasti proveli sate i dane nad algoritmima u proveravanju da li se zaista radi o prostom broju. Gilkristov doprinos zahtevao je, između ostalog, šesnaest sati neprekidnog rada superkompjutera akademske ontarijske mreže.

Ovo je šesti rekordni broj u čijem verifikovanju je učestvovao Gilkrist.
 
   
 
Pozvati Mektiga pre odlaska na benzinsku pumpu
 
Poslanik Liberalne stranke Den Mektig počeo je pre otprilike sedam godina savetom da pomaže svojoj supruzi, a od proletos i građanima, da uštede neki dolar na benzinskoj pumpi, time što je proračunavao kolika će cena goriva biti narednih dana. U tome je postao toliki ekspert da je prošle nedelje, potpuno precizno, predvideo da će cena skočiti za 12,9 centi po litru.

Potom je, nedelju dana kasnije sa istom tačnošću, najavio za koliko će cena benzina biti smanjena.

Kako on to radi? Prvo, svako popodne ustanovljava cenu galona u američkim dolarima na njujorškoj berzi, potom cifru konvertuje u kanadske dolare i deli, kako bi stigao do cene za jedan litar.

Na dobijeni iznos uračunava i ono što dodaju trgovina na veliko, kao i poreze.

Mektig je za nedavni skok cena, pored straha od posledica od naleta uragana Ajk, okrivio pohlepu naftnih kompanija, ali je takođe zahtevao da vlada premijera Stivena Harpera uradi više za zaštitu potrošača od divljanja cena.
 
   
 
Medicinske sestre nekažnjene
 
Kako izveštava Vankuver San, 45 medicinskih sestara u Britanskoj Kolumbiji dobilo je priliku da mirno napusti profesiju bez posledica, tokom 2006. i 2007. godine, bez obzira što je kod njih utvrđena krivica za razne prekršaje, od krađe narkotika, preko teških grešaka na radnom mestu, pa do emotivnog i fizičkog zlostavljanja pacijenata.

Javnost uopšte nije bila upoznata sa ovim dešavanjima, jedino su njihova imena objavljena u zvaničnoj brošuri udruženja, Nursing BC.

Iako su sve ove medicinske sestre pristale na suspenziju registracije u Udruženju, njih šest je kasnije obnovilo svoju registraciju.

Vankuver san je ovo ustanovio na osnovu internih disciplinskih izveštaja, koje su dobili na uvid, s tim da su iz njih bila izbrisana imena sestara. Oni se čude što je sve oko medicinskih sestara okruženo velom tajne, za razliku od onoga što se dešava sa lekarima. Kako naglašavaju, objavljuje se ime svakog lekara koji napravi bilo kakvu povredu svoje dužnosti i Hipokratove zakletve, oni bivaju kažnjeni i na raznim lokacijama se može naći precizni opis prekršaja.

Provincijski ministar zdravstva Džordž Ebot najavio je da će od jesenas javnost biti redovnije upoznata sa disciplinskim prekršajima. Navodi se da će, ipak, detalji o zdravstvenim radnicima sa mentalnim problemima ili bolestima zavisnosti ostati tajna.
 
   
 
Porota treba da odslikava društvo
 
Koalicija Prvih naroda zatražila je da se ispita zašto su njihovi predstavnici skoro deceniju sistematski isključivani iz ontarijskih porota, i pored toga što, po Krivičnom zakoniku, optuženici imaju pravo na suđenje pred porotom čiji sastav odgovara sastavu društva.

U pismu javnom tužiocu Krisu Bentliju, Džulijan Falkoner, advokat koji zastupa koaliciju starosedelačkih naselja, stoji da im zbog odsustva predstavnika njihove zajednice, nije dato pravo na pravično suđenje uz porotu u kojoj treba da budu i njihovi sunarodnici.

Problem je dospeo u žižu nedavno, za vreme istražnog postupka o smrti Rikarda Veslija i Džejmija Gudvina, dvadesetogodišnjaka, zatvorenika, koji su stradali u požaru u kašečevanskom zatvoru, januara 2006. godine. Porodice stradalih tražile su da predstavnici naselja Prvih naroda budu u poroti, ali se ispostavilo da nikoga nije bilo na spisku suda.

Proveravanjem podataka ustanovljeno je da je prošle godine od preko 12 hiljada žitelja u starosedelačkim naseljima, svega njih 44 bilo na listi potencijalnih porotnika. Nadzornik za sudske poslove Rolanda Pikok kaže da je provincija ranije dobijala biračke spiskove, koji su služili kao baza za odabir porotnika, ali je federalna služba prestala 2000. godine da šalje te spiskove.

Pominje se, takođe, da su 2006. godine poglavicama 42 rezervata, bila upućena pisma, prevedena na odgovarajuće jezike, u kojima se traže imena potencijalnih porotnika, ali su stigla svega četiri odgovora. Slično je bilo i kada su pisma sa upitnicima poslata žiteljima rezervata, jer je vraćena tek četvrtina popunjenih upitnika.
 
   
 
Migracije sibirskih i severnoameričkih mamuta
 
Najnovije DNK analize ukazuju da poslednji sibirski mamuti vode poreklo sa prostora severne Amerike, a da su na azijski kontinent prešli u ledeno doba, kada je je postojao Beringov prelaz koji je spajao Aljasku i Sibir, kažu Hendrik Poinar i njegove kolege, naučnici sa hamiltonskog Univerziteta Mekmaster.

Mamuti su prvo došli na severnoameričko tlo iz Sibira u ledenom dobu koje je bilo pre 400 do 500 hiljada godina. Potom se, sa otopljavanjem i porastom nivoa mora, prelaz izgubio, pa su među mamutima na ove dve lokacije nastale razlike koje su stvorile dve različite populacije. U sledećem ledenom dobu ponovo se stvorio prelaz, koji je omogućio ponovno uspostavljanje komunikacije, ali su sada mamuti sa američkog kontinenta migrirali da bi nadoknadili smanjenu populaciju svoje vrste u Sibiru, nakon velikog pomora.

Potom je, pre otprilike 40 hiljada godina, došlo do još jedne migracije, ponovo iz Sibira nazad u Severnu Ameriku.

Beringov prelaz se najčešće smatrao za put kojim su životinjske vrste i čovek prelazili u 'novi svet', međutim, ovo Poinarovo istraživanje dokazuje da je kretanje išlo dvosmerno. Pored mamuta, zna se da su se i bizoni selili sa jednog na drugi kontinent, a Poinar veruje da bi nova ispitivanja i dobijene informacije mogli da dokažu da su Jukon i Aljaska bili kolevka postanka mnogih praistorijskih životinja, koje su svojevremeno kružile arktičkim predelom.
 
   
 
Čovek iz kante završio u đubretarskom kamionu
 
Nedavno se u Kalgariju dogodio neobičan incident. Muškarac koji je spavao u kanti za otpatke, u centru grada, završio je u kamionu za odvoz đubreta, gde je istresen iz kante.

Đubretari nisu ništa primetili do sledećeg mesta za prikupljanje smeća, kada je vozač začuo zapomaganje i otišao da vidi o čemu se radi.

Odmah je pozvao pomoć, pa su vatrogasci morali da stupe na scenu. Uz pomoć merdevina i nosila, oni su uspeli da izvuku iz kamiona teško povređenog čoveka, koji je hitno prebačen u bolnicu.
 
   
 
Ministar nije kriv za gubitak novca
 
Broker iz Luizijane, SAD, Lojd Tajler, 61, proglašen je krivim za upućivanje pretnji na račun federalnog ministra finansija Džima Flaertija i njegove porodice.

Tajler je priznao da je poslao poruke, ali tvrdi da nije ozbiljno mislio ono što je u njima rekao.

Ukupno je poslao dve preteće poruke, 13. novembra 2007. i 18. januara 2008. godine, jer je za gubitak novca krivio ministra Flaertija i odluku o uvođenju poreza za kompanije koje su se preregistrovale u trustove. Ova odluka pogodila je mnoge investitore u Kanadi i SAD-u, uključujući i Tajlera.

Kazna još uvek nije određena, može biti do pet godina zatvora i do 250 hiljada dolara, ili kombinacija te dve.
 
   
 
Pešaci glavni na Jangu i Dandasu
 
Odnedavno je, u okviru pilot projekta, veoma prometna raskrsnica na Jangu i Dandasu postala prva u Torontu na kojoj su pešaci u prednosti. Tokom 28 sekundi, u svakom ciklusu, saobraćaj za vozila u svim pravcima je zaustavljen, tako da pešaci mogu da prelaze ulicu pravo ili dijagonalno, pravcem kojim žele ili koji im najviše odgovara.

Pored toga, pešaci mogu prelaziti ulicu i na ustaljen način, preko zebri, i u istim intervalima kao i drugde, kada koriste isti pravac kao i vozila na raskrsnici.

Gradski većnik Kajl Rej naglašava da je logično što je baš ovde uvedena ovakva signalizacija, pošto na ovoj raskrsnici broj pešaka nadmašuje broj vozila.

Ukoliko reakcije na ovaj eksperiment i njegovu delotvornost budu pozitivne, grad namerava da ideju proširi i na neke druge prometne raskrsnice, kao što su Bej i Dandas, Jang i Blur i druge.

Prva reagovanja pešaka su izvanredna, jer govore da su mnogo slobodniji i opušteniji.
 
   
 

Oglasavanje Marketing

OPLENAC
Dubravka_Mandic
SAMA_Erindale_Park
Bonimi
Marko_Dajic
RADNJA_NIFA_DANIJELA
KIKS BOX
California Pub and Grill
SLAVISA_GARACA
MERKATOR
ZLATAR
Prodavnica_DELICATESEN
MODULAR
Dusan Dragojevic - Takse
ZABAVISTE - SUNSHINE KIDS
VIK DEJANOVIC
VIDOVITA - HANA_VERA
Oplenac_Hall
ADVOKAT_KARAPANCEV
Advokat Dejan Ristic
Imigracija - Advokat Zoran Kostic
Toronto_Travel
Ljiljana-Zdravkovi
sweethome4yu
ZUBARI NIS

Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"