|
|
Broj 1172, 10. oktobar 2008.
| Može li sopstvena smrt da se vidi |
| |
Jedni vide tunel ili bleštavo svetlo. Drugi lebde iznad svoje bolničke
postelje, gledajući s plafona na lekare i sestre kako ih operišu. Američki i
engleski lekari su odlučili da naprave prvo veliko istraživanje i da na
uzroku od 1.500 pacijenata u naredne tri godine definitivno otkriju da li je
fenomen takozvanog vantelesnog iskustva (bliskog susreta sa smrću) stvaran
ili se to naš mozak samo poigrava s nama.
 -
Ukoliko možete da dokažete da svest postoji i nakon što se mozak isključi,
to znači da je svest možda sasvim zaseban entitet. Teško da ćemo imati mnogo
takvih slučajeva, ali ne smemo propustiti priliku da proverimo - kaže dr Sem
Parnija, vođa istraživanja na Univerzitetu u Sautemptonu.
Prvi test biće slike koje će lekari postaviti visoko na police u operacionim
salama i sobama, tako da samo s visine mogu da se vide.
- Ako niko ne bude video naše slike, to će značiti da takva iskustva
predstavljaju iluziju ili lažno sećanje. To je tajna koja će sada biti
naučno proverena - dodaje dr Parnija.
Oko 10 do 20 odsto ljudi kojima je srce stalo posle infarkta, ali su ih
lekari povratili u život, doživljavaju nekakvo vantelesno iskustvo. To su
najčešće sećanja, određene misli i ponekad detaljno zapamćeni događaji koji
su se dešavali u trenucima "bliskog susreta sa smrću".
 U
okviru ovog istraživanja naučnici će ispitati osobe koje prežive infarkt u
25 bolnica u SAD i Velikoj Britaniji. To će biti ljudi kojima je stalo srce
ili moždana aktivnost. Lekari će koristiti svu raspoloživu tehniku da bi u
proučili mozak i svest u trenucima prestanka rada srca. Istovremeno,
proveriće verodostojnost tvrdnji o vantelesnom iskustvu i izjave pacijenata
da su "videli" i "čuli" određene stvari dok su bili bez svesti.
U eksperiment će se uključiti Adenbrukova bolnica u Kembridžu,
Univerzitetska klinika u Birmingemu i Moriston u Svonsiju, kao i devet
bolnica u SAD.
- Suprotno uvreženom mišljenju, smrt nije samo jedan određeni trenutak. To
je proces koji počinje kad srce prestane da kuca, pluća prestaju da rade i
mozak da funkcioniše. Zatim sledi vremenski period koji može da traje od
nekoliko sekundi do jednog sata pa i duže, kada lekari pokušavaju da ponovo
uspostave srčani ritam. Ono što ljudi doživljavaju u tom periodu može nam
pomoći da shvatimo kroz šta čovek prolazi u procesu umiranja. Mnogi ljudi
koji su imali vantelesno iskustvo veruju da su zavirili u život posle smrti.
Neki kažu da su čuli glasove koji im govore da se vrate u svet živih, dok
drugi pričaju da su se osećali neverovatno spokojno i srećno - kaže dr
Parnija.
Međutim, naučnici tvrde da odgovor za vantelesno iskustvo treba tražiti u
nauci. Istraživači su pokazali da stimulacijom određenih delova mozga,
recimo tzv. angularnog girusa koji stapa vid sa čulnim telesnim doživljajima,
pacijent dobija kompletno vantelesno iskustvo.
Kad nastupa smrt
Ukoliko čovek prestane da diše, može proći i nekoliko minuta pre nego što mu
se ne uspori i ne zaustavi srce. Ali ako mu prvo stane srce, disanje se
zaustavlja za samo nekoliko sekundi.
To je trenutak kliničke smrti. Svest se obično gubi za nekoliko sekundi
posle kliničke smrti, ali mozak može da izdrži bez oštećenja oko četiri
minuta. Naučnici kažu da u tom periodu besvesnog stanja dolazi do takozvanog
bestelesnog iskustva. Posle četiri minuta, odsustvo kiseonika izaziva
oštećenja u mozgu.
Kad prestane da funkcioniše kičmena moždina - deo mozga odgovoran za
automatske radnje kao što su disanje i srčani ritam - pacijent više nema
šansi da se oporavi i zakonski se smatra mrtvim. |
| |
| |
|
| |
| Teleskop od četrdeset metara |
| |
Ljudi su još od praistorije upirali pogled u nebo, ali su golim okom mogli da
vide samo najkrupnija i najbliža nebeska tela. Svoja saznanja o vasioni
proširili su tek kada je napravljen prvi teleskop.
Jedan od prvih koji su došli na ideju da uz pomoć dva sočiva uvećaju sliku
udaljenih predmeta bio je Holanđanin Hans Liperšej, proizvođač naočara. Za
ovaj pronalazak zaslužan je bio, u stvari, njegov šegrt, koji se u trenucima
dokolice igrao sočivima i slučajno, stavivši jedno ispred drugog, uočio da
predmeti posmatrani kroz ova stakla izgledaju veći nego kad se posmatraju
golim okom. Šegrt se pohvalio majstoru, koji se uverio da je njegovo
opažanje tačno, stavio dva sočiva u cev i 1608. godine napravio prvi
teleskop na svetu.
 U
isto vreme sličnu spravu napravio je i Zakarijas Jensen, njegov kolega i
konkurent, koji je tvrdio da mu je Liperšej ukrao ideju i da je on ovu „uvećavajuću
cev” napravio još 1604. godine. Međutim, Liperšej je umeo bolje da
izreklamira pronalazak i uspeo je da ga proda holandskoj vladi, da bi ga
koristila u vojne svrhe.
U to vreme teleskop nije imao ime. Neki su ga zvali „osmatrač”, drugi „dalekovid”,
a neki su ga pominjali samo kao „cilindar”. Ime koje i danas nosi dobio je
1612. godine. Grčki matematičar Joanes Dimisijani predložio je naziv
teleskop, koji označava spravu koja „vidi” na daljinu.
Za holandski pronalazak čuo je i italijanski naučnik Galileo Galilej, u to
vreme profesor matematike na Univerzitetu u Padovi. Iako nije video nijedan
„dalekovid”, uspeo je da ga napravi na osnovu onoga što je iz priča saznao o
njemu. Izglačao je staklo, napravio dva sočiva i uglavio ih u cev. Na okular
je stavio konkavno, a na objektiv konveksno sočivo. Predmeti koje je
posmatrao kroz ovu napravu izgledali su trostruko veći nego kada ih je
gledao golim okom. Kada je svoj rad pokazao mletačkim zvaničnicima, oni su
mu, oduševljeni, ukazali velike akademske počasti i, što je naučniku mnogo
više značilo, povećali mu platu.
Galilej je nastavio da usavršava teleskop i uspeo da poveća njegovu moć
uveličavanja tako da su predmeti posmatrani kroz njegovu cev izgledali 33
puta veći. Osmatrajući nebo kroz teleskop otkrio je da je površina meseca
prepuna planina, kratera i ravnica, primetio da Mlečni put nije samo traka
svetlosti, već da u njemu postoji mnoštvo zvezda, saznao da Jupiter ima
četiri satelita, uočio mrlje na Suncu. Njegova otkrića bila su toliko
revolucionarna za njegovo doba da su ga mnogi smatrali varalicom.
Johanes Kepler je 1610. godine izmenio sočiva na Galilejevom teleskopu tako
da je predmet posmatran kroz njega izgledao izvrnut naopačke, a zatim je
tokom 17. veka vladala prava pomama oko toga ko će napraviti dužu cev
teleskopa, kako bi efekat uvećavanja predmeta bio što veći. Naučnici su,
tako, morali sa sobom da vode i pomoćnike koji su im pridržavali teleskope
dugačke i po četrdesetak metara.
Isak Njutn je 1704. godine napravio revoluciju, zamenivši stakleno sočivo
zakrivljenim ogledalom i tako omogućio pravljenje teleskopa sa uvećanjem od
više od milion puta. Njutnov princip, uz manje izmene, održao se do danas –
samo su ogledala postajala sve veća. |
| |
| |
|
| |
| Venčanica za princeze |
| |
Žene su se oduvek trudile da haljina u kojoj će se udati bude što lepša i
raskošnija. U davna vremena, kada se većina brakova sklapala iz računa,
venčanica je trebalo u najboljem svetlu da prikaže ne samo mladu, već i
porodicu iz koje dolazi. Devojke su se tada udavale obučene u svoju najbolju
haljinu, a pripadnice kraljevskih kuća, plemkinje i neveste iz bogataških
porodica nosile su svilu i kadifu, ukrašenu draguljima i protkanu zlatnim
nitima.
Haljine za venčanje nisu oduvek bile bele. Bilo ih je u svim drugim bojama i
žene su ih najčešće dugo posle venčanja oblačile u svečanim prilikama. U
zemljama zapadne Evrope neveste iz najsiromašnijih porodica obično su nosile
sive haljine, dok su ostale birale boju koja im najlepše stoji.
Posebno je popularna bila plava, koja je asocirala na devicu Mariju i
simbolizovala nevinost. Skerletnocrvena je, sa druge strane, izbegavana, jer
je vezivana za žene lakog morala. Na crkvenim venčanjima nepoželjna je bila
i zelena, jer se verovalo da može da privuče pažnju vila i vilenjaka, koji
su se, po tradiciji, oblačili baš u zeleno. Takođe, verovalo se da će ako
mlada obuče zelenu haljinu na venčanju padati kiša. Crna je vezivana za smrt
i venčanice ove boje najčešće su nosile udovice kada su se ponovo udavale.
 Jedna
od prvih nevesta koje su obukle belu haljinu bila je škotska kraljica Meri,
koja se udala za budućeg kralja Francuske Fransoa II. Međutim, njena
venčanica izazvala je negodovanje u javnosti, jer je bela u to vreme u
Francuskoj bila zvanična boja žalosti.
Tradiciju belih venčanih haljina započela je kraljica Viktorija 1840. godine,
kada se odevena u belo udala za princa Alberta (slika desno). Kraljica je
želela da na svojoj venčanici prikaže raskošnu čipku koju je čuvala za taj
dan. U venčanoj haljini se i fotografisala, zajedno sa svojim mužem, ali ne
na dan svadbe, već deceniju i po kasnije. Kopije ove fotografije obišle su
kraljevstvo, a njena haljina svidela se mnogim devojkama, koje su poželele
da bar na svadbi izgledaju kao princeze. Moda belih venčanica proširila se
Engleskom, a zatim i ostatkom Evrope i sveta. Tek kasnije neko se dosetio da
bi bela haljina mogla da bude i simbol nevinosti neveste.
Za razliku od Evrope, u istočnim kulturama, kao što su kineska, japanska i
indijska, neveste su se oduvek oblačile u boju koja donosi sreću – crvenu. U
Indiji su na ceni bili i sariji zelene boje, koja simbolizuje plodnost. Tek
u novije vreme i istočnjaci su počeli da kombinuju tradiciju i modu, tako da
Kineskinje, Japanke i Indijke sada često imaju dve venčanice: crvenu i belu.
Bela je i danas omiljena, a u stopu je prate bež i slični tonovi poetično
imenovani kao boja slonovače ili šampanjca. Da bi nevesta što više ličila na
princezu, venčanica često ima i dodatak, takozvani šlep, koji vodi poreklo
od kraljevske odeće, a nastao je po ugledu na rep kraljevske ptice – pauna. |
| |
| D. D. |
|
| |
| Hale Beri najseksepilnija žena na svetu |
| |
 Američka
glumica Hale Beri (Halle Berry) najseksepilnija je žena na svetu, prema
oceni magazina "Eskvajer" (Esquire).
"Ne znam tačno šta to znači, ali imajući u vidu da imam 42 godine i da sam
se nedavno porodila, mislim da ću prihvatiti", kazala je u intervjuu
novembarskom izdanju magazina glumica, koja je u martu rodila ćerku Nalu (Nahla).
"Seksepil je stanje uma - opuštenost u postojanju. Tu je reč o tome da
volite sebe i u najtežim trenucima", dodala je. |
| |
| |
|
| |
| Prodaje se deo stepeništa Ajfelove kule |
| |
Deo stepeništa Ajfelove kule biće ponuđen na prodaju 20. oktobra u Parizu,
saopštila je aukcijska kuća Ader, koja je prošle godine drugi komad istog
stepeništa prodala za 180.000 evra.
 Vrednost
komada spiralnog stepeništa iz 1889, dužine 3,50 metara, procenjena je na
sumu između 60.000 i 80.000 evra.
Na prodaju će biti ponuđeno 18 stepenica teških oko 700 kilograma. Stepenice
neće biti izložene na aukciji, navodi aukcijska kuća.
Stepenište koje je povezivalo drugi i treći sprat Ajfelove kule demontirano
je 1983. Dvadeset delova tog stepeništa potom je prodala aukcijska kuća Ader,
a četiri komada poklonjena su muzejima.
Najveći komad stepeništa, nešto viši od 4,50 metara, čija je vrednost pre
aukcije bila procenjena na sumu između 15.000 i 20.000 evra, prodat je 19.
novembra 2007. za 180.000 evra. Kupila ga je holandska firma za finansijski
konsalting pod |
| |
| |
|
| |
| Dejvid Duhovni završio lečenje |
| |
 Glumac
Dejvid Duhovni (David Duchovny), koji u televizijskoj seriji "Califronication"
igra pisca-ženska-roša, završio je lečenje od zavisnosti od seksa, saopštio
je njegov advokat.
Dukovni, koji se proslavio u TV seriji i filmovima "Dosije Iks", oženjen je
glumicom Teom Leoni sa kojom ima dvoje dece.
Vest o odlasku glumca na lečenje saopštio je krajem avgusta advokat Stenton
Lari Stajn (Stanton Larry Stein).
U Stajnovom saopštenju navodi se da je Dukovni "uspešno završio lečenje". "Izašao
je i vrlo skoro će početi da radi na novom filmu", dodaje se. |
| |
| |
|
| |
| Pijani Rusi zaboravili na povlačenje iz
Gruzije |
| |
Dvojica ruskih vojnika umalo su danas propustila povlačenje svoje jedinice iz
Gruzije pošto su noć proveli trezneći se u ćeliji u policijskoj stanici,
saopštila je gruzijska policija.
Gruzijski policajci predali su vojnike u uniformama pripadnicima ruske
armije na graničnom prelazu Karaleti, nekoliko sati pred kraj povlačenja
ruske vojske sa položaja na gruzijskoj teritoriji.
Jedan gruzijski policajac kazao je Rojtersu da su vojnici privedeni u utorak
uveče u automobilu u oblasti Kareli, zapadno od Karaletija.
Po njegovim rečima, dvojica vojnika bila su veoma pijana i policajce koji su
ih hapsili su upitali: "Gde smo?"
Komandant ruskih mirovnih snaga u zoni sukoba Marat Kalahmetov opsovao je
dvojicu vojnika dok su ovi prolazili pored njega, preneo je dopisnik
Rojtersa. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
