|
|
Broj 1177, 14. novembar 2008.
| Najviši zvaničnici RS pozdravili strategiju
EU prema BiH |
| |
Najviši zvaničnici Republike Srpske (RS) pozdravili su novu strategiju
Evropske unije (EU) prema BiH i potvrdili opredeljenost RS za evropske
integracije.
U zajedničkoj izjavi predsednika RS Rajka Kuzmanovića, predsednika
parlamenta Igora Radojičića i premijera Milorada Dodika navodi se da je RS
opredeljena ka evropskim integracijama" kao cilju koji građanima treba da
obezbedi bolji život, slobodu kretanja, ekonomski napredak i potpuno
uključivanje u porodicu evropskih zemalja".
 U
izjavi datoj povodom zaključaka ministara spoljnih poslova EU i nove
strategije Brisela prema BiH, zvaničnici RS su poručili da će taj entitet
ubrzano usklađivati svoje zakonodavstvo s evropskim pravnim nasleđem i da će
doprinositi ispunjavanju uslova koje su postavljeni pred BiH posle
potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
"U ispunjavanju ovih uslova RS insistira na transparentnosti procesa
pridruživanja EU u procesima u BiH, principima koordinacije i potpune
informisanosti svih nivoa vlasti, poštovanja ustavnih nadležnosti i nivoa
vlasti u BiH, kao i principu dogovaranja i konsenzusa o pojedinačnim
rešenjima u reformama na osnovu najboljih svetskih iskustava i unutrašnjih
potreba i uređenja", naglašava se u izjavi.
Najviši funkcioneri RS pozdravili su novu strategiju EU prema BiH, posebno
najavu skore transformacije Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u
Kancelariju specijalnog predstavnika EU u BiH.
U izjavi se ističe da su RS i BiH "prešli u novu, evropsku fazu svog razvoja,
koju mora obeležiti domaće vlasništvo nad reformskim procesima, demokratski
dijalog i razmena mišljenja i partnerstvo sa međunarodnom zajednicom na
evro-pskom putu".
Kuzmanović, Radojičić i Dodik još su poručili da od specijalnog predstavnika
EU, "kao predstavnika dobre volje", očekuju direktan kontakt s Briselom, da
omogući domaćim institucijama da samostalno preuzimaju obaveze, kao i da
prenese najbolja iskustva i racionalno koristi evropske fondove za razvoj.
Čelnici RS smatraju da će mandat međunarodne zajednice u BiH ubuduće biti
baziran na "osnovama dobre volje i pomoći, a ne nametanja", i izražavaju
nadu da se preostali uslovi Saveta za primenu mira u BiH mogu rešiti brzo na
osnovama dogovora političkih lidera iz Odžaka.
U izjavi se navodi da je pita-nje državne imovine i rešenje statusa
distrikta Brčko mogu-će u kratkom roku, ako politički partneri u BiH
prohvate "realnost prilika u BiH, ne negiraju Dejtonski sporazum i
postojanje RS".
Zvaničnici RS dalje su izrazili spremnost da razgovaraju o amandmanima na
Ustav BiH i poboljšanjima Ustava RS, na osnovama konsenzusa i kompromisa dva
entiteta i tri konstitutivna naroda i ostalih.
Kuzmanović, Radojičić i Dodik dali su podršku daljem prisustvu Eufor-a u BiH,
kao stabilizirajućem faktoru i misiji koja će obučavati pripadnike lokalnih
oružanih snaga za učešće u međunarodnim mirovnim misijama. |
| |
| |
|
| |
| Dogovor Dodika, Tihića i Čovića o ustavnim
reformama |
| |
Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, Stranke
demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić i Hrvatske demokratske zajednice BiH
(HDZ BiH) Dragan Čović postigli su danas dogovor o ustavnim reformama.
 U
zajedničkoj izjavi posle današnjeg sastanka u Odžaku, trojica lidera su
naveli da bi predmet ustavnih reformi trebalo da bude usklađivanje Ustava
BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, nadležnost
države, funkcionisanje institucija BiH, kao i teritorijalna organizacija,
posebno srednjih nivoa vlasti.
Dodik, Tihić i Čović saglasili su se da se Ustav BiH menja kroz amandmansko
delovanje na postojeći ustav, te da se u tom procesu koristi stručna pomoć
međunarodnih institucija.
Trojica lidera još su se saglasili da pitanje državne imovine treba da bude
rešeno tako što bi u vlasništvo države bila uknjižena nepokretna imovina
potrebna za rad državnih institucija, uključujući i "perspektivnu pokretnu i
nepokretnu vojnu imovinu".
Dodik, Tihić i Čović saglasili su se i da bi popis stanovništva u BiH
trebalo da bude sproveden 2011. godine, posle donošenja Zakona o popisu
stanovništva BiH.
Oni su naveli da bi popis trebalo da sadrži izjašnjavanje stanovnika o
naciji, veri i jeziku, ali da bi sve do 2014. godine popis iz 1991. godine
trebalo da bude osnova za nacionalnu zastupljenost u državnim institucijama. |
| |
| |
|
| |
| Tihiću i Kebi prećeno smrću |
| |
Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić i visoki funkcioner
ove stranke i potpredsednik Federacije BiH Mirsad Kebo primili su pretnje
smrću, pišu banjalučke "Nezavisne novine".
List navodi da im je to potvrđeno u Federalnoj upravi policije (FUP), kao i
da policija proverava verodostojnost informacija i ozbiljnost pretnji.
Portparol FUP-a Robert Cvrtak nije mogao da odgovori da li su pretnje Tihiću
i Kebi upućene telefonom ili kao pismena preteća poruka.
Pozivajući se na nezvanične izvore, list navodi da je tokom vikenda iz firme
"Bekto Preciza" iz Goražda pojedincima nuđeno milion konvertibilih maraka (oko
500 hiljada evra) za Tihićevu i Kebinu likvidaciju.
Kebo je, prema istim izvorima, likvidaciju "zaradio", jer ga smatraju
zaslužnim za hapšenje Senada Šahinpašića Šaje, kontroverznog biznismena iz
Goražda i bivšeg poslanika, a Tihićeva likvidacija je navodno zatražena zbog
njegovog političkog delovanja, piše list.
Vlasnik "Bekto Precize" je austrijsko-bosanski biznismen Redžo Bekto, koji
trenutno živi u Austriji i ima državljanstvo te zemlje. Njegovo ime je i na
listi donatora za novu zgradu Rijaseta Islamske zajednice u Sarajevu, a "Bekto
International" je jedan od 40 kupaca Privredne banke Sarajevo. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšen direktor fabrike oružja Patria |
| |
Finska policija uhapsila je bivšeg direktora firme proizvođača oružja Patria
Jorma Vitakorpija.
 Vitakorpi
je osumnjičen za potkupljivanje u prodaji oklopnih transportera Sloveniji,
objavljeno je u emisiji Televizije Slovenija.
Hapšenje Vitakorpija će ponovo u Sloveniji oživeti aferu Patrija, koja je
bila "zaboravljena" pred parlamentarne izbora. Afera je otvorena kada je
finska nacionalna televizija YLE objavila prilog "Istina o Patriji" u kojoj
je predsednik slovenačke vlade Janez Janša optužen za primanje mita.
Janša je zbog ovih tvrdnji uložio sudsku tužbu protiv autora emisije. |
| |
| |
|
| |
| EU pažljivo prati napredak Hrvatske |
| |
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u Zagrebu da sve zemlje
Evropske unije pažljivo prate napredak Hrvatske na području borbe protiv
korupcije i organizovanog kriminala.
Ren, koji boravi u dvodnevnoj poseti Hrvatskoj, ponovio je da se "nada da će
ta borba ostati prvi najvažniji prioritet koji promatraju i zemlje članice
EU", te da Hrvatska "treba da ostvari konkretne rezultate i u fazi istrage i
u presudama".
 Ren
se sastao sa predsednikom Sabora Lukom Bebićem, predsednicima i članovima
Nacionalnog odbora za praćenje pregovora, Spoljnopolitičkog odbora i Odbora
za evropske integracije, s kojima je, osim o korupciji, razgovarao i o
restrukturiranju industrije brodogradnje, ali i povratku izbjeglica, pravima
manjina i saradnji s Haškim sudom.
U izjavi za novinare nakon susreta Ren je naglasio da je konsenzus svih
političkih stranaka u zemlji oko evropskih ciljeva osnova uspešnosti u
procesu evrointegracija i da je ključan za donošenje potrebnih zakona i
njihovo sprovođenje. Ali isto tako, naglasio je Ren, konsenzus će biti vrlo
važan i kad Hrvatska postane 28. zemlja članica EU.
On je ponovio da Hrvatska u procesu ispunjavanja zadanih uslova za
punopravno članstvo u EU ostvaruje napredak na mnogim područjima i objasnio
da je nedavno objavljeni uslovni rok za dovršetak pregovora određen kako bi
se Hrvatska ohrabrila da nastavi tim putem, ali da na njemu još predstoji
mnogo posla.
Predsednik Sabora Luka Bebić izrazio je zadovoljstvo razgovorom s komesarom
Renom, napomenuvši da je ohrabren objektivnim i realnim pristupom.
"Nama su se otvorile realne mogućnosti za završetak pregovora 2009. ako
ispunimo sve što treba, od reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, do
restrukturiranja privrede, osobito brodogradnje, što moramo učiniti ne samo
kao zemlja kandidatkinja za EU već radi samih sebe i hrvatskih građana"
rekao je Bebić. |
| |
| |
|
| |
| Srbija i dalje misli da nije kriva za rat |
| |
Izjava srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića da je Hrvatska počinila
etničko čišćenje nakon "Oluje", nije iznenađenje nego kontinuitet u srpskoj
državnoj politici, koji je mogao biti prekinut da Zoran Đinđić nije ubijen,
piše Jutarnji list.
Jeremić je u intervjuu beogradskoj televiziji Pink ponovio optužbe da je
Hrvatska "etnički očistila" 250.000 ljudi sa svoje teritorije.
 U
komentaru pod naslovom "Hrvatskoj treba nova politika prema Srbiji" Jutarnji
list ne dovodi u pitanje da bivša vlast Franje Tuđmana nije smela da protera
Srbe i da je Tuđman, "da je doista bio istorijski i moralno odgovoran",
morao učiniti sve da to spreči.
List ne osporava ni činjenicu da hrvatske vlasti nakon "Oluje" nisu štitile
Srbe na područjima u koja je ušla Hrvatska vojska, da se godinama sprečavao
povratak hrvatskih Srba, a naglašava i važnost nastavka saradnje Hrvatske i
Srbije, navodeći da je to nužnost a ne stvar izbora.
"Bojimo se, međutim, da vlasti u Zagrebu ... nemaju s kim u Beogradu ni da
sarađuju, ni da razgovaraju. Izjava Vuka Jeremića, ministra u navodno
nenacionalističkoj, liberalnoj, prozapadnoj srpskoj vladi, da je Hrvatska, a
ne Srbija počinila etničko čišćenje govori, zapravo, o opštem, zajedničkom
stavu celokupne srpske političke scene (a vrlo verovatno i velikog dela
građana) o krivici za rat" piše list.
Srbija i dalje misli da ona nije krivac za rat, te da sama država Srbija
nije učestvovala u ratu, navodi se u tekstu i dodaje da je za Hrvatsku, ali
i za nesrpske delove Bosne i Hercegovine, takav stav neprihvatljiv.
Navodeći da postoji niz materijalnih dokaza da je Srbija "izazvala i vodila"
nedavni rat, da je izazvala "najveća zverstva" koja su se dogodila od 1991.
do 1995., od Vukovara do Srebrenice, list piše da zemlja i dalje svoju
krivicu za rat ne želi da prihvati, nego želi da izjednači krivicu
optužujući Hrvatsku za etničko čišćenje.
"Jezivo je cinično i neverovatno nemoralno da zemlja koja je orkestrirala
genocid Bošnjaka i pražnjenje velikih teritorija Hrvatske i Bosne i
Hercegovine od nesrpskih stanovnika, sada optužuje bilo koga za etničko
čišćenje" piše list.
Jutarnji dodaje da je "takvo ponašanje Srbije i svih njenih političara
realnost na ovim prostorima" i izražava uverenje da se to ponašanje neće
promeniti.
Navodeći da "u kontekstu takve realnosti", Hrvatska mora da pronađe novu
strategiju državne politike prema Srbiji, koja polazi od činjenice da se u
Srbiji, kada je reč o ratovima iz 90-ih, ništa nije promenilo".
"A izjave poput Jeremićevih ponavljaće se, nažalost, još godinama, nezavisno
od toga ko će biti na vlasti u Beogradu. Takve su izjave, jednostavno,
konstanta srpske politike s kraja 80-ih i početka 90-ih, koja nije doživela
svoju '"denacifikaciju'", zaključuje na kraju Jutarnji list. |
| |
| |
|
| |
| Damir Travica izručen Hrvatskoj |
| |
Velika Britanija je izručila Hrvatskoj Damira Travicu, hrvatskog državljanina
koji je u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina nad
civilima, potvrdilo je Ministarstvo pravde u Zagrebu.
 Travica
je u Zagreb doputovao redovnom avionskom linijom iz Londona u pratnji
pripadnika engleskog Interpola, a preuzeo ga je hrvatski Interpol koji ga je
predao policiji, potvrdila je agenciji Hina portparolka Ministarstva pravde
Vesna Dovranić.
Travica je pred Županijskim sudom u Šibeniku osuđen zbog ratnog zločina nad
civilima počinjenog od maja 1991. do 20. januara 1992. godine na kninskom
području.
On je osuđen zato što je sa još sedmoricom pripadnika srpskih vojnih
jedinica 18. januara 1992. godine, u mestu Ervenik, ubio hrvatsku porodicu,
supružnike Dragu i Nevenku Čengić i njihove sinove Gorana i Slobodana, stare
pet i 11 godina.
Sud je utvrdio i da je kao pripadnik vojnih jedinica nekadašnje SAO Krajine,
koju zvanične hrvatske vlasti nisu priznavale, sprovodio terorističke akcije
nad hrvatskim stanovništvom, pretio im, fizički i psihički ih maltretirao,
pljačkao i uništavao im imovinu kako bi ih prisilio da napuste svoje kuće.
Civile su hapsili i odvozili u zatvor u Kninu gde su ih fizički i psihički
zlostavljali, a zbog stalnog terora mnogi meštani Ervenika pobegli su iz
svojih kuća.
Molba za izručenje Damira Travice dostavljena je britanskoj strani još 24.
oktobra 2002. godine, a britanski ministar unutrašnjih poslova je nakon
konačne sudske odluke o izručenju izdao naredbu za njegovu predaju 4.
oktobra prošle godine.
Travica je međutim zatražio sudsku reviziju naredbe. Žalba je odbijena, a
potom i tužba protiv odluke o izručenju, koju je Travica podneo Evropskom
sudu za ljudska prava.
Zagrebačka kancelarija Interpola je nakon toga sa britanskim Interpolom
dogovorila njegovu primopredaju za 11. novembra 2008, saopštilo je ranije
Ministarstvo pravde. |
| |
| |
|
| |
| Očekuje se jeftinija uvezena struja |
| |
Crna Gora će za potrebe u 2009. godini električnu energiju kupiti
najverovatnije od londonske kompanije EFT i beogradskog "Rudnapa".
Te dve kompanije, kako je saopšteno iz Elektroprivrede Crne Gore, nakon što
su otvorene ponude za nabavku električne struje, imaju najviše izgleda da
Crnoj Gori prodaju nedostajuću količinu električne struje, jer su ponudile
nižu cenu.
Crna Gora je planirala da ove godine uveze oko 900 miliona kilovat časova
električne struje, a u 2009. godini će, kako se očekuje, morati da kupi 21
odsto više, s obzirom na redovni godišnji porast potrošnje struje.
Jedan megavat u ovoj godini je plaćan nešto više od 83 evra, a za iduću
godinu su, prema raspoloživim informacijama, ponuđene niže cene.
Elektroprivreda Crne Gore je tender za nabaku električne struje raspisala
pre mesec dana, a tenderski postupak za kupovinu struje trebalo bi da bude
završen do kraja decembra.
Računa se da će Crna Gora iduće godine potrošiti 4,8 milijardi kilovat
časova električne struje. Dve domaće hidrocentrale i termoelektrana "Pljevlja"
planiraju proizvodnju od 2,8 milijardi kilovat časova električne struje.
Najveći potrošač struje u Crnoj Gori, Kombinat aluminijuma u POdgorici, od
ove godine samostalno uvozi određenu količinu struje za svoje potrebe. U
2009. godini , kako je predviđeno, trebalo bi da uveze oko milijardu kilovat
časova. |
| |
| |
|
| |
| Pahor predstavio buduću vladu |
| |
Mandatar za sastav nove vlade Slovenije Borut Pahor saopštio je sastav svoje
19-člane ministarske ekipe.
U novoj vladi biće sedam nestranačkih ličnosti i pet žena, a mandatar je za
budući kabinet ocenio da je sposoban da savlada sve prepreke koje stoje na
putu Slovenije u društvo najrazvijenijih država.
 Kako
je saopštio Borut Pahor, desno, ministarstvo finansija vodiće Franc Križanič,
ministarstvo unutrašnjih poslova Katarina Kresal, ministarstvo inostranih
poslova Samuel Žbogar, a ministarstvo pravosuđa Aleš Zalar.
Za ministarku odbrane mandatar je predložio Ljubicu Elušič, za ministra za
rad, porodicu i socijalna pitanja Ivana Svetlika, a ministar za privredu bi
trebalo da bude Matej Lahovnik.
Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu bi trebalo da pruzme
Milan Pogačnik, ministarstvo za kulturu Majda Širca, ministarstvo za okolinu
i prostor Karel Erjavec, dok će ministar za saobraćaj biti Patrick Vlačič.
Ako Pahorov predlog dobije podršku u parlamentu, ministarstvo za školstvo i
sport vodiće Igor Lukšič, ministarstvo za visoko školstvo, nauku i
tehnologiju Gregor Golobič, ministarstvo za zdravlje Borut Miklavčič, a
ministastvo za javnu upravu Irma Pavlinič Krebs.
Ministar bez portfelja za razvoj i evropske poslove bi trebalo da bude Mitja
Gaspari, ministarka bez portfelja za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj
Zlatka Ploštajner, a ministar bez portfelja za Slovence u svetu Boštjan Žekš.
Prema Pahorovoj oceni, četiri ministra - za finansije, privredu, rad i
socijalu biće, barem u prvoj godini mandata, "ključni za uspeh Slovenije". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
