|
|
Broj 1221, 23. oktobar 2009.
| Da budem jasan, ja sam Barak Obama |
| |
U rečniku Baraka Obame provlači se nekoliko fraza - "Promene nisu lake", "Neće
se desiti preko noći", "Biće koraka unazad i pogrešnih startova". Jedna od
njih - "Da budem jasan" je ipak bez premca i predsednik je koristi u svakom
svom govoru.
Te tri reči (četiri na engleskom - Let me be clear) prožimaju sva Obamina
obraćanja i služe mu i kada opisuje iznenađenje zbog Nobelove nagrade i kada
objašnjava potrebu reforme zdravstva i kada govori o terorizmu.
 Američki
predsednik često je u javnosti pa ne čudi što koristi šablone, navodi AP
dodajući da iako je Obamin dar kada su u pitanju pisana reč i govor poznat,
on često ima težak zadatak da komplikovane stvari objasni tako da ih svi
razumeju.
Zato se "Da budem jasan" čini kao prigodna poštapalica i kada se razgovara o
testiranju studenata, iranskom nuklearnom programu, spasavanju proizvođača
automobila.
Ta fraza može da se upotrebi i u Moskvi - "Da budem jasan, Amerika želi
snažnu, miroljubivu i uspešnu Rusiju", ali i u Gani, kada se govori o
ratovima u Africi, u Italiji, kada su na dnevnom redu klimatske promene, ili
na Trinidadu, prilikom davanja pomoći.
Iste reči ili njihovu varijaciju Obama je koristio i da objasni stav o
strategiji u Iraku, o ratu u Avganistanu, američko-kineskim odnosima, ulasku
Turske u EU.
Upotrebljive su kada se gleda u budućnost - "Da budem jasan, platićemo to",
kazao je Obama za inicijativu za koledže, ali i kada se priča o prošlosti -
"Da budem jasan, ta ideja je testirana i propala je", rekao je predsednik za
ekonomske modele koji mu nisu po volji.
Portparol Bele kuće Džoš Ernest smatra da Obamin stil služi svrsi.
"Dok neki u Vašingtonu pokušavaju da dobiju političke poene krijući se iza
nejasnoća, predsednik se uvek trudi da objasni svoj stav i šta namerava da
uradi", istakao je Ernest.
Fraza koju Obama najčešće koristi datira od pre predsedničkog mandata - "Da
budem jasan, ... našli smo se u poziciji da breme pohlepe i neodgovornosti
Vol strita i Vašingtona moraju da nose poreski obveznici", rekao je Obama u
septembru prošle godine.
Bilo je to u vreme njegove predsedničke kampanje i u vreme eskalacije
finansijske krize.
Obaminu omiljenu frazu, jer "tu sigurno nešto ima", počeli su da koriste i u
njegovom okruženju.
Tako je potpredsednik Džo Bajden iskoristio "tri čarobne reči" da uveri
parlament Gruzije da napori SAD da popravi veze sa Rusijom neće biti na
štetu te zemlje a savetnik Dejvid Akselrod upotrebio ih je da podseti
zakonodavce da su propustili rok za reformu zdravstva.
Tom frazom Obama zna i da razvedri i nasmeje ljude oko sebe, kao kada se "izvlačio"
nakon što je rekao da veliki stimulativni programi koje finansiraju poreski
obveznici ne treba da se troše na frivolne projekte poput parkova za kučiće.
"Da budem jasan, nemam ništa protiv parkova za pse", kazao je američki
predsednik u martu, pre nego što se u Belu kuću uselio Bo. |
| |
| |
|
| |
| Osuđene na bičevanje zbog pantalona |
| |
Dve žene uhapšene u julu u kafeu u Kartumu zajedno sa sudanskom novinarkom
Lubnom Ahmed al-Husein osuđene su na po 20 udaraca bičem zbog "nepristojnog"
oblačenja, javlja AFP.
"Na osnovu dokaza pokazanih sudu, te dve žene su nosile pantalone i nisu
nosile veo. Sud ih prema tome smatra krivim prema zakonu o javnom redu",
rekao je sudija Hasan Mohamed Ali.
One su osuđene na po 20 udaraca bičem i novčanom kaznom od 250 sudanskih
funti (100 dolara) koja može biti preinačena na mesec dana zatvora ako ne
bude plaćena.
 Dve
žene uhapšene su početkom jula u kafeu u Kartumu u društvu Lubne Hamed al-Husein,
novinarke koju je sud osudio što je nosila "nepristojne" pantalone.
Lubna Hamed al-Husein proglašena je krivom početkom septembra ali nije
osuđena na bičevanje prema zakonu nego na novčanu kaznu od 200 dolara, koju
nije htela da plati, pa je poslata u zatvor. Udruženje sudanskih novinara
platilo je njenu kaznu dan posle donošenja presude i novinarka je oslobođena.
Još deset žena uhapšeno je istovremeno kad i Lubna Husein, uz dve žene koje
su danas proglašene krivim. Njih deset dobilo je po deset udaraca bičen zbog
nošenja pantalona koje vlasti smatraju "nepristojnim".
Prema članu 152 sudanskog krivičnog zakona predviđena je maksimalna kazna od
40 udaraca bičem za svakog ko je odgovoran za "nepristojan čin, ili čin koji
krši javni moral, ili ko nosi nepristojnu odeću".
Zakon ne kaže izričito da su pantalone nepristojna odeća, što prema
udruženjima za odbranu ljudskih prava, znači da su presude proizvoljne i da
se razlikuju od slučaja do slučaja.
Lubna al Husein rekla je da ova presuda pokazuje da sve žene nisu jednake
pred sudom i da će nastaviti da se bori protiv tog zakona.
Ona je rekla da je njih 13 uhapšeno na istom mestu, da je njih deset osuđeno
odmah u policijskoj stanici i dobilo po deset udaraca bičem, da ona nije
osuđena na bičevanje već na novčanu kaznu, dok je danas sud osudio dve
devojke na bičevanje. |
| |
| |
|
| |
| U SAD prošle godine više od 47 miliona
siromašnih |
| |
Broj siromašnih u SAD je veći nego što je ranije objavljeno i premašuje 47
miliona ljudi, pokazuju podaci tamošnje Akademije nauka. Stopa siromaštva
2008. godine je, po tim podacima, iznosila 15,8 odsto ljudi.
Akademija nauka je pri izračunavanju uzela u obzir i troškove lečenja,
prevoza, brige o deci, bonove za hranu i geografske razlike, koje nisu
uključene u tradicionalni metod koji koristi Statistički biro, stvoren 1955.
godine.
Podaci tog biroa, objavljeni u septembru, pokazali su da je 2008. godine u
Americi bilo 13,2 odsto odnosno 39,8 miliona siromašnih.
Statistički biro je saopštio da je očekivao objavljivanje ovih rezultata
pošto su neki članovi Kongresa i administracija predsednika Baraka Obame
tražili uvid u potpunije podatke o broju siromašnih. |
| |
| |
|
| |
| Policija Los Anđelesa počela borbu protiv
uličnih bandi |
| |
U akciji protiv uličnih bandi u Los Ađelesu više od 1.100 policajca i agenata
službe FBI počelo potragu za kriminalcima, izjavio je zamenik šefa policije
u tom kalifornijskom gradu Kirk Albaneze.
Albaneze je rekao da su policajci i agenti na osnovu naloga za hapšenje na
47 lokacija krenuli u potragu za 75 ljudi po optužnicama države Kalifornije
ili federalnim optužnicama.
On je naveo da je 46 ljudi pritvoreno kao i da su vlasti zaplenili mnogo
oružja.
Meta današnje akcije su ljudi za koje se sumnja da su članvi ulične bande "Roling
forits" (Rolling 40s), optužena za nasilne zločine i prodaju droge i oružja.
Američke federalne vlasti su prošle nedelje saopštile da je u Los Anđelesu u
prethodnih šest meseci u borbi protiv uličnih bandi uhapšeno skoro 300 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Beograd i Moskva sve bliži |
| |
Poseta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu potvrđuje snažne odnose
Srbije i Rusije i ozvaničava ono što je postalo očigledno poslednjih šest
meseci: da te dve države postaju sve bliže i u drugim pitanjima, a ne samo
po pitanju Kosova, ocenila je povodom posete Medevedeva teksaška agencija za
strateška istraživanja Stratfor.
Strafor ocenjuje da poseta Medvedeva pokazuje da, iako Srbiju predvodi
proevropska vlada, Moskva može decenijama da bude u najboljim odnosima sa
Beogradom. Stratfor ističe i da Beograd gde počinje da se sumnja da će se
evropske integracije ikada dogoditi, želi da se osigura i da pokaže
Evropskoj uniji da "ima i druge opcije".
Teksaška agencija podseća da je Srbija tradicionalno bila najmoćnija država
Zapadnog Balkana, zahvaljujući kombinaciji brojnosti i svoje centralne
lokacije, i da ona drži upravljanje transportnim koridorima Dunava i Morave.
Rusija je, kao i druge evropske države, tražila načine da smanji srpsku moć
kada ekspanzionizam Beograda prevazilazi njene interese na Balkanu. Ipak,
ruska "aktiva" na Balkanu bila je tokom poslednje dve decenije na najnižoj
tačci, zbog kraja hladnog rata, ukazuje Strafor.
 Današnje
stanje je, dodaje agencija, da je Zapad pobedio u ratovima vođenim na
Balkanu 1990-ih i da je, osim Srbije, veći deo regiona pod njegovom
otvorenom kontrolom ili je ušao u zapadne alijanse.
"Srbija je takođe mislila da će je Zapad dočekati dobrodošlicom nakon
prodemokratske revolucije 2000, očekujući da će biti nagrađena za bolnu i
samostalno pokrenutu smenu režima Slobodana Miloševića. Devet godina kasnije,
to se nije dogodilo", piše u analizi.
Kako piše Strafor, iz prespektive raznih srpskih političkih aktera,
uključujući mnoge koji su zvanično za Evropsku uniju, devet godina
demokratskih promena nije dovelo Srbiju bliže EU nego što je bila pod
Miloševićem.
"Pored toga, većina članica EU i SAD nastavljaju da podržavaju nezavisnost
Kosova, jednostrano proglašenu u februaru 2008. Za Srbiju je to
neprihvatljivo zbog činjenice da je izgubila suverenitet nad 15 odsto svoje
teritorije, a neprihvatljivo je i za Rusiju jer pokazuje kompletno
zanemarivanje Zapada za zabrinutost Moskve o post-hladnoratovskim
aranžmanima evropske bezbednosti", ukazuje Stratfor.
U tom sklopu interesa, po oceni Stratfora, zvanični proevropski Beograd i
Moskva našli su zajedničko tle za ono što izgleda kao izgradnja međusobnih
odnosa.
Uz to, ruski privredni interesi u Srbiji rastu i imaju veliki uticaj na
čitav politički spektar u Srbiji - i na nacionaliste i na prozapadne
političke partije.
Stratfor ukazuje da je Medvedev došao u Beograd sa delegacijom od 100
vladinih i privrednih zvaničnika koja će finalizirati ruski kredit od
milijardu dolara srpskoj vladi, a postoji mogućnost da se sklope i drugi
sporazumi - planovi da Rusi kupe JAT, rusko investiranje u srpsku
infrasturkturu, kao i učešće srpskih građevinskih firmi u pripremama za
Olimpijadu 2014. u Sočiju.
"U srpskoj javnosti i među političarima u Beogradu nije ostalo neprimećeno
da je potpredsednik SAD Džo Bajden došao u Srbiju sa obećanjima, a Medvedev
sa velikim poklonima u rukama".
"Stoga, poseta Medvedeva ozvaničuje ono što je postalo očigledno poslednjih
šest meseci, a to je da Srbija i Rusija postaju sve bliže i na drugim
pitanjima, a ne samo po pitanju Kosova.
"Beograd počinje da sumnja da će se integracija u EU ikada dogoditi Srbiji.
U Beogradu se smatra da Brisel ne želi dalje širenje Unije na Zapadni
Balkan, naročito ne na Srbiju, i da se zahtevi postavljeni Srbiji da izruči
ratne zločince koriste kao izgovor da se proces zaustavi", piše Strafor.
Teksaška agencija zaključuje da se zbog toga Beograd osigirava, pokušavajući
da pokaže Uniji da ima i druge opcije, a istovremeno demonstrira biračima da
ima spoljnopolitičke uspehe na frontovima osim EU, kao što je nedavna poseta
predsednika Borisa Tadića Kini.
Kao što se Beograd verovatno i nadao, Evropska komisija odgovorila je na
ruski krediti ponudivši svoj, od 200 miliona evra, ukazuje Stratfor.
Iz perspektive Beograda, "igra na Zapad i Rusiju jedni protiv drugih" mogla
bi da bude unosna strategija, jer je i Jugoslavija imala velike koristi od
iste takve strategije tokom godina hladnog rata.
Ipak, nije jasno da li će Evropa i Zapad "zagristi" taj izazov, posebno zbog
toga što Srbija danas ima sasvim drugačiji geopolitički značaj nego
Jugoslavija tokom hladnog rata.
Iz perspektive Brisela, Srbija je okružena članicama NATO i izolovana od
Rusije, i Evropa i SAD veruju da mogu da puste Srbiju da čeka onoliko koliko
oni žele.
Pravo pitanje je do koje mere će Rusija koristiti početni savez sa Srbijom,
posebno jer se zahuktava "igra" između Moskve i Vašingtona o centralnoj
Evropi i Iranu, zaključuje Strafor. |
| |
| |
|
| |
| Ugroženi jezici, ugrožena kulturna baština |
| |
U svetu se danas govori oko 7.000 jezika, ali se procenjuje da će se taj broj
narednih decenija znatno smanjiti.
Umesto da podstakne svetsku javnost da deluje, predviđanje da bi do kraja
ovog veka 90 odsto jezika moglo da nestane, kao da nikoga ne zanima,
upozorava francuski lingvista Klod Ažež (Hagege).
"Većina ljudi uopšte nije zainteresovana za problem nestajanja jezika.
Ukoliko se ne zabrinemo zbog načina na koji se širi engleski, jednog dana bi
mogao da uništi većinu drugih jezika", kaže Ažež.
Prema Etnologu, američkoj organizaciji koja poseduje bazu jezika u svetu,
njih 473 se danas smatraju ugroženim.
Među najugroženijima su jezici nekih indijanskih plemena u Severnoj i Južnoj
Americi koje govori manje od pet ljudi, a jezik Bakia u Kamerunu govori samo
jedna osoba.
"Teško je obezbediti tačne podatke, ali nalazimo se na prekretnici. Biće sve
više jezika koji nestaju", kaže za BBC urednik Etnologa Pol Luis.
U svetu 94 odsto ljudi govori šest odsto svih jezika, dok preostalih 94
odsto jezika govori svega šest odsto populacije, pokazuju podaci Etnologa.
Najviše "govornika" imaju tri jezika: mandarinski kineski - 845 miliona,
španski - 329 miliona i engleski - 328 miliona, dok 133 jezika govori po
manje od 10 ljudi.
"Ono što gubimo je u suštini ogromno kulturno nasleđe ... Jezik je i
svedočanstvo ljudskih zajednica i vrlo je dragocen jer odražava ono što su
druge zajednice u stanju da izraze", ističe Ažež.
Za lingviste, jezik nije samo zbir reči, već živi organizam sa vezama i
asocijacijama koje čine jednu kulturu, a kada jezik nestane, nestaje i
kultura kojoj je pripadao.
"Trošimo ogromne sume novca na očuvanje drevnih zdanja zato što su deo naše
baštine. Jezici i kultura su takođe deo naše baštine i zavređuju čuvanje",
ističe i Pol Luis.
Profesor Univerziteta u Čikagu Salikoko Mufene tvrdi da su se društvene i
ekonomske prilike u nekim grupama "izmenile do tačke posle koje nema
povratka".
On zapaža da, kako se kultura menja, narodi često prirodno menjaju upotrebu
jezika. Tražiti od njih da govore jezikom koji više ne žele, smatra Mufene,
više je zarad lingvista nego zarad samih ljudi.
Urednik Etnologa Pol Luis smatra da zbog bliske povezanosti jezika i
identiteta, ukoliko ljudi počnu da svoj jezik smatraju beskorisnim, počeće
tako da gledaju i na sopstveni identitet.
To vodi do poremećaja u društvu, depresije, samoubistava i narkomanije, kaže
Luis. A ako roditelji više ne prenose jezik svojoj deci, veze između dece i
njihovih baka i deka se kidaju a tradicionalne vrednosti se gube.
Uprkos tome raste broj zajednica koje odlučuju da odbace svoj jezik. Mnogi
ljudi smatraju da njihovi jezici nemaju budućnost i da deca neće steći
odgovarajuće kvalifikacije ako ih budu učili plemenskim jezicima.
"Ne možemo da uradimo ništa ako je napuštanje jezika volja tih ljudi", kaže
Ažež.
On ipak smatra da nije sve izgubljeno. Oživljavanje velškog jezika u Velikoj
Britaniji ili maorskog na Novom Zelandu pokazuje da se jezici mogu spasti i
sa ivice propasti.
Ažež navodi primer hebrejskog koji je početkom 19. veka bio mrtav jezik, ali
je "jakom voljom" Jevreja u Izraelu vraćen u svakodnevnu upotrebu. Danas je
to ponovo nesumnjivo živ jezik.
U Velikoj Britaniji kornvolski intelektualci su, inspirisani oživljavavanjem
hebrejskog, uspeli da ožive naizgled mrtav kornvolski jezik koji je 2002.
godine zvanično priznat kao manjinski. |
| |
| |
|
| |
| UN predlažu budžet od 4,88 milijarde dolara |
| |
Gotovo devet od 10 država članica Ujedinjenih nacija nije platilo članarinu u
celini, izjavila je novinarima Angela Kane potsekretar UN za upravu.
Od 192 države članice, 170 tek treba da uplate pun iznos svog duga Svetskoj
organizaciji, rekla je ona.
Države koje su platite su: Australija, Austrija, Azerbejdžan, Kanada, Kongo,
Hrvatska, Finska, Nemačka, Island, Irska, Lihtenštajn, Monako, Novi Zeland,
Nigerija, Filipini, Singapur, Italija, Slovačka, Južna Afrika, Švedska,
Svajcarska i Tadžikistan.
Kane kaže da 3,1 milijarde dolara još nije uplaćeno u budžet UN za
2008-2009. godinu. Od toga 2,1 milijarde dolara za mirovne misije a 828
miliona za operativne troškove Svetske organizacije.
"Broj zemalja koje ispunjavaju svoje obaveze u celini je manji nego prošle
godine, što nije dobro," kaže ona.
Vlada SAD je izjavila da je spremna da plati više od 2 milijarde dolara za
pokriće svojih dugova, čime će biti finansrana četvrtina svih mirovnih
operacija UN.
Generalni sekretar Ban Ki-mun predložio je budžet za 2010-2011. godinu od
4,88 milijardi dolara, što je povećanje od 0,5 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Počelo vakcinisanje protiv virusa H1N1 u
Britaniji |
| |
U Britaniji, zemlji koja je u Evropi najviše pogođena gripom A (H1N1), juče je
počela kampanja vakcinacije.
"Sad je tek počela vakcinacija medicinskog osoblja i osoba s rizikom", rekao
je britanski premijer Gordon Braun u govoru u parlamentu.
Oko dva miliona ljudi, koji rade u zdravstvu u Britaniji, biće vakcinisano
protiv novog gripa.
Od sledeće nedelje, vakcine će dobijati ljudi za koje lekari opšte prakse
procene da im je najpotrebnija, među kojima su i trudnice.
Ukupno 11 miliona Britanaca bi trebalo da dobije vakcinu u Britaniji, iako
je Vlada naručila dovoljno doza za celo stanovništvo, ali još nije odlučeno
da li će se vakcinacija proširiti na celu populaciju.
Najmanje 370.000 ljudi je inficirano virusom H1N1 u Britaniji, od kojih je
108 umrlo. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
