 Fabrika
"Milan Blagojević" iz Smedereva je u 2011. plasirala na tržište više od
10 novih proizvoda različitih cenovnih kategorija za različite ciljne
kupce u Srbiji i inostranstvu, kaže Sofija Stančić,
prvi čovek "smederevca", brenda starog 88 godina! - Zadovoljni smo što
smo, nakon privatizacije, uspeli da podmladimo "smederevac" stalnim
razvojem novih proizvoda visokog kvaliteta.
Njihovi šporeti i peći na čvrsto gorivo, te
električni šporeti, ne samo da su najbolji u Srbiji, već su i visoko
kotirani u svetu zbog najvećih međunarodnih standarda kvaliteta.
- Od ekskluzivnih proizvoda namenjenih izvozu u Evropsku uniju izdvojila
bih šporet na čvrsto gorivo "Strong" sa izuzetnim dizajnom, tehničkim i
ekološkim karakteristikama.
Elitna kaminska peć na čvrsto gorivo koja se baš tako i zove - "Elit" -
pravi je dizajnerski i tehnički hit u Zapadnoj Evropi, priča vredna i
agilna gospođa Stančić. - Osim toga, pored već postojeće peći na pelet
snage 8,5 kw, plasirali smo još dve sa 6 kw i 10 kw.
Fabrika "Milan Blagojević" osnovana je 1923. i do danas nikada nije
stala sa proizvodnjom. Bila je u privatnom vlasništvu, zatim u
društvenom, dok je poslednji put, 2005. godine, privatizovana od strane
"Invej grupacije" kao većinskog vlasnika. Danas je karakteriše
eksplozija novih proizvoda, efikasnih, ekonomičnih i ekoloških u isto
vreme.
 -
Po prvi put proizvodimo ekskluzivne kamine sa italijanskim kamenom i li
venim ložištem. Izvozimo ih pod brendom MBS, u 25 zemalja! Ove godine
smo počeli da izvozimo u Urugvaj i Čile, čime se otvaraju potpuno nove
poslovne strategije kontra sezone grejanja u Evropi.
- Od etažnog programa smo, pored već postojećih, lansirali još tri
proizvoda za grejanje: kotao na pelet, termo-kamin "Vulkan" i "Super
Termo Magnum".
- Od jeftinijih proizvoda spremili smo smederevac "New Line", odnosno
stari smederevac sa dubljim ložištem, staklom na rerni i redizajnom svih
otvora. On ima duži period između dva loženja, veću snagu, bolje peče i
greje. Ima komfornije i sigurnije loženje sa krupnijim drvima. Tu je i
potpuno novi smederevac "Trend" sa livenim okvirima svih otvora i
staklom.
- Nastavili smo da negujemo i porodicu jeftinijih kaminskih peći. Posle
čuvenog "Happy"-ja tu je "Hit" - šestougaona i "Corner" - ugaona peć.
- Nastavili smo uspešnu poslovnu marketinšku
saradnju sa Nenadom Okanovićem i njegovom fabrikom za proizvodnju peleta
u Zvorniku. Uz izvoz naših peći na pelet, u Nemačku izvozimo i Nenadov
pelet, ponosna je Sofija Stančić.
Nenad Okanović
- glumac, privrednik, producent
Uloga direktora - najteža
 Nenad
Okanović koji je popularnost stekao kao sin Dragan, u seriji "Selo gori
a baba se češlja", u poslednje vreme ima pune ruke posla: jedan je od
kapitena u kvizu "Ja volim Srbiju", a nedavno je završio snimanje filma
"Vir", koji potpisuje kao producent i glumac. Vlasnik je plodnih oranica
u okolini rodne Ljubovije, ali je i suvlasnik i direktor velike fabrike
briketa "Svis eko pelet RS" (SnjissEco Pellet RS) u Zvorniku. Pleni
vedrinom, srdačnim osmehom i humorom, a o svojim glumačkim i poslovnim
uspesima priča s neskrivenim ponosom.
Kakav deda, takav unuk
- Nekako u isto vreme mi je krenulo na oba plana. Inače u našoj familiji
postoji tradicija. Moj deda i njegov brat su dvadesetih godina prošlog
veka završili Višu trgovačku školu. Imali su svoju firmu, koja im je
posle rata nacionalizovana. Trgovali su građom sa Italijanima. I moj
otac i stric su bili uspešni privrednici. U tom duhu smo vaspitani brat
od strica, moj četiri godine stariji rođeni brat Aleksandar-Saša i ja.
Svi mi Okanovići usko sarađujemo, to su sve porodične firme.
Kada smo brat i ja razgovarali s ocem Milošem, koga zovemo Car, čime
ćemo se baviti, zaključili smo da je energetika posao budućnosti.
Kratka biografija: Sin Dragan
Nenad Okanović je rođen 8. septembra 1980. u Ljuboviji. Glumu je diplomirao
2003. u klasi Mirjane Karanović, a proslavio se ulogom sina Dragana u seriji
"Selo gori, a baba se češlja". Glumio je u predstavama "Paklena pomorandža",
"Leptirica", "Zločin i kazna", "Šest lica traži pisca", "Hobit", "Čabar" i
filmovima "Guča", "Jagoda u supermarketu" i "Lavirint". Suvlasnik je firme
"Svis eko pelet RS" koja se bavi proizvodnjom ekološkog goriva. Oženjen je
Željanom sa kojom ima dva sina.Trenutno najslavniji "srpski sin", po
sopstvenom priznanju, bio je kao dete sklon lomovima i bolestima, pa je
jedva preživeo. Hteo je da bude ortoped, posle košarkaš, a zahvaljujući
Danilu Lazoviću, Zoranu Radmiloviću i Radošu Bajiću, uspeo je kao glumac.
|
Zapravo budućnost pripada svemu što ne zagađuje
prirodu. Kriza će proći, mnoge firme će propasti, a priroda nikad ne
može da nas izneveri. Zato ja sve što zaradim ulažem u zemlju. Kupujem
posede u svom selu Vrhpolje. Naša fabrika nalazi se u Zvorniku i
proizvodi pelet brikete, veličine filtera cigarete, koji služe kao
ekološko gorivo.
Kao sirovina za njihovu proizvodnju koristi se presovana piljevina.
Jedna tona peleta menja dve tone nafte, od koje je duplo jeftiniji.
Peletom snabdevamo i Drvengrad profesora Emira Kusturice. Veliki je to
posao. Krenuli smo pre tri godine sa pripremama, godinu dana kasnije
fabriku je zvanično otvorio sadašnji predsednik Republike Srpske, a tada
premijer Milorad Dodik.
Imamo velike poslovne planove i izvozimo ovaj proizvod širom Evrope.
Godišnje proizvedemo između 10 i 12 tona briketa. Firma trenutno ima 20
zaposlenih, a sa porastom obima posla biće ih još više.
 Kako
steći poštovanje
- Kao direktor nisam strah i trepet, ali se bez mog prisustva ne
sklapaju poslovi. Uloga direktora mi je najteža. Sigurnije se osećam dok
snimam, na svom sam terenu. Moj deo posla vezan je prvenstveno za
pregovore i obilazak poslovnih saradnika širom Republike Srpske, ali me,
naravno, koriste i za medijsku promociju fabrike. To je velika
odgovornost. Svi ti ljudi zavise od nas. Nije laka situacija u celom
svetu, a kod nas posebno. Borimo se. To što sam poznata ličnost možda je
važno za prvi kontakt, ali kada se dalje krene u posao nema protekcije.
Ili znate da radite ili ne. Ili vas poštuju ili ne.
Srećom, otac i brat su preuzeli na sebe veći deo obaveza. Kao
diplomirani elektroinženjeri, sa stručne strane, u boljoj su poziciji od
mene. Trudim se da ih pratim i učim od njih. U početku mi je prijalo da
su mi ukazali poverenje postavljajući me za direktora. Kasnije sam
shvatio da je to velika odgovornost. U svakom slučaju i na greškama se
uči. Nije sramota pasti, sramota je odustati. Kažu da sam trenutno
najpopularniji direktor u Republici Srpskoj.
I film je proizvodnja
- Držim se filozofije da treba imati što više ciljeva, jer ćeš tako
ostvariti najviše. Ozbiljno počinjem da se bavim i produkcijom. Upravo
sam završio snimanje filma "Vir". I to je proizvodnja. Samo nemamo
sirovinu, od ničega pravimo nešto. Film je veoma skupa igračka, ali mi
smo grizli, i na kraju smo uspeli. Produkcija je težak posao, a ni danas
nisam baš siguran šta sve podrazumeva. Svi smo sve radili i srodili smo
se na snimanjima.
Teška je to priča, govori o devedesetim godinama. Želeo sam da u filmu
igra Emir Kusturica, i zato smo reditelj Bojan Vuk Kosovčević i ja seli
u auto, odvezli se na Mokru Goru i profesoru pokazali scenario koji mu
se svideo. On, kao specijalni gost, igra oca jednog skinhedsa.
Pripremamo i jedan kviz za Prvu srpsku televiziju, nadamo se jednoj
dečijoj emisiji na RTS.
 Ljubav
iz gimnazije
- Ne mora da znači da ćete uvek dobiti ono što želite, ali ništa vas ne
može sprečiti da barem pokušate. Moja supruga Željana je moja
gimnazijska ljubav. U našoj vezi najteži je bio start, nisam baš shvatao
da bi mi trebalo da budemo zajedno.
Kad smo počeli da se zabavljamo, niko nam nije davao duge prognoze, a
sada će biti tačno 14 godina kako smo skupa, bez ijednog raskida.
Venčali smo se 2004, bilo je to samo pitanje vremena, jer smo već živeli
zajedno nekoliko godina. Željana je tada nosila našeg prvog sina Danila.
Tri godine kasnije dobili smo Trifuna.
Gordana Radisavljević - Jočić,
foto: Zoran Mirčetić
Magazin “ONA” |
