8. novembra (26. oktobra po starom)
 Ovaj
slavni i čudotvorni svetitelj rodio se u gradu Solunu od roditelja
blagorodnih i blagočestivih. Izmoljen od Boga od bezdetnih roditelja,
Dimitrije beše jedinac sin njihov, zbog čega bi s posebnom pažnjom
odnegovan i vaspitan.
Njegov otac beše vojvoda solunski; pa kad mu otac umre, car postavi
Dimitrija za vojvodu na mesto oca. Postavivši ga za vojvodu Hristoborni
car Maksimijan naročito mu preporuči da goni i istrebljuje Hrišćane u
Solunu.
No Dimitrije ne samo da ne posluša cara nego, naprotiv, javno ispovedaše
i propovedaše Hrista Gospoda u gradu Solunu. Čuvši to, car se veoma
ogorči na Dimitrija, pa kada se jednom vraćaše iz rata protiv Sarmata,
car Maksimijan svrati u Solun naročito, da stvar ispita. Prizva, dakle,
car Dimitrija vojvodu i ispitivaše ga o veri.
imitrije javno pred carem prizna da je Hrišćanin, a uz to još izobliči
carevo idolopoklonstvo. Razjareni car baci Dimitrija u tamnicu. Znajući
šta ga čeka, Dimitrije uruči sve svoje imanje svome vernome poslušniku
Lupu, da razda sirotinji, i ode u tamnicu veseo što mu predstojaše
stradanje za Hrista Gospoda. U tamnici mu se javi angel božji i reče mu:
"Mir ti, stradalče Hristov, mužaj se i krepi se!"
Posle nekoliko dana posla car vojnike u tamnicu da ubiju Dimitrija.
Vojnici nađoše svetitelja Božjeg na molitvi i izbodoše ga kopljem. Telo
njegovo uzeše Hrišćani tajno i česno sahraniše. Iz tela stradalca
Hristovog poteče celebno miro, kojim se mnogi bolesnici izlečiše. Uskoro
nad moštima bi podignuta mala crkva.
Neki velmož ilirski, Leontije, beše bolestan od neizlečive bolesti. On
priteče moštima svetog Dimitrija s molitvom i bi potpuno isceljen. Iz
blagodarnosti podiže Leontije veću crkvu na mesto stare.
Svetitelj mu se javi u dva maha. Kada car Justinijan htede preneti mošti
svetiteljeve iz Soluna u Carigrad, iskočiše plamene iskre od groba i ču
se glas: "Stanite, i ne dirajte!" I tako mošti svetog Dimitrija ostadoše
zauvek u Solunu. Kao zaštitnik Soluna sveti Dimitrije se mnogo puta
javljao i mnogo puta spasao Solun od velike bede. Čudesima njegovim
broja nema. Svetog Dimitrija smatraju Rusi pokroviteljem Sibira, koji je
osvojen i Rusiji prisvojen 26. oktobra 1581. godine.
Sveti Dimitrije bio je za života vojvoda solunski i ostao je to i po
smrti. Njegovo prisustvo u Solunu ljudi su osećali naročito prilikom
velikih beda. On štiti grad, otklanja nevolje, odbija zavojevače i
pomaže svakome ko njegovo ime prizove.
Molitvama svetoga velikomučenika Dimitrija, Gospode Isuse Hriste, Bože
naš, pomiluj nas i spasi. |
