26. novembar (3. novembar po starom)
Jovan Zlatousti rodio se u Antiohiji sirijskoj oko 347. godine posle
Hrista. Otac mu je bio vojvoda. Bilo je to u vreme kada je vec bila
proklamovana sloboda hrišćanske veroispovesti. Otac Sekud i majka Antusa
prešli su u hrišćanstvo kad se Jovan rodio, a Melentije, antiohijski
patrijarh, krstio je najpre dete, pa onda roditelje. UKao
dete Jovan je bio smeran, krotak i stidljiv. Otac mu je rano umro, ali
se njegova majka starala o njegovom školovanju i zato ga je poslala u
Atinu, gde su, u to doba, bile najviše škole.
Tu se sva mudrost svetska
ucila. Jovan je u Atini proveo više godina, učio je filosofiju i
dostigao najviši stepen krasnorečivosti - lepog besedenja. Po završetku
školovanja Jovan se vratio u Antiohiju i postao advokat, gde je nekoliko
godina radio, zastupajući i braneći besplatno siromahe. Imao je želju da
stupi u monaški red, ali mu majka, da ne bi ostala samohrana, nije
dozvoljavala da to učini za njenog života.
No, čim mu je majka umrla, Jovan ode u manastir i primi monaški čin.
Nakon četiri godine, uzme ga patrijarh k sebi i proizvede za sveštenika
i propovednika u antiohijskoj crkvi, i od tada počinje Jovanova
delatnost u Hristovom vinogradu. Svake nedelje i praznika Jovan je držao
poucne govore u crkvi i brzo se pročuo, te su mnogi ljudi dolazili da ga
slušaju. Jovan je kao sveštenik antiohijske crkve proveo dvanaest godina.
U to vreme umro je carigradski patrijarh Nektarije i Arhijerejski sabor
izabere za patrijarha prestonog grada Jovana. Znajući da se Jovan neće
primiti tog visokog položaja, niti će ga antiohijski građani pustiti,
car Arkadije pribegne lukavstu: carev poslanik dođe u Antiohiju i zamoli
da mu Jovan pokaže sve grobove mučenika koji su izginuli za vreme
proganjanja. Kad su seli u kola, poslanik naredi da se u najbržem kasu
vozi za Carigrad i na taj način je Jovan silom doveden u Carigrad i
proizveden u vaseljenskog patrijarha.
Jovan je kao patrijarh na prestolu proveo 13 godina, propovedajući
svojim krasnorečivim besedama i učeći hrišćane bogougodnom životu.
Slušaoci su njegove reči pažljivo slušali, a mnogi su ih i beležili, i
to ne samo hrišćani već i mnogobošći. Zbog tih govora Jovan je i dobio
nadimak Zlatousti. Sastavio je oko 800 beseda i protumačio mnoge knjige
Svetog pisma.
Jovan je slao svoje propovednike u udaljene pokrajine, da mnogobošće
preobraćaju u hrišćanstvo, među njima i Slovene. Napisao je mnogo
crkvenih knjiga, a sastavio je i liturgiju koja se i danas služi, sa
malim izuzecima, svim nedeljama i praznicima, i koja se zove "Liturgija
Zlatoustova". Poznato mu je delo Šest knjiga o sveštenstvu.
Jovan je, međutim, došao u sukob sa caricom Jevdosijom, ponosnom
Grkinjom i taj mu je sukob doneo mnoge neprijatnosti, progonstvo, a na
kraju i smrt.
Onog dana kad je Jovan umro, na Krstovdan, 14. septembra 407. godine, u
62. godini njegova života. u Carigradu pade jaka kiša s gradom, a posle
četiri dana umre i carica Jevdokija.
Od dana caričine sahrane, često su se dešavali zemljotresi, što su mnogi
smatrali za Božju kaznu. Zato, posle 35 godina, car Teodosije mlađi, sin
Arkadijev i Jevdoksijin, naredi da se telo svetog Jovana prenese iz
Komana u Carigrad.
Ovaj prenos bio je izvršen s takvom svečanošću kakvu Carigrad do tada
nije video. No, desi se čudnovat događaj: kada je lađa sa moštima bila u
Bosforskom moreuzu, dune jak vetar i zanese lađu ka obali, gde je u
blizini bio vinograd one udovice, zbog koje je svetitelj i počeo
stradati. Tu su njegove mošti iskrcali s lađe i uneli u crkvu, pred
kojom je car klekao i pomolio se da oprosti njegovoj grešnoj majci. Od
tog vremena, kažu, prestao je zemljotres.
******Pomen svetom Jovanu Zlatoustom drži se 26. novembra (13. novembra), a
spomen prenosa moštiju, 9. februara (27. januara). Međutim, na dan Tri
Jerarha, 12. februara (30. januara) svečano se proslavlja sa Vasilijem
Velikim i Grigorijem Bogoslovom.
Na ikoni se sveti Jovan Zlatousti predstavlja u potpunom arhijerejskom
ornatu. Ko ovog dana prekine nit (Žicu) prekinuo je i svoj život - zato se ne
upotrebljavaju igle za šivenje i pletenje i razboj za tkanje.
******
Sukob sa caricom
Carica otme od jedne sirote žene vinograd, i ta se žena obrati
patrijarhu da se zauzme za njenu stvar. Patrijarh ode u dvor da se
objasni sa caricom, ali se ona uvredi zbog onog što joj je Jovan kazao
pa naredi da se patrijarh istera iz dvora. Uskoro dođe Krstovdan, i kad
je carica htela da uđe u crkvu da se moli Bogu, vratar je, po
patrijarhovom naređenju, ne htede pustiti u crkvu. Carica se naljuti i
smisli da se osveti patrijarhu.
I tada je, kao i svagda, bilo sveštenika i vladika koji su zavideli
Jovanovoj slavi, pa ih carica lako pobuni, i oni se sastanu i optuže
patrijarha da strogo kažnjava neispravne sveštenike, da je jedno dete
krstio posle podne, da se kod kuće ne moli Bogu, da caricu Jevdoksiju
naziva Jezaveljom, ženom porocnog cara Ahava i slično. Patrijarh se
četiri puta nije odazvao pozivu ovog odbora da se opravda, zato što je
smatrao da je odgovoran samo Vaseljenskom Saboru, te ga ovaj odbor osudi
na lišenje arhijerejskog čina i da ga car kazni zato što je vređao
caricu. Kad je Jovan čuo za ovu osudu, rekao je: "Crkva Hristova niti je
samnom započeta, niti će samnom završiti". Po carevoj naredbi, Jovana
pošalju u zatočenje.
Kada građani Carigrada saznaše da je Jovan poslat u zatočenje, podigoše
veliku bunu, a utom se u Carigradu desi i zemljotres koji mnogi smatraše
kaznom za takvo postupanje sa svetiteljem, pa sama carica bi prinuđena
pisati patrijarhu i moliti ga da se vrati.
Doček Jovanov u Carigradu bio je veličanstven: mnoštvo sveta izašlo je
lađama da ga dočeka, i klicanjem ga dopratiše do crkve Svetih Apostola.
No, nije prošlo ni dva meseca, a Jovan se ponovo sukobi sa caricom.
Jovan je u crkvi prekorevao one koji su držali pozorišne predstave pred
caričinom statuom i ometali bogosluženje u obližnjoj crkvi. Kada je
Jovan, na Usekovanje, držao u crkvi govor, više puta je ponavljao reči:
"Opet Irodijada besni!" i "Opet ište Jovanovu glavu", a carica držeci da
nju pod Irodijadom podrazumeva, sakupi opet onaj isti crkveni odbor,
koji Jovana, kao i pre, osudi na zatočenje.
U največoj tišini i pod stražom, Jovana pošalju u gradić Kukus u
Armeniji, gde je proveo tri godine. Jovan, međutim, ne beše prekinuo
veze sa Carigradom i vrlo često se dopisivao s prijateljima, zbog čega
car naredi da se Jovan odvede u zatočenje na samu granicu carstva, u
gradić Pitijunt, nedaleko od Crnog mora. Dva vojnika, koji su ga
sprovodili, dobili su zadatak da ga usput muče i zlostavljaju, ne bi li
na putu i skončao. Po najvećoj pripeči, gladan i žedan, morao je stari
patrijarh ići pešice i gologlav, te stiže do mesta Komana, gde svrati u
jednu crkvicu da se pomoli Bogu i tu se od umora i napora razboli.
Vojnici ga međutim počeše goniti i dalje, ali kad su videli da više ne
može ići, ostave ga na miru.
Jovan se obuče u arhijerejsko odelo, pričesti se i umre. Ovo se dogodilo
na Krstovdan, 14. septembra 407. godine, u 62. godini njegova života. |
