| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
      
Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

USKRS, NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK - HRISTOS VASKRSE
      
 USKRS

SLAVE 

 
obicno od 4. aprila do 8. maja... 

USKRS HRIST - RASPECEHRISTOS VASKRSE

Vaskrsenje Isusa Hrista
 

Pošto je prošla Subota, koju je Isus preležao u grobu, u Josifovom vrtu, sutradan, u Nedelju vrlo rano, osetio se snažan zemljotres, i andjeo Božji slete s neba ka grobu, odvali ploču koja beše naslonjena na ulazak u grob i sede na odvaljeni kamen. Lice njegovo beše svetlo kao munja, a odelo belo kao sneg. Stražari, koji su čuvali grob, popadaše kao mrtvi, i kad dodjoše k sebi od straha i čuda, trkom pobegoše u grad. 

Kad je andjeo odvalio ploču, Isusa već nije bilo u grobu; on je ranije već vaskrsao i izašao, a andjeo je odvalio ploču da bi žene mironosnice i apostoli mogli u grob uci i uveriti se o Hristovom vaskrsenju. 

Prva žena koja je izjutra došla na Isusov grob bila je Marija Magdalena. Našavši grob otvoren, ne znajući šta se dogodilo, povikala je: "Uzeše Gospoda moga i ne znam gde su ga na drugo mesto sahranili!", i brzo je otrčala da o tome izvesti Petra i Jovana. Oba ucenika potrčaše na grob, a prvi je, jer je bio mladji, do groba stigao Jovan. Njemu se, čim je razgledao oko groba, javi misao o Hristovom vaskrsenju. Petar, kad stiže, odmah udje u grob, a za njim i Jovan, i u grobu spaziše platno, kojim je Isusovo telo bilo umotano, gde leži na istom mestu, samo je ubrus, kojim je glava bila uvijena, bio brižljivo savijen i stavljen u stranu. Marija Magdalena je ponovo došla na grob, a pošto su Petar i Jovan već bili otišli, sela kraj groba i tiho plakala. Dok je tako plakala, učini joj se kako se nešto belasa u grobu, ona se saže i spazi dva mladica u sjajnim haljinama kako sede jedan čelo glave, a drugi ispod nogu gde je ležalo Isusovo telo.

"Ženo zašto plačes? Koga tražis?", začu ona glas: "Uzeše Gospoda moga i ne znam gde ga metnuše". Ova dva mladica behu uprli poglede ne na nju vec mimo nje, te se ona osvrte da vidi koga to gledaju, i spazi iza sebe nepoznati lik, koga u jutarnjem mraku nije mogla da raspozna. Ona pomisli da je to baštovan Josifove bašte pa mu rece: "Gospodine, ako si ga ti uzeo, kaži mi gde si ga metnuo, a ja cu ga naći".

"Marija!", ču ona glas, kojom je pozva nepoznati, i ona poznade Isusov glas, vide da on stoji živ pred njom, pa radosno viknu: "Ucitelju!" i polete da mu obgrli noge. No on joj rece: "Ne dotiči me se, jer se još ne vratih Ocu mome, nego idi braći mojoj i kaži im: Idem Ocu mojem i Ocu vašem i Bogu mojem i Bogu vašem"; i posle ovih reči pruži ruku, blagoslovi Mariju koja je klečala, i nestade ga. Marija puna radosti požuri da izvesti apostole, i čim je stigla radosno je uzviknula: "Ja sam videla Gospoda!". Ali joj učenici ne poverovaše, što jako uvredi njenu nežnu dušu.

U medjuvremenu i žene mironosnice, pred samo radjanje sunca, behu stigle na grob, kraj koga nadjoše andjela u belim haljinama, koji sedjaše na ploci i koji im rece: "Ne bojte se! Ja znam da vi tražite Isusa Nazarečanina - raspetoga. On je voskresao; nema ga ovde. Nego idite i kažite učenicima njegovim da idu u Galileju, tamo će ga videti". Pune straha, ali i radosti, pohitale su žene mironosnice u grad, kad na putu sretoše samog Isusa koji im reče: "Radujte se!" i ponovi poruku učenicima svojim. Pošto ih blagoslovi, Isusa nestade, a mironosnice glas o Hristovom vaskrsenju razneše po celom gradu.

HRIST - TAJNA VECERAStražari pak, koji su Hristov grob čuvali, dotrcali su uplašeni i obavestili prvosveštenike i jevrejske starešine o svemu što se dogodilo. Oni dadoše vojnicima dosta novaca kao napojnicu što su čuvali stražu i rekoše im da nikom ne kazuju da je Isus vaskrsao, već da rasprostiru glas da su ga ukrali ucenici njegovi dok su stražari spavali. 
Istoga dana Isus se ukazao i svojim učenicima Luki i Kleopi, koji su iz Jerusalima išli u obližnju varošicu Emaus, u obliku nepoznatog putnika, koji ih ukori što su kolebljivi u svojoj veri u Hristovo vaskrsenje.

Tek kad im on, za trpezom, u jednoj usputnoj kući, prelomi blagosloveni hleb, oni ga poznadoše, ali njega već nestade. Zato oni pohitaše odmah natrag u Jerusalim, gde nadjoše jedanaestoricu učenika na okupu i ispričaše im svoj susret s Isusom. 

Isto veče Isusovi učenici se zatvore u jednu sobu plašeci se Judeja. Odjednom udje Isus, stade u sredinu i rece im: "Mir vam!" Oni se uplašiše i pomisliše u strahu da je to neko prividjenje.

A Isus im reče: "Što se plašite? I zašto takve misli ulaze u vaša srca? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh kostiju i tela nema, kao što vidite da ja imam". I dok su se oni još čudili, upita ih: "Imate li što za jelo?, a oni mu iznesoše komad pečene ribe i meda u saću, što on pred njima pojede, da ih uveri da nije prividjenje. 

Jedino učenik Toma, koji nije bio prisutan kad se Isus javio, ne poverova kad mu drugovi rekoše: "Videsmo Gospoda!", nego reče: "Dok ne vidim na rukama njegovim rane od klinaca, i metnem ruke u rebra njegova, ne mogu verovati"...

* * * 
Vaskrsenje (Vaskrs, Uskrs, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se jos od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14. dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe.

Na prvom Vaseljenskom saboru, odlučeno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle Jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja. 

Uskrs je najsvećaniji praznik u godini; on je praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime se želi pokazati da je Isus vaskrsenjem svojim pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se cak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.

Umesto uobičajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravlja sa: "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese!". 

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za ovaj praznik, još od apostolskih vremena ustanovljen je Veliki Post ili Četrdesetnica, po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskušenja. Naravno, ovo je crkveno tumačenje, mada pojedini istraživači tvrde da svi postovi imaju mnogo starije poreklo. Veliki Post odgovara proletnjem godišnjem vremenu, i u te dane nije dozvoljeno nikakvo javno veselje. 

Dogadjaj Hristovog vaskrsenja na ikoni se predstavlja: Isus je iz groba ustao, držeći u ruci barjak kao znak pobede, rimski vojnici popadali su od straha oko groba, a andjeo sedi na kamenoj ploči. 

U narodu postoji običaj da se o Uskrsu jaja boje crvenom, ili drugim jarkim bojama, i da se njima daruju poznanici i prijatelji. Po predanju, Marija Magdalena je, došavši u Rim da caru Tiberiju objasni Hristovo vaskrsenje, darovala caru crveno kokošije jaje i započela mu pripovedati o Hristu. Uskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob - ljusku i izadje na svet - kao što je i Isus svoje mrtvo telo oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog dogadjaja. 

Običaj je da se prijateljima i ukućanima dele farbana jaja, kojima se oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme. Prvo uskršnje jaje se čuva godinu dana - i ono se naziva čuvarkuća. 

Na Uskrs se rano ujutru poneki umiju vodom u kojoj je prenoćilo crveno jaje, zdravac, rutvica i kaloper, radi zdravlja. Deci se ujutru daje da prvo okuse malo vina, da budu crvena kao vino. 
U Levcu i Temnicu se kaže: "Uskrs je do podne crven, a od podne zelen" i "Do podne u jaja, a od podne u koprive", jer Uskrs je padao u dane kada je seljak bio u najvećoj oskudici, te nije imao ni dovoljno hleba za ishranu. 

Čovek koji se rodio na Veliku subotu, pred Uskrs, može da vidi crveni vetar, smatraju u Negotinskoj krajini. Toga dana ga treba samo podsetiti na pare, tj. na zakopano blago, i on će vas odmah odvesti na ono mesto. 

Uskršnji post se ponegde naziva Baba Korizma i zamišlja se kao stara, mršava i visoka žena u crnoj suknji. Za vreme posta ona ide po kućama, kupi decu koja ne poste i odnosi ih u nekakvu jamu, a roditelji ih o Uskrs otkupljuju šarenim jajima. Zato se za vreme posta ne jedu jaja, da bi ih bilo za otkupljivanje dece.

HRIST IZ SVETA RELIGIJE 

Proslava Uskrsa svih hriscana 
 
Istočna i Zapadna crkva trebalo bi da se dogovore o proslavi velikog praznika istog dana što bi bio veliki znak zajedničkog svedočenja vere u novom milenijumu. 
U zemljama gde dominira jedna crkva ta razlika nije toliko uočljiva koliko u zemljama gde hrišćani čine manjinu, pa još izdeljenu na razne denominacije. 

Hristovi sledbenici prema drugim religijama deluju time pomalo neverodostojno pošto je vaskrsenje Hristovo centralni dogadjaj vere na kome se ona zapravo i zasniva. Pokušaji da se postigne da se ovaj praznik od svih slavi u isti dan nisu novi. 
Od prvih dana hrišćanstva razlike su postojale. U traženju saglasja uvek je bio prisutan rizik, poput onog kada je uvodjen u pravoslavlju "novi" kalendar. Da je racunanje vremena po sistemu iz vremena (bezbožnog) cara Julija bilo netačno, nije nepoznato, ali i pored toga neki su njegov kalendar gotovo sakralizovali. 

Prolecna ravnodnevica 

U Alepu u Siriji, marta meseca 1997. godine, sastali su se visoki predstavnici s pravoslavne strane Carigradske, Antiohijske, Aleksandrijske i Moskovske patrijaršije sa predstavnicima anglikanaca, rimokatolika, luterana i drugih kako bi razmotrili mogućnosti slavljenja Uskrsa (Pashe) istoga dana. Pitanje ima posebnu težinu na Bliskom istoku, gde su hrišćani manjina.

Preporucuje se držanje principa utvrdjenih na Nikejskom vaseljenskom saboru (325): Uskrs da se slavi u nedelju posle prolećne ravnodnevice, ali ne odmah, vec posle prvog punog meseca na nebu, uzimajući u obzir naravno jerusalimski meridijan. 
Na ove predloge proteklih godina niko nije temeljno reagovao, osim pravoslavnih i katoličkih teologa Amerike, koji su ih svesrdno prihvatili. Pravoslavni integristi apriori su bili kritični, mada ne mnogo glasno, ne ulazeći u temeljnija obrazlaganja. 

Da je teško postici jedinstvo oko slavljenja Pashe pokazuje celokupna istorija hrišćanstva. Razlike i nesigurnosti postojale su uvek. Mnogi svetitelji i crkveni pisci svedoče da je Vaskrs prva dva veka, pogotovo na Istoku, slavljen kad i jevrejska Pasha (Irinej Lionski, Evsevije), dakle 14. nisana (prvog jevrejskog prolećnog meseca), ma u koji dan nedelje padne. 

Kvartodecimani, kako su nazivani, držali su se Evandjelja po Jovanu da je Hristos postradao uoci Pashe, dušu je ispustio kada Jevreji prinose pashalno jagnje. Hristos je novo Jagnje, starozavetna pasha je završena. Drugi krajevi Rimskog carstva, pogotovo Rim, tražili su da se Uskrs samo u nedelju slavi. Car Konstantin sazvao je sabor u Nikeji najviše zbog toga da se ujednači slavljenje praznika. To je i uradjeno, odustalo se od slavljenja na dan jevrejske pashe, mada ne svuda. 

Tada je Uskrs bio tužan praznik, secanje na stradanje Spasitelja, radost je odmah potom sledila i trajala pedeset dana, sedam sedmodnevnih nedelja, do Pedesetnice. Teško je bilo sa jevrejskog prebacivati na druge kalendare i unapred izračunati praznik. Sveti Hipolit je uspevao da izračuna za 16 godina unapred, potom nastaje ciklus za 84 godine. Aleksandrijskoj crkvi pripalo je pravo i čast da sve crkve obaveštava kada se ima slaviti Uskrs pošto je u tom gradu bila najrazvijenija astronomija. 

Povelja iz Alepa 

Harmonije u slavljenju nije bilo još dve stotine godina, do 526, a od tada do uvodenja gregorijanskog kalendara 1583. svi hrišćani slave najsvetiji praznik istoga dana. Kada je ispravljena nastala razlika u vremenu, nastaje još veći jaz. Pravoslavna strana pokušala je 1923, na svepravoslavnoj konferenciji u Carigradu, uz pomoć i srpskog delegata Milutina Milenkovića, da nadje rešenje slavljenja praznika, stvaranjem crkvenog kalendara savršenijeg i od julijanskog i od gregorijanskog.

Oci Nikejskog sabora držali su se u tom trenutku najviših naučnih dostignuća astronomije, kretanja Sunca i Meseca. Kasnije je nauka ustanovila da tadašnja dostignuća nisu bila najpreciznija, i mala odstupanja tokom vekova dobiju velike razmere. Zastupnici ujednačavanja praznovanja ostaju dosledno verni Nikeji, medjutim medjuverske prilike danas izgleda još ne dopuštaju raspravu bez strasti. Još uvek se više razmišlja o tome ko navodno dobija a ko gubi. Nekima bi ovo predstavljalo "kapitulaciju pravoslavlja", drugima "jedinstveno svedočenje vere". Za razmatranje povelje iz Alepa tek će nastupiti vreme. 

 

       Promena izvrsena: 13 Apr 2017

 

 

 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"