Mali oglasi ClassifiedsInfo kalendar- Calendar InfoPoslovni imenik - Business Directory

  | NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |
  
  
Novine Toronto

 
 


Google
     
  MARIHUANA

                                                              BOLESTI ZAVISNOSTI

 

 

 

Marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas.To je zelena, braonkasta ili siva mešavina sitno isecakanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki Indijske konoplje (Cannabis sativa).
 

U svetskom žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas
se najčešće koriste termini: trava, vutra, šit (hašiš), pot, gandža, mara. Obično se puši umotana u cigarete koje se nayivaju džojint (joint) ili u luli (pajp, ćilam, nargila).

 

Ima jači miris od duvana u cigarete, kao i od duvana u luli. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao što je krak ' kokain (crack-cocaine), izmrvljene tablete, što se obično naziva “hemija”. Neki korisnici marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao čaj.

U Severnoj Americi tokom gajenja često se biljka zaliva vodom u koju se dodaje više vrsta hemikalija koje daju marihuani dodatne halucinogene efekte prilikom konzumiranja a i dovode do zavisnosti.
 

Glavni sastojak u marihuani (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta -9- tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. 
 
Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje
menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a koji sadrži. Jačina droge se meri u odnosu na prosečnu količinu THC-a. Marihuana prosečno sadrži oko 3% THC-a.

 
 

Zdravstvene teškoće
 

Marihuana je štetna i rizična po zdravlje. Veoma je teško precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na činjenicu da ne postoji sistem u našem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo različitih kategorija opijata, kao što su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge. 
 
Marihuana može biti štetna na mnogo načina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom dužeg vremena konzumiranja.
 
 

Upotreba marihuane prouzrokuje:
 

Probleme sa pamćenjem i učenjem; zaboravljanje; gubitak koordinacije; dezorijentisanost; iskrivljenu percepciju; ubrzani rad srca; anksioznost i napade panike; napade paranoje, straha i smeha; napetost; zakrvavljene oči; povećan apetit;

 
 

Posledice korišćenja marihuane:
 

Oštećenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremećaji u reproduktivnim organima i radu srca, povećanje krvnog pritiska, rak.  
   
 

Uticaj na mozak
 

THC oštećuje nervne ćelije u delu mozgu zaduženom za pamćenje. Naučnici su otkrili da THC menja način na koji informacije dolaze do mozga i prerađuju se u hipokampusu (limbički sistem mozga koji je od presudnog značaja za učenje, pamćenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom). Neuroni u sistemu prerađivanja informacija u hipokampusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom području ometeni su prisustvom THC-a.
 

Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.

 
 

Uticaj na pluća
 

Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Pušenjem "trave" se povećava rizik od pojave bronhitisa i upale pluća, a pet xointa nedeljno, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent dnevno popušenoj pakli cigareta. 
 

Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Ovo može biti zbog toga što korisnici marihuane dublje udišu dim i duže ga zadržavaju u plućima kao i zbog toga što se dim marihuane ne filtrira.

Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.

 
 

Uticaj na srce i krvni pritisak
 

Upotreba, marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema.

 
 

Uticaj na trudnoću
 

Upotreba bilo koje droge škodi zdravlju žene u trudnoći, periodu kada ona treba posebno da se neguje i brine o sebi i svom zdravlju. Zloupotreba droga je u suprotnosti sa pravilnom ishranom i kontrolisanim aktivnostima tokom trudnoće i nepovoljno utiče na funkcionisanje imunološkog sistema a može naškoditi i fetusu. Istraživanja pokazuju da su bebe rođene od majki koje su u toku trudnoće uzimale marihuanu lakše i imaju manju glavu od beba čije majke tokom trudnoće nisu uzimale ovu drogu. 
 

Manje bebe imaju većih zdravstvenih problema od većih beba. Postoje studije koje ukazuju na probleme nervnog sistema i koncentracije kod dece čije su majke pušile marihuanu za vreme trudnoće. Dojilje koje uzimaju marihuanu, putem mleka prenose određenu količinu THC-a na bebu. Konzumiranje marihuane tokom prvog meseca dojenja može da uspori razvoj motorike (kontrolisanje pokreta) kod bebe.

 
 

Uticaj intezivnog konzumiranja marihuane na učenje, ponašanje i motivaciju
 

Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima šta se s njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate.
 

Jedna studija sprovedena među srednjoškolcima pokazuje da vitalne sposobnosti vezane za koncentraciju, učenje i pamćenje izuzetno slabe kod onih koji redovno uzimaju marihuanu, čak i posle prekida od 24 sata. Upotreba marihuane među tinejxerima prouzrokuje slabiji uspeh u školi, devijantno ponašanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delinkventima i uživaocima droga.

 
Takođe, istraživanja pokazuju regresivno ponašanje (sisanje prsta, bes) kod dece predškolskog uzrasta čiji roditelji uzimaju marihuanu, nego kod dece čiji roditelji ne konzumiraju ovu drogu.

 
 

Zavisnost
 

Zavisnost od bilo koje droge postoji kad postoji snažna, nekontrolisana želja i potreba za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i društvenim posledicama. Marihuana zadovoljava ovaj kriterijum.
 

Postoje mišljenja da marihuana ne izaziva zavisnost, međutim najnovija istraživanja su pokazala da se kod ove droge dugotrajnim korišćenjem podiže prag osetljivosti uživaoca i povećava se njegova tolerancija na drogu, pri čemu se razvija i zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, i u ovom se slučaju pojavljuju prateći efekti. Neki teški korisnici pokazuju znakove zavisnosti, jer kad ne uzimaju drogu javlja se apstinencijalna kriza: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak težine i drhtanje ruku.
 

Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabeleženo antisocijalno ponašanje brzo je došlo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takođe, pokazala da je kod problematične omladine koja puši cigarete, uzima alkohol i marihuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pušenja cigareta, a još veće nego do redovnog uzimanja alkohola. 
 

Izmeđuu ostalog, istraživanja na životinjama sugerišu da marihuana stvara i fizičku zavisnost, što se potvrđuje apstinencijalnim krizama kod ljudi. Kod redovnih korisnika marihuane može se razviti "tolerancija" što znači da su im potrebne veće količine droge da bi se postigli željeni rezultati, koje su ranije postizali s manjim dozama.

 
 

Lečenje
 

Prema podacima NIDA (National Institute on Drug Abuse), u SAD više od 120.000 ljudi godišnje započne lečenje zavisnosti od marihuane. Do pre nekoliko godina bilo je teško pronaći program lečenja. Lečenje ove zavisnosti bilo je isto kao i lečenje zavisnosti od drugih droga. 

To je uključivalo detoksifikaciju, terapiju ponašanja i terapijske grupe. Odnedavno, istraživači testiraju različite načine da korisnike marihuane uključe u terapiju i da im pomognu pri odvikavanju. Program lečenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrške.



Koliko marihuana ostaje u organizmu?

Posle konzumiranja marihuane, njen glavni halucinogeni sastojak, THC (delta-9-tetrahydrocannabinol), ostaje u organizmu od 3 do 30 dana u zavisnosti od metabolizma osobe. Ako se bas konkretno trazi da li je neko konzumirao marihuanu, ispitivanje mora da se radi direktno za THC, odnosno na opojne droge.

Po konzumiranju marihuane, THC ostavlja tragove u plucima, krvi, mozgu, jetri, masnom tkivu, bubrezima i kosi. Obicno se testovi
na opojne droge rade na mokracu i tu se moze ustanoviti prisustvo THC do 30, a u zavisnosti od metabolizma ispitanika, i do 45 dana. Novija istrazivanja u SAD pokazuju da tragovi THC najduze ostaje u korenu kose i to cak do 3 godine od konzumiranja.

Medjutim, danas postoje razne supstance koje mogu uspesno da odstrane THC, a i ostale narkotike i halucinogene supstance iz organizma, bar tako tvrde proizvodjaci tih sredstava (Marihuana Detox Kits).
 

 


Copyright © 1996-2014 "NOVINE Toronto"

Zadnja promena izvrsena: 20 Apr 2012