Psiholog vam odgovara

PSIHOLOG VAM ODGOVARA

Puk’o mi je film i nije mi ni do čega

Koliko puta ste bili u situaciji da izgubite kontrolu, povisite ton i da iz vas izleti tirada reči zbog čega kasnije zažalite i počnete da se pravdate da vam je “puk’o film” i da niste znali šta govorite. Ili spadate u one kojima ponekad nije ni do čega, osećate se otupelo i bez trunke života. Oba načina reagovanja su neprijatna, i štete odnosima sa bližnjima, bilo da se radi o porodici, poznanicima ili saradnicima. I oba načina se mogu manifestovati ili kao retko odstupanje od vašeg uobičajenog načina ponašanja ili kao stanje koje vas u velikoj meri karakteriše kao ličnost.

Promene raspoloženja su normalna reakcija na spoljašnje uticaje. Najčešće ljudi se osećaju i ponašaju u skladu sa intenzitetom tih uticaja i kreću se u okviru očekivanog opsega uzbuđenja, s tim što su neki ljudi češće u gornjem delu, lakše se uzbuđuju ali ne prelaze nivo gubljenja kontrole i ima onih koji pretežno reaguju u okviru donjeg dela tog opsega, sa umerenim pokazateljima uzbuđenja.

Taj opseg uzbuđenja koji se doživljava kao ugodan, praćen je usklađenim ponašanjem. Bilo da se radi o prijatnim ili neprijatnim osećanjima različitog intenziteta, dokle god je intenzitet emocija u opsegu nivoa optimalnog uzbuđenja (slika 1.) osoba se ponaša uravnoteženo i rasuđivanje je u skladu sa okolnostima koje ga podstiču.

Psiholog

Slika 1. Opseg optimalnog uzbuđenja

Međutim ono što se velikom broju ljudi dešava jeste da iskoče iz svog opsega optimalnog uzbuđenja, obično pod uticajem iznenadnog intenzivnog stresa i da se nađu u zoni hiper ili hipo-uzbuđenja prikazanog na slici 2.

Psiholog

Slika 2. Iskakanje izvan opsega optimalnog uzbuđenja

To iskakanje iako preterano, spada u normalno ljudsko reagovanje na visoko stresne situacije. Naravno, ista količina stresa proizvodi različita ponašanja kod različitih ljudi. Nekome i na mali povod krv jurne u glavu, žile na vratu nabreknu, glas se povisi i pojača i počne da se ponaša u najmanju ruku žučno. Takva osoba “iskače iz svoje kože”, “pada joj mrak na oči” jer je prag tolerancije nizak. Nije retko da se takve osobe okrenu alkoholu, narkoticima, agresivnom ponašanju, pornografiji, kompulzivnom korišćenju kompjutera kao načinima smirivanja unutrašnjeg uznemirenja.

Drugačije odstupanje je kada je prag tolerancije visok i ponašanje u stresnim situacijama suviše ravno i ne odražava uzbuđenje koje bi se očekivalo. Takva osoba se ne oseća uključeno u život, usporeno razmišlja kada je pod stresom, nije u stanju da oseća i misli jasno, te joj se ponekad pripisuju epiteti “beživotne osobe” “umrtvljene”, “bez osećanja” a i ona sama se oseća kao da nema trunke životne energije i da joj je “sve ravno do Kosova”. Takvoj osobi se može desiti da živi daleko ispod svojih stvarnih sposobnosti jer nema energije i ne vidi smisao angažovanja oko poboljšanja uslova života, čak i kada to priželjkuje.

U svom psihoterapijskom iskustvu i svakodnevnom životu često se srećem sa oba ekstrema emotivnog izražavanja. Zato ću se u nastavcima koji slede pozabaviti raznolikošću velikog broja tih iskakanja, njihovim uzrocima kao i postupcima za vraćanje u optimalni nivo funkcionisanja.

Promena izvrsena: 20 Apr 2012