Psiholog vam odgovara

PSIHOLOG VAM ODGOVARA

Prokletstvo porodičnih tajni

Svaka osoba ima prirodnu potrebu za privatnošću i tako i treba da bude. U porodici deca ne treba da budu upućena u sve brige i radosti svojih roditelja niti roditelji treba da znaju svaki detalj iz života svoje dece. Pitanje privatnosti i poštovanja ličnih granica je značajan faktor u razvijanju ličnosti i značajnu ulogu u tome igraju tzv. dobre tajne.

Međutim ima porodičnih tajni koje su proklete, opterećujuće i mada neizgovorene, u velikoj meri određuju ponašanje roditelja prema deci i na negativan utiču način na porodične odnose u celini.

Česte situacije koji se u porodici skrivaju su: incest, samoubistvo člana porodice, vanbračno dete, kriminalne aktivnosti, venerične bolesti, homoseksualna orijentacija, koji su po pravilu opterećeni stidom i krivicom.

Obično je u porodičnu tajnu uključeno više od jedne osobe, možda baba i mama znaju da je tetka bila lečena u duševnoj bolnici i kriju to pre svega od tate, možda mama i njena sestra znaju da je mama imala vanbračno dete koje je dala na usvajanje, ili mama i ujak znaju da je ujak izvršio incest nad mamom dok je bila tinejdžerka. Takve tajne čine osobu koja ih nosi nemoćnom i stvaraju distance i “koalicije” zavisno od toga ko zna i ko ne zna za njih, stoga utiču na ekskluzivnu intimnost i distanciranost članova porodice. Nije retko stoga da majka koja je bila seksualno eksploatisana u detinjstvu propusti da vidi znake seksualne eksploatacije svoje ćerke jer je njena lična tajna primorava na skotomiziranje celog područja seksualnosti.

Deca intuitivno osećaju da tajna postoji. Ona primete da razgovor utihne, da u pričama postoje nedoslednosti, da se TV kanal menja kada je pojavi određeni sadržaj. Ona ne znaju tačan sadržaj tajne, ali usvajaju stil izbegavanja u komuniciranju o privatnim stvarima.

Odrastanje u kojoj postoji zabranjena tema deca stiču iskrivljenu predstavu o načinima za ostvarivanje bliskih odnosa.

U jednoj porodici gde se otac, bivši propali student, predstavljao sinovima kao diplomirani biolog koji je sticajem okolnosti našao posao u drugoj branši, laž je pretila da ispliva kada je jedan od sinova upisao biologiju i počeo da se interesuje za način studiranja, predmete, profesore itd. Laž je, da bi se održala, morala da prođe kroz brojne, nevešte izmene praćene nepotrebnim izlivima besa koji su bili jasan signal “ne pitaj me više o tome”. Tako je ono što je sinu izgledalo kao prilika za produbljivanje bliskosti jer je krenuo očevim stopama, postalo razlog za distanciranje, jer je otac izbegavao čak i da pita “kako je bilo danas na fakultetu”, i kao vrhunac “bio je zauzet” kada se pravila porodična proslava povodom sinovljevog diplomiranja.

Porodične tajne doprinose izvrtanju realnosti jer je proces odrastanja u takvom okruženju bogat pogrešnim zaključcima budući da je ključna informacija skrivena.

Najdrastičniji primer porodične tajne dogodio se januara ove godine kada je 46-godišnja ćerka preminulih roditelja pospremajući stare roditeljske stvari naišla na kofer koji je krio mumificirano muško novorođenče uvijeno u novinsku hartiju iz 1957 godine. Možemo samo pretpostaviti scenario po kome se zločin odvijao: neudata devojka u tajnosti rađa dete i bez ičijeg znanja ga se oslobađa skrivajući ga u koferu. Možda je beba rezultat incesta, silovanja, ili nedozvoljene ljubavi. Možda su njeni roditelji, protiv njene volje izvršili zločin. Milion pitanja i milion mogućnosti. Žena koja je našla kofer rođena je 4 godine kasnije i ni slutila nije da su temelji njene porodice bili zasnovani na tako velikoj tajni.

Opet, samo možemo pretpostaviti kroz kakav haos ona sada prolazi, pokušavajući da integriše to otkriće sa predstavom koju je do tada imala o svojoj porodici. I koliko pitanja iskrsava: “Da li je babin mrki pogled upućen majci značio “nemoj da počnem da pričam…” da li je tatina mrzovolja bila rezultat osećanja prevarenosti, da li je mamina strogost u vezi zabavljanja bila rezultat brige da i ćerka ne ostane trudna. Ova porodična tajna nikada neće biti rasvetljena, kao što biva sa velikim brojem porodičnih tajni, ali je svakako imala presudan uticaj na način na koji su oba ili bar jedan od roditelja učestvovali u stvaranju porodične klime.

Sve skupa dok su neke porodične tajne poželjne, druge kao prokletstvo korodiraju porodične odnose. Mada nije lako razgovarati o bolnim temama, još je teže živeti u strahu da će neočekivano isplivati.

Promena izvrsena: 20 Apr 2012