Psiholog vam odgovara

PSIHOLOG VAM ODGOVARA

Muke sa jezikom

Pitanje

Draga Divna

Molim vas da nam kažete vaše mišljenje o jednom problemu u vezi koga se muž i ja u poslednje vreme sukobljavamo. Inače lepo živimo, imamo divnu decu i nemamo drugih problema. Naša deca su bila mala kada smo došli u Kanadu i mada mi u kući govorimo srpski deca radije govore engleski, ne samo međusobno nego nekad i sa nama što ja prihvatam, mada ja odgovaram na srpskom.
Međutim moj muž poludi kada se to desi, viče da deca nikada neće naučiti maternji jezik i insistira da slušaju srpsku muziku, gledaju srpske filmove (što je njima dosadno). Kada deca sa njim pričaju i slučajno kažu nešto na engleskom jer im je lakše on viče “ne razumem šta govorite” i ljuti se da oni neće da pričaju iz inata i mene krivi da im ja popuštam. Kada nam dođu prijatelji sa decom, primećujem da se roditelji ne uzbuđuju što deca međusobno govore na engleskom samo moj muž upada u dečiju sobu i drži im govor o jeziku, kao da je velika sramota govoriti engleski. Kako se leto približava nastaje još veći problem, on insistira da deca idu u srpski letnji kamp, dok ona maštaju da idu u druge kampove ali se povinuju jer se plaše grdnje.
Ja bih volela da podstičemo dečija interesovanjima a ne da im mi namećemo naša. Sve ide preko mene, muž me optužuje da sam popustljiva i da ga ne poštujem jer ne postupam po njegovim pravilima, a ne shvata da nije ni meni lako. On ima negativan stav prema mnogim stvarima u Kanadi i često kritikuje školu, način života i sl. On je inače dobar otac i suprug i kao porodica nemamo većih problema. Ovo može izgledati kao beznačajan problem ali meni prilično zagorčava život.

Goca

Odgovor

Draga Goco,

Odgovor: Problem nije beznačajan jer to nije samo pitanje jezika već usklađivanja porodičnih uloga. Ponašanje vašeg muža je dobar primer kako se iz dobre namere može izroditi loš ishod. Verujem da je on iskreno zainteresovan da mu deca budu dvojezična ali se izgleda u igru uplela i sujeta i pitanje moći “ima da bude kako ja kažem”. To pretpostavljam zbog opaske da ga vi “ne poštujete” jer ne postupate kako on želi, što biste u principu i vi mogli da kažete za njega jer ni on ne prihvata vaš način ophođenja prema deci. Možda možete da ostavite po strani ko je u pravu a ko nije i da sa mužem, kada nije u fazi ljutnje, razgovarate o tome koji su najprivlačniji načini održavanja i podsticanja jezika.

I da se oboje pridržavate dogovora koji treba da ima jasan i realan okvir ali sa izvesnom propustljivošću. Na primer u redu je da deca pričaju uzajamno na engleskom, što bi oni činili i kada biste im branili, ali da sa vama pričaju na srpskom. Vi sa svoje strane možete da obećate da nećete vikati ako zaborave srpsku reč nego ćete im pomoći da je se sete. I naravno bez grdnje pred gostima jer je to za decu ponižavajuće. Ako postoje kompjuterske igre na srpskom jeziku nabavite ih, saznajte koja se muzika sada sluša u Srbiji i puštajte modernu muziku ma koliko ne prijala vašim ušima. Ako hoćete da ih zainteresujete morate naći kanal kroz koji oni mogu da prime informacije.

Nema sumnje da je bolje ako nauče više od jednog jezika, jer time sebi otvaraju više mogućnosti u životu. Za decu imigranata to znači bolje sporazumevanje sa familijom ali i moguću korist kasnije kada budu poželela da više saznaju o svome poreklu ili kada budu imala svoje karijere. To međutim ne treba da se postiže žrtvovanjem prijatne porodične atmosfere, što se izgleda sada događa u vašoj kući.

Za prvu generaciju emigranata to je pored ostalog i emocionalno pitanje, pitanje održavanja veze sa ličnom istorijom i poreklom. Ponekad je teško prihvatiti da se deca osećaju u novoj zemlji lagodno kao kod svoje kuće, a da zemlja koja je roditeljima otadžbina, izvor lepih uspomena i bezbrižnog detinjstva njihovoj deci izgleda kao udaljena zemlja sa kojom imaju veze samo rođenjem i sa nekom rodbinom za koju jedva znaju da postoji. Da bi se taj jaz prebrodio potrebno je mnogo više od insistiranja na jeziku. Ako je moguće uključiti putovanje u Srbiju tokom leta i druženje sa vršnjacima, to će učiniti za jezik i za osećaj pripadanja više i spontanije nego prekidanje dečje igre radi grdnje. Dogovor kuću gradu i spašava porodice.

Promena izvrsena: 20 Apr 2012