Psiholog vam odgovara

PSIHOLOG VAM ODGOVARA

Svako ima svoju ulogu u porodici

Pitanje

Nekoliko roditelja se javilo sa pitanjima u vezi dece, čudeći se kako je moguće da deca od iste mame i istog tate i sa istim vaspitanjem, budu toliko različita. i to ne samo fizički, već različita i u ponašanju i stavovima prema životu.

Nadam se da će ovo opšte razmatranje o porodičnim ulogama razjasniti bar neke od tih dilema.

Odgovor

Nema sumnje da su nasledni faktori značajni za neke od osobina koje ljudi manifestuju a da sredinski uslovi, kao što je vaspitanje, pomažu da te osobine dobiju svoju konačnu formu. Ovde ćemo govoriti samo o tim sredinskim uslovima, koji kroz vaspitanje i ugledanje na one ljude koji su značajni u detetovom životu, doprinose oblikovanju ličnosti.

Često u porodici postoji jedna osoba koja dominantno utiče na sve ostale članove. Na nevolju to je obično osoba sa problemom; besna, koja galami za sitnicu, promenljivog raspoloženja, alkoholičar, ili pak ona koja zapostavlja porodicu, nezainteresovana i odsutna iz života dece. Takođe u porodici obično postoji jedna (zdrava) osoba koja pokušava da nadoknadi propuste ove prve osobe. Svi članovi se na različite načine prilagođavaju takvom sklopu stvari, sklanjaju se s puta, pretvaraju se da problem ne postoji, sukobljavaju se, izbegavaju da provode vreme u kući itd. Da bi se održala prividna ravnoteža porodica se prilagođava preuzimajući različite uloge od kojih ću navesti one koje se najčešće pojavljuju. Nekad te uloge preuzimaju i roditelji i deca ili drugi članovi domaćinstva ukoliko porodična konstelacija uključuje širu porodicu. Neke od tih uloga su društveno prihvatljivije od drugih , ali svaka ima svoje nedostatke.

Heroj nastoji da pokaže svetu da porodica izgleda normalno, nastoji da bude efikasan i gleda da reši probleme u kratkom vremenskom roku, da smanji emotivnu tenziju i stvori privid da je problem rešen. U realnosti problem nastavlja da postoji i heroj se rastrže preuzimajući preteranu odgovornost za stanje stvari, nastojeći da drži stvari pod kontrolom. Ako je dete preuzelo ulogu heroja ono može biti izuzetno uspešno u školi, osvajati nagrade i b biti primer drugima, ali sa uverenjem da ono ne zaslužuje tolika priznanja.

Žrtveni jarac se često opaža kao da je on porodični problem, kao da je on kriv za sve, a i sam veruje da je on uzrok svih problema te razvija složene mehanizme odbrane kako bi se borio sa osećanjima krivice i stida. Bes na porodicu se ponekad izražava kroz korišćenje droga, alkohola, druženje sa decom na društvenoj margini. Žrtveni jarac u porodici služi kaoao ventil, kad god je situacija u porodici napeta, žrtveni jarac će napraviti peh zbog koga će se sva pažnja usmeriti na njega.

Izgubljeno dete se povlači u svoj svet u kome ga niko ne uznemirava, izoluje se i ignoriše situaciju sa problemom. Ono ne očekuje mnogo od drugih, ne pravi planove, i (ne talasa) kao da je nevidljivo.

Mirotvorac ume da zagladi situaciju, ima veštinu prepoznavanja šta drugi ljjudi osećaju, i moć prilagođavanja svoga ponašanja tako da se drugi (ne sekiraju) pri čemu zapostavlja sopstvena osećanja. Često deluje staloženo i preuzima odgovornost za emotivnu brigu o porodici.

Maskota, koja se ponekad naziva i klovn, nastoji da odvrati pažnju od problema, često je zabavna, napetu situaciju preokreće u šalu i na taj način ometa usmeravanje na problem, verujući da će se problem rešiti sam od sebe.

Postoji tesna veza između detetove uloge u porodici i odrasle osobe koja je nastala iz te porodice. Stoga i svaki roditelj, budući da je potekao iz neke porodice, može da se zapita kakva mu je uloga bila dodeljena ili kakvu je ulogu prihvatio i takođe kakva očekivanja ima od svoje dece.

Naravno, dodeljene i izabrane uloge nisu jedini razlog zbog koga se deca iz iste porodice razlikuju, ali o tome ćemo diskutovati drugom prilikom.

Promena izvrsena: 20 Apr 2012