Imam 21 godinu, živim sa verenikom 2 godine a poznajemo se od 14 godine. U februaru sam saznala da sam u drugom stanju i tada sam se osećala najsrećnijom ženom, međutim uskoro je počeo košmar, počela sam da krvarim, verenik me je odveo u bolnicu, izgubila sam mnogo krvi i izgubila sam bebu. Jače me je bolelo srce i duša nego ostalo... Teško mi je i niko me ne razume pa čak ni moj verenik.
On se posle toga promenio, počeo je više da pije i da izlazi sa društvom, ponekad dođe kući pijan i onda mi svašta uvredljivo kaže. I ja kada sam povređena govorim stvari koje ne mislim. Onda se sve ponovilo u junu, trudnoća, pobačaj. Sa verenikom se često svađamo, volim ga i on voli mene i ne razumem zašto se toliko svađamo oko gluposti. Pokušala sam više puta da ga ostavim ali nemam podršku roditelja, posebno oca koji je kao moj verenik, pije, svađa se i nikad nije na mojoj strani. Moj verenik pokušava od početka da mi inati i da upravlja sa mnom a kada je video da ne dozvoljavam da bilo ko upravlja sa mnom to ga je razbesnelo. Ponekad imam osećaj da živim sa ocem a ne sa osobom koju volim. Imam nesrećan život od malena, mislim da to utiče na moje samopouzdanje (možda grešim).
Ništa mi ne ide od ruke, čak ni posao ne mogu da nađem... plus problemi mojih roditelja koji me strašno muče. Kod verenika sam skoro, pa pobegla, od mojih roditelja jer je za mene život sa njima bio mučenje.
Ponekad pomislim da ću poludeti od ove tuge i nesreće i imam utisak da sam za sve ja kriva, i da je u meni najveći problem jer sam previše ranjiva, osećajna i umem brzo da planem ako je neko nepravedan prema meni.




Odgovor

Draga citateljko,

Na osnovu ovoga što ste napisali moje je mišljenje da traženje krivca nije od koristi u vašoj situaciji. Efikasnije bi bilo da se usmerite na to šta možete da promenite kako biste imati veću kontrolu nad svojim životom jer za sada imate samo dva loša izbora: zavisnost od roditelja ili zavisnost od verenika. Prvo, preporučila bih vam da ne žurite sa trudnoćom jer vam život još nije sređen, još niste raščistili odnose sa roditeljima, još niste udati, nemate posao, znači ne možete da obezbedite detetu mir i sigurnost koju ni sami nemate, niti možete da izdržavate sebe i dete za slučaj da se problemi i posle rođenja deteta nastave. Vaše neraspoloženje delom proističe iz toga što nemate svoju ekonomsku sigurnost niti interesantan život van porodice. Posao obezbeđuje ne samo više para već i samostalnost, poštovanje, kao i upoznavanje novih ljudi i raznolikost.

Ne znam šta ste od škole završili, ali pretpostavljam da možda imate završenu srednju školu, što je dovoljna osnova da se krene dalje na kurseve koji bi vam obezbedili kvalifikacije za posao. Kada steknete diplomu imaćete i mogućnosti da nešto radite van kuće. Kućni poslovi su teški a ne donose nikakvo priznanje, ne donose vam platu i ne doprinose samopouzdanju. Kada vidite da drugi ljudi cene vaše sposobnosti onda ćete početi i sami sebe da cenite i imaćete bolju osnovu da se suprotstavite uvredama bilo verenika ili oca. Isto tako kada ste zadovoljni sobom manje ćete biti nervozni i govoriti stvari koje ne mislite. Imam utisak da vas oboje lako planete samo što se vi posle kajete i sebe optužujete, a on ode sa društvom i napije se. Oba načina nisu zdrava.

Izgleda da ima mnogo porodičnih stvari koje bi trebalo da raščistite sa nekim stručnim licem, psihologom, psihoterapeutom, socijalnim radnikom. Ovo smatram ozbiljnim pošto se ne retko ponavlja porodična šema-ako se vaša majka neefikasno bori sa očevim grubim ponašanjem velika je šansa da ćete i vi da ponovite istu šemu jer niste imali model po kome biste naučili kako da stanete u svoju zaštitu. Ali kao što rekoh, prvo morate steći neku samostalnost da biste mogli da imate više izbora u životu.
Kažete da ste pobegli od roditelja kod verenika. To znači, mada ga volite, da ste ipak odluku doneli više iz nužde neko iz obostrane želje za zajedničkim životom. Ne predlažem da se razdvajate, izgleda da se volite i možda ćete zauvek ostati zajedno, ali je zdravije kada ljudi odluče da žive zajedno da to bude zato što to žele a ne zato što nemaju drugog izbora.

Samopouzdanje se stiče polako i kroz postignuća, a vi sedite u kući i vrtite iste misli po glavi, što je podloga za depresiju a ne za bolji život.

Korisite svoju mladost u svoju korist. Videćete da kada stanete na svoje noge i budete malo zadovoljniji i vaš imuni sistem će ojačati i neće biti problema sa održavanjem trudnoća. Znam da je put spor i bez podrške porodice je još teže, ali postoje načini da se završi neki zanat čak i kada nemate podršku bližnjih. Bilo bi i vama i vašem vereniku i budućoj deci bolje.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"