Ja imam dobar posao, živim sam, kao da mi niko ne treba. Kada sam bio mlađi imao sam nekoliko devojaka, sa jednom sam išao 3 godine, bilo je sasvim ozbiljno i planirao sam da sam njom zasnujem porodicu, ali sam malo otezao i ta veza se raspala. Nije mi žao jer smo se dosta svađali, mada sam je voleo. Posle nje sam imao još nekoliko kratkih veza i onda je sve stalo. Ne samo sa devojkama. Sada mi je 36 godina i život mi se svodi na posao i kuću. Moja sestra me ponekad pozove ili dođe sa decom da me obiđe, a ja, mada ih volim, ne znam šta bih da pričam sa njima. Sestra je počela češće da me zove i da me ispituje šta radim, sa kim provodim vreme, zašto nikada ne zovem i ne dolazim kod nje. Ona mi kaže da treba da izlazim, da sam mnogo usamljen, da treba da se bavim sportom, jer ranije sam igrao i tenis i košarku i ponekad fudbal. Ja isto vidim da nešto nije u redu, ali nemam volje da bilo šta menjam, mada bih voleo da imam raznovrsniji život. Nedavno me je sestra pitala da li sam možda homoseksualac, pošto već dugo nemam devojku, što me je zbunilo i podstaklo na razmišljanje da možda ima nečega u tome jer me već dugo ni jedna žena nije zainteresovala. U stvari nikada nisam ludeo za devojkama, mada mi je zabavljanje prijalo. I uvek sam u intimnim odnosima bio nekako nesnađen.

Kada sam bio dečak od desetak godina jedan sused koji je uvek okupljao nas klince i imao razne zanimljive stvari za dečake, pokazivao mi je svoj polni organ i tražio da ga dodirujem a i on je isto mene dodirivao. To je trajalo nešto više od godinu dana. Lagao bih kada bih rekao da mi to nije bilo interesantno, mada sam se isto tako gadio i nikom živom nisam rekao. Sada kada me je sestra pitala o homoseksualnosti počeo sam da razmišljam o tom iskustvu, zašto je sused izabrao baš mene, da li je i on u meni video homoseksualca. To je počelo sada da me opterećuje, mada sam skoro bio zaboravio da mi se to desilo.




Odgovor

Draga citaoče,

To što je vama sused radio zove se seksualno zlostavljanje deteta. Ono što je sused prepoznao u vama jeste da ste poslušno dete koje će raditi što mu odrasla osoba kaže, i verovatno dovoljno stidljivo i posramljeno da neće nekome ništa reći. Dete od 10 godina je radoznalo, dovoljno je naivno da može da bude izmanipulisano, naučeno da poštuje starije, da im veruje i da ih sluša. Prilično je lako navesti dete da radi stvari koje ono samo ne bi izabralo da radi. Nemojte sebe da krivite za to iskustvo. Sused nije u vama video homoseksualca već je video pogodnu žrtvu koja neće nikome reći. I ne mislite da ste jedini dečak kome je on to radio, jer je on očigledno okupljao dečake sa ciljem da ih zlostavlja kada dostignu pogodan uzrast. Nije neobično da pedofili, jer sused je pedofil, imaju preferenciju samo za predpubertetsku decu, tako da dok zlostavljaju jedno dete već pripremaju drugo za zlostavljanje. Kada odrasla osoba uvodi dete u seksualnost na način koji nije primeren dečijim godinama, to ne čini radi deteta već radi sebe. I to je kriminal.

Što se vas tiče ne vidim da ste uradili išta loše. Vaše iskustvo vam je unelo zbrku u život i u osećaj polnog identiteta. I verovatno uticala na to da se osećate nesnađeno u intimnim odnosima. Bez obzira što niste o tome mnogo razmišljali to iskustvo je moglo da ima uticaj na generalnu nelagodnost u vezi intimnosti. A sada nezavisno od tog iskustva, da li ste vi homoseksualno ili heteroseksualno orijentisani samo vi možete otkriti i nadam se da ćete se pozabaviti tim pitanjem jer je ono važno za osećaj identiteta. I bilo šta da otkrijete nastojte da taj deo svog identiteta nosite sa ponosom.

Preporučila bih vam da čitate literaturu o efektima seksualnog zlostavljanja u detinjstvu na funkcionisanje u odraslom dobu a priključivanje nekoj od grupa podrške seksualno zlostavljanim osobama u detinjstvu može vam pomoći da shvatite da niste usamljeni i da nađete srodne duše sa kojima možete slobodno da razgovarate. Takođe na internetu možete da nađete dosta informacija o efektima seksualnog zlostavljanja dece, o homoseksualnosti i heteroseksualnosti, o usamljenosti i kroz edukaciju možete doneti odluku šta dalje treba da radite.

Vaše udaljavanje od ljudi može biti izraz blage depresije i time takođe treba da se pozabavite, bilo kroz psihološko savetovanje ili aktivnosti koje su vas u prošlosti punile energijom. Vaša sestra je takođe dobar izvor podrške i usrećite je time što ćete biti malo otvoreniji sa njom.
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"