Pitanje
Draga Divna,Poslednjih dana sve
novine u Beogradu objavile su vest da je snaha ubacila svekrvu u bunar.
Na internetu se vode mnogobrojne diskusije snaha iz kojih se može
zaključiti da postoji masovna društvena pojava mržnje snahe prema
svekrvi. A ta štetna društvena pojava prisutna je ovde u Kanadi među
useljenicima iz svih krajeva sveta.
Kad snaha, rodi i odgoji sina, pa ga oženi i postane svekrva onda nju
njena snaha mrzi. To se dešava svakoj snahi, bez obzira na veru, rasu,
narod, socijalno poreklo, stepen školske spreme. Ali psihički zdrave,
intelegentne i familijarno dobro vaspitane snahe taj problem uočavaju i
brzo ga zaobilaze.
Osećam da vi kao doktor psihologije možete da nas podučite i informišete
o sledećem:
- Koji su koreni te masovne i veoma štetne društvene pojave ?
- Mogu li se snahe, pre udaje, edukovati, da do njene mržnje svekrve ne
dođe?
- Koja se nauka bavi tim problemom; je li to medicina, psihologija,
sociologija ili neka druga naučna disciplina?
Odgovor
Draga citaoče,
Pošto sam primila ovo pismo pročitala sam na internetu da je
istina da je snaja udarcima stolicom usmrtila svekrvu a onda je bacila u
bunar kako bi prikrila zločin. Takođe sam pročitala da je svekrva «bila
nezgodne naravi i često pod uticajem alkohola. Vređala je i psovala
snaju, a svoje unučiće klela najgorim kletvama.» Za snaju meštani kažu
da je bila «skromna i krotke naravi, i da joj je tog kobnog dana
verovatno „pukao film“.» Ako su tačna zapažanja meštana onda se u ovom
slučaju radi o sindromu pretučene žene. To je podvrsta post traumatskog
sindroma gde je po pravilu nasilnik muž, ali može biti bilo ko od
ukućana koji omalovažava, vređa i tuče ženu. Žrtve su obično popustljive
žene koje ne vide izlaz iz situacije jer su ekonomski zavisne, nemaju
podršku svoje porodice da bi mogle da se razvedu, trpe maltretiranje
radi mira u kući, radi dece itd. To međutim ponekad prelije čašu i u
jednom trenutku žrtva postaje nasilnik. Iako maltretiranje žena nije
retka pojava, ovakvi drastični slučajevi ubistva su ipak retkost.
Što se tiče pojave mržnje snaje prema svekrvi vi generalizujete tu
pojavu na sve kulture, obrazovne nivoe, rase. Isto tako prikazujete
snaju kao jedinu aktivnu učesnicu u sukobima, a ništa ne kažete o tome
kakvu ulogu u tim sukobima igra svekrva iako je jasno da u svakom sukobu
ima bar dva učesnika. Još je upadljivije to što izostavljate sina, odn.
muža oko koga se čitava akcija odvija. Ni svekrva ni snaja ne bi
izabrale da žive zajedno da nema sina, odnosno muža. Znači on je taj
lepak koji ih drži u zajednici, obe su usmerene na njega i on, u skladu
sa značajem uloge koju ima treba da preuzme aktivne korake ka kreiranju
zdravih porodičnih odnosa u kojima se pre svega poštuje svačija uloga.
Pretpostavljam da su razmimoilaženja češća u zajednicama gde više
generacija živi pod istim krovom, nego kada svako ima svoje domaćinstvo
te su susreti sporadični.
U pravu ste da je pojava netrpeljivosti česta, ona je predmet i brojnih
šala i humorističkih emisija koje su popularne upravo zbog toga što
ljudi vide deo svog života u njima.
Nisu mi poznata istraživanja te specifične problematike, ali se
socijalna psihologija bavi brojnim aspektima ljudskog ponašanja koji su
prisutni u dinamici koju vi pominjete. Jedno od njih je generacijski
različito gledanje na uloge u porodici. Drugo je (ne)poštovanje granica
privatnosti. Treće je uticaj kritike i pohvale. Četvrto teritorijalnost.
Svi ti i još mnogi drugi momenti mogu biti u igri u ljudskim odnosima pa
i u odnosu snaje i svekrve. Na primer, ako je svekrva posvetila život
porodici i održavanju kuće, ona će imati drugačije poglede na ulogu žene
u kući. Ako se snaja i njen muž, pošto oboje zarađuju, dogovore da dele
porodične poslove negovanja dece, presvlačenja pelena, spremanja kuće, a
svekrva remeti sprovođenje tog dogovora tako što uskače da odmeni sina
jer «ne priliči muškarcu da se meša u ženske poslove”, eto scenarija za
sukobe. Još ako sin koristi tu situaciju i zadovoljno se izvali na sofu
da dremne dok njegova žena nastavlja da radi bez ponude da neko nju
odmeni, to je itekako dovoljno za njeno nezadovoljstvo. Ako se slična
ometanja porodičnog dogovora ustale kao pravilo, snajino nezadovoljstvo
i mužem i svekrvom može eskalirati. Dogovor kuću gradi, zar ne? A ako
svako vuče na svoju stranu neminovno dolazi do sukoba.
Različiti stavovi prema odgajanju dece često dovode do sukoba, ako
roditelji imaju tolerantniji stav prema nekim detinjim ponašanjima a
svekar i svekrva često kritikuju ta ponašanja i nastoje da ih menjaju
kada roditelji ne gledaju, onda neminovno nastaju sukobi. Roditelji su
prilično netolerantni kada se neko meša u vaspitanje njihove dece. Kažem
roditelji, jer verujem na nesuglasica ima i između svekrve i njenog
sina, ali se sukob sa rođenim detetom lakše prašta.
I najzad ima ljudi promenljivog raspoloženja, eksplozivnih, sa
poremećajima ličnosti i oni imaju teškoća da nađu unutrašnji mir te im
je još teže da održe spoljašnji mir u odnosima sa drugim ljudima. To
može važiti za svakoga, nezavisno od porodične uloge.
|
