Psiholog vam odgovara

PSIHOLOG VAM ODGOVARA

Eliminisanje nasilja nad ženama

Nedavna buntovnost šesnaestogodišnje ćerke bila je dovoljan povod ocu da svoju nemoć da utiče na njene misli izrazi tako što će je zadaviti. Dok je muslimanska javnost događaj okarakterisala kao porodično nasilje, mediji su ostali uporni u okrivljivanju religijskog fundamentalizma, zanemarujući činjenicu da se samo u Torontu godišnje dogodi nekoliko takvih ubistava izvršenih od pripadnika različitih rasa i religija. Ono što je zajedničko tim slučajevima jeste da je otac ili muž uzeo sebi za pravo da fizički napadne i u nekim slučajevima usmrti svoju suprugu, bivšu suprugu, partnerku, ćerku. Razlog - zato što može jer je fizički nadmoćniji.

Ujedinjene Nacije su 1948 godine priznale ljudska prava svih na "život, slobodu i sigurnost...bez ikakvih razlika" da bi četrdeset godina kasnije konstatovale da je najčešća forma kršenja tih prava upravo nasilje nad ženama. Zbog toga od 1999 godine Ujedinjene Nacije obeležavaju 25 novembar kao Internacionalni Dan Eliminisanja Nasilja nad ženama, a kako ni to nije uticalo na smanjenje nasilja nad ženama Evropa je ove godine pokrenula oštru petonedeljnu kampanju protiv nasilja nad ženama čemu se Kanada u nešto skromnijem obimu pridružila. Kao doprinos toj kampanji posvetiću ovaj broj psihološke rubrike Novina pojavi nasilja nad ženama.

Ono što je zajedničko svim formama nasilja jeste da osoba sa više moći loše tretira one koji su zavisni i imaju manju moć. Zbog fizičke snage u porodici je najčešće muškarac taj koji je dominantan i koji zloupotrebljava tu moć nad ženom.

Kada se govori o nasilju najčešće se misli na fizički napad, što je po policijskoj evidenciji najčešća forma nasilja. Nasilje se međutim ostvaruje i na druge načine koji ne dostižu nivo ugrožavanja života te stoga nisu policijski evidentirani.

Seksualno nasilje koje se sprovodi unutar porodičnog doma retko biva obelodanjeno. Prisiljavanje žene na seks u braku (kada je recimo iznemogla od bolesti, preumorna, uvređena i ljuta zbog drugih porodičnih stvari) jasno joj stavlja do znanja da je njena uloga da služi muškarcu a da svoje potrebe treba da zanemari. Seksualno nasilje unutar porodice, ukoliko nije kombinovano sa fizičkim prebijanjem, retko biva evidentirano uglavnom zbog toga što je ženama utuvljeno da je njihova bračna obaveza da zadovoljavaju muža a ne da teže ka ravnopravnom odnosu u kome će se i njihova reč poštovati.

Zapostavljanje je drugi vid nasilja u kome muškarac tretira ženu kao da je stvar, samostalno donosi odluke značajne za celu porodicu, ophodi se živahno sa prijateljima i rodbinom dok sa ženom komunicira minimalno i sa bezizražajnim izrazom lica, kratkim rečenicama izgovorenim kroz stisnute zube i bez kontakta očima. Muž koji zapostavlja ženu otići će na put a da je ne obavesti o tome ili planirati značajne porodične događaje o čemu žena poslednja sazna.

Emotivno ili psihološko nasilje uključuje aktivno ismevanje, vređanje, nipodaštavanje. Ponekad to poprima formu kritikovanja žena uopšte (one su loši vozači, glupe, ako su profesionalno uspešne to su postigle preko kreveta) ili ličnog verbalnog napada u kome se osobine ističu kao mane. U formu psihološkog nasilja spada i izolacija od prijatelja i rodbine. Emotivno nasilje se praktikuje javno, omalovažavanjem i vređanjem pred drugima ili privatno u četiri oka, dok se za javnost zadržava fasada idealnog odnosa.

Ekonomsko uskraćivanje podrazumeva kontrolu nad finansijama, zabranu slobodnog raspolaganja novcem. Dešava se nezavisno od toga ko u porodici više zarađuje a obično je praćeno omalovažavanjem ženine sposobnosti rasuđivanja kada je u pitanju novac. Ekonomska nesamostalnost za sobom povlači i nemogućnost slobodnog kretanja i sprovođenja odluka.

Fizičko nasilje ima formu guranja, šamaranja, udaranja pesnicama, prebijanja, korišćenja pomagala za batinanje. Ono je najvidljivije od svih formi nasilja.

Nasilje nad ženom na žalost postiže svoj cilj da se ona drži u pokornosti i to preko osećanja stida što joj se to dešava. Ne retko žena jednim delom svesti zna da zaslužuje bolji tretman i sramota je što to trpi, a s druge veruje nasilniku da je ona ta koja je za sve kriva i zaslužuje da bude loše tretirana. Vremenom odnos sa nasilnikom postaje kao začaran krug iz koga žrtva sa niskim samopouzdanjem, izolovana od prijatelja, bez ekonomske moći, ne zna kako da izađe. Zato, ako slutite da poznajete osobu koja trpi neku od formi nasilja pomozite joj da se ne oseća izolovano, što je tek prvi, ali značajan korak ka promeni.

Promena izvrsena: 20 Apr 2012