Mladenci - Svetih Četrdeset Mučenika Sevastijstih

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.

POZOVITE NAS !
1 416 466-0888
redakcija1@novine.ca
NOVINE Marketing

MLADENCI

SLAVE

22. marta (9. marta po starom)

mladenci

Svetih Četrdeset Mučenika Sevastijstih

Na ovaj dan se proslavljaju Svetih Četrdeset Mučenika Sevastijstih, koji su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana 320 godine, njih četrdeset nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, Kandid, rekao: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega." Tada je vojvoda Agrikolija naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikolija i razbio mu zube.

Posle toga, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i mržnje i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.
Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je Hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, sem oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikolija rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero. Opaki naum je izvršen.

Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je svo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova.

Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom slavom bili ovenčani 320. godine.

Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa nekim prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada. Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simvoliku: venci carski-svaki je čovek car u svom malom carstvu, svojoj kući, venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.

Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Mladenci uvek padaju uz Časni post, pa svako slavlje treba da je tome saobraženo.

Prepodobni Filorom ispovednik

Živeo i podvizavao se u Galatiji u IV veku. Za njega vele da je bio toliko savršen u svima vrlinama, da je više ličio na angela nego na čoveka. Naročito je proslavljen bio svojim trpljenjem. Gonjen bio od cara Julijana Odstupnika i mnogo stradao za Hrista. No po smrti ovoga opakog Hristogonitelja požive sveti Filorom mirno, koristeći mnogima. Upokoji se u svojoj osamdesetoj godini.

Sveti Kesarije

Brat svetog Grigorija Bogoslova 369. godine. Sveti Kesarije bio je i bogoslovski pisac. Između ostaloga on se starao odgovoriti na pitanje: koliko su vremena proveli Adam i Eva u Raju pre izgnanja? Neki su opredeljivali to vreme na šest sati, drugi na dvadeset četiri sata, treći na tri dana. Sveti Kesarije je bio mišljenja da je to vreme bilo četrdeset dana. Zbog toga je, veli, i Gospod Isus postio četrdeset dana u pustinji, i bio za to vreme kušan od đavola. I dok stari Adam nije mogao odoleti iskušenjima đavolskim u obilju rajskom, Novi Adam odoleo im je viteški u gladnoj i žednoj pustinji.

Promena izvrsena: 24 Feb 2010

Novine Toronto

Free Downloads
For Windows XP/Vista/7

MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player

Antivirus
AVG Antivirus FREE

Spyware
Spybot FREE
AD-Aware FREE

File Compress & Encrypt
Win Zip - Win Rar

Program za slike
Kolaz od vasih slika
Make picture collages