LEPTOSPIROZA PASA

Leptospiroza je zarazno oboljenje mnogih toplokrvnih životinja, uključujući i čoveka, što je svrstava u grupu zoonoza - bolesti koje su zajedničke životinjama i čoveku. Prouzrokovač je svrdlasta bakterija Leptospira, sa nekoliko svojih serovara odnosno podvrsta.

Krivci za širenje ove bolesti su mnoge divlje životinje (od sitnijih kao što su glodari, do krupnijih kao rakuni i kojoti), koje - mada klinički nisu bolesne ili su prebolele akutnu fazu - seju klice svojom mokraćom. 
 
Leptospire su u stanju da dugo ostanu infektivne u spoljašnoj sredini, pogotovu kada dospeju na alkalno, vlažno tlo ili u stajaće vode kao što su bare, jezerca i sl. Naši ljubimci mogu se inficirati upravo iz ovih izvora - pijući vodu iz bara i sličnih stajaćih voda ili pak njuškajući po travi i rastinju gde je prethodno životinja kliconoša mokrila.

Tok bolesti je u većini slučajeva veoma težak: bakterije napadaju jetru i bubrege, prouzrokujući teške promene i akutnu bubrežnu insuficijenciju što za nekoliko dana može vrlo lako dovesti i do smrti. Simptomi su dramatični (letargija, povraćanje, visoka temperatura, dehidratacija, žutica itd.) a pogoršanje progresivno. Lečenje antibioticima je moguće, ali je uspešno samo ako se na vreme započne i to kao deo kompleksne terapije uključujući infuziju velikih količina tečnosti itd. U većini slučajeva, nažalost, terapija je zakasnela. I u slučaju uspeha kod blagovremenog lečenja, potrebno je nastaviti duži kurs antibiotika, u suprotnom psi mogu postati kliconoše do kraja svog života.

Preventiva se sastoji, pre svega, u vakcinaciji. Danas postoje vakcine koje obuhvataju četiri serovara Leptospire. Ovo, na žalost, ne pokriva sve serovare koji su prisutni na terenu, ali ipak znatno smanjuje verovatnoću da do bolesti dođe. 
 
Obzirom da se radi o bakterijskoj vakcini, procenat neželjenih reakcija je nešto veći nego što je kod virusnih vakcina, pa se rutinska, neselektivna imunizacija svih pasa uglavnom izbegava. Ipak, preporučujemo godišnju vakcinaciju svih pasa koji se izvode (pogotovu bez povodca) na mesta gde ima dosta divljih životinja (parkovi, obale reka i potoka), koji često idu na izlete, odlaze na mesta gde mogu piti vodu iz bara, jezeraca i slično.

Tibor Toman, DVM

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"