Kucni ljubimci, saveti veterinara

SAVETI VETERINARA

Mačje kandže

U detinjstvu sam uvek imala mačku – živeli smo u kući i naša mačka se slobodno kretala po komšiluku, a često je imala i mačiće. Sada, toliko godina kasnije, ponovo razmišljam da nabavim sebi mačku, s tim, da ovde živim u stanu i ona ne bi mogla da izlazi.
Čula sam, međutim, da je u Kanadi uobičajeno da se mačkama “čupaju” kandže da ne bi grebale. Smatram da je to surovo. Kastraciju mogu da razumem i čitala sam nešto o razlozima, međutim ovo drugo nikada ne bih mogla uraditi svojoj mački.
Možete li mi, molim vas, objasniti kako i zbog čega se ova operacija radi?

---------------------------
Odgovor

Mačke su veoma vezane za svoju teritoriju i redovno je obeležavaju jer se na taj način na njoj osećaju bezbednije, odnosno jasno stavljaju drugim mačkama do znanja da je to njihova neprikosnovena teritorija. Ovo se odnosi kako na mužjake tako i na ženke, kastrirane ili ne. Obeležavanje je dvojako: hemijsko (trljanje šapama na kojima se nalaze sitne žlezde koje proizvode za svaku mačku tipičan mirisni “kod”) i vizuelno (odnosno grebanje kandžama).

Ovo potonje obično rade na onim predmetima koji su najuočljiviji, kao što su stabla drveća, izbočeni uglovi kuća ili ograda i slično. Mačke koje žive u kući odnosno stanu, prema njemu se odnose kao prema svojoj teritoriji i zato imaju prirodnu potrebu da je obeleže. Ovo najčešće čine grebući neke najistaknutije predmete koji su dobro uočljivi – kao što je naslon fotelje ili sofe, dovratak i slično. Ostavljajući tragove svojih kandži, kao da ispisuju svima vidljivu poruku: ovo je moja teritorija. Nije, dakle, u pitanju nikakvo destruktivno ponašanje, već nešto što je u prirodi ovih životinja.

Kada smo razumeli o čemu se, u stvari, radi, lakše ćemo sa ovim problemom i izaći na kraj i sačuvati naš nameštaj. U prodavnicama za kućne ljubimce možete nabaviti stubove presvučene tapisonom ili obmotane kanapom (“scratćing posts”) koji svojom teksturom privlače mačke da na njima oprobaju svoje nokte. Najvažnije je, međutim, da ove stubove postavimo na mesto gde će biti u pravoj funkciji.

Naime, želimo da upravo ovi predmeti preuzmu ulogu onog stabla koje bi mačka obeležavala na svojoj teritoriji. Kada smo primetili koje mesto je naš ljubimac odabrao za obeležavanje, stub treba da postavimo baš ispred tog objekta, bez obzira što je on, najverovatnije, na sred sobe. Na taj način, stub će da postane najistaknutija tačka i naš ljubimac će početi da grebe po njemu, a ne po naslonu sofe koji je sad potisnut u pozadinu. Posle izvesnog vremena, kada je čupanje presvlake stuba prešlo u naviku, možemo stub postepeno pomeriti da ne stoji u sredini prostorije.

Pored svega ovog, savetujemo i da se mačkama redovno seku, odnosno skraćuju nokti. Ovo ne samo da ih čini manje “opasnim”, već se sprečava njihovo urastanje ili prelom.

Operacija, koju navodite (a naziva se onihektomija, na engleskom “declanjing”) predstavlja amputiranje poslednjeg članka prstiju na prednjim šapama, zajedno sa čitavim noktom. Ovo je zahvat, koji je očito izmišljen iz – mogli bi smo reći – sebičnih pobuda, da bi se sačuvao nameštaj od mačjih kandži, ignorišući suštinu, odnosno razloge za ovakvo ponašanje mačaka. Operacija se vrši pod dubokom anestezijom i koriste se jaki analgetici. Poslednjih godina je sve više vlasnika mačaka koje uviđaju da u većini slučajeva postoje i bolji, razumniji načini da se sa grebanjem nameštaja izađe na kraj. U nekim zemljama ova operacija je zakonom zabranjena, jer se smatra nepotrebnom i surovom.

Tibor Toman, D.V.M.

Promena izvrsena: 19 Apr 2012