27. oktobar / po starom, 14. oktobar


Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva (SPC) praznuju dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je celog života pomagala bolesne i siromašne ljude.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako u Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Po brojnosti svečara u Srbiji Sveta Petka je na petom mestu, a brojni hramovi posvećeni su njenom kultu.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući i nadajući se da će im zalečiti rane i zaštiti ih od bolesti.

Prepodobna mati Paraskeva je rođena u Epivatu, malom mestu u blizini grada Kalikratije (Pivat, turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada, u Maloj Aziji, pri kraju desetog, a po nekim autorima i na početku 11. veka.

Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. U dubokoj starosti javio joj se, u snu, anđeo, i uputio u otaxbinu da širi veru Hristovu. Sveta Petka se, na ikonama, predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas nalaze.

Ovu svetiteljku treba razlikovati od svete Trnove Petke, rođene Rimljanke, koja se praznuje 8. avgusta.
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"