INTERVJU



INTERVJU S POVODOM: Guslari - Kosta Plakalovic i Bosko Golijanin

Voli gusle svak, kad dobri guslar pjeva...

Fotografija: Kosta Plakalovic.U sredu 29. januara u Toronto su doputovali renomirani guslari g.Kosta Plakalovic i Bosko Golijan povodom nastupa koji ce imati u subotu 1. februara u Torontu i u subotu 8. februara u Kicineru. Na inicijativu organizatora Bojana Sehovca i Dragana Kovaca otisla sam to vece u novootvoreni kafic Beocaffe da napravim intervju sa ljudima koji su preleteli okean da bi ljubiteljima ovog instrumenta pruzili mogucnost da uzivaju u zvuku gusli. Moram priznati da sam na putu do dogovorenog mesta razmisljala sta bih mogla da ih pitam s obzirom da mi je ova oblast nazalost totalno nepoznata. S druge strane intrigiralo me je i bilo jako drago da mogu sa ovim eminentnim guslarima da razgovaram jer sam o njihovom cuvenju cula od mnogih ljudi.

...i tako u tacno dogovoreno vreme oni su stigli ...i prica je krenulo sasvim spontano...
...i ko zna koliko bi trajala da nismo zasli duboko u noc ...i ko zna koliko bi stranica u Novinama bilo da nisu insistirali da objavimo ono samo najvaznije...jer ovi nevrovatno jednostavni i skromni ljudi, neobicni na neki svoj nacin, zasluzuju mnogo vise nego sto im je bilo ko do sada omogucio i pruzio.

Fotografija: Bosko Golijanin.Gusle...recite mi nesto molim vas o guslama...
Kosta: Gusle su jedan od najstarijih srpskih instrumenata koji nazalost preuzimaju i drugi...Hrvati, Muslimani ...i svojataju ga zato sto ga mi u neku ruku zapostavljamo.
One su izvor, nepisana istorija srpstva i srpske kulture. One su te cijom zasluogom neke cinjenice i dogadjaji nisu pali u zaborav. Borile su se kroz citav svoj zivot, kako postoje, za opstanak do dana danasnjeg.
Ima se utisak da sve sto vredi kod Srba ima tedenciju da se unisti - gusle su jedno vredno srpsko oruzje.
Jedan Pasa je davno rekao: da mi je unistiti gusle i poseci sljive, osvojio bih Srbiju.
Bosko: U vremenima kada se istorija nije imala pisani zapis, kada nije postojala pisana rijec, gusle su bile jedine koje su mogle zabjeleziti sve to sto se desavalo sa Srbima.

Od kada poticu gusle?
Bosko: Gusle su dosle iz Indije sa Slovenima koji su naseljavali Balkan. Ima ih u nekim djelovima Indije i u nekim arapskim islamskim zemljama. Oni imaju instrument jako slican guslama.

Sada imamo priliku da slusamo guslare i na koncertima?
Kosta: Doslo je vrijeme, kada su gusle postale biznis, sto po misljenju mnogih mojih kolega ne bi trebalo da se desava. To je vrlo opasno. To je narodni srpski instrument. Ne bih zeleo da budem pretenciozan, jer sam i ja dosao ovdje na turneju gde cu deo tog "kolaca" uzeti. Mora postojati dostojanstvo u tom zaradjivanju novca na osnovu toga sto neko zna svirati gusle. Sve to mora biti casno, onako kako dolikuje jednom guslaru.

Da li znate koliko danas ima ljudi koji sviraju gusle?
Kosta: Imamo u Republici Srpskoj 15 drustava, sto je otprilike 300 aktivnih guslara od koji se oko 150 aktivno takmice na republickim i saveznim takmicenjima. Crna Gora i Srbija imaju otprilike isto toliko guslara. Ono sto je bitno za sve nas da ima dosta podmladka (djece od 9-10 godina)koji su vrhunski guslari i vec su obisli dobar deo Amerike svirajuci na raznim manifestacijama.
To je jedan veliki plus za gusle i za mladi narastaj. Narocito je interesantno da dosta mladog sveta dolazi da slusa gusle.
Ja sam predsednik Saveza guslara Republike srpske i maksimalno se trudim da taj mladi svijet sto vise svira gusle jer smatram da je to jedini nacin da gusle kao instrument opstanu. Takodje sada pokusavamo da se gusle uvrste u taj "drustveni kolac", da imamo neku dobit, ako tako mogu da kazem. Bilo bi lepo da se gusle uvrste kao muzicki instrument u skolama. On je jedini instrument koji nema tona - nema nota.
Bosko: Za gusle moras imati talenat, moras imati neki "prirodn osjecaj". Nema pisanih nota niti ucitelja gusala. Mogu ga nauciti samo ljudi koji su privrzeni instrumentu, u cijem je najblizem okruzenju bio taj instrument. Ne mozes ga nauciti kao druge instrumente, samo vezbom. Moras imati talenat i neki prirodan osjecaj...moras imati emociju.
Najzastupljeniji je Na Romaniji, delu Hercegovine i Crnoj Gori...i kod Albanaca - to je jedini neslovenski narod koji gusla.
Odrastao sam na selu gde je u kuci bilo gusli. Nije bilo drugih instrumenata. One su bile sastavni deo mog zivota. Medjutim ima i ljudi koji nisu odrasli u takvom nekom okruzenju, nego su jednostavno culi gusle i odlucili da sviraju.

Da li jednu pesmu svaki guslar svira na neki svoj nacin?
Kosta: Da - svako svira onako kako oseca tu pesmu
Cuveni nemacki Gete je ucio srpski da bi mogao da razume gusle. Nesto ga je u srce pogodilo i nije bilo drugog nacina da shvati te pesme nego da nauci srpski.
Vrlo je bitno da se gusle stave na mesto koje im pripada - da se izbegne spekulacija sa guslama. Da se manje materijaliziraju. Ja se nadam da ce uskoro gusle biti ravnopravne sa svim drugim muzickim instrumentima...bar su nam tako obecali u ministarstvu za kulturu. Mislim da one to i zasluzuju.
Mi smo za vreme rata isli po rovovima i guslali da bi dizali moral borcima...a to nije mala stvar.

Kako dolazite do gusli?
Bosko: Ima nekoliko vrhunskih majstora koji prave gusle. Gusle imaju neke norme koje moraju biti zadovoljene. Po majstorima se prepoznaje modeli gusala. One moraju biti od jarovog drveta, moraju imati strunu i kozu koja je jareca ili jagnjeca,

Da li postoji nacin da se spreci "odumiranje" gusala?
Bosko: Sustina je da se gusle zastite. Najveca prednost gusala je sto ih mnogo mladih ljudi voli. Ti mladi ljudi, kao moj sestric, su u jednom trenutku culu gusle...to im je uslo u sluh...i to se nikada ne moze izbrisati.
Oni su ti koji mogu i hoce da prenesu slavu gusala.
Kosta: Mi takodje imamo svoje statute, propozicije, zirije koji ocjenjuju kvalitet guslara. Bira se vrijednost pjesme, vrijednost guslanja, pjevanja, kulture. Prema tome se pravi plasman.
Interesantno je da je televizija prvi put prosle godine direktno prenosila finalno takmicenje guslara, sto je od velikog znacaja za sve nas, pa i za gusle.

Sta mislite o novim pesmama koje se pevaju na guslama?
Kosta: Voli gusle svak kad dobri guslar pjeva...i kad odabere staru izvornu pjesmu. Ovo novo sto se pjeva je cisti sund.
Najbolje su stare istorijske pjesme koje su verifikovane. Sto su starije to su bolje - kao vino.
Kosovski ciklus, Njegoseve pjesme su najbolje - nema ih ko pobiti. Sada kada pjevamo - uvek postoji neko ko ce reci "e nije to tako bilo ".
Sve sto pjevamo sada je sund - samo da se zagreje publika - to je pjesma bez vrijednosti - ne zna se jos uvijek sta je istina. Mi znamo sta je istina ali to ne moze da prodje u svetu jer to nekom ili ne odgovara ili nam neko to osporava. Dok pjesma ne odstoji nema pravu vrijednost.
Bosko: Veoma je tesko sada svirati gusle zbog nacina zivota i uslova pod kojima zivimo. Ja sam zivjeo na selu do osmog razreda. Sada djeca zive u urbanim sredinama. Gusle se tretiraju kao zastareli instrument u podnebljima u kojima nisu zastupljene.

Da li je tesko svirati gusle?
Kosta: Da - jako je tesko. To je jedan od najtezih instrumenata za ucenje. Ako nisi nadaren, nemas sluha - ne mozes nauciti da sviras na guslama. Moras biti emotivan da bi bio guslar. Ja nikada ne mogu da sednem i da sam za sebe sviram gusle, kao sto to moze neko ko svira neki drugi instrument.
Bosko: Ima puno ljubavnih pjesama koje mi pjevamo. Neverovatno je, kako je i u ta neka davna vremena, ljubav iskazivana i opisivana preko guslarskih pjesama.
S druge strane je normalno da instrument koji zahteva emotivnost mora na neki nacin i da tu emociju prosledi drugima.

Rekli su mi na kraju razgovora da nijedan guslar, od kako je rat zapoceo pa do danasnjeg dana, nije napustio ili pobegao iz Republike Srpske...da su svi ostali i da su po rovovima pesmom ..uz gusle...bodrili svoje drugove. Verujte mi da sam ostala zatecena posle ovih reci ... pomislila sam (kao neko kome su nazalost gusle totalno nepoznate) da svakao trebamo otici i odslusati ove nadasve hrabre i nadarene muzicare, ugostiti ih kao pravi domacini i koliko god nam ova muzika nije bliska podrzati ih u njihovoj teznji da sacuvaju to nesto sto cini deo srpske kulture.
....i rekli su mi jos nesto sto nisam imala nameru da objavim...ali dok sam pisala ove redove... odlucila sam da ipak i to napisem... jer je to nesto sto me je kao coveka dirnulo i dalo snagu da istrajem u verovanju da "velikih i pravih" ljudi svuda ima...rekli su mi da se oni u ime svih guslara Republike Srpske zahvaljuju meni licno (kao i Novinama) sto sam odvojila svoje vreme i dosla da razgovaram sa guslarima i sto sam smatrala da oni zasluzuju da njihova prica bude objavljena.
Kroz sta su sve prosli ovi ljudi na svom putu za ocuvanje gusli zna verovatno samo njihova dusa. Shodno tome su im emocije, hrabrost i veliki entuzijazam pomogli da istraju i da jos dan danas se bore za svoj instrumenat o kome kada pricaju imate utisak da je zivo bice koje niko human ne bi trebao unistiti.

Ivana Djordjevic


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2003 Nezavisne NOVINE

Hitometer