Dani Jasenovca u Njujorku

Njujork je jedina svetska metropola gde se svake godine obeležava stradanje Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog Svetskog rata u zloglasnom sistemu koncentracionoh logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Zahvaljujući Institutu za proučavanje zločina, koji vodi profesor Barry Letuchi u Spomen parku Holokausta u Njujorku postavljen je spomenik na sedam stotina hiljada nevinih žrtava i svake godine, u dane kada su logoraši sami sebi probili put do slobode. Ovde se sveke godine pali sedam sveća, daje se pomen žrtvama po hrišćenskim, jevrejskim i romskim običajima a na Naučnom skupu iznose činjenice i manje poznati detalji o stradanjima. Grad Njujork je dan proboja iz Koncentracionog logora Jasenovac, proglasio danom pomena žrtava i sećanja na njih i to se poštuje sa pijetetom već 14 godina. Ove godine, pred više od stotinu učesnika, na otvorenoj sednici Instituta koja je održana u poznatom hotelu Pensilvanija, učestvovali su logoraši koji su ostali živi, naučnici i pisci iz Izraela, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije i Hrvatske. Eva Kostabel Dojc, iz Zagreba, uspela je da preživi i pobegne iz logora a zatim se kao šesnajstogodišnja devojčica, pridružila partizanima i sa njima, kao bolničarka dočekala je kraj rata. Eva je danas poznati slikar, ilustrator i pisac knjige za decu ovde u sred Njujorka. "Rad me održava" - kaže ova uspešna žena od blizu devedeset godina."Rad i želja da pomognem, koliko mogu, da se nešto slično Jasenovcu nikada više ne dogodi". Eva završava svoje memoare. Za objavljivanje su već zainteresovani izdava i iz Amerike i Izraela a Evi je žao što se njena knjiga neće stampati i u nekoj od novih država nastalih od bivše Jugoslavije, jer upravo Balkan je već duže vreme jedno od najopasnijih mesta.                                                    Eva Kostabel Dojc Od nekada velike i čuvene porodice Alkalaj koja je živela u Zagrebu i Sarajevu preživeli su samo David i njegova majka Ana, jer su prebačeni iz Jesenovačkog logora u Italijanski koncentracioni logor, gde zatvorenici nisu ubijani samo zato što su Srbi, Jevreji ili Romi, kao u Jasenovcu i drugim logorima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. David Alkalaj je danas uspešan i priznat lekar, doktor i profesor tradicionalne ali i alternativne medicine koju je izučavao u Indiji. Putuje David Alkalaj i radi po celom svetu, leči ljude ali uspeva i da im ispriča svoja iskustva iz logora. Njega i njegovu majku spasao je Čerčilov sin koje je stigao sa partizanima, istina tek onda kada su se oni već oslobodili, pa ih poslao u Italiju. Eva i David, ali i ostalu učesnici ovogodišnje konferencije, ukazali su na sve veću i češću pojavu neonacizma i fašisma i poručili da treba učiniti sve da se istorija ne ponovi. Poznati istoričari, doktor Rafael Izrael iz Jerusalima, Jovan Mirković, istoričar, pisac i bivši kustos muzeja u Jasenovcu, doktor Robert Mc. Cormick sa univerziteta iz Južne Karoline, doktor profesor Darko Trifunović iz Beograda, psiholog Aneta Lalić, predsenik komisije za kulturu Srpskog Nacionalnog veća u Zagrebu, profesor Barry Letuchi sa univeriteta u Bruklinu i mnogi drugi održali su veoma interesantna i dokumentovana izlaganja i prezentacije. Ukazano je na činjanicu da su velike sile znale za zločine u Jasenovcu ali da nisu regovale na to ni za vreme rata a ni posle, čak su neke učestvovale u pomaganju nekim zločincima da pobegnu i izbegnu kaznu, kao na primer Anti Paveliću rekao je profesor Mc. Kormik. Sve prisutne posebno je dirnulo izlaganje i prezentacija Jovana Mirkovića o stradanju i pogubljenjima više od dvadeset hiljada dece u fašističkoj Hrvatskoj tvorevini, gde je bio jedini logor za decu i njihovo uništavanje u celom svetu. Ovo izlaganje bazirano je na njegovoj novoj knjizi koja uskoro treba da bude prevedena i objavljena na engleskom jeziku.                       Jovan Mirković, istoričar, pisac i bivši kustos muzeja u Jasenovcu Izneti su i drugi značajni dokazi o zločinima i žrtvama ali trebaće još dosta vremena da istina postane dostupna svima.                                            Doktor profesor Darko Trifunović Sadašnje stanje u svetu, na bliskom istoku, u Ukrajini, baltičkim pa i nekim velikim evropskim državama ukazuje na nove opasnosti koje prete celom svetu pa je zato poruka sa ovog skupa, kojim je obeleženo sedamdeset godina od proboja i bekstva logoraša iz Jasenovca, upućena celom svetu Sećamo se zločina i ukazujemo na njih, nećemo dozvoliti da se zaborave upravo zato da se ne bi ponovili jer se čitav svet nalazi u krizi sličnoj onoj koja je prouzrokovala Prvi i Drugi Svetski rat i smrt nebrojeno mnogo ljudi.