Kako to vide drugi...

Interesi Tonija Blera u Srbiji su prevashodno komercijalni, što pored ostalog znači i da se naprave unosni poslovi na temelju diplomatskog i vojnog prisustva i intervencije njegove bivše vlade i Zapada na Balkanu, a i njegove sadašnje međunarodne uloge na Bliskom istoku. To kažu međunarodne diplomate i analitičari u Briselu dodajući da se, šire gledano, delovanje Blera i grupe zapadnih zemalja na čelu sa SAD može staviti i u okvir strategije "liberalnog imperijalizma", gde je Balkan "poseban slučaj".                                                      Toni Bler u Beogradu Prema tim izvorima, to podleže doktrini da su te zemlje koje sebe smatraju civilizacijski višim, pozvane da uvode red u svetske poslove, uključujući "humanitarne intervencije" i "prihvatanje nužnosti da se uz dvojaka merila" postupa prema opasnim državama na nižem stepenu razvoja, uključujući silu i prevaru. Diplomate i analitičari koji su želeli da ostanu anonimni smatrajući da je reč o čisto unutrašnjem pitanju Srbije, podvlače da je u srpskoj javnosti možda i iznenađujuće, zbog nepoznavanja, došlo do žustrih kritika Blerovih razgovora sa srpskom vladom. Razlog je, kako primećuju, to što su britanska politika, diplomatija, vojno i obaveštajno delovanje stalno imali bitnog upliva na razvoj na Balkanu, u Srbiji i na Kosovu. Bliski Blerov saradnik i važan ideolog najpre "humanitarne intervencije" i NATO bombardovanja Srbije bez odobrenja UN, a potom okretanja regiona EU i NATO i "uređivanja" pitanja Kosova, bio je Robert Kuper. Kuper je posle NATO intervencije 1999. postao ključni, za obaveštajne poslove zaduženi saradnik šefa spoljne i bezbednosne politike EU Havijera Solane, a potom i desna ruka Ketrin Ešton koja je nasledila Solanu. On je dugo i uporno posredovao u dijalogu Beograd-Priština.                                           Toni Bler i Aleksandar Vučić u Beogradu Takođe, Blerov ključni savetnik i stručnjak za propagandu u doba NATO bombardovanja Srbije Alister Kembel je savetovao i vladu u Prištini, a nedavno je bio i u Beogradu. U balkanske poslove dobro upućeni sagovornici u Briselu kažu da su verovatne informacije u srpskim medijima da je Bler, koristeći svoje veze i višegodišnje iskustvo u svojstvu izaslanika UN, EU, SAD i Rusije za Bliski istok, delom bio veza vladi u Beogradu za poslove s Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Na pitanje zašto se smatra da su Blerovi interesi, uz dosad u funtama milionske zarade njegove firme "Toni Bler Asošijets", možda i produžetak "liberalno-imperijalne" zapadne strategije i politike, izvori u Briselu uzvraćaju da to može biti odjek zamisli i teorija koje su Bler i Kuper, isto kao i možda još važniji ideolozi administracije Bila Klintona, isticali kao matricu "humanitarnih" i preventivnih intervencija. Kuper je to vrlo jasno u više navrta izložio, a takve teze su se mogle prepoznati posebno u rešavanju kosovskog pitanja. Njegovo viđenje je da u svetu postoje visoko razvijene, demokratske "postmoderne države" i druge "moderne" s manjim civilizacijskim i demokratskim dosegom, ali koje imaju atomsko oružje (Kina, Indija, Pakistan), a potom i "predmoderne države" među koje je uvrstio one na Balkanu. "Postmoderne države" međusobno ne ratuju, dele suverenitet i civilizacijski, a i svojim bezbednosnim, ekonomskim i političkim interesima posle istorijskog pada Berlinskog zida i raspada sovjetske imperije, pozvane su da "dobrovoljnim liberalnim imperijalizmom" uspostavljaju mir i red, demokratiju, vladavinu prava, ekonomski boljitak. "Pred postmoderni svet se postavio izazov da poseže za idejom dvojakih merila. Jer mi međusobno živimo na temelju zakona i za saradnju otvorene bezbednosti, ali kad imamo posla s državama starog kova izvan postmoderne Evrope, primorani smo da se vratimo na žešće metode iz ranije ere, a to su sila, preventivni napadi, prevara, sve ono što je nužno učiniti s onima koji i dalje žive svetu u devetnaestog veka", obrazlaže Kuper. "Mi se među sobom držimo zakona, ali kad delujemo u džungli, moramo primeniti zakone džungle" - tako je svoje razumevanje istorijskog trenutka, što je u mnogome prihvaćeno kao strategijska potka u Londonu i Vašingtonu, objasnio Kuper u svom eseju-doktrini "Preuređivanje sveta-dugoročne implikacije 11. septembra". To se može prepoznati i u stavovima kojih se i dalje drže, pored ostalih, bivši šef francuske diplomatije Bernar Kušner ili "novofilozof" Anri-Levi. Prema ovoj doktrini, "postmoderni imperijalizam" deluje u ekonomiji i to "po pravilu kao međunarodni konzorcijum kroz finansijske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke". Uporedo nastupa u vidu "imperijalizma suseda, jer nestabilnost u susedstvu predstavlja pretnju preko koje ne može preći nijedna država", pa je tako "pošto su loše vlade, etničko nasilje i zločini na Balkanu predstavljali pretnju za Evropu", odgovor i bio uspostavljanje UN protektorata u Bosni i na Kosovu. Prema videnju Kupera i srodnih ideologa, opasno je i kad u susednoj državi zavlada organizovani ili dezorganizovani kriminal, a teroristička islamska "Al-kaida Osame Bin Ladena je pokazala i onome koji to još nije shvatio, da je ceo svet, bar potencijalno, naš sused". Dok su ranije imperije nametale svoja načela, a države nacije međusobno ratovale, EU sad privlači članstvu zemlje koje same sebi nameću pravila i obaveze EU kao "zajednice dobrovoljnog imperijalizma ili imperije međusobne saradnje". "Tu je Balkan poseban slučaj... imperija međusobne saradnje je neprimenjiva za područja kao što je Balkan" i zato, kaže Kuper, tamošnje zemlje treba da ispune merila i ugrade se u EU. Blerove veze idu od "predmodernih" fondova u Abu Dabiju, pa preko nekih važnih Palestinaca do Srbije, kojoj bi to trebalo da pomogne da se iz "predmodernog" sveta otisne u "postmodernu" EU. , Brisel