AFERA JUGOIMPORT - ALEKSANDAR StendiS:
Kako je Jugoimport trgovao oruzjem uz dozvolu UN
Firma "Jugoimport" godinama trguje sa Irakom i bavi se izvozom oruzja, cime je obezbeivala znatne prihode rezimu Slobodana Milosevica, izjavio je danas Aleksandar Stendis, glavni urednik casopisa "Dzejns difens" koji se bavi meunarodnim vojnim i pitanjima bezbednosti.
Povodom zahteva Vasingtona da vlasti u Beogradu preduzmu mere protiv "Jugoimporta" koji zajedno sa Vojnim zavodom "Orao" iz Bijeljine ucestvuje u, kako se tvrdi, snabdevanju Iraka vojnom tehnologijom i rezervnim delovima, Stendis je u izjavi za "Glas Amerike" izrazio zabrinutost sto se pod upravom predsednika SRJ Vojislava Kostunice poslovanje sa Irakom i krsenje sankcija UN izgleda nastavilo.
"'Jugoimport' je drzavna kompanija, neki od clanova njenog upravnog odbora su vladini zvanicnici sto ocigledno moze da predstavlja problem za Kostunicu i njegovu vlast, ali ne mislim da je Vojska Jugoslavije bila direktno umesana u te poslove. Da bi se ti poslovi mogli obavljati potrebna je politicka odluka", ocenio je on.
Stendis je izneo je znacajno to sto je smenjeni direktor "Jugoimporta" generalmajor Jovan Cekovic bio postavljen na taj polozaj dok je Milosevic bio na vlasti, navodeci da je ta firma takoe "duze vremena bila i pod kontrolom Zorana Lilica".
"Dakle ocigledne su veze izmeu 'Jugoimporta' i prethodnog rezima, meutim, veoma zabrinjava sto je dve godine nakon Milosevicevog pada Cekovic i dalje bio na funkciji u 'Jugoimportu'", rekao je on i dodao da je Cekovic bio "veoma blizak bivsem rezimu, na primer bio je instrumentalan u organizovanju Milosevicevog puta u Kinu 1997. godine".
Prema njegovim recima, obzirom na ulogu koju je "Jugoimport" imao u vreme Milosevica, "veoma je vazno da se utvrdi da li su sve te veze zadrzane do danas pod Kostunicom i inicem."
Aleksandar Stendis smatra veoma ozbiljnom situaciju u kojoj se nasao Beograd. "Ukoliko se ustanovi da je fabrika u Republici Srpskoj preko jugoslovenske drzavne firme izvozila zabranjenu tehnologiju Iraku, mislim da ce nastati veoma ozbiljna situacija', izjavio je on za "Glas Amerike".
Prema njegovoj oceni, "pomaganje vazduhoplovstva Sadama Huseina u vreme kada je Irak pod intenzivnim meunarodnim pritiskom zbog svog programa proizvodnje oruzja izuzetno je opasna igra za Jugoslaviju, naravno ukoliko su optuzbe tacne".
"Ako Jugoslavija zaista krsi sankcije dovode se u pitanje sva nastojanja novih jugoslovenskih vlasti za ponovno ukljucivanje u meunarodnu diplomatiju", ocenio je glavni urednik casopisa "Dzejns intelidzens stajdzis".
On je istakao da SAD ocigledno smatraju da imaju dovoljno dokaza za optuzbu da Beograd krsi sankcije UN. Na pitanje kako se dogodilo da UN kao partnera u programu za Irak nafta za hranu prihvate SRJ koja je i sama bila pod meunarodnim sankcijama, Stendis kaze da je to "izuzetno vazno pitanje jer 'Jugoimport" je u to vreme bio firma za nabavku i isporuku oruzja i nije se bavio trgovinom robe siroke potrosnje".
"Koriscen je zbog toga sto je u prethodnom periodu snabdevao iracki rezim oruzjem. Najcesce se bavio izvozom tenkova zatim mlaznjaka, patrolnih glisera; sistem visecevnih raketnih bacaca Orkan uvezen je iz Jugoslavije. Sve je to izvozeno preko 'Jugoimporta'", kaze dalje Stendis.
Prema njegovim recima, postavlja se pitanje zbog cega su UN dozvolile da jugoslovenska drzavna vojna firma od 1996. do kraja 1998. godine snabdeva zitom Irak, Libiju i Siriju i da za to dobija od Iraka cvrstu valutu i naftu kojom su punjeni jugoslovenski tenkovi tokom kampanje NATO na Kosovu.
"Smatram da se moraju podrobno istraziti odnosi izmeu komiteta UN za sankcije Iraku i Milosevicevog 'Jugoimporta'. Treba istraziti zasto je Milosevicu bilo omoguceno da profitira od Iraka u okviru sistema UN. Bio je to slucaj dvojice diktatora, obojice podvrgnutih sankcijama svetske organizacije koji su uspeli da pod okriljem UN meusobno posluju. Najverovatnije su te veze bile koriscene i za nedozvoljenu razmenu vojne tehnologije", kaze dalje on.
Pitanje na koje bi voleo da dobije odgovor, rekao je Stendis, jeste kakvu je ulogu "Jugoimport" imao u prodaji Kini delova americkog supertajnog aviona Stelt koji je bio oboren tokom vazdusne kampanje NATO 1999. godine.
AFERA "Jugoimport SDPR"
Cekovic optuzujeSMIP, Covica i Koraca
Smenjeni direktor "Jugoimporta SDPR" Jovan Cekovic izjavio je da je to preduzece vec mesecima izlozeno strahovitim pritiscima da Amerikancima dostavi na uvid i kontrolu sve kapacitete i ugovore o izvozu naoruzanja u poslednjih pet-sest godina.
U intervjuu "Vecernjim novostima", Cekovic je naveo da su pritiske vrsili ministar inostranih poslova Goran Svilanovic i potpredsednici Vlade Srbije Zarko Korac i Nebojsa Covic.
Cekovic je novinaru "Novosti" pokazao pismo ambasadora u Saveznom ministarstvu inostranih poslova (SMIP) Prvoslava Davinica koji ga obavestava da je licno americki predsednik Dzordz Bus zainteresovan da se svi ugovori SDPR daju na uvid "zarad borbe protiv terorizma".
"Verovali ili ne, predlagano mi je cak da ubuduce jedan Amerikanac sedi u SDPR i da bude revizor svih nasih poslova. Mi smo ozbiljni ljudi i ja takvo nesto nisam hteo ni da razmatram", kazao je Cekovic.
On je rekao da su americki inspektori obisli sve fabrike namenske industrije, ali da im ugovori nisu dostavljeni zbog toga sto Savezna vlada nije dala saglasnost za to.
Prema Cekovicevim recima, SDPR nije radio sa Irakom, ali da to ne znaci da nije sa nekom drugom zemljom koja je unitelarno pod americkim sankcijama.
Cekovic je rekao da svaki ugovor koji potpisuje SDPR mora da proe verifikaciju Upravnog odbora u kome su ministri unutrasnjih poslova Srbije i SRJ, Dusan Mihajlovic i Zoran Zivkovic, savezni premijer Dragisa Pesic, ministar odbrane Velimir Radojevic..., koji znaju sa kim trguje SDPR.
Niko od njih, kaze Cekovic, nije doveo u pitanje legalnost poslova sem Svilanovica, Covica i Koraca. Nakon Upravnog odbora, Savezno ministarstvo odbrane izdaje saglasnost da se posao napravi, a SMIP treba da da svoju politicku saglasnost, a MUP obezbedi transport robe, kazao je on, dodajuci da cela namenska industrija moze da stavi kljuc u bravu, zahvaljujuci radu SMIPa.
"Posao sa Kenijom od 4,5 miliona dolara koji je vec odraen, ne mozemo da realizujemo, jer SMIP ne da saglasnost. Na istim mukama su i proizvoaci koji potpisuju ugovore sa, recimo, zemljama Bliskog istoka, jer ti ugovori ne mogu da se realizuju, a roba isporuci, mada zemlje nisu pod embargom UN", rekao je Cekovic.
Jugoimport nije prodavao oruzje Iraku poslednje dve godine
Direktor Savezne uprave carina (SUC) Vladan Begovic kazao je juce da spoljnotrgovinsko preduzece "Jugoimport" u protekle dve godine nije izvozilo oruzje i vojnu opremu Iraku.
"Iz SR Jugoslavije u Irak nije izvezeno oruzje niti vojna oprema, jer i da je bilo pokusaja izvoza, SUC ne bi dozvolila takvu trgovinu, posto nas na to obavezuje Rezolucija UNa", rekao je Begovic za Radioteleviziju Srbije.
On je dodao da je "Jugoimport" u protekle dve godine izvozio vojnu opremu ali da to, prema saznanjima SUCa, nikada nije bilo u Irak.
"Bilo je izvoza u nekoliko zemalja u okruzenju, ali SUC nije upoznata sa ovim konkretnim slucajem", dodao je Begovic.
IZBORI NA KOSOVU NEBOJSA CoviC:
Ucesce Srba na izborima bice veliki iskorak
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic ponovio je veceras, na sastanku sa predstavnicima srpske zajednice u konaku manastira Gracanica, preporuku da Srbi treba da izadju na subotnje kosovske lokalne izbore u svim opstinama.
Covic je rekao da na Kosovo nije dosao da bi tamosnjim Srbima rekao sta im je "volja" i sta im se "svia", vec samo da prenese poruku, a da je na njima da donesu konacnu odluku da li ce na izbore izaci ili ne.
Sef Koordinacionog centra je prethodno lokalnom KiM radiju rekao da je preporuku kosovskim Srbima da izau na izbore juce usvojila i Vlada Srbije, te da u saopstenju iz kabineta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice nigde ne stoji da treba ucestvovati samo u pet opstina u kojima su Srbi vecina.
Covic je, odgovarajuci na tvrdnje da su albanski ekstremisti pojacali napade na Srbe pred lokalne izbore, rekao da "to nije nikakva novost jer se pred znacajne datume uvek pojacavaju napadi na Srbe".
On je pozvao Srbe da i pored teskih uslova, u subotu glasaju i kako je rekao, naprave "veliki iskorak".
Sef poslanicke grupe koalicije "Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic rekla je da je nakon sastanka sa ambasadorima stranih zemalja "jasna poruka" svih njih, a posebno ambasadora Rusije, bila da Srbi moraju ucestvovati na izborima.
Ona je dodala da je i predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica nakon sestocasovnog sastanka sa liderima kosovskih Srba rekao da svi moraju na izbore, i oni koji zive na Kosovu, i oni proterani u Srbiju, ali je, kako je kazala, stampa "iskrivila stvar i donela narodu zabunu".
Covic se veceras sastao sa predstavnicima Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije, koalicije "Povratak" i drugih partija kosovskih Srba koje su, kako kazu njihovi predstavnici, "na brzinu obavestene" o dolasku sefa Koordinacionog centra.
KOSOVO IZBORI
Srbi sa Kosova protiv preporuke Covica
Pojedini politicki lideri kosovskih Srba danas su kritikovali preporuku predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojse Covica, da bi Srbi u juznoj srpskoj pokrajini u svim opstinama trebalo da izadju na lokalne izbore.
Predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosova i Metohije Momcilo Trajkovic, reagujuci na preporuku Covica, rekao je da se radi o "nemoralnoj politici i najobicnijim manipulacijama".
"Ocekivao sam ovakvo ponasanje i odluku", kazao je Trajkovic agenciji Beta, dodavsi da mu je zao politickih lidera Srba sa severa Kosova Marka Jaksica i Milana Ivanovica, zato sto su prema njegovim recima "ispali kratkovidi i naivni da ne vide da imaju posla sa najobicnijim manipulantima".
"Cudno je da Covic, koji je rekao da Srbi sami treba da donesu odluku, tu odluku donosi umesto njih. Posle svega mogu samo da kazem da treba postaviti pitanje odgovornosti i zatraziti ostavku Covica, jer se radi o coveku koji otvoreno manipulise nesrecom srpskog naroda", rekao je Trajkovic.
On je rekao da i pored ovakve konfuzne politike, Srbi treba u subotu da izau masovno na glasacka mesta, kako bi eliminisali "opasnu politiku" i dali "legitimitet svojim pravim liderima, a ne onima sa kojima Covic manipulise".
Clan predsednistva Skupstine Kosova Oliver Ivanovic rekao je da za kratko vreme ne moze da se organizuje kampanja na pravi nacin osim u opstinama gde postoje bezbednosni uslovi.
On je kazao da je ucesce na izborima "inidividalni i licni stav, pravo, ali ne i obaveza".
"Mislim da postojeca uredba o lokalnoj samoupravi nema zastitne instrumente za sprecavanje majorizacije", kazao je Ivanovic.
Predsednik Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova i Metohije Milan Ivanovic kazao je da su politicki predstavnici Srba usvojili zajednicku odluku da treba glasati "samo tamo gde postoje bezbednosni i institucionalni uslovi".
"Neka naknadna tumacenja i pozivi dovesce do konfuzije meu Srbima" ocenio je Milan Ivanovic za agenciju Beta.
On je rekao i da Srbi ne treba da izau na izbore osim u pet opstina koje su i ranije navedene.
"Ako bi izasli svuda dali bi legitimitet i legalitet ovim izborima. Dobili bi opstine gde bi se nastavila majorizacija Albanaca nad Srbima, i time bi bila data pozitivna ocena (sefu UNMIKa Mihaelu) Stajneru koju on ne zasluzuje", zakljucio je Ivanovic.
CRNA HRONOLOGIJA
Ubistva u Jugoslaviji od 5. oktobra 2000.
Od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine u Srbiji je ubijeno 47 ljudi, medju kojima ima visokih funkcionera MUP-a, bivsih pripadnika sluzbi drzavne bezbednosti iz obe republike, sportista i ljudi iz podzemlja. Vecina tih ubistava nije rasvetljena.
Poslednje ubistvo dogodilo se u ponedeljak, 21.10. u antikvarnici "Dedinje" u Beogradu kada je ubijen sin vlasnika te antikvarnice Branko Zagorac, a njegov prijatelj Dragan Cvetkovic je i dalje u zivotnoj opasnosti od posledica ranjavanja vatrenim oruzjem.
Sledi hronologija ubistava od demokratskih promena u Srbiji 5. oktobra.
PREDRAG JOKIC - profesor Fakulteta fizicke kulture, ubijen 6. oktobra 2000. ispred zgrade u kojoj je stanovao u Balkanskoj ulici u Beogradu.
NIKOLA PETROVIC, student, ubijen je u Zarkovu 9. novembra 2000. iz zasede. Tog dana na sajmu sa vise hitaca tesko je ranjen student NOVICA DINIC koji je podlegao povredama u Urgentnom centru.
SRAN LJUJIC ubijen je 21. novembra 2000. u kolima dok je cekao na semaforu u Novom Beogradu, a njegov drug Nikola Skerlic je tesko ranjen. I jedan i drugi su bili poznati policiji.
LUKA PEJOVIC i njegov telohranitelj RADULE KASALICA, ubijeni su 6. decembra 2000. na Topciderskom brdu u Beogradu.
VELIBOR ILICIC, nekadasnji telohranitelj Gorana Hadzica, bivseg predsednika samoproklamovane RSK, ubijen je 11. decembra 2000. u Novom Sadu.
ZELJKO BODIS ZEKS, jedan od clanova takozvane Skoletove ekipe, ubijen je 5. januara 2001. u kolima na Miljakovcu.
MILUTIN SCEPANOVIC, zvani Mica Krizan, "zestok momak" iz Obrenovca i njegov prijatelj i telohranitelj GRADIMIR PLAKALOVIC, ubijeni su 15. februara 2001. dok su se vozili kolima Ulicom Kneza Milosa u Beogradu.
MIODRAG STOJANOVIC GIDRA (51), sportista i organizator sportskih manifestacija ubijen je 18. februara 2001. na parkingu teniskog kluba "Partizan" u Humskoj ulici.
MILAN OREVIC BOMBONA, kum pokojnog Zeljka Raznatovica-Arkana, i njegovi saputnici MILOS ROKNIC i DUSAN MILOVANOVIC, ubijeni su 11. marta 2001. dok su se vozili kolima Ulicom Gospodara Vucica.
DRAGAN ZIVKOVIC FISKAL, biznismen, ubijen je 14. marta 2001. u Pozarevcu.
RADOSLAV PLANIC ubijen je 18. marta 2001. u Cacku u jednoj mesnoj zajednici.
VERICA DEBELjKOVIC, predsednik sindikata beogradskog "Pupina", ubijena je 28. marta 2001. na Konjarniku.
RATKO PANTELIC, ubijen je 3. aprila 2001. u Novom Beogradu.
LUKA MIRKOVIC, biznismen, ubijen je 24. aprila 2001. u svojoj kuci u Medakovic naselju u Beogradu.
MILAN RAJKOVIC, pripadnik DB Crne Gore, ubijen je 30. aprila 2001. u Ulici Neznanog junaka u beogradskom elitnom naselju Dedinje.
BOJAN SIMIC, ubijen 5. maja 2001. u kuci svojih roditelja u Zemun Polju.
ZORAN RISTOVIC PRIKA, bivsi pripadnik Jedinica za specijalne operacije RDB (SAJ) pronaen je mrtav 4. juna 2001. u Resniku.
MILAN PANTIC, dopisnik beogradskog dnevnog lista "Vecernje novosti" iz Jagodine ubijen je 11. juna 2001. ispred svoje kuce u tom gradu.
SASA JANUSEVIC ubijen je 15.juna 2001. u Zarkovu.
BRANISLAV TROJANOVIC TROJKE, predsednik FK "Zvezdara" i suvlasnik nekoliko poznatih kockarnica i kafea u Beogradu, ubijen je 22. juna 2001. u blizini svoje kuce na Zvezdari.
VLADAN SIDA VIDOVIC (29), poznati kriminalac, ubijen je 26. jula 2001. u vikendici, selo Guberevac.
MOMIR GAVRILOVIC, bivsi rukovodilac RDB, ubijen je 3. avgusta 2001. u blizini svoga stana u Novom Beogradu na uglu ulica Dzona Kenedija i Gandijeve.
MIODRAG MIKI KRSTIC (37) vlasnik i direktor komapnije "Mak international" sa sedistem u Nisu, ubijen je u noci izmeu 7. i 8. septembra 2001. ispred svoje kuce u selu Pukovac kod Nisa.
SLAVKO MIJOVIC "PIJUK" vlasnik kockarnice "Paladijum" i blizak prijatelj pokojnog Zeljka Raznatovica Arkana, ubijen je 19. oktobra 2001. ispred kafica "Balantajn" u Ulici beogradskog bataljona na Cukarici. Tom prilkom je tesko ranjen Zarko Petronijevic koji je sedeo u tom kaficu.
MIROSLAV SEKULA SEKULIC (39) ubijen je 10. novembra 2001. iz automatske puske prepadom na automobil na Obrenovackom putu.
VELJKO CEROVIC, vlasnik kafica "Plavi jahac" i njegov kum RANKO VASILjEVIC, ubijeni su iz vatrenog oruzja 23. decembra 2001. u tom kaficu na Studentskom trgu 21 u centru Beograda.
STOJAN IGNjATOVIC (31) iz Trsica, ubijen je sa sest hitaca iz pistolja sa prigusivacem 27. maja 2002. na Institutu za ortopediju "Banjica" u Beogradu, gde je ranije primljen zbog povreda zadobijenih od vatrenog oruzja.
BOSKO BUHA, general policije, ubijen je iz automatske puske 10. jula 2002. godine ispred hotela "Jugoslavija".
IVICA NIKOLIC ubijen je 3. avgusta 2002. iz vatrenog oruzja, pri pokusaju ubistva Ljubise Buhe Cume, koji je bio glavna meta ali je ostao nepovreen.
VESELIN BOZOVIC VESKO (36) iz Bijelog Polja, koji se vec vise godina nalazio na poternicama u obe jugoslovenske republike, preminuo je od posledica teskog ranjavanja 5. septembra 2002. u Zarkovu, kada je pucano na njegovo vozilo. Njegovi saputnici nevencana supruga Snezana Mitrovic i sin Boris i slucajni prolaznici Vesna Petrovic i Alenka Pantic su lakse ranjeni.
MIODRAG NIKOLIC SUROVI (38), voa podzemlja u Cupriji, ubijen je 12. septembra 2002. hicima iz vatrenog oruzja na parkiralistu ispred kafe-bara "Grinet" u Cupriji.
SANDRO STAMENKOVIC iz Nisa i njegov telohranitelj ROBERT VICEKNEZ iz Vrsca, ubijeni su iz automatske puske u automobilu 15. septembra 2002. u Nisu.
SREDOJE SLJUKIC SLJUKA (30), zvezdarski gangster i njegov saputnik, brat od strica ZORAN SLJUKIC (25), ubijeni su iz automatske puske, prepadom na automobil 27. septembra 2002. godine na autoputu kod centra "Sava" u Beogradu.
DJODJRE TOPIC (27) iz Novog Sada, vise puta osuevan zbog krivicnog dela u vezi sa narkoticima, ubijen je iz vatrenog oruzja 4. oktobra 2002. u Fruskogorskoj ulici, ispred zgrade broj 24 u Novom Sadu.
JOVAN GRUZIJAN CUNER (40), poznati kriminalac iz Zemuna, ubijen je iz automatskog oruzja 5. oktobra 2002. na raskrsnici u zemunskom naselju Novi grad, a tesko su ranjeni njegovi saputnici RADE CVETIC (19), koji je nakon 14 dana preminuo i Dejan Cotric (23).
IVAN KONTIC (32) iz Budve, nastradao je od eksplozivne naprave koju je pokusao da postavi pod automobil 13. oktobra 2002. u Ulici cara Lazara.
ZORAN MALESEVIC (30) iz Nisa ubijen je 19. oktobra 2002. u vatrenom obracunu, u centru grada, a lakse je ranjen Branimir Simic.
SkupStina Srbije - Cedomir JovanoviC
Odlaganje skupstinske rasprave
Sef poslanicke grupe "DOS-reforma Srbije" Cedomir Jovanovic izjavio je da ce odrzavanje sednice Skupstina Srbije biti "prolongirano", posto je Ustavni sud Srbije juce odlozio raspravu o oceni ustavnosti skupstinskog poslovnika u delu koji se tice statusa narodnih poslanika.
"Da bi Skupstina Srbije mogla da otpocne svoje redovno zasedanje, potrebna nam je odluka Ustavnog suda Srbije, koja ce dati odgovor na pitanje statusa poslanika. Vazno je to sto je Ustavni sud Srbije prihvatio da u okviru svojih nadleznosti donose odluku o ustavnosti i zakonitosti poteza koje smo kao koalicija i poslanicka grupa povukli u Skupstini Srbije", rekao je Jovanovic agenciji Beta.
On je izrazio zaljenje sto ce biti "prolongiran" pocetak zasedanja republickog parlamenta na kojem bi se razmatrale izmene Zakona o izboru predsednika Srbije, rekavsi da u ovom trenutku "u ovom trenutku od brzine rada Ustavnog suda Srbije zavisi ne samo republicki parlament, vec i izborni proces".
"Imajuci u vidu ustavne limite i obavezu proisteklu iz zakona ocigledno je da sudije Ustavnog suda Srbije, kao i republicki parlament nemaju mnogo vremena za resavanje tog pitanja", ocenio je Jovanovic.
Ustavni sud Srbije odlozio je danas raspravu o ustavnosti dela Poslovnika Skupstine Srbije o nadleznostima Administrativnog odbora, a samoinicijativno je pokrenuo postupak za ocenjivanje ustavnosti odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, koje se ticu prestanka poslanickih mandata.
Prema oceni Jovanovica, ovim stavom sudije Ustavnog suda Srbije pruzile su "primer profesionalnog odnosa prema poslu"
"Mozda je danas mnogo ociglednija steta koja je proistekla iz postupaka Saveznog ustavnog suda koga republicki Ustavni sud ocigledno smatra nenadleznim", rekao je Jovanovic.
Savezni ustavni sud, pred kojim su ustavne zalbe poslanika Demokratske stranke Srbije, kojima su oduzeti mandati, nedavno je doneo privremenu meru da se tim poslanicima omoguci nesmetan rad, do konacne ocene ustavnosti.
"Mi cemo s paznjom pratiti buduce poteze Ustavnog suda Srbije, u potpunosti cemo odgovoriti na sve njihove zahteve i pustiti toj instituciji da u okviru ustavnih i zakonskih ovlascenja pruzi definitivan odgovor na problem koji je proistekao iz donetih odluka", rekao je Jovanovic.
On je rekao da DOS "ima razumevanje za sudije Ustavnog suda Srbije", da ne zeli da utice na njihov rad i odluku koja se od te institucije ocekuje.
"Ali smatramo da bi bilo u interesu drustva da sto pre cujemo jasan stav. Razlika u ponasanju republickog i saveznog ustavnog sud ocigledno pokazuje u kojoj meri su politicki motivi uticali na presudu Saveznog ustavnog suda, koja je doneta po kratkom postupku, bez ikakvih dvoumljenja, sa ociglednom namerom da se podrzi jedna strana u pokrenutom sporu bez obzira na posledice sa kojima se danas suocavamo", rekao je jos Jovanovic.
SRBIJA
Od ekstra poreza jos 100 miliona evra
Bivsi direktor Republicke uprave javnih prihoda Aleksandar Radovic izjavio je da ocekuje da ce na osnovu poreza na ekstra profit i imovinu biti naplaceno oko 100 miliona evra do kraja godine.
"Nadam se da ce na osnovu poreza na ekstra profit biti naplaceno 200 miliona maraka do kraja godine. Iza sebe ostavljam 200 fajlova i u njima stoji ko, sta, zasto, kako i koliko duguje. Moj naslednik ce od njih zahtevati da se stvari regulisu", kazao je Radovic u intervju u poslednjem broju "Blic njuza".
On je dodao da ce po zavrsetku posla u RUJP biti savetnik ministra finansija Bozidara elica.
Komentarisuci optuzbe predsednika Skupstine Vojvodine Nenada Canka, Radovic je rekao da je svojim aktivnostima "vise puta ugrozio" interese Nenada Canka.
"Kad god smo obraivali neki slucaj u Vojvodini koji se tice ekstraprofita, Canak bi se sam javio, iako ga nismo trazili", naveo je on i dodao da je jedan od motiva za napade i "namera Canka da bude uspostavljena pokrajinska uprava javnih prihoda i da novac bude pod njegovom kontrolom".
Komentarisuci tvrdnje predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) o navodnoj Radovicevoj umesanosti u "aferu Perisic", u poslednjem broju "Nedeljnog telegrafa" Radovic je izjavio da Momcila Perisica poznaje jos od 1995. godine.
"Uvek sam sa njim imao korektne odnose, a kao licni prijatelj Pjera Galoa, De Golovog ministra odbrane, imao sam cast da prevodi za Perisica", rekao je Radovic i dodao da su u pitanju bili meudrzavni pregovori.
On je dodao da je odlikovanje dobio od bivseg komandanta vojske Republike Srpske Ratka Mladica.
VaSington
Snajperista trazi 10 miliona dolara
Snajperista iz Vasingtona zatrazio je da mu se plati 10 miliona dolara da bi prestao da ubija. Istovremeno je napao policiju sto nije odgovorila ne sest njegovih poziva.
U poruci coveka koji je ubio toliko ljudi u okolini Vasingtona, prvi put se posebno preti deci.
"Vasa deca nisu bezbedna, gde god da se nalaze, u bilo kom trenutku", porucio je snajperista u delu teksta za koji su policajci rekli da je post skriptum. Policija nije otkrila sadrzinu ostatka poruke.
U pismu pronaenom u subotu uvece, u blizini mesta gde je ubijena poslednja zrtva za koju se sigurno zna da stradala od metka snajperiste, kod restorana u Eslendu, ubica je zatrazio se mu isplati 10 miliona dolara, pre ponedeljka, 21. oktobra, pise "Vasington Post", pozivajuci se na policijske izvore.
Ubica, koji od 2. oktobra terorise stanovnike glavnog grada SAD i okoline, u poruci se zali na "nesposobnost" istrazitelja koji nisu odgovorili na sest negovih telefonskih poziva.
Zbog toga je "toliko ljudi moralo da umre", a policija bi bolje uradila kada bi se potrudila da zaustavi ubistva, nego sto pokusa da ga uhapsi, pise u poruci.
U rukom pisanom tekstu, na tri stranice, umotanom u plasticni omot i zakucanom na jedno drvo, moze se procitati ista recenica zapisana na tarot karti ostavljenoj 7. oktobra na mestu drugog zlocina: "Ja sam Bog."
Carls Mouz, komesar zaduzen za koordinaciju istrage, procitao je pred novinarima deo odgovora policije snajperisti. "Nije moguce isplatiti novac elektronskim putem, kako ste trazili", sto bi moglo da znaci da je ubica trazio da mu se novac prebaci kompjuterski.
"Svi nasi graani su u opasnosti," kaze komesar Muz, upozoravajuci da skriveni snajperista "ubija ljude bez obzira na godine, rasu, pol, dan ili mesto."
Televizija Si-En-EN pretpostavlja da su te reci komesara neka vrsta sifrovane poruke ubici, i da su odgovor na deo neobjavljenog dela njegovih zahteva.
Objavljivanje poruke u utorak dogodile se upravo na dan kada je pala i deseta zrtva, 35-godisnji vozac autobusa, u Silver Springu, dvadesetak kilometara severno od Vasingtona.
Polcija je potvrdila da je i njega ustrelila ista osoba koja je sada ubila devet i ranila troje ljudi. Medju ranjenima je 13-godisnji decak kojeg je snajperista pogodio na ulazu u njegovu skolu, u Bouiju, u Merilendu.
Poslednje ubistvo navelo je lokalne vlasti da zatvore skole u blizini mesta zlocina. Ista mera bezbednosti preduzeta je proteklih dana u okolini drugih mesta pucnjave u Virdziniji.
Mediji su odmah postavili pitanje koliko je bila opravdana odluka da se javno saopsti deo poruke, uz ocenu da se tako odgovornost za sigurnost dece prebacuje na roditelje.
MOSKVA
Teroristi drze 700 taoca u pozoristu
Dok arapska satelitska TV stanica Al Dzazira prikazuje video snimke cecenskih terorista, na kojima izrazavaju spremnost da umru za nezavisnost domovine i da oduzmu zivote "nevernicima" u jednom moskovskom pozoristu, nezvanicno se saznaje da je meu taocima pala prva zrtva.
Kako prenosi Itar-tas, ubijeni talac je zena, jedan od vise od stotinu talaca koje teroristi drze vec dvadeset sati u moskovskom pozoristu.
Americki i evropski zvanicnici, NATO i EU najostrije su osudili zarobljavanje talaca.
NATO i EU okarakterisale su kao "sumanut" teroristicki napad na nevine civile u Moskvi i zatrazili od cecenskih terorista da poloze oruzje i oslobode taoce.
Savezni kancelar Gerhard Sreder uputio je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pismo sa izrazima solidarnosti i izrazio nadu da ce "otmica biti brzo i mirno okoncana", dodajuci da je "u mislima sa taocima".
Generalni sekretar Saveta Evrope Valter Svimer i komesar SE za ljudska prava Alvaro Hil-Robles su, takoe, ostro osudili akciju terorista u Moskvi.
Kako je izjavio direktor Federalne sluzbe bezbednosti (FSB) Nikolaj Patrusev, ruske specijalne snage nalaze se u stanju pune borbene pripravnosti.
Putin je sinoc odrzao hitne konsultacije sa premijerom Mihailom Kasjanovim, Patrusevim, ministrom policije Borisom Grizlovim i sefom predsednicke administracije Aleksandrom Valosinom.
Ruski predsednik je, takoe, izjavio da zarobljavanje talaca u jednom moskovskom pozoristu predstavlja veliki teroristicki akt ne samo u Rusiji, vec i uopste, kao i da je jedan od ciljeva akcije terorista u Moskvi da "poseju meuversku mrznju i da zabiju klin izmeu religija i naroda".
"Akcija je planirana iz stranih teroristickih centara. Tamo je bio napravljen plan i samo su naeni izvrsioci", izjavio je Putin na savetovanju u Kremlju o zarobljavanju taoca.
Na susretu u Kremlju sa sefom Saveta muftija Rusije Ravilom Gajnutdinom i muftijom Ingusetije Mogamedom Albogacijevom, Putin je otmicu talaca okvalifikovao kao "jednu od karika ispoljavanja meunarodnog terorizma u Indoneziji i na Filipinima". Istovremeno, Savet muftija Rusije zatrazio je od terorista da puste taoce.
Poslanik Drzavne Dume Irina Hakamada, koja je vodila pregovore sa teroristima u zgradi pozorista, uputila se u Kremlj kako bi prenela zahteve terorista. "Predlozi gerilaca su dosta razumni i njih treba razmotriti sa rukovodstvom drzave", izjavila je Hakamada.
Meu vise stotina talaca nalaze se 62 stranca, izjavila je za radio "Eho Moskve" jedna od zena - talaca Marija Skoljnikova.
Ona je rekla da su ti stranci iz Jugoslavije, Nemacke, Velike Britanije, Svajcarske, Holandije, SAD, Bugarske, Kanade, Australije, Letonije, Moldavije, Belorusije, Turkmenistana, Azerbejdzana, Jermenije, Gruzije i Ukrajine.
Savezno ministarstvo za inostrane poslove je potvrdilo da se meu taocima nalazi i jugoslovenski drzavljanin - Milos Maksimovic, dok je bugarski MIP saopstio da se najmanje jedan bugarski drzavljanin nalazi se meu vise stotina talaca u moskovskom pozoristu.
Predstavnik Operativnog staba za oslobaanje talaca saopstio je sinoc da teroristi sada drze "oko 700 talaca".
On je naveo da je meu njima 75 stranaca, da je 37. talac osloboen, a jedan ubijen. Jedan broj talaca uspeo je da pobegne .
Saopsteno je da se u zgradi pozorista nalaze dva lekara iz Meunarodnog crvenog krsta, koji pruzaju pomoc taocima.
nauCna fantastika ili realnost?
Biolosko oruzje kao atomska bomba siromasnih
Dugo ignorisana ili ogranicena samo na naucnu fantastiku, opasnost od bioloskog teroristickog napada dramaticno je izbila posle tajanstvenih slucajeva smrti od antraksa prosle godine u SAD i najnovije krize oko Iraka.
Tri knjige koje ce se ovog meseca pojaviti u francuskim knjizarama, koje su napisala dva francuska novinara i jedan naucnik, posvecene su bioloskom oruzju, "atomskoj bombi siromasnih", na razlicit nacin ali sa istim zakljuckom: ta opasnost je realna, zastita od nje gotovo nemoguca, navodi AFP.
Biolosko oruzje - kombinacija nekog zaraznog agensa i njegovog prenosioca - ne postoji od juce: jos u pradavna vremena Skiti su svoje strele ne samo premazivali otrovom vec su ih zamakali u leseve u raspadanju ili zarazenu krv, kaze mikrobiolog i epidemiolog Anri Iber Molare u svojoj knjizi "Biolosko oruzje".
Danas je taj proces mnogo savrseniji, ali teroristi koji raspolazu sasvim ogranicenim sredstvima mogu da proizvedu jako biolosko oruzje, pise novinar Pjer Koler u svojoj knjizi "Nevidljivi neprijatelj."
Mnoge zemlje koje ne mogu da proizvode atomske bombe pribegle su bioloskom, mnogo jeftinijem oruzju koje se moze mnogo diskretnije usavrsavati.
Molare kaze da stotinak zemalja ima neophodna naucna saznanja da razvije bioloski program, ali bi ga moglo realizovati samo desetak: Irak, Egipat, Iran, Izrael, Libija, Sirija, Kina, Severna Koreja, Juzna Koreja, Tajvan, Mijanmar i Vijetnam.
Strahovanja i paznju eksperata narocito podstice izuzetan razvoj biotehnologije, pojava novih nauka i polja istrazivanja koja su bila sasvim nepoznata pre deset godina, istice novinar Dominik Legli u svojoj knjizi "Pretnja - Bio-terorizam: rat koji predstoji".
Najvise uznemirava dvostruki karakter tih istrazivanja. "Ono sto se analizira, razotkriva, razvija da bi nam zastitilo zdravlje, moglo bi se isto tako vratiti protiv nas," naglasava taj urednik naucne rubrike u listu Liberasion i dodaje da nista tako ne lici na program istrazivanja koji sluzi miru kao neki od "tajnih programa bioloskog rata".
Suocena sa tom opasnoscu, zastita je minimalna. "Upotreba bacila ili nekih toksina omogucava teroristima da izvedu napad i povuku se kao da se nista nije desilo, ostavljajuci ceo sistem u neznanju da je napad izveden sve do kraja perioda inkubacije", kaze Legli.
Veoma je tesko efikasno se zastititi. Kolektivna zastita se moze obezbediti samo u ograenom prostoru, cime raspolaze jedino vojska. Preostaje vakcina, ali autori sve tri knjige kazu da ni to nije dovoljno pouzdano. "Zato sto se u prirodi retko javljaju bolesti koje bi mogli da koriste teroristi, sada nema ili ima sasvim malo raposlozive vakcine. Osim toga, genetske modifikacije koje se mogu izvesti na tim istim agensima mogu da neutralisu ocekivane efekte vakcinacije," kaze Molare.
Sva trojica se slazu u jednom: hitno je potrebno stvoriti zalihe vakcina, obuciti lekare, informisati stanovnistvo, sto, barem u Francuskoj, jos uvek ne spada u mere koje donose oni koji odlucuju.
A gotovo je beskrajna lista patogenih agensa koji bi mogli da poseju smrt - od gripa, preko kolere ili nilske groznice, do velikih boginja.
Pjer Koler, meutim, u svojoj knjizi "Nevidljivi neprijatelj" navodi da je od stotinak bakterija, virusa i drugih teoretski primenjivih mikroorganizama, samo jedna grupica zaista efikasna i kaze da su ruski i americki eksperti dosli do gotovo identicne liste desetak agensa koji bi mogli da se iskoriste kao biolosko oruzje.
Meu bolesti izazvane bakterijama spadaju:
- kuga, ciji je bacil veoma lako masovno proizvesti i koja izaziva smrt za manje od tri dana uz veoma visoku stopu zaraze;
- antraks, iskoriscen prosle godine u SAD, cija je industrijska proizvodnja laka, a spore se lako rasipaju. One mogu da izazovu plucni antraks, koji je smrtonosan u 80 odsto slucajeva;
- tularemija, ciji bacil, jedan od najmanjih poznatih mikroba, prodire kroz vodu, izazivajuci oboljenje pluca smrtonosno u 40 do 60 odsto slucajeva;
- botulizam, bolest koju izaziva jedan mikrob izlucujuci toksin botulinus, smrtnonosan i u najmanjim dozama, a moze se rasprsiti kao aerosol ili uneti u sistem vodovoda;
- druge bakterijske infekcije, poput bruceloze, groznice koju prenose domace zivotinje, ili tifusne groznice koja se moze razneti vodom, a protiv nje je vakcina nedovoljno efikasna.
Meu bolestima koje mogu da prenesu riketsi, parazitski mikroorganizmi veoma bliski bakterijama su:
- tifus, koji se lako prenosi vazduhom, a izaziva smrt u 50 odsto slucajeva;
- purpurna groznica stenovitih planina, koja se takoe moze razneti aerosolom, a kod nevakcinisanih izaziva smrtnost u 50 odsto slucajeva.
I najzad, meu infekcije koje se prenose virusima, koji s obzirom na izuzetno malu velicinu mogu da prolaze kroz filtere, spadaju:
- Zuta groznica, koju prenose zarazeni komarci, ili hemoragicna groznica iz Marburga kao i ebola, koje su najpoznatije;
- virus gripa, veoma zarazan ali smrtonosan samo u slucaju visestruke infekcije, mogao bi takoe da bude iskoriscen, kao i virus velikih boginja protiv kojeg ne postoji nikakva terapija, a koji izaziva smrt u 20 do 40 odsto slucajeva.
Jugoslavija I EvropskA unijA
Vise nije pitanje da li, vec kada u EU...
Savetnik delegacije Komisije Evropske Unije u Beogradu Jan-Vilem Blankert izjavio je juce da "vise nije pitanje da li, vec kada" ce Jugoslavija postati punopravna clanica Evropske unije (EU).
"Ako uzmemo primer Poljske, koja je 1995. godine zapocela postupak prijema, a sada samo sto nije usla u klub, moze se reci da je Jugoslavija veoma blizu cilju da postane clanica EU", kazao je Blankert na okruglom stolu "Politika Evropske unije prema zapadnom Balkanu i polozaj Srbije", koji su organizovali Institut G17 i Nemacka fondacija za tehnicku saradnju (GTZ).
On je rekao da sa Jugoslavijom "imamo problem u tekstilu", ali je dodao da "postoje obecavajuci znaci da ce se ugovor o tekstilu, koji se tice Srbije i Crne Gore, uskoro realizovati na pravi nacin".
Blankert je naglasio da je za SRJ prvi vazan korak uspostavljanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, koji bi kako je rekao, predstavljao "simbol da ste deo kluba ili da ste bar u glavnoj cekaonici".
On je dodao da se projekti pomoci EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), realizuju brzo i efikasno i naglasio da je "to nesto na sta mozemo biti ponosni".
"Kad uporedimo sa Poljskom, u kojoj zivi oko 40 miliona stanovnika, a koja je u godinama kada je zapocinjala postupak prijema u clanstvo EU dobila godisnje oko 200 miliona evra od EU, nije losa cifra za osam miliona Srba da dobiju oko 240 miliona evra", kazao je on.
Blankert je istakao da je "mana" jugoslovenske strane sto i pored znacajnih potencijala i razumevanja trzisne privrede, ne shvata znacaj integracije, koja "treba da pocne kod kuce".
"Mi zelimo da vi ostanete u integraciji sa Crnom Gorom, sto bi vam bila izvanredna vezba za integraciju u Evropsku uniju", dodao je on.
Blankert je izrazio ocekivanje da ce se Ustavna povelja Srbije i Crne Gore usvojiti do kraja ove godine, kako bi se moglo nastaviti sa strukturnim reformama jugoslovenske privrede.
Kako bi se prikljucila EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Jugoslavija mora da uspostavi jedinstveni trgovinski rezim, gde se ne bi primenjivale razlicite carinske stope za iste proizvode iz Srbije i Crne Gore, kazao je Blankert i naveo da ce "mali problemi" u usklaivanju nastati kod tri cetvrtine proizvoda, a najvise kod psenice.
Savetnik delegacije Komisije EU je istakao da je bitno shvatiti da je cena pristupa EU dosta visoka i da se osim nje, u Jugoslaviji mora aktivno investirati kako bi se stvorila moderna drzava.
"Imamo podatke da je svega 30 odsto stanovnistva u Srbiji za ulazak u Evropsku uniju, zbog cega je veliki zadatak nas i srpskih i jugoslovenskih vlasti da podizemo nivo svesti o znacaju clanstva u EU za Jugoslaviju", zakljucio je Blankert.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
