PRAVNA PITANJA / SRBIJA - KANADA

IMIGRACIJA

NASLEĐIVANjE NA OSNOVU ZAVEŠTANjA (TESTAMENTA, POSLEDNjE VOLjE)

I. ZAVEŠTANjE Pojam zaveštanja Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Zaveštajna (testamentalna) sposobnost Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje. Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Volja za sačinjavanje zaveštanja Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna. Namera za sačinjavanje zaveštanja Zaveštaočeva namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna. Oblik zaveštanja Zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. II. OBLICI ZAVEŠTANjA 1. Vrste oblika a) Svojeručno zaveštanje Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno. b) Pismeno zaveštanje pred svedocima Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. v) Sudsko zaveštanje Sačinjavanje sudskog zaveštanja Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pročita Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene. Ako je zaveštanje sačinjeno u drugom sudu Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište. Predavanje zaveštanja sudu Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu. g) Konzularno zaveštanje Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. d) Međunarodno zaveštanje Punovažnost međunarodnog zaveštanja Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju. Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste. Odredbe ovog zakona o međunarodnom zaveštanju ne primenjuju se na oblike zaveštanja koje su u istom pismenu sačinila dva ili više lica. Oblik međunarodnog zaveštanja Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati. Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način. Nadležnost za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica određena prema odredbama Zakona o nasleđivanju. Izjava zaveštaoca U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice. Potpisivanje međunarodnog zaveštanja U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj. Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju. Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje. Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem. Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice. Ovlašđeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja. Tumač pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice. Tumač mora ispuniti uslove predviđene za svedoke međunarodnog zaveštanja. Izjava o čuvanju međunarodnog zaveštanja Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja. Mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice. Potvrda o međunarodnom zaveštanju Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom. Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu. Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno. Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne utiče na formalnu punovažnost međunarodnog zaveštanja sačinjenog u skladu sa odredbama ovog zakona. Opoziv međunarodnog zaveštanja Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakonu. Tumačenje i primena odredaba o međunarodnom zaveštanju Pri tumačenju i primeni odredaba ovog zakona o međunarodnom zaveštanju vodiće se računa o njegovom međunarodnom obeležju i potrebi njegovog jednoobraznog tumačenja. đ) Brodsko zaveštanje Zaveštaocu može na srpskom brodu zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Srbiju. e) Vojno zaveštanje Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan - po isteku trideset dana od dana demobilisanja. ž) Usmeno zaveštanje Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno. Dužnost svedoka usmenog zaveštanja Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja. 2. Pravila o zaveštajnim svedocima Ko može biti svedok Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni. Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno. Ko ne može biti svedok Ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sačiniti zaveštanje po zaveštaočevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlašćenog lica ako se zaveštanje sačinjava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštaočevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, bračni drugovi svih tih lica i bračni drug zaveštaočev. To ne važi za usmeno zaveštanje. III. SADRŽINA ZAVEŠTANjA 1. Postavljanje naslednika Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini. Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik. Određenost naslednika i drugih korisnika Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi. Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni. Zamena naslednika Zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi. Isto važi i za isporuku. 2. Ostavljanje isporuke Zaveštanjem može biti ostavljena jedna ili više isporuka. 3. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebe u dozvoljene svrhe. Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja. 4. Uslovi i rokovi Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove. a) Uslovi Kad se uslov smatra nepostojećim Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim. Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni uslovi. Nepostojećim se smatra i uslov ostvaren pre ostaviočeve smrti ako iz zaveštanja ne sledi da uslov treba ponoviti. Kad se uslov smatra ostvarenim ili neostvarenim Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči onaj na čiji je teret određen. Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje onaj u čiju je korist određen. Ako na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi neko drugi Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi, smatraće se da ga uslov ne tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Posebna pravila o odložnom uslovu Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom. b) Rokovi Rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojećim. Kad je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri. Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. v) Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom, zaostavština pripada na uživanje ostaviočevim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ostaviočevi zakonski naslednici tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine. Ako se odložni uslov ostvari ili rok istekne Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne, postavljeni naslednik zaostavštinu nasleđuje u svojinu. Ako se odložni uslov ne ostvari Ako se odložni uslov ne ostvari, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka. g) Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom Kad je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom, on ima položaj uživaoca zaostavštine. Naslednik tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovara samo stvarima i pravima iz zaostavštine. Ako se raskidni uslov ostvari ili rok istekne Kad se raskidni uslov ostvari ili rok istekne, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ako postavljeni naslednik ne doživi istek raskidnog roka, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja na sledi što drugo. Onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom ili rokom ne mora doživeti ostvarenje uslova, odnosno istek roka. Tada njegov nasledni deo nasleđuju njegovi naslednici. Ako se raskidni uslov ne ostvari Ako se raskidni uslov ne ostvari, postavljeni naslednik nasleđuje zaostavštinu u svojinu. Ako postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje raskidnog uslova, zaostavštinu u svojinu nasleđuju njegovi naslednici. 5. Nalozi Zaveštalac može naložiti nasledniku ili isporukoprimcu da nešto učini ili se uzdrži od nečeg što bi inače bio ovlašćen da učini, ali tako da između obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos. Nalozi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim. Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni nalozi. Kad zaveštalac propusti da odredi rok za ispunjenje naloga, izvršilac zaveštanja ili lice koje za to ima pravni interes može zahtevati da sud odredi primereni rok ispunjenja. Ako obavezno lice ne može ili neće da nasledi, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasleđe ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Neispunjenje naloga Neispunjenje naloga krivicom obaveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova. Pravo na tužbu za utvrđenje prestanka prava zbog neispunjenja naloga ima izvršilac zaveštanja i lice koje za to ima pravni interes. 6. Tumačenje zaveštanja Odredbe zaveštanja treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj. Kad se prava namera zaveštaočeva ne može utvrditi, zaveštanje se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza. NEVAŽNOST ZAVEŠTANjA 1. Ništavost zaveštanja Ništavost zaveštanja zbog povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih običaja Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Ništavost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Ništavost falsifikovanog zaveštanja Falsifikovano zaveštanje je ništavo. Delimična ništavost zaveštanja Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno. Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu. Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio. Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva. Ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica. Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka. Ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica. Isticanje ništavosti Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Neograničeno isticanje ništavosti Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja. Posledice ništavosti zaveštanja Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno. 2. Rušljivost zaveštanja Kada je zaveštanje rušljivo Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom. Pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka. Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes. Rušljivost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje. Rušljivost zaveštanja zbog mana zaveštaočeve volje Rušljivo je zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje. Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sačinjene pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili su sačinjene u zabludi ne povlači rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno. Rušljivost zaveštanja zbog povrede oblika zaveštanja Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja. Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja. VI. DOKAZIVANjE UNIŠTENOG, IZGUBLjENOG SKRIVENOG ZAVEŠTANjA Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaočeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sačinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja. IZVRŠIOCI ZAVEŠTANjA Određivanje izvršioca zaveštanja U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca zaveštanja. Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban. Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti. Kad zaveštanjem nije određen izvršilac ili je određen a ne primi se dužnosti, izvršioca može postaviti sud, ako nađe da je to neophodno, a naročito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove. Dužnosti izvršioca zaveštanja Kad zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca zaveštanja naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo. Ako ima više izvršilaca, oni zajedno vrše poverene im dužnosti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Polaganje računa i nagrada izvršiocu Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu. Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda. Opoziv izvršioca zaveštanja Sud može, na predlog ili po službenoj dužnosti, opozvati izvršioca zaveštanja ako njegov rad nije u skladu s voljom zaveštaočevom ili sa zakonom. OPOZIV ZAVEŠTANjA Pojam opoziva Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje. Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti. Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena. Odnos ranijeg i docnijeg zaveštanja Kad se docnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg. Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo. Raspolaganje individualno određenom stvari ili pravom Zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.