| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
      
Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

Banke dijaspore
 u fokusu

 

 

Koliko je bogata srpska dijaspora
 
projekat Banke dijaspore

 
Srbi rasejani po svetu šalju u otadžbinu godišnje rodbini pet milijardi dolara a osnivanjem Banke dijaspore pomoći će Srbiji, a dijaspora ...


Novine Toronto, br. 1392 - Toronto, 28. mart 2014.

Poslovna konferencija


Kada je zimus u beogradskom centru “Sava” održana Poslovna konferencija Srba iz rasejanja i otadžbine, predstavljan je projekat Banke dijaspore, koji su nedavno podržali i Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Privredna komora Beograda. Grupa ekonomskih eksperata već radi na projektu, koji bi posle izlaganja na Savetu guvernera NBS trebalo da rezultira osnivanjem Banke dijaspore.

– Ovo ne treba da bude banka pojedinca, jer će iza nje da stoji veliki broj osnivača, akcionara, njome će rukovoditi vlasnici kapitala, ljudi iz dijaspore. Inicijativa za stvaranje Banke srpske dijaspore potiče od naših ljudi u svetu, koji bi želeli da posredstvom takve finansijske institucije uspostave čvršću poslovnu vezu i komunikaciju sa svojom otadžbinom - potvrdio nam je Aleksandar Vlajković, zamenik direktora Kancelarije.

Poslovna konferencijaVlaković objašnjava da rasejanje godišnje u Srbiju pošalje po pet milijardi dolara što čini 15 odsto bruto nacionalnog dohotka, po čemu je Srbija u vrhu liste zemalja koje imaju jaku dijasporu. Međutim, u poslednjih desetak godina dijaspora je investirala u Srbiji samo 500 miliona evra u mala i srednja preduzeća, u kojima je zaposleno 20.000 radnika. To je u odnosu na ukupan devizni priliv ulaganje dijaspore svega jedan odsto, što Srbiju stavlja na kraj liste zemalja sa jakim investicijama iz njenog rasejanja.

Naš cilj je da u mnogome povećamo ulaganja kapitala srpske dijaspore u privredni razvoj zemlje. Najviše kapitala Srba iz rasejanja je uloženo do sada u industriju i poljoprivredu, u turizam i ugostiteljstvo, energetiku i građevinsrstvo, ali i kroz donacije i dobročinstvo u zdravstvo i obrazovanje. Sada smo u situaciji da nam se poslovni ljudi javljaju sa porukama: “Srbija se menja na bolje. Dolazimo da investiramo! - kaže Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora Kancelarije, inače, zadužen za poslovnu saradnju sa privrednicima iz dijaspore.

Investitori iz dijaspore donose u Srbiju čist novac, koji potiče sa bankarskih računa, a ne iz tokova sive ekonomije. Goran Mijatović i Dejan Ivanović, udruženi u firmi Lab grupa otvorili su fabriku ambalaže u Šidu i Negotinu. Ulog je 6 miliona evra, a zaposliće 60 radnika. Jovan Božić sa sinovima iz Londona podigao je u novu fabriku za industrijski otpad ulaže 8 miliona evra. Fabrika će imati stotinu kooperanata i 50 zaposlenih.
 

VREDNI ZADUŽBINARI
 

Pored investicija u privredu, Srbi iz rasejanja velika sredstva ulažu u dobrotvorne i humanitarne akcije. Poznato je, na primer, da je Madlena Cepete uložila skoro 20 miliona evra u operu i teatar, kao i u Muzej Cepter u Beogradu. A da je dobrotvor Milomir Glavčić iz Kanade darivao 5 miliona evra za izgranju hramova, domova kulture i kuća u Jošaničkoj banji i Kraljevu.

- Nismo došli da funkcionerima i biznismenima u Srbiji solimo pamet, došli smo da radimo i zaradimo. Da Srbiji bude bolje - otvoreno kaže Jovica Božić.
I podseća da u Srbiji među političarima vlada ubeđenje da je srpska dijaspora siromašna i nesposbna da pomogne otadžbini, što nije tačno. Srbija u svetu ima uspešne poslovne ljude, čija se imovina meri milijardama evra, a koji koji nisu dovoljno uposleni u otadžbini. To su Madlena i Filip Cepter (Milan Janković) iz Monaka, Slavica Radić Eklston iz Velike Britanije, Dejan Ilić, pronalazač i biznismen iz Nemačke, Rebeka Mekdonald, (Ubavka Mitić), biznismen iz Kanade, Milan Mandarić, biznismen i bankar iz Velike Britanije, Boris Vukobrat, biznismen iz Francuske, Bogoljub i Dragan Karić iz Rusije, Dušan Vasiljević, vinogradar iz Afrike, Nikolas Čabraja iz SAD. Ovo su svetki privrednici, koji mogu da dovedu strane investitore sa sobom u Srbiju i Republiku Srpsku.

Završićemo hram Sveti Sava na Vračaru i izgradićemo bolnice, škole, naučne centre i akvapark!

Ovo su samo neki od planova koje je delegacija osamnaest uspešnih ljudi iz dijaspora predstavila državnom vrhu Srbije prilikom njihove poslednje posete otadžbini, kada su sa sobom doveli grupu investitora iz Finske. Računa se da oko 2,5 milina Srba u dijaspori ima kapital vredan 100 milijardi dolara. Nisu, međutim, iseljeni Srbi, biznismeni, preduzimači, radnici samo materijalno bogati. U dijaspori se danas nalazi i ogroman intelektualni i duhovni kapital Srba.

- Naučnu srpsku dijasporu čini 10.000 stručnih ljudi, čije sposobnosti danas premašuju razmere obrazovanja u Srbiji. Zemlju je u proteklih dve decenije napustio naš naučni vrh. Čak 2.000 eksperata i doktora nauka živi i radi u u SAD. Skoro toliko ih je i u Nemačkoj – objašnjava Vladimir Grečić, inače, autor knjige "Srpska naučna dijaspora".
 
VELIKA SRPKINjA
 

Beogradski đak, profesorka dr Nadežda Basara je danas direktor Interne klinike "Maltezer Franziskus" u nemačkom gradu Flenzburgu. U Nemačku je otišla bez znanja ijedne reči nemačkog jezika, ali to joj nije zasmetalo da stekne i zvanje docenta, pa profesora, ali i da pet godina bude na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu.
Profesor i pronalazač dr Dejan Ilić iz Nemačke je vodeći stručnjak sveta u proizvodnji baterija. Ilić je u Beogradu angažovao 90 naših mladih stručnjaka da učestvuju u nemačkom programu izgradnje automobila na struju. U Nemačkoj je afirmisan i mladi naučnik Nikola Basta, koji je preko interneta našao posao u DLR, odnosno Nemačkom avio i kosmičkom centru. Rođen je u Beogradu 1983. gde je završio Elektrotehnički fakultet.

U Minhenu se bavim razvojem antenskih sistema za navigacione uređaje za specijalne namene u avijaciji, poljoprivredi i auto industriji. Zainteresovan sam za kosmos, jer mislim da Evropa i Srbija imaju svoju vasionsku budućnost – kaže mladi Nikola Basta, koji je uključen u razvoj prijemnika za dolazeći evropski satelitski navigacioni sistem.

Da bi neko bio uključen u svemirski program, smatra ovaj mladi stručnjak, dovoljno je da se poseduje moćan komjuter i sovtferski programi povezani sa Nemačkim avio i kosmičkim centrom. Uostalom, u Srbiji se planira osnivanje prve Svetmirske agencije, koja bi počela sa radom naredne godine.

- Da bismo osvojili vasionu treba više pažnje da posvetimo mladim stručnjacima, posebno onima koji imaju iskustva sa kosmičkim istraživanjima. Nažalost, kod nas ne postoji jasan program zapošljavanja mladih stručnjaka. Ne radi se tu samo o novcu, to je problem nedostatka vizije. Potrebno nam je rukovodstvo koje vidi dalje od sutra, zna nešto o menadžmentu u nauci, prati najnovija dešavanja u svemirskoj tehnologiji i ume da odabere prave ljude – tvrdi Nikola Basta.

Sličnih mladih pametnih ljudi Srbi imaju u Americi, Kanadi, Australiji, Rusiji i Skandinaviji. Kako nam je rekao Stevica Graovac, prodekan ETF za saradnju sa privredom, slaveći pola veka fakulteta profesori su izračunali da je u svet otišlo najmanje 6.000 njihovih dipomaca. Udruženje diplomaca ETF u SAD je danas najbrojnije i radi u Kaliforniji, dok je vrlo aktivno i udruženje u Minhenu, koje ima 380 članova. Kinezi i Grci, na primer, stipendiraju svoje diplomce u svetu i tako ih obavezuju da kao stručnjaci rade i za svoju otadžbinu. Kako kod nas nema takve politike na Beogradskom univerzitetu, a ni u Vladi Srbije, bivši studenti ETF povremeno i od slučaja do slučaja učestvuju u programima koji se realizuju u Srbiji.

Mnogima mladim naučnicima u dijaspori idol u svetu nauke, ali i u životu je srpski genije Nikola Tesla, koji je svetu podario motor, kosmičku energiju i koji je, kako je pre četiri godine izjavio američki predsednik Barak Obama, doprineo izgradnji SAD.
 
TESLA OSVAJA SVET
 

U dvorištu zgrade Državnog muzeja Joaneum u Gracu, gde je Nikola Tesla studirao, uz odobrenje gradonačelnika, postavićemo spomenik srpskom geniju – kaže Rade Bakračević, čelnik srpske zajednice u Mariboru.
Američki Srbi i njihovi prijatelji Amerikanci se trenutno bore da lekcije o Nikoli Tesli postanu deo obrazovnog programa u svim školama u SAD.

Mi Srbi imamo u svetu mnogo uspešnih ljudi koji grade tuđinu, a mogu da budu angažovani da grade otadžbinu. Da pronose ugled i slavu Srbije i njenog naroda – ubeđen je Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, koja će ove godine da postavi spomenik srpskog genija u ovom gradu.

Srbi u SAD imaju jedanaest dobitnika oskara, tri vlasnika Pulicerove nagrade. U SAD i u Australiji najbolji i najpoznatiji novinari su poreklom Srbi. To su Karl Stefanmović i Volter Bogdanić. Svet je pun srpskih sportista i građevinara. U Norveškoj šampionka u atletici je Srpkinja. čovek sa najviše industrijskih patenata na svetu je Srbin, profesor Dejan Ilić iz Nemačke, za kog se danas govori da je Teslin naslednik. Goran Radmanovac u Rusiji gradi stambena naselja i ogromne hotele.

Ukratko, srpska dijaspora ima mnogo kvalitetnih ljudi, organizacija i kompanija, koje mogu da promene poziciju otadžbine i podignu ugled Srbije u svetu. To bi trebalo da bude prioritet u odnosima matice i rasejanja i naš politički cilj koji možemo da ostvarimo. Pitanje je samo kako to učiniti?

Jedan od načina je da se svi uspešni, ugledni ljudi srpskog porekla iz inostranstva javno afirmišu prvo u Srbiji, a potom u svetu kao ličnosti srpskog porekla. Srbija u svetu danas ima dvadesetak počasnih konzula, ali ih slabo koristi – kaže konzul Aleks Mačeski, uticajni biznismen iz Klivlenda.

Danijela Sremac, Aleks Mačeski, srpski počasni konzul, Branko Terzić, savetnik u američkoj vladi, dekan Jasmina Vujić, Obrad Kesić i nekolicina uglednih američkih Srba osnoviali su ovih dana Srpski institut u Vašingtonu. Cilj mu je, kako kaže Danijela Sremac da institut predstavlja glas srpskog naroda u SAD i da Vladi, Kongresu, Beloj kući predoče prave informacije o Srbiji danas.

Srbi kao iseljeni narod imaju svoje delegate i poslanike u Nemačkoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Švedskoj, Crnoj Gori, Austriji, Australiji, Kanadi i SAD, gde je poznati kongresmen Đorđe Vojinović. Naš sunarodnik Konstantin Dobrilović je na čelu Hrišćansko-slobodarske platforme i austrijski kandidat za izbore za Evropski parlament. Srpska zajednica na čelu sa predsednikom Gostimirom Marićem, svim snagama podržava listu Socijaldemokratskih sindikalaca - FSG na kojoj se nalazi Oliver Ranisavljević.

Država Srbija je počela da radi na jačanju saradnje i veza matice i rasejanja, a posebno na političkom angažmanu naših predstavnika u iseljeničkim državama. Tim povodom predsednik Tomislav Nikolić je razgovarao sa grupom srpskih predstavnika iz dijaspore. Prihvaćena je ideja, o kojoj je govorio i predsednik Tomislav Nikolić, ali i dr Radivoje Petrikić, predsednik Privredne srpske komore u Austriji, da Srbija formira u svakoj zemlji rasejanja Nacionalni savet dijaspore – kaže Aleksandar Vlajković.

Savet bi činili najugledniji i najuspešniji Srbi, posebno oni koji su politički aktivni, koji su zastupljeni u upravnim odborima velikih banaka, korporacija ili su kao pojedinci ličnosti od velikog autoriteta. Uzor za formiranje ovih saveta je Nacionalni savet Turaka koji deluje u Nemačkoj i koji se nametnuo kao politički faktor. Turska preko ovog svog saveta danas u Bundestagu ima svoje poslanike. Zašto ne bi i Srbi u Nemačkoj imali svog poslanika u Bundestagu?

Zašto ne bi srpska dijaspora dala Srbiji ministre ili čak predsednika države – pitaju se iseljeni Srbi.

Ideja o angažovanju nestranačkih ljudi, eksperata u Vladi Srbije nije nova. Ona se prvi put pojavila 1999. godine na srpskom saboru u Snet Andreji, a potom je Veće za demokratske promene predlagalo Slobodanu Miloševiću da formira “nepolitičku Vladu stručnjaka”.

Taj plan je bio najbolja šansa za tranziciju Srbije. Kasnije se i Kongres srpskog ujedinjenja zalagao za Vladu eksperata. Danas možemo o tome da govorimo u smislu da se formira tim, koji bi istražio koje ključne pozicije, ministra ili pomoćnika ministra, mogu da dobiju stručnjaci iz rasejanja, ali samo ako Aleksandar Vučić precizno definiše izraz “stranci u vladi” – smatra najpoznatiji srpski lobista Miroslav Majkl Đorđević iz SAD.

I podseća da su u Vladi Srbije kao ministri iz dijaspore već bili Milan Panić iz Kalifornije, Radmila Milentijević iz Njujorka i Lazar Krstić iz Velike Britanije.
 
Marko Lopušina
 
 
  

 

 
 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"