| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
      
Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

Srpski klubovi u dijaspori
 u fokusu

 

 

srpski klubovi u dijaspori
 
OD JU KAFANE DO AMBASADE SRPSKE KULTURE

 
Razvoj pet stotine srpskih klubova u dijaspori pratio je sudbinu bivše SFRJ, ali su oni iz tranzicije izašli složniji i jači  ...


Novine Toronto, br. 1392 - Toronto, 28. mart 2014.

Srbi iz dijaspore u Narodnoj skupstini Srbije


Srpski klub u sidnejskom naselju Botani raspisao je konkurs za izbor najlepše Srpkinje na petom kontinentu. Istovremeno, u Parizu je Udruženje Srba u akciji izbora najlepše Srpskinje u čitavoj dijaspori. Izbor za Miss Ex-Yu, kako se zvanično zove ova manifestacija, ima dugu tradiciju, održava se već 30 godina u Parizu. Prijave u Sidnej i Pariz stižu iz Australije, ali i čitavog srpskog rasejanja, jer iseljeni Srbi žele da sačuvaju i ovu svoju tradicionalnu priredbu.

U klubu "Vojvodina" u Melburnu, uz muziku, pesmu i igru biraju se svake godine i najbolji srpski muškarac, i žena i dete i najbolja pevačica i igračica folklora. Iako je zamišljen kao klub Vojvođana, ovo društvo okuplja Lale, Sremce, Bačvane, ali i druge Srbe i strance. Ovde keca u kolu igra Francuskinja, a kolo vodi Kineskinja. Klub je njihovo zajedničko utočište, koje ih podseća na zavičaj i kod Srba odraz njihove želje za druženjem i jačanjem patriotizma – objasnio nam je Slobodan Benđo, koreograf i učitelj folklora u pet srpski klubova u Melburnu i okolini.

Srbi-iz-dijaspore-u-Narodnoj-skupstini-Srbije
                             Srbi iz dijaspore u Narodnoj skupstini Srbije

U suštini od svog osnivanja, davne 1945. godine kada je u Sindeju formirana Četnička koliba, kao klupska prostorija Ravnogoraca, pa do danas, kada na istom mestu radi jedan od najboljih srpskih klubova u svetu "Bonirig", funkcija klubova je bila ista – da okupi, zbiliži i razveseli iseljeni narod.

Prvi klubovi su iza Drugog svetskog rata osnivani kao potreba emigranata da iskažu svoje srpstvo i sačuvaju ga od asimilacije. Međutim, i ako su ga spasli od amerikanizma, germanizma ili australijalizma, nisu ga spasli od komunizma. Jer, već krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih kada je iz Jugoslavije krenuo masovni talas ekonomskih migranata, država se pobrinula da njima osniva klubove, radi negovanja jugoslovenstva i komunizma – priseća se danas Gradimir Marković iz Čikaga.

U prošlom veku, 1977. godine u dvanaest najrazvijenijih evropskih imigracionih zemalja bilo svega 248 jugoslovenskih klubova. Najviše ih je radilo u Nemačkoj – 95, gde je bila većina naših radnika na primevremnom radu. O njima je brinula politička organizacija SSRNj, tako se su ti klobovi slavili dan republike 29. novembar i Dan mladosti 25. maj kao svoje praznike. Već 1988. godine, međutim, broj jugoslovenskih klubova se učetvorostručio na 848.
 

500 KLUBOVA
 

Niko od državnih institucija nema precizne podatke o broju srpskih klubova i udruženja u rasejanju. Ministarstvo spoljnih poslova ima nepotpun adresar klubova u 49 zemalja, a Kancelarija za dijasporu raspolaže sa listom od oko 500 u 90 država sveta. I dok u MSP rade na potpunoj evidenciji, dobili smo podatke da u Sloveniji ima 38 klubova, u Švajcaraskoj oko 70, koliko i u Švedskoj, u Rumuniji 32, u Nemačkoj stotinu, Francuskoj 40, a u dalekoj Australiji 41. U Austriji ima 60 klubova u savezu i 10 van njega, od toga najviše u Beču – 11. U Danskoj je aktivno 6 klubova i udruženja, u Rusiji i Češkoj po dva, a na Malti, u Kini i Grčkoj po jedno.

NAJBOLjI KLUB
 

Srpsko društvo "Sinđelić" iz Geteborga je među prvim, pre četiri decenije, osnovano u Evropi. Pored Folklornog ansambla, okosnice društva su Košarkaški klub, Šahovski klub, Fudbalski klub, Organizacija žena i Penzionersko društvo. Klub danas ima 987 članova - kaže Đorđe Brstina, predsednik Saveza Srba u Švedskoj.

- Analizom naziva ovih klubova, koji su imali i nacionalna obeležja, pokazalo se da Srbi i Crnogorci nisu imali pravo ili želju da ističu svoju naciju. Tako se događalo da su Hrvati, Slovenci i Makedonci imali nacionalne svoje klubove "Jadran", "Triglav" ili "Tetovo", a Srbi su kao većina u Švedskoj, na primer, imali samo tri srpska društva "Svetozar Marković", "Srbija" i "Sinđelić". Dok su klubovi "Vuk Karadžić", "Nikola Tesla" i "Mladen Stojanović" bili proglašeni jugoslovenskim – skicira nam istoriju klubova Vukman Krivokuća, koji poslednjih godina radi kao funkcioner u Ministarstvu za dijasporu i sada u Kancelariji za dijasporu.

Mnogi od tih klubova krajem osamdesetih i početkom devedesetih, formirani kao zavičajni kutak u tuđini, pretvorili su se u međuvremenu u obične kafane, gde se uz piće igrao tablanet, nekad i poker, ali i preprodavale cigarete i alkoholna pića. To je posebno bilo karakteristično u Skandinaviji iSAD, gde su alkohol i duvan u prodavnicama bili jako skupi, a u našim klubovima jeftini. Neki od klubova u Nemačkoj i Švedskoj su, na primer, postali skrovište za kriminalce, lažne patriote i mafijaše sa jugoslovenskim ili čak i sa nacionalnim srpskim obeležjima.

Srpski-klub-Sindjelic-i-dr-M.-Vukas-(u-sredini),-Geteborg-1990
                  Srpski klub Sindjelic i dr M. Vukas (u-sredini), Geteborg 1990.

Nekoliko stotine srpskih klubova u dijaspori pratio je krajem prošlog veka sudbinu bivše SFRJ, koja se raspala i podelila na mlade države. Tada su mnogi jugoslovenski klubovi postali srpski, jer su u njima članovi u najvećem broju bili Srbi, pa su i ti ljudi i njihovi klubovi iz te tranzicije izašli složniji i jači. Tipičan primer, za tu tranziciju bio je klub "Jugal" iz Australije.

Klub "Jugal", koji je formiran 1975. godine kao Jugoslovensko kulturno i sportsko društvo od 1991. godine iznedrio je 9 klubova ili organizacija. Bilo je prilikom te deobe kluba i nekoliko sudskih procesa koji su mogli lako da prouzrokuju nestanak kluba.

Početkom devedesetih formirana su i potpuno nova srpska društva "Srbi Srbima" u Melburnu, "Trebava" u Jaguni, "Krajina" i "Sloga-Pacifik" u Botani. Zahvaljujući mudrosti i smirenosti većine članova, klub "Jugal" je opstao i dan-danas u Pertu kakav je i bio "jugoslovenski"! – kaže Đorđe Čović iz Sidneja.

U Švedskoj je "Jugoslovenski Savez" osnovalo osam udruženja davne 1970., da bi krajem osamdesetih imao preko 25.000 članova u 124 udruženja širom Švedske. Danas Savez Srba, nastao posle deobe SFRJ okuplja 43 udruženja sa 7.000 članova. Posle raspada SFRJ 1993. godine srpska dijaspora je imala širom sveta 690 svojih klubova, udruženja i drugih organizacija. U Australiji čak 106, u Austriji 65, Francuskoj 68, a u Nemačkoj 154. Današnja slika oko 500 srpskih klubova u rasejanju je mnogo skrominija, ali složenija. To nam objašnjava Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora Kancelarije za dijasporu:

Srpski klubovi u tuđini prošli su svojevrsnu tranziciju, razvijali su se i menjali shodno uslovima rada i želje njihovih članova. Pre četiri decenije klubovi su osnivani kao zavičajno utočište za iseljenike i kao državni kutak za radnike na privremenom radu, čiji je zadatak bio da neguju jugoslovenstvo.
 
NEREŠENI PROBLEMI
 

U radu srpskih klubova i udruženja postoje brojna nerešena pitanja, pre svega statusne prirode, za čije rešavanje nemamo strategiju, koju bi prihvatila sva registrovana društva, koja nemaju ni kratkoročne i dugoročne planove delovanja. Toga nema ponajviše zbog naših međusobnih nesuglasica, ali i pasivnog posmatranja od strane institucija matične države Srbije - smatra Nikola Todorović, delegat dijaspore.


NAJMLAĐI KLUB
 

Srpski Siti Klub iz Londona je neformalna organizacija koja okuplja 1.500 članova, uglavnom mladih intelektualaca u Velikoj Britaniji, koji kroz razmenu iskustva sa sunarodnicima ističu svoje stavove o subdini srpskog naroda, kao u rasejanju, tako i u otadžbini.

Tokom devedesetih, kada se stvaraju srpski klubovi, širenjem lepeze svojih aktivnosti, izrasli su u udruženja i društva za negovanje srpskog nacionalnog ideniteta. Tako danas, na primer, u Švajcarskoj imamo 25 srpskih kulturno-umetničkih društava, folklornih društava i sportskih klubova, koji su ujednjineni u savez Srpski kulturni savez – ističe Vukman Krivokuća.

Prema rečima lidera ovog saveza Bobana Petkovića, klubovi, čija je najveća koncentracija u Cirihu, se uglavnom bave organizovanje raznih kulturnih manifestacija kao što su folklor, pozorišne predstave, koncerti narodne i ozbiljne muzike, humanitarni rad, zatim fudbal, košarka, kuglanje, šah, i delovanje krot klub penzionera i klub studenata.

- Na nacionalnom planu je najbitnija naša funkcija kao klubova i saveza jeste očuvanja nacionalnog idnetiteta. Neguju se vera, jezik, kultura, istorija, običaji i ukupna tradicija srpskog naroda. Očuvanje nacionalnog srpskog identiteta je najbitniji deo vaspitanja srpske omladine u tuđini. Kad god naši klubovi zakažu u svom radu, ubrzana asimilacija i integracija u švajcarsko društvo, uzima maha. Mi smatramo da tek nacionalno fomirana ličnoist može da se uključi u integracione procese – tvrdi Boban Petković, predsednik Srpskog kulturnog saveza iz Švajcarske.

Srpske-demonstracije-u-LondonuNa slična način deluje i krovna organizacija Savez Srba u Austriji, koji okuplja klubove i udruženja u osam pokrajinskih zajednica, koordinira njihov rad i ostvaruje saradnju sa vlastima u Beču i sa maticom u Beogradu.

Pored toga što su naši klubovi čuvari srpstva u tuđini, oni su ambasade srpske kulture, jer se kroz kulturno-umetničko, sportske i privredne manifestacije u suštini bavimo promocijom Srbije i Republike Srpske, radimo na poboljšanju ugleda naše otadžbine i jačamo naše zajedničke veze, a posebno za nastup pred institucijama i zvaničnicima u Austriji – objašnjava Zoran Aleksić, predsednik saveza.                                      Srpske demonstracije u Londonu

Svi srpski savezi, kao zvanične asocijacije naših klubova i društava izdaju im sertifikat za rad i organizuju evropske šampionate Srbia u dijaspori u folkloru, košarci, fudbalu, literaturi, poeziji i lepoti. Naši sagovornici izbegli su da kažu koji su klubovi i društva najbolji, ali smo mi saznali da u KUD "Kolo" iz Badena, na primer, sa svojim folklornim ansamblom neprikosnoveno vlada Švajcarskom. U Rumuniji umetnički šampion je KUD "Mladost", u Austriji je KUD "Stevan Morkanjac", u Sloveniji KUD "Brdo" iz Kranja. U Švedskoj u košarci dominiraju "Stohomlski orlovi", a u Australiji u fudbalu je najbolji klub "Beli orlovi" iz kluba "Bonirig" u Sidneju. U Švedskoj postoji i Srpski savez, formiran pre dve decenije. Najaktivniji njegovi klubovi su "Kozara" i "Snđelić" iz Geteborga, "Srbija" iz Malmea, "Srbija" iz Huskvarne, "Krajišnik" iz Halmstada, "Beli orlovi" iz Stokholma.
 
VETERANI SRPSTVA
 

U organizovanju klubova ima ljudi koji su kao patriote postali veterani srpstva. Takvi su, na primer, doktor Mihajlo Vukas iz Geteborga, Mića Ćetković iz Nemačke, Nikola Janjić iz Stokholma, Tomislav Perić i Boško Lopušina iz Švajcarske, Milutin Ivanović sa Tasmanije i Milisav Aleksić iz Francuske. Kako je za sebe govorio dr Vukas je švedski Nišlija. Pet decenija je bio član rukovodstva "Sinđelića" i drugih srpskih i jugoslovenskih klubova u Švedskoj, osnivač informatinvog centra Srbije za Skandinaviju, sekcije Srpskog lekarskog društva za Skandinaviju. U vreme bombardovanja SRJ 1999. dr Vukas je formirao srpsko-švedsku humanitarnu organizaciju koja je isporučivala pomoć u lekovima, hirurškim materijalima i medicinskoj opremi za Srbiju.

U anketi koju smo napravili sa čelnicima saveza i klubova, dobili smo i negativna mišljenja o radu pojedinih srpskih društava i asocijacija. Najviše njih se odnosi na privatizaciju pojedinih klubova i česte svađe među vođama srpskih saveza.

U dijaspori, kao što su nekada postojale dve srpske crkve, danas postoje u gotovo svakoj stranoj zemlji dva srpska saveza, koji objedinjuju samo neke klubove. Naime, zbog ličnih ambicija da budu predsednici, da samo oni vode srpski narod, savezi su podeljeni, a u nekim kubovima je rad zamro, jer su članovi neprestano u svađi. I danas ima zato klubova koji su obične kafane. I iz takvih kafana ljudi dolaze u Beograd i predstavljau se kao lideri ili kao ujedinitelji Srba u dijaspori – kaže Milan Jelić, aktivista iz Nemačke.

Nova generacija doseljenika u prekookeanskim zemljama, gde dominiraju nacionalne organizacije i SPC, vratila je život zavičajnim klubovima. Tako, na primer, u Kanadi, SAD i Austriliji postoje klubovi Ličana, Kordunaša, Somboraca, Krajišnika, Slavonaca, Šumadinaca, Kosovara, ali i klubovi logoraša i ratnih veterana.

Mi se trudimo da živimo kao da nismo napuštali rodni kraj, da razvijamo svoj nacionalni identitet i odgajamo decu u srpskom duhu. Ali i da ih učinimo građanima sveta – kaže dr Marko Marinković, koji je najavio nova ulaganja u proširenje najvećeg Srpskog centra i kluba "Bonirig", u kome se okupljaju zavičajci, kako bi udovoljio kulturnim potrebama i Ličana i Krajišnika, i Šumadinaca i Slavonaca, Kosovara, ali i Korejanaca, Vijetnamaca i Kineza, kao i Australijanaca.

Oni najčešće organizuju humanitarne akcije za pomoć narodu u otadžbini. U Sidneju je zimus sakupljeno 100.000 dolara za zbrinjavanje izbeglica u Srbiji. A srpski klub "Timok 98" iz Danske je, na primer, dopremio u Srbiju humanitarnu pomoć u vrednosti od najmanje 10 miliona evra, kada je bilo najpotrebnije. U Nemačkoj, svi klubovi, njih stotinu aktivno učestvuju u patriotskim aktivnostima, a Udruženje pisaca "Sedmica" iz Franfurta je, na primer, prošle godine branilo svojim učešćem na Sajmu knjiga čast srpske književnosti i Srbije na ovoj svetskoj smotri.

Srpski klubovi i udruženja – kaže delega dijaspore Nikola Todorović iz Ljubljane - sebe doživljavaju kao čuvare srpske kulture, jezika i tradicije u tuđini. Većina ima u svojim programima za cilj očuvanje srpskoga jezika, ćiriličnog pisma, kulture i srpske tradicije. "Mihajlo Pupin", koje vodi jedinu srpsku biblioteku u Sloveniji. U aktivnosti srpskog folklora, ili pozorištne i literarne delatnosti, prednjače SKD "Petar Kočić" i "Brod" iz Kranja.

Međutim, njihova organizacijska, kadrovska i finansijska potpora je tanka, što im ne dozvoljava načine krupnije korake u pravcu profesionalizacije. Ta patriotska aktivnosti je i kod svih ostalin naših klubova u svetu dobrovoljna što ne garantuje dugo trajanje i sigurnu budućnost – kaže Nikola Todorović.
 
Marko Lopušina
 
 
  

 

 
 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"