| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Najveće srpske teorije zavera
|
Najveće srpske teorije zavera (2)
TITO NIJE BROZ, ARKAN JE ŽIV...
Srbi ne veruju nikome. Ne veruju ni državi, ni
strankama, ni bankama. Ne veruju istraživanjima javnog mnjenja, koja kažu da
Srbi ne veruju istraživanjima javnog mnjenja ...
Novine Toronto, br. 1421 -
Toronto, 19. decembar 2014. |
 |
|
Adam Čartoriski je 1843. napisao Garašaninu "Savete Srbiji" ("Conseils
sur la conduite ŕ suivre pa la Serbie") prema kojima se Srbija mora
oslanjati na Francusku i Englesku i izbegavati Austriju i Rusiju. Te "Savete"
je Lenoir Zvierkovski predao Iliji Garašaninu u septembru 1843.
Godine 1844., na izričito traženje Ilije Garašanina, František Zak mu
sastavlja na temelju Čartoriskijevih "Saveta Srbiji" "Plan slavenske
politike Srbije".
 Zak
je o tom Garašininovom zahtevu pisao 12. jula 1844. Čajkovskom u
Carigrad da ga Ilija zatražio da mu sastavi odgovarajući plan ("Il vent
de m'engager de lui dresser..."). Od Zakovog "jugoslavenskog" teksta
Garašanin je, ispustivši poglavlje o Hrvatima, napravio velikosrpski
"Program spoljne i nacionalne politike Srbije" naknadno nazvan "Načertanije"
- daje svoje viđenje rađanja srpske državnosti Ivan Vidas-Punta.
Po njegovom shvatanju "Načertanije" je majka svih
programa Velike Srbije, i stvaranje tog velikosrpskog programa
sprovođena je tajna politika Engleske u Srbiji da se preko masonske
uloge manipuliše političkim delovanjem u drugim državama. Na toj
masonskoj tradiciji, tvrdi Punta, kasnije je Vinston Čerčil postao deo
masonsko-okultne tradicije kojom je uz pomoć Tita, takođe, masona,
zidana druga Jugoslavija.
Kada je tokom 2014. godine u Beogradu održana serija izložbi, mitinga i
konferencija srpskih i svetskih slobodnih zidara, u Regularnoj velikoj
loži Srbije obnovljena je priča iz sfere teorije zavere da su "masoni
zaista stvorili državu Srbiju".
Reč je o zaveri protiv srpskog naroda i države - pisali su u svojim
reakcijama čitaoci našeg lista i informacija u drugiom medijima o
najnovijim aktivnostima slobodnih zidara u Srbiji.
|
DVA STAVA
Mišljenja o uticaju faktora zavere na istorijska događanja duboko su
podeljena. Posebno u našoj javnosti. Posle decenija kriza i prilično
prizemne propagande iz vremena ratova i sankcija, kod nas su preovladala
dva oprečna viđenja.
Jedno, prema kome svetom upravljaju svemoćne, gotovo vanvremene sile (Vatikan,
masoni, templari, odavno raspuštena Kominterna...), te se čitava
istorija može čitati drugačije, snažno obeležena neporecivim delovanjem
odavno odlučene zle sudbine, kojoj nekako, što je i najveće čudo,
odoleva jedan narod (grupa naroda ili jedna vera). Narod po svemu
poseban, dobar i izabran, ali ipak istorijski nesrećan.
Zagovornici drugog viđenja tvrde da je u prošlosti sve izvesno, da su
teškoće i krize s kojima se suočavaju naša država i narod u celosti
izazvani unutrašnjim slabostima – objašnjava istoričar Čedomir Antić.
|
TITO NIJE JOSIP BROZ
Tito je bio mason, Tito je bio najveći srpski car, Tito nije Josip Broz
iz Kumorvca.
Ovako glase tri najčašće zavereničke priče o doživotnom predsedniku
druge Jugoslavije, maršalu i prvom komunisti SFRJ. U teoriji zavere o
tome da Tito nije Josip Broz koji se rodio u Kumrovcu 1892. godine, ni
da je Tito bio Jugosloven, već jevrejski Poljak, najdalje je otišao
istoričar Dargu Belušić iz Zagreba koji tvrdi da je otkrio da DNK Broza
iz Hrvatske ne odgovara genskom kodu Tita iz Beograda. Ovu teoriju
podržavaju dokumenta američkih tajnih službi s kojih je nedavno skinuta
oznaka tajnosti i u kojima se kaže da je Tito govorio srpskohrvatski s
poljskim i ruskim naglaskom. Da je bio Poljak ili Rus.
Amerikanci su kao argument potegli i to da je Draža Mihailović posle
susreta s Titom bio ubeđen da je ovaj Rus. Sami Rusi ovo ovom agnetu
Kominterne i sovjetskom đaku komunizma nisu se izjasnili, jer su njihovi
poverljivi arhivi i dalje zatvoreni za javnost.
KRCUN JE UBIJEN
Kada je Slobodan Penezić Krcun, srpski političar sa saradnicima išao u
Titovo Užice na Sresku konferenciju stradao je u saobraćajnoj nezgoda
koja se dogodila u petak 6. novembra 1964. godine oko 12 i 40 časova.
Automobil marke "oldsmobil" registarskih oznaka BG 20-55, u kome se
nalazilo pet osoba, sleteo je sa druma u udario u drvo 8 kilometara pre
Lazarevca, u blizini sela Šopića. Srpski narod uvek dobro obavešten o
Krcunovom srpstvu, koje je nametao Titu, smislio je da je Josip Broz na
ovaj način ubio Slobodana Penezića.
Josip Broz Tiro i Slobodan Penezić Krcun
Ta teorija zavere protiv Krcuna traje i danas. Istoričar Venceslav
Glišić koji je opisao poslednji susret Krcuna i Tito 1963. godine na
Brionima, tvrdi da je Penezić tada navodno rekao maršalu da je
nekorektan prema Srbima, da su mu uvek srpski ratni komandanti sumnjivi
i da se udaljava od sebe i naroda. Priča kaže da se Tito mnogo naljutio
i hteo da se udalji, a da mu je Krcun dobacio: "Jedino ne znam kad će
doći red na nas dvojicu", misleći pri tom na sebe i Rankovića.
Ubrzo posle toga došlo je do saobraćajne nesreće. Čak je i Krcunova
majka Dada bila ubeđena da je Broz ubio njenog sina i da zato nije došao
na Krecunovu sahranu.
ARKAN JE ŽIV
Bosansku proročicu Azira Muratović je gledajući u kašike poslednjih dana
novambra 2014. godine izjavila:
- Odgovorno tvrdim da je Željko Ražnatović Arkan još uvek živ! Klanjala
sam noćnu istiharu pa sam putem sna videla da je živ i da će uskoro biti
dostavljeni dokazi o tome da Arkan nije umro. Žena ga izdržava i to sam
videla.
Biće pozvan od strane nekog čoveka, pa me taj detalj zaintrigirao pa sam
kako bih videla koji čovek će ga pozvati, gledala na kašike. Sedma
kašika mi je pokazala da će Arkan imati velike probleme sa tim čovekom -
izjavila je proročica Azira Muratović, ali nije navela i gde ga supruga
Svetlana Ražnatović Ceca " krije".
Željko Ražnatović Arkan
"Arkan je živ" - govorio je i Rade Rakonjac, Arkanov telohranitelj u tv
emisiji "Goli život" dok je kazivao svoju ispovest o boravku u Srpskoj
dobrovoljačkoj gardi, prijateljstvu i drugovanju s pokojnim Arkanom, ali
i danu kada je on ubijen.
Rakonjac je faktički parafrazirao mnoge dobrovoljce i arkanovce, koji ni
danas ne veruju da je njihov komandant ubijen sa dvojicom prijatelja 15.
januara 2000. godine u hotelu "Interkontinetal". Po njihovoj teoriji
Arkan živi u Južnoj Americi i leti plovi brodom po Sredozemlju, gde se
susreće sa članovima svoje porodice. Ovu priču podržava i filmski
scenario "Arkan je živ" za holivudsku priču o Željku Ražnatoviću.
|
UDRUŽENjE ZAVERENIKA
Pre ti godine u Beogradu je formirano prvo zvanično Srpsko udruženje
teoretičara zavere „Zavera“. Kao osnovni razlog za formairanje članovi
su naveli potrebu da se srpskom narodu konačno otkrije istina o svetskoj
vladi iz senke koja već godinama podriva srpsko biće. Neke od teorija za
koje su se zalagali ovi teoretičari su priče o masonskoj loži iz Tutinu,
sletanje na Mesec snimljeno na jednom polju pored Prokuplja, o Titu koga
je jedan od članova video nedavno u Rakovici, ali i o olupini
vanzemaljskog broda u seoskom ataru blizu Negotina. Posle samo tri dana
rada članovi društva “Zavera” su se posvađali, uspešno raskrinkali same
sebe i ugasili ovo neobino udruženje.
|
KO JE UBIO ĐINĐIĆA
Zvanična verzija o ubistvu Zorana Đinđića 12. marta 2003. ispred ulaza u
zgradu Vlade Srbije, po kojoj je premijera ubio Zemunski klan, čiji su
atentatori osuđeni na tešku robiju, nikada nije sasvim prihvaćena u delu
javnosti.
Tome je ponajviše doprinela nesposobnost suda da utvrdi političku
pozadinu, dakle naručioce ubistva srpskog premijera, ali i svedočenje
njegovog telohranitelja Milana Veruovića. I mada zvanična presuda ističe
da je Zvezdan Jovanović iz JSO ispalio dva metka, jedan u premijera i
jedan u Veruovića, iz Ulice Admirala Geprata 55, sam telohranitelj je
uveren da je ispaljen i treći metak.
Zoran Đinđić
Tu verziju događaja prihvatili su pojedini novinari. Jedan od njih je
napisao knjigu "Ledeni metak", aludirajući na smrt iz snajperske puške
proruskog likvidatora. Drugi novinar je napravio knjigu "Treći metak za
Đinđića".
Suštinska teza autora je da je bilo tri pucnja, a ne dva, i da je Đinđić
ubijen hicem iz Birčaninove ulice, a ne iz Admirala Geprata, kako tvrdi
pravosnažna presuda. I da za tu verziju zločina postoje živi svedoci, a
da za zvaničnu presudu ne postoji nijedan svedok.
Kako ni ova knjiga ne objašnjava političku pozadinu atnetata, sem da su
ga ubili nezadovoljni ljudi, to je smrt Zorana Đinđića ostala
nerazjašnjena kao motiv. Zato je i postala deo zavereničkih teorija.
Marko Lopušina
|
|
Oglasavanje Marketing
|
