| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
      
Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

Cenzura o zabranjenim ljudima i njihovim delima u Srbiji
 u fokusu

 

 

o zabranjenim ljudima i njihovim delima u Srbiji
 
TOTALNA KONTROLA UMA

 
Cenzuru u Srbiji, kao zlo nadvijeno nad slobodom govora i kazivanje mislećih ljudi, pominjali su u to doba i predstavnici OEBSA i EU u Beogradu i Briselu, ali i srpski narodni poslanici, poverenici ...


Novine Toronto, br. 1428 - Toronto, 13. mart 2015.

LOPUSINA-Crma-knjiga


Ima danas različitih teorija o tome kako je cenzura, ta mrgudna reč i simbol represije nad umom, najednom 2014. godine postala oštrica političkog rečnika, na koju su se mnogi posekli.

Cenzuru u Srbiji, kao zlo nadvijeno nad slobodom govora i kazivanje mislećih ljudi, pominjali su u to doba i predstavnici OEBSA i EU u Beogradu i Briselu, ali i srpski narodni poslanici, poverenici za pravdu i poverenje, opozicionari, novinska udruženja i deo javnosti. Srbija je optužena da sprovodi državnu cenzuru, da gasi elektronske društvene mreže, da smenjuje urednike, hapsi ljude sa fejsbuka, da hakuje portale i pokušava da sakrije istinu od svog naroda.

- Nema cenzure u Srbiji ! - branio se premijer Aleksandar Vučić i tražio izvinjenje evropskih zastupnika za neosnovane optužbe. Ovo se dešavalo u vreme prolećnog potopa i vanrednog stanja koji je zbrisao petinu Srbije, ali i tokom jeseni kada su sa tv ekrana i radio talasa nestale emisije "Kažiprst", "Utisak nedelje", "Insajder", "Sarapin problem" i druge.

LOPUSINA-Crma-knjiga
                                                

I dok su u vladajućoj stranci i Vladi Srbije govorili da je država nedužna osumnjičena za neslobodu javnog izražavanja od strane nekih političkih zaverenika, kako domaćih, tako i iz inostranstva, ugroženi cenzurom i njihovi prijatelji su dokazivali na slučajevima oborenog portala redakcije "Peščanika", smene šefa deska Srđana Škora u "Večernjim novostima", utuljivanje sajta "Blica", policijskog saslušanja pisaca fejsbuk poruka o žrtvama poplava, da je cenzura u Srbiji uzela maha.

Slučaj je poprimio političke i međunarodne razmere kada su predstavnici OEBSA i EU u Beogradu i Briselu javno izrekli dijagnozu o postojanju teškog oblika ugrožavanja slobode govore, odnosno cenzure u Srbiji. Takav stav evropskih zvaničnika, ali i proevropskih srpskih ličnosti tumačen je kao napad na vlast, pre svega na naprednjake, koji su bili iznenađeni talasom kritike na njihov račun. Taj sukob pretvorio se 2014. godine u pravi cenzorski rat vlasti, opozicije, nezavnisnih medija i Evropljana.

Nijedna reč u politici ne zvuči tako mučno, teskobno i ponižavajuće kao cenzura. Stara je više od hiljadu godina. Čuveni Oksfordski rečnik je izvodi iz pojma cenzor, kojom je u staroj Grčkoj označavan sudski čuvar javnog morala.

Zvanično se primenjuje otkako je Gutenberg izmislio štampu, crkva inkviziciju i od kada je 1485. proradio prvi Cenzorski ured. Zagovornici slobode javne reči i demokratije godinama se hvale kako će cenzura vremenom nestati i da će čovečanstvom vladati pluralizam slobodnog izražavanja.

Po mišljenju dr Nede Todorović, profesora FPN i eksperta za medije i komunikologiju zabrane su opasnost po svako društvo, pa i srpsko, jer vode ukidanju slobode naroda.

- Cenzura je drugo lice propagande, oblika kontrole informacija koja promoviše odobrenu, zvaničnu verziju istine. U sredinama gde je informisanje ograničeno cenzurom, autocenzurom i propagandom na ivici smo odumiranja slobodnog društva i građanina kao slobodne jedinke. Lideri su oduvek cenzurisali svako izražavanje koje bi podstaklo podanike da se pobune protiv ustanovljenog poretka propisujući šta je ispravno, a šta neispravno.

Mana cenzure je što liči na korov i što je, kada se ne neguje plodno tlo za slobodu javne reči i u vreme velike demokratizacije sveta, na pragu 21. veka, ima svuda i sve više. Danas zabrane javnog izražavanja koriste sve države kao deo sistema savremene civilizacije da bi zaštitile svoje zakonom propisano jednoumlje. Cenzura je ugrađena u vladavinu svih država sveta kao instrument kontrole individualnog i kolektivnog mišljenja i izražavanja.

Zamišljena kao institucija čiji je zadatak da štiti zakon, moral, bezbednosti, klasične društvene vrednosti i javnu reč od zloupotrebe u svim godišnjim dobima, cenzura se, upotrebljavala i zloupotrebljava u svim režimima radi zaštite interesa političara na vlasti, društvene elite ili moćnih vlasnika medija.

Zabrana javnog nastupa prilagođavana je vremenom prateći razvoj i dominaciju svih vrsta stvaralaštva i svih medija. Cenzura se prvo primenjivala na javno govorenje, potom na knjige, na umetnost, zatim na štampu, pa na radio, televiziju i film, da bi u 21. veku postala čuvar podobnosti svih medija, a posebno elektronskih portala, sajtova i društvenih mreža. Srbiju nisu zaobišli ovi procesi, s tom razlikom što u našoj zemlji odvajkada, pa i danas postoji običaj da javne ličnosti, pogotovo političari, govore kako cenzure uopšte nema!?

U tome jeste paradoks postojanja i funkcionisanja cenzure u Srbiji. Svi je se odriču, a svi je primenjuju. I to ne samo kao kontrolu ili zabranu slobode izražavanja, već i kao kaznu za nepodobnu misao ili kao likvidaciju prejakih reči ili dela. Zabrane misli i dela su najstrožije u Srbiji bile u vrema ratnog, poratnog i vanrednog stanja. A ona su nam se dešavala 1945. godine, pa 1966, zatim 1980. i onda 1990. i 1999. kao i 2003. godine i sada 2014.

Srbija je u vreme komunizma zabranjene ideje i kazivanja nazivala neprijateljska propaganda, u samoupravljanju je to bila nepodobna informacija, a danas u demokratiji je nepoželjna istina. U periodu komunizma od 1945. godine i samoupravljanja do 1990. godine, država i moćni slojevi društva primenjivali su policijski, sudski, politički i samoupravni embargo kao zaštitu od govornika i stvaralaca račvastog jezika, buntovnog pera i kritičkog filma.

Na listi zabranjenih ličnosti za pokazivanje u javnosti bili su, na primer, članovi kraljevske porodice Karađorđević, četnici svih pokreta, a posebno sledbenici đenerala Draže Mihailovića, osuđenici sa Golog otoka, partijski disidenti i neposlušni intelektualci, emigranti, umetnici sa svojim viđenjem stvarnosti i kreatori slobodnih formi izražavanja.

Tužilaštvo i sud, Partija i policija, čuvari režima preko zabrana javnog kazivanja i izražavanja čuvali su Josipa Broza Tita, Jugoslaviju, Savez komunista, JNA, samoupravljanje i u tome preterivali.

- Posle pada "liberala" u Srbiji i maspokreta u Hrvatskoj uvedena je strahovlada. U Kragujevcu su, kao šund, spaljivali stripove Alan Ford. To je bila akcija koju je vodio kasniji gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović. Posle predstave Kafanica sudnica ludnica Brana Crnčević je izgubio pravo na autorski i novinarski potpis. Čuveni novinar Politike Aleksandar Nenadović je 15 godina bio bez potpisa. Ni ja nisam smeo da pišem o politici na svoj način sve do Titove smrti - opisuje cenzorsku atmosferu tih godina novinar Milomir Marić.
 

DVA VEKA ZABRANA
 

Navršilo se 200 godina od kako su cenzori po Srbiji počeli da "uređuju" srpske knjige i novine. Prva zabranjena knjiga bila je Serbie, plačevno, objavljena na staroslovenskom jeziku. Napisao je 1813. godine Miljko Radonjić, beogradski profesor geografije, rođen u takovskom selu Gornji Branetići. Bio je Karađorđev ministar spoljnih poslova od 1810. do 1813. godine. Knjiga je štampana u Veneciji 1815. godine.
Pisana je kao alegorijski dijalog. Razgovaraju porobljena mati Srbija i njen jedini sin, ratnik. Mati sinu ostavlja svoje poslednje zaveštanje za slobodu. Radonjić je vešto u taj dijalog uklopio sve diplomatske peripetije i srpske muke sa velesilama, pogotovo sa Rusijom. Knjigu Serbie plačevno Radonjić nije potpisao, jer je izašla u politički najnezgodnije vreme, kad je Rusija, pobednica nad Napoleonom, bila evropska sila broj jedan! Knjiga je sadržala oštru kritiku ruske politike prema Srbiji. Zabranila ju je prvo Austrija uz saglasnost srpskih vlasti, jer je tada imala prijateljske odnose sa Rusijom, a potom i Srbija.
    

Kada su krajem prošlog veka Slobodan Milošević i Mirjana Marković pokušali da svojom srpskom miting revolucijom ostvare san da u Srbiji postanu novi Tito i Jovanka, podjednako su do 5. oktobra 2000. godine koristili cenzuru da zaštite sebe i svoj politički sistem. U Srbiji je tada na delu bila politička, policijska, sudska, ratna i vlasnička cenzura sa crnim listama zabranjenih javnih ličnosti. Oslonjen na komunističku praksu, novi period zabrana stvaralaštva u javnom informisanju, umetnosti, pre svega u književnosti, kinematografiji, slikarstvu i fotografiji, bio je nemilosrdan i surov.

Pošto su u Požarevcu 2000. godine saopšteni svi detalji glumačkih svečanosti Milivoje Živanović, koje se po peti put održavaju na 100-godišnjicu rođenja barda našeg glumišta, brojne izmene repertoara i glumaca izazvale su pravi skandal. Umesto velikana publika će videti znatno slabiju "postavu" naše glumačke scene. Iako je organizacioni odbor utvrdio i objavio repertoar, do bitnih izmena došlo je zato što se neko prisetio da pojedini glumci nisu baš podobni za nastup u Požarevcu.

U repertoaru je napravljeno mesto za predstavu pozorišta KPGT Psovanje publike u režiji Ljubiše Ristića, predsednika JUL-a. Umesto predstave Viljema Šekspira Mera za meru u izvođenju SNP iz Novog Sada izveden je Galeb istog pozorišta. Navodno, sporan je bio glumac Voja Brajović zbog svojih političkih stavova. Otkazana je i predstava pozorišta "Slavija" Tri boje duge, a gledaoci nisu mogli da vide ni Pozorištance "Puž".

Vladavinu Miloševića obeležili su procesi političkog pluralizma i višestranačkog delovanja, ogoljena borba za vlast u kojoj su zabranjivane radio i tv stanice, gašene novine kao javna glasila, a autori i njihova dela hapšeni i proganjani. Cenzura se u slučajevima knjiga i govora dr Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića u takvim srpskim prilikama pretvorila u linčovanje javne reči. Pozorišna predstava Sveti Sava nasilno je prekinuta jer su verski fanatici smatrali da niko ne sme, pa čak ni sjajni glumac Žarko Laušević, da igra pravoslavnog sveca. Tako se na delu uz smrtonosne pretnje pokazala i verska cenzura.

Dvadeset i prvi vek, proglašen za eru elektronskih medija, u kome je novi demokratski poredak porušio dikatatorske režime, mnoge zemlje i narode oslobodio intelektualnog ropstva, omogućio im da javno govore i delaju, doneo je mnogo složenije oblike kontrole javnih reči i dela. Po mišljenju dr Nede Todorović, profesora FPN danas se cenzura, autocenzura i propaganda pretvaraju u pričanje priča (storiteling).

- Moderni mediji se, kako kaže Kristijan Salmon, pretvaraju u mašineriju za proizvodnju priča i formatiranje uma. Upravo smo svedoci kako skretanje pažnje građana sa realnih životnih problema (siromaštvo, nezaposlenost, primitivizam, nasilje) na "događaje" sa Farme ili iz Velikog brata, na "ličnosti" sa Estrade rezultira infantilnom regresijom (pa zar nismo odrasli uz video igrice?) koja je kraj svakog kritičkog mišljenja. Fikcija se pretvara u stvarnost, u najboljoj tradiciji manipulacije iz vremena Agitpropa i Staljinizma. Svedoci smo kako je i građanin glumac dobrodošao na pozornicu modernog spektakla, u svet sveopšte simulacije - smatra dr Neda Todorović.

Tome treba dodati i pokušaje predstavnika vlasti da narod i javnost neprestano zatrpavaju tek otkrivenim aferama špijuniranja i prepada na premijera, krađa i prekrađa, hapšenja i pritvaranje javnih osoba, pretnji i napada na određena lica, što je jedna od oblika skrivanja istine o pravom stanju u državi. Cenzura je poprimila lice plišanog embarga, jer je postala mekana i gotovo nevidljiva. Ona je danas sveprisutna jer egizistira kao snažan sistem autocenzure i kao proces samokontrole svakog proizvođača elektronskih, štampanih, muzičkih ili pokretnih televizijskih i filmskih, rečju umetničkih i naučnih reči i slika.

Ako bismo povlačili vremenske paralele, moramo da pomenem 1998. godinu, kada je novi Zakonom o informisanju ukinuto i kažnjeno preko 36 medija, a da je tokom 2014. godine čak trideset osoba hapšena, privođena i saslušavanja zbog svog izražavanja na eletronskim društevenim mrežama. To svedoči kako su cenzorske kazne napredovale preko novina, radio i tv emisija, do interneta, za koji je jedan srpski funkcioner hrabro izjavio da ga treba zabraniti.

Istraživanje međunarodne organizacije za zaštitu novinara "Reporteri bez granica" (RSF) iz 2013. godine pokazalo je da je Srbija napredovala u slobodi medija i sada se nalazi na 63. mestu među ukupno 179 zemalja. To je poboljšanje, jer je Srbija 2007. završila na 67. mestu. Na ovoj listi stepena slobode medija BiH je na 68. mestu, Albanija na 102, Crna Gora 113. i Makedonija 116.

Novi oblik autocenzure doveo je do totalne kontrole medija od strane vladara sveta, multinacionalnih kompanija, država i političkih partija. U novinarskoj branši danas u Srbiji, na primer, 95 odsto informacije potiče iz državnih ili agencijskih proverenih i dirigovanih izvora, a samo pet odsto priča i podataka u novinama, na radiju, televiziji i elektronskim portalima su proizvod slobodnih i mislećih autora.

Nikola Duper, javni radnik imao je običaj da kaže: "Cenzura je nepotrebna, u modi je kontrola!"

Teoretičari medija i kulture tvrde da je cenzura odraz straha moćnih vladara sveta, monopolskih vlasnika izvora informisanja i umetnosti od novog i nepoželjnog društvenog sloja i novog načina mišljenja, koji bi ugrozio njihov virtualni svetski poredak. To se u maloj Srbiji dobro primilo i cenzurom su se bavili podjedanko i demokrate, i socijalisti i videlo se i naprednjaci, ali i novi kapitalisti i njihove firme. A zahvaljujući želji Zapada da kontroliše srpsku političku scenu preko optužbi za preteranu cenzuru, ova reč je poprimila u proleće 2014. godine čisto političko značenje. Postala je srž problema postojanja ljudskih prava i sloboda u Srbiji.

Umetnost i mediji i svaka javna reč su shodno svetskoj praksi i u Srbiji stavljeni pod kontrolu ili pretvoreni u puku zabavu, da ne bi bili plodno tlo za stvaranje kritične mase nezadovoljnika, a time i novih revolucionara, pobunjenika i oslobodilačkih pokreta protiv novog svetskog poretka i novih vladara.

Što je više demokratije u svetu, to je veća kontrola i zabrana javnog delovanja pojedinaca i masa. U trenutku kada je 2014. godine javna društvena mreža i elektronski provajder Gugl dostigao svoj maksimum u protoku informacija i broju ljudi koji ga koriste, uveo je strogu cenzuru objavljivanih sadržaja. To je krunski dokaz da se cenzura u 21. veku koristi kao instrument totalne kontrole ljudskog uma.
Srbija od tog procesa nije izuzeta.

Marko Lopušina
 
 
  

 

 
 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"