|
Njujork je jedina svetska metropola gde se svake godine obeležava
stradanje Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog Svetskog rata u zloglasnom
sistemu koncentracionoh logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Zahvaljujući Institutu za proučavanje zločina, koji vodi profesor Barry
Letuchi u Spomen parku Holokausta u Njujorku postavljen je spomenik na
sedam stotina hiljada nevinih žrtava i svake godine, u dane kada su
logoraši sami sebi probili put do slobode.
 Ovde
se sveke godine pali sedam sveća, daje se pomen žrtvama po hrišćenskim,
jevrejskim i romskim običajima a na Naučnom skupu iznose činjenice i
manje poznati detalji o stradanjima.
Grad Njujork je dan proboja iz Koncentracionog logora Jasenovac,
proglasio danom pomena žrtava i sećanja na njih i to se poštuje sa
pijetetom već 14 godina.
Ove godine, pred više od stotinu učesnika, na otvorenoj sednici
Instituta koja je održana u poznatom hotelu Pensilvanija, učestvovali su
logoraši koji su ostali živi, naučnici i pisci iz Izraela, Sjedinjenih
Američkih Država, Srbije i Hrvatske.
Eva Kostabel Dojc, iz Zagreba, uspela je da preživi i pobegne iz logora
a zatim se kao šesnajstogodišnja devojčica, pridružila partizanima i sa
njima, kao bolničarka dočekala je kraj rata.
Eva je danas poznati slikar, ilustrator i pisac knjige za decu ovde u
sred Njujorka.
"Rad me održava" - kaže ova uspešna žena od blizu devedeset godina."Rad
i želja da pomognem, koliko mogu, da se nešto slično Jasenovcu nikada
više ne dogodi".
Eva završava svoje memoare. Za objavljivanje su već zainteresovani
izdava i iz Amerike i Izraela a Evi je žao što se njena knjiga neće
stampati i u nekoj od novih država nastalih od bivše Jugoslavije, jer
upravo Balkan je već duže vreme jedno od najopasnijih mesta.
Eva Kostabel Dojc
Od nekada velike i čuvene porodice Alkalaj koja je živela u Zagrebu i
Sarajevu preživeli su samo David i njegova majka Ana, jer su prebačeni
iz Jesenovačkog logora u Italijanski koncentracioni logor, gde
zatvorenici nisu ubijani samo zato što su Srbi, Jevreji ili Romi, kao u
Jasenovcu i drugim logorima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
David Alkalaj je danas uspešan i priznat lekar, doktor i profesor
tradicionalne ali i alternativne medicine koju je izučavao u Indiji.
Putuje David Alkalaj i radi po celom svetu, leči ljude ali uspeva i da
im ispriča svoja iskustva iz logora.
 Njega
i njegovu majku spasao je Čerčilov sin koje je stigao sa partizanima,
istina tek onda kada su se oni već oslobodili, pa ih poslao u Italiju.
Eva i David, ali i ostalu učesnici ovogodišnje konferencije, ukazali su
na sve veću i češću pojavu neonacizma i fašisma i poručili da treba
učiniti sve da se istorija ne ponovi.
Poznati istoričari, doktor Rafael Izrael iz Jerusalima,
Jovan Mirković, istoričar, pisac i bivši kustos muzeja u Jasenovcu,
doktor Robert Mc. Cormick sa univerziteta iz Južne Karoline, doktor
profesor Darko Trifunović iz Beograda, psiholog Aneta Lalić, predsenik
komisije za kulturu Srpskog Nacionalnog veća u Zagrebu, profesor Barry
Letuchi sa univeriteta u Bruklinu i mnogi drugi održali su veoma
interesantna i dokumentovana izlaganja i prezentacije.
Ukazano je na činjanicu da su velike sile znale za zločine u Jasenovcu
ali da nisu regovale na to ni za vreme rata a ni posle, čak su neke
učestvovale u pomaganju nekim zločincima da pobegnu i izbegnu kaznu, kao
na primer Anti Paveliću rekao je profesor Mc. Kormik.
Sve prisutne posebno je dirnulo izlaganje i prezentacija Jovana
Mirkovića o stradanju i pogubljenjima više od dvadeset hiljada dece u
fašističkoj Hrvatskoj tvorevini, gde je bio jedini logor za decu i
njihovo uništavanje u celom svetu. Ovo izlaganje bazirano je na njegovoj
novoj knjizi koja uskoro treba da bude prevedena i objavljena na
engleskom jeziku.
Jovan Mirković, istoričar, pisac i bivši kustos
muzeja u Jasenovcu
Izneti su i drugi značajni dokazi o zločinima i žrtvama ali trebaće još
dosta vremena da istina postane dostupna svima.
Doktor profesor Darko Trifunović
Sadašnje stanje u svetu, na bliskom istoku, u Ukrajini, baltičkim pa i
nekim velikim evropskim državama ukazuje na nove opasnosti koje prete
celom svetu pa je zato poruka sa ovog skupa, kojim je obeleženo
sedamdeset godina od proboja i bekstva logoraša iz Jasenovca, upućena
celom svetu
Sećamo se zločina i ukazujemo na njih, nećemo dozvoliti da se
zaborave upravo zato da se ne bi ponovili jer se čitav svet nalazi u
krizi sličnoj onoj koja je prouzrokovala Prvi i Drugi Svetski rat i smrt
nebrojeno mnogo ljudi.
|
